Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера…

Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

САД опет убија Србију: Прихватите ГМО, или сте награбусили!

Извор: Вести Онлајн

„Ако Србија не промени закон о генетски модификованој храни, она не само да неће ући у Светску трговинску организацију већ ће ово бити и значајна препрека билатералним односима Србије и Америке“

, каже Викторија Нибаргер из америчке амбасаде у Београду.

Према неким истраживањима, последице конзумирања ГМО хране могу бити катастрофалне за читав живи свет, што овде можете прочитати у интервјуу професора Миладина Шеварлића, који је он дао за „Вести“

Она тврди да је управо зато што ГМО не улази у нашу земљу сточна храна код нас много скупља, па тако и месо.

Наши стручњаци, пак, нису сложни око тога да ли треба рећи стоп промени закона и дозволити ГМО истраживања на српским пољима. Из Министарства трговине апелују да се дозволи промет ове робе, а да се тек накнадно ограничи улаз генетски модификоване хране.

Нико од нас не тражи да увеземо ГМО, али не смемо ни да их забранимо, да бисмо ушли у СТО – каже Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине.

– Хајде да укинемо забрану промета и увоза, а да онда применимо рестриктивну политику, која неће све пропуштати. Тако је и у Швајцарској и Русији.

На ове тврдње, Миладин Шеварлић, професор са Пољопривредног факултета у Београду, каже да, колико су ГМО небезбедни сведочи чињеница да ни сама Америка неће да сноси одговорност за последице овако узгојене хране. Дакле, ни бомбардовање 1999. године није било довољно, сада би требало да једемо и оно за шта нико неће да гарантује да је безбедно…

– Ни САД нису потписале допунски протокол о надокнади штете, којом би гарантовали за своје ГМО – објашњава Шеварлић. – Европска банка за обнову и развој дала је 40 милиона долара за ризике америчке компаније за генетски модификовану храну на тржишту Балкана, што показује колико им значи да уђу на наше тржиште, по сваку цену.

Из Института за кукуруз Земун поље кажу да Србија има изузетно добре услове за производњу природне хране, која ће ускоро бити на великој цени.

– Имамо довољно могућности да искористимо домаћи потенцијал, јер ће цена органске хране на тржишту само расти – каже Живота Јовановић из Института. – За земље које већ купују ГМО, Србија сигурно неће бити конкурентна.

Експерименти

Заговорници уласка ГМО у нашу земљу кажу да се штетност овако добијене хране мора посматрати “од случаја до случаја“.
– Не може се говорити о општој опасности од ГМО, ни о томе да су они сви безбедни – каже Алексеј Тарајев, председник стручног савета за биолошку сигурност.

– ГМО се мора прво тестирати у експерименталним условима, који су строго прописани, а затим у пољским огледима. Тек на бази тако прикупљених информација може се разматрати његово евентуално ослобађање у животну средину.

Затвориће институте

Председница Одбора за заштиту животне средине Милица Војић Марковић каже да, ако ГМО уђу у Србију, свим нашим институтима за истраживање квалитета хране прети пропаст.

– Компаније које донесу генетски модификовану храну код нас ће донети и своју потпуно нову технологију – каже Војић Марковић. – Наши стручњаци им неће бити потребни и институти ће се затворити, јер ГМО уништавају све друге технике и род који је природан.

*****************

Поред овог драгоценог текста прочитајте и доње текстове да би схватили сву опасност по наше здравље, здравље наше деце и будућих покољења од ГМО хране! Ту имате мноштво доказа о штетности ГМО које су поднели независни научни радници којима је стало до здравља људи и нашег становништа, насупрот званичним институцијама у Србији задужених да брину о здрављу становништва, којима је здравље становништва Србије, задња рупа на свирали, јер се и припрема закон који би дозволио од ове године промет ГМО у Србији!

Ако се то догоди, онда је то крај биологији у Србији, крај животу каквог знамо, људи више неће бити природна људска бића, већ лабораторијске вештачке творевине које ће умирати од разних болештина!

Монструозно: Услов приступања Србије Светској Трговинској Организацвији (СТО) је да мењамо закон о забрани промета ГМО и да то новим законом дозволимо!
http://wp.me/p3KWp-5JQ

Никола Алексић: Власт чека моменат! Kaд се народ забави другим јадом, ОЗАКОНИЋЕ ГМО!
http://wp.me/p3KWp-5Oa

Историјски говор професора Димитријевића против ГМО у Србији!
http://wp.me/p3KWp-5Nj

Србијо! Не у Светску Трговинску Организацију (СТО)!!
http://wp.me/p3KWp-5K3

Научници света против ГМО!
http://wp.me/p3KWp-3KN

Др Љубиша Јовашевић говори о опасностима од ГМО
http://wp.me/p3KWp-3PT

Генетски модификована храна
http://wp.me/p3KWp-ol

Људи, народе, ствар је и сувише озбиљна, сви ови текстови су веома драгоцени да ми обични људи схватимо опасност од ГМО, али то није довољно да спречимо доношење новог закона у Србији који се припрема, закона који би дозволио и законски легализовао промет ГМО хране. Само масовним протестом испред Скупштине у Београду можемо се спасити од штетности ГМО!

Узмимо пример бугара, бугари су изашли на улице и протествовали против ГМО тако да су натерали своју власт да забране промет ГМО. Мађарска власт је такође забранила ГМО и истерала Монсанто из Мађарске!

И ми требамо ОРГАНИЗОВАНО изаћи на улицу попу Бугара, јер народ не може неорганизовано то да учини, ко кокоши без главе које не знају где иду, већ безглаво лутају насумица тамо-амо. Иза нас треба да стане нека патриотска организација, да закаже датум протеста и да до тог датуму врши СТРАХОВИТУ МЕДИЈСКУ КАМПАЊУ ОБАВЕШТАВАЊА СТАНОВНИШТВА, онако како се може, путем интернета, мањих ТВ станица и трибина по градовима о штетности ГМО.

Ми морамо схватити једну ствар, само читањем текстова на интернету о штетности и погубности ГМО хране, осим информисаности грађана неће се ништа постићи, неће се спречити да ова власт не донесе нов закон по којем би се дозволио промет ГМО организама и хране. Ми ћемо читати текстове, згражаваћемо се над тим што светске психопате потпуно свесно трују светско становништво са ГМО, причаћемо о томе међусобно, размењивати поруке о томе на интернету преко имејла, преко чата, скајпа, путем телефона, путем коментара на сајтовима, блоговима, форумима, али ни то неће донети резултате, јер поруке на сајтовима попут:

„НЕ ГМО! НЕ!!“

Ама баш ништа неће узнемирити власт да стане у заштиту здравља свог народа, јер они су СХВАТИТЕ, СХВАТИТЕ, СХВАТИТЕ, страни плаћеници који треба да прогурају ГМО кроз закон, они су немилосрдни бездушни плаћеници!! Њима и одговара да народ само чита по интернету текстове о штетности ГМО, јер народ се тако пасивно емотивно и енергетски празни, али на пасиван начин. Наравно, то власт не узнемирава никако, чак је то за них и пожељно, народ се тако емотивно истроши и испразни, али се зато тако истрошен активно у неком великом протесту не буни, не излази на улицу, што је добро за власт.

И шта се тада дешава?

Народ се испразнио пасивно, али промена у његову корист нема. Једино што власт узнемирава је масовни грађански протест, оно што може да угрози њихове позиције.

Само мирним, достојанственим и масовним протестом испред Скупштине можемо спречити власт да променом садашњег закона који не дозвољава промет ГМО, то омогући новим законом који би озаконио промет ГМО у Србији.

На тако једном масовном и достојанственом скупу морамо обавезати власт да нам званично потвди писменим путем, неком својом одлуком, да неће дозволити промет ГМО у Србији, већ да ће у потпуности забранити промет ГМО, на било који начин, чак и у експерименталним видовима!

Међутим, један такав масовни протест треба бити строго организован и до танчина испланиран, та одговорност треба да падне на „Двери – Покрет за живот Србије„! Будући да ту организацију многи доживљавају као искрено-патриотску, па ако су заиста патриоте, нека се докажу активизмом, на делу, нека организују грађане на велики, миран и достојанствен протест против ГМО испред Народне Скупштине у Београду. Лепо је што на свом сајту Двери имају пуно чланака против ГМО, што одржавају трибине и видео конференције против ГМО са еминентним стручњацима, али то није довољно, тиме се само народ обавештава о штетности ГМО хране, али тиме се неће натерати власт да стане у заштиту здравља грађана Србије, будући да видимо све више да се по званичним изјавама неких представника власти чује да би ми требали да озаконимо промет ГМО.

Дакле, потребно је организовати народ на свеопшти, миран и достојанствен протест и бунт против ГМО!

Двери би могле систематски и квалитетно као уређена организација то да организују, јер имају експозитуре у многим градовима, имају и новчана средства од људи који их донирају и финансирају. И ако нису способни да због ГМО само из Београда анимирају 20.000 људи онда су неспособни тотално, а ту су и други градови. Зна се како се то ради, рецимо прво јавно закажу дан протеста против ГМО, нека то буде рецимо 15. Фебруар 2013. И онда путем информативне кампање обавештавају грађанство о томе. То би се радило путем интернета, са мањих ТВ станица, са мноштво Ју Тјуб видео прилога где би говорили еминентни познаваоци штетности ГМО, као Професор Шеварлић, Професор Димитријевић, Др Слађана Велков, Ирена Барет, затим велики борац против ГМО савесни и независни новинар Биљана Ђоровић итд… итд…

Та предавања би се одржавала од стране поменутих људи, на заказаним трибинама по градовима у Србији где Двери имају експозитуре и просторије.

И, када би се бацили на ту кампању здушно, једно месец дана, дошло би на протест сигурно барем 50.000 људи, јер само из Београда за пола сата-сат могу да се спусте до скупштине око 20.000 људи, јер ваљда то може да се уради у граду који има 2 милиона становника, да само барем 1% грађана изађе на протесте против ГМО, а сигуран сам да су барем 200.000 београђана веома добро информативно упознати са штетношћу ГМО.

Дакле, са оваквом организацијом о којој причам није се НИКАДА, НИКАДА, НИКАДА ни покушало од стране Двери или неке друге организације. Да организује народ против ГМО покушао је сам самцит један једини човек, храбри Никола Алексић, али народ то није озбиљно схватио, није се одазвао протесту. Сада знамо да Никола има проблема од стране власти.

Овакве протесте могу масовно организовати само патриотске организације са значајном логистиком, Двери то имају, имају и финансије, апсолутно сам сигуран да би могли да организују један овакав грађански протест, само ако би хтели момци из Двери да се одлуче на то.

У случају да хито не предузму активистичку акцију и организују народ Србије на један масован протест против ГМО, јер можда помисле да то није „политички коректно“, онда ће народ ДЕФИНИТИВНО, ДЕФИНИТИВНО, ДЕФИНИТИВНО, знати да су Двери фолиранти у низу фолираната који се на речима самопроглашавају за патриоте, а на делима су нуле!

Ако су то што јесу и зашта се издају, да су србске патриоте, нека се АКТИВИСТИЧКИ, АКТИВИСТИЧКИ, АКТИВИСТИЧКи, покажу, пред Дверима је историјска одговорност!!

Ако Двери не организују велики протест против ГМО, за мене ће то значити да су само једни од многих у низу „патриотских“ организација под контролом великог брата!

Атлантис Ултра: Др Слађана Велков – Заблуде западне медицине, храна као лек, Сунце извор здравља

Радио емисија „Атлантис Ултра“, коју госпођа Биљана Ђоровић сада води и уређује преко редакције сајта „Двери – Покрет за живот Србије“: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/ наставак је легендарне слободоумне и зато укинуте емисије, „Атланис“ (http://goo.gl/PfhOK) са другог програма радио Београда. Овог пута гост Атлантиса је Др Слађана Велков, непроцењиво драгоцена жена за данашњег, болешљивог и изманипулисаног човека.

Атлантис Ултра: Др Слађана Велков – Заблуде западне медицине, храна као лек, Сунце извор здравља

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

То је хуманисткиња која скида вековну паучину са западне медиције, која наводно лечи човека, а у стварности га чини све болеснијим, јер сведоци смо тог парадокса, што више напредује западна медицина која „лечи“ човека, све више имамо све већи број болесних људи. Др Слађана је говорила и о митовима и заблудама исхране у виду индустријске мртве хране, што доприноси човековом разбољевању у доминантној и одлучујућој мери. У том контексту износи чињеницу да човек овакав какав је, није дизајниран да једе месо, нити да пије кравље млеко.

То је само један део заблуде о исхрани о чему се говорило, али понуђена су и решења за здрав и дуговечан живот, да се човек скине са ланаца и окова класичне медицине и фармако бизниса. Другим речима, човек треба да се храни живом-пресном храном, храном органског порекла која се не третира разним хемикалијама, адитивима, пестицидима, а да не говоримо о ужасима ГМО хране , Кодекса Алиментариуса и Кемтраилса. Осим храњења пресном храном у циљу здравља, круцијална ствар за човеково здравље је и почети са директним гледањем у сунце, на одређен начин, у одређено време, о томе ћете чути више детаља у емисији. Један детаљ, и биће вам све јасно шта ради званична медицина, како „лечи“ човека. Др Слађана Велков је својевремено у Саудијској Арабији аплицирала за рад у једној великој болници, и стога је позвана на интервју код пар професора из те болнице. У току интервјуа, др Слађана је споменула са радошћу како је својим саветима да почне да се храни пресном храном и да се излаже Сунцу, помогла једном образованом канађанину да се излечи од почетног стадијума рака простате, а већ је требао да иде под нож, на операцију, да се лечи класичном медицином.

Канађанин Реналдо је и поред одређене неверице послушао Слађану, и после 3 месеца се потпуно излечио, почетна фаза рака простате је нестала! Када су чули то професори из те комисије, др Слађана је од једног добила овај одговор:“ Знамо ми све то, али болнице постоје да би ми преписивали лекове“… „Уколико не будете преписивали лекове, ми вас можемо тужити.“

Зашто млеко и млечни производи нису добри за људску исхрану?
Зашто месо и производи од меса нису добро за људску исхрану?

Жива храна као лек. Мит о протеинима. Сунце није штетно, сунце нас штити и лечи од болести, обезбеђује нам дуговечан живот. О свему томе више ћете сазнати када погледате и преслушате прилог, а помоћи ће вам и цитати Др Слађане које сам овом приликом одабрао.

Др Слађана Велков:

„Исто тако можемо рецимо поменути, рецимо дијабетис код деце, значи онај дијабетис тип 1. Данас је у медицини, значи чак има толико написаних књига, значи то је факт. Написаних књига које су професори на факултетима писали о том дијабетису типа 1, који је узрокован крављим млеком.

То је врло једноставна болест за схватити. Значи, зашто, какав је процес за настајање дијабетиса?

Тако што протеини крављег млека имају сличну молекуларну структуру као молекули у панкреасу. Тако да када ви, односно када дете узме кравље млеко, пошто је то страно тело за наш оргинизам, јел тако, то није хумано млеко, то су страни протеини и тело ће лучити антитела да би се борило против тих антигена, значи против страних протеина, и у исто време када уништава те стране протеине уништаваће и ћелије панкреаса.

Тако да дијабетис мелис типа 1 је уствари ауто-имуна болест и врло једноставно се лечи, тако што се дете углавном храни сировом биљном храном, сунча и… пар животних навика, значи не једе индустријску храну, животињску храну, и за пар месеци, негде више, негде мање, зависи колико је времена потребно за регенерацију панкреаса, доћи ће до потпуне нормализације!

……….

„Поменула би ту такође и млеко као један од изазивача, као један од изазивача болести у низу, а то кажем због тога што ни једна животиња не пије млеко после периода дојења, осим човека. А зашто је то битно, па зато што наша деца између 3 и 5 године лагано губе ензиме за варење млека. Тако да ми одрасли људи немамо никакве потребе за млеком, млеко је створено за бебе, животиње, бебе људи, и немамо никакве потребе за млеком. Ми немамо ензиме за варење млека, неко више неко мање, због тога имамо такве проблеме са варењем када узимамо млеко и млечне производе. Такође, ни једна животиња не пије млеко друге животиње, осим човека….“

……..

„Млеко изазива слабе кости, то је факт. Многи научници, многи лекари су написали читавње студије о томе, значи то је факт, непобитан факт! Јер, истраживања су рађена на ту тему. Значи, због чега то кажем, зато што наше тело може примити само 30 грама протеина дневно. Када ми једемо класичну једну да кажем западњачку дијету, значи млечну дијету, онда узимамо некада, негде око 130 до 150 грама дневно протеина. Али, наш организам може само 30 грама примити, тако да ће сав вишак тог протеина отићи у јетру да се разгради. Продукт те разградње је сумпорна киселина која је веома агресивна и мораће да се избаци из тела.

Али, не као таква, него мора се наћи неутрализатор. И неутрализатор је калцијум. Тело користи, да би неутралисало ту сумпорну киселину и избаци је, у ствари калцијум. Изваличи калцијум из костију и зуба, и ми то у медицини зовемо протеином „индукована хиперкалцијурија“, значи појачано избацивање калцијума мокраћом због превеликог уношења протеина. И то постоји као синдром, као факт у књигама, међутим, мало се о томе говори….“

Шта заиста пију они који пију „дуготрајно“ рециклирано млеко?

Трагом ове поруке о квалитету индустријског млека коју сам добио на E-mail, изрвшио сам мало истраживање о квалитету „дуготрајног“ рециклираног млека.

Прво иде текст поруке.

**********
Дуготрајно млеко?
Ево па сада пијте млеко!!!!!!!!!!!!!

Квалитет (рециклираног) Млека
За све оне који пију (рециклирано), млеко …
а да то i не знају !!!

Млеко са протеклим роком из трговина шаље натраг произвођачу, који има законско допуштење да понови процес пастеризације на 190 Ц степени, те га врати натраг на тржиште. Према закону, тај процес може се понављати пет пута.

Произвођач је дужан објавити колико пута је поновио овај процес и он га обично објави, али на свој начин знајући да нико не пита да ли је млеко прерађивано више пута. Тајна је написана на дну картонске кутије, ситним бројевима.

Рециклирано „дуготрајно“ млеко
(кликните на слику да је видите увеличано)

Претпоставимо да је написани број 123456, недостајући број означава колико је пута млеко било рециклирано. Рецимо нпр. 123 56, број 4 недостаје – то значи да је том млеку 4 пута протекао рок трајања и да је толико пута било поново прекувано.

То није све, јер у пакету са 12 тетрапака, неким паковањима недостају бројеви, а другима не. Ипак то значи да је цела та пошиљка третирана једнако.

На тај се начин фирме добро богате и то тако што рециклирају и поново продају више пута прерађивано покварено млеко.

Наравно без знања оних који сносе последице.

*********

Затим сам претраживао интернет да пронађем све релевантне текстове на ову тему и заиста се видело да су многи добијали сличне поруке на електронској пошти о рециклираном млеку. О томе се расправљало и писало на разним форумима, то можете погледати на овом и овом форуму, као и по онлајн новинама и сајтовима. Пренећу вам сада један текст где релевантни надлежни људи тврде да се у Србији не рециклира млеко, јер ми немамо технологију за то, али је евидентно да су медији у Србији објавили вест да се млеко у региону рецикира што је с правом узбуркало нашу јавност и грађане.

Преносим следећи текст.
Извор: http://www.smedia.rs/

*********

Срби не пију рециклирано млеко ?

Информација да се у земљама у региону у продају враћа рециклирано млеко истеклог рока употребе шокирала је овдашњу јавност, пише Политика.

Надлежни, међутим, тврде да таквог млека у Србији нема, јер не постоји линија за пастеризацију на 190 степени. После информација у медијима да се у појединим земљама у региону рециклира млеко којем је истекао рок трајања, па се, после техничке обраде, поново враћа на тржиште – бројна питања су се појавила и у нашој јавности.

• Европа: У млеку више од 20 врста лекова

Да ли се у Србији рециклира овај производ? Шта је уопште рециклажа млека и где завршава ова намирница када јој истекне рок трајања?

Додатну забуну међу купце унели су и написи у медијима да бројеви на дну тетрапака указују на то колико пута је млеко рециклирано.

• Млекарама одбијене тужбе

Шта значи појам рециклирано млеко

Млеко са протеклим роком шаљу натраг произвођачу, који има законско право да понови процес пастеризације на 190 степени, и да млеко врати натраг на тржиште. Према закону, тај процес може, да се понавља пет пута.

Произвођач је дужан да објави колико пута је поновио овај процес и он га обично објави али на свој начин, знајући да нико не пита, да ли је било купљено млеко прерађено више пута.

Тајна је написана на дну картонске кутије са ситним бројевима.

Претпоставимо да је написани број 12345, број који недостаје означава колико пута је млеко било рециркулирано.

Рецимо 12 45, број 3 недостаје – то значи да је млеку 3 пута истекао рок и толико пута је било поново прекувано.

• Тоне опасног меса повучене из продаје

У Министарству пољопривреде и трговине, чија је Ветеринарска инспекција задужена за контролу исправности и квалитета хране животињског порекла, па тиме и млека, тврде да потрошачи у Србији могу да буду мирни.

Кажу да нико у нашој земљи нема техничке услове за такав процес.

“У Србији се млеко не рециклира, јер не постоји линија за пастеризацију на 190 степени. Због забуне потрошача у вези с тим шта означавају бројеви на дну тетрапака, да ли они означавају број рециклаже, објашњавамо да се они користе за идентификацију ролни за време производње амбалажног материјала. Једини циљ им је постизање следљивости амбалажног материјала”

, рекли су у Ветеринарској инспекцији.

*********

Дакле, овде видимо демантије који би требали да отклоне сумњу грађана да се у Србији рециклира млеко и око тога да бројеви на дну тетрапака не означавају број рециклажа, већ да се ти бројеви користе за идентификацију ролни за време производње амбалажног матерјала. Нама грађанима остаје да верујемо државним органима на: „Мајке ми“… а толико пута смо били сведоци да смо били обманути за разне ствари управо од релевантних надлежних органа и институција, сведоци смо корупције у здравству и многих афера, афере са вакцинама приликом тзв. „епидемије“ свињског грипа, тако да су потпуно изгубили кредибилитет и поверење грађана, што значи да нам преостаје да свако извуче закључак за себе око ове ситуације са рециклирањем млека, да ли се у Србији то ради, или не, питање је сад?

Такође смо свесни шеме владања ове плаћеничке неолибералне структуре у Србији од када су дошли на власт. Ради користољубља, профита и служења страном интересу противно интересима Србије, многобројне лажи непрекидно рециклирају у многобројне „истине“, но све се то излизало, остао им је још само „статус кандидата“, да у кампањи за предстојеће изборе изрециклирају и ту последњу лаж, ништавну, апстрактну вредност у „истину“ која нас води тобожем „бољитку“, „ЕЕУУУУ… рају“.

А што се тиче млека, да би сви имали потпуне информације о тој животној намирници дајем вам на увид један наступ Др. Слађане Велков у радио емисији Атлантису Ултра, где између осталпог говори и о млеку. Она каже, а са тим се и ја потпуно слажем, да кравље млеко уопште није за људску употребу, чак шта више наводи разне научне студије по којима се види да је кравље млеко изазивач разних болести код деце и одраслих. Ја ћу цитирати неке детаље што се тиче млека, међутим, у емисији се говори и о другим заблудама и митовима у исхрани, као што је једење меса. Ја ћу се ограничити на млеко, јер то је тема текста, а ви сви узимте у обзир све ове информације и нека свако за себе извуче закључак што се тиче млека, јер свако има права на свој избор.

Атлантис Ултра: Др Слађана Велков – Заблуде западне медицине, храна као лек, сунце извор здравља

Цитати Др Слађане Велков о млеку…

Др Слађана Велков (17:12):

“… Исто тако можемо рецимо поменути дијабетис код деце, значи онај дијабетис тип 1. Данас је у медицини, значи, чак има толико написаних књига, значи то је факт, који су професори на факултетима писали о том дијабетису типа 1, који је узрокован крављим млеком!

То је врло једноставна болест за схватити. Значи, зашто, какав је процес за настајање дијабетиса?

Тако што протеини крављег млека имају сличну молекуларну структуру као молекули у панкреасу. Тако да када ви, односно када дете узме кравље млеко, пошто је то страно тело за наш организам, јел тако, то није хумано млеко, то су страни протеини и тело ће лучити антитела да би се борило против тих антигена, значи против страних протеина, и у исто време када уништава те стране протеине, уништаваће и ћелије панкреаса!

Тако да дијабетис мелис типа 1 је уствари ауто-имуна болест и врло једноставно се лечи тако што се дете углавном храни сировом биљном храном, сунча и… пар животних навика, значи не једе индустријску храну, животињску храну, и за пар месеци, негде више, негде мање, зависи колико је времена потребно за регенерацију панкреаса, доћи ће до потпуне нормализације“!

……….

Др Слађана Велков (38:44):

“Поменула би ту такође и млеко, као један од изазивача болести у низу, а то кажем због тога што ни једна животиња не пије млеко после периода дојења, осим човека! А зашто је то битно, па зато што наша деца између 3 и 5 године лагано губе ензиме за варење млека. ТАКО ДА МИ ОДРАСЛИ ЉУДИ НЕМАМО НИКАКВЕ ПОТРЕБЕ ЗА МЛЕКОМ, млеко је створено за бебе, животиње бебе , ми немамо никакве потребе за млеком. Ми немамо ензиме за варење млека, неко више неко мање, због тога имамо и све те такве проблеме са варењем када узимамо млеко и млечне производе. Такође, ни једна животиња не пије млеко друге животиње, осим човека….”

………..

Др Слађана Велков (45:50):

“Млеко изазива слабе кости, то је факт. Многи научници, многи лекари су написали читаве студије о томе, значи то је факт, непобитан факт! Јер, истраживања су рађена на ту тему. Значи, због чега то кажем, зато што наше тело може примити само 30 грама протеина дневно. Када ми једемо класичну једну да кажем западњачку дијету, значи млечну дијету, онда узимамо некада негде око 130 до 150 грама дневно протеина. Али наш организам може само 30 грама примити, тако да ће сав вишак тог протеина отићи у јетру да се разгради. Продукт те разградње је сумпорна киселина која је веома агресивна и мораће да се избаци из тела.

Али не као таква, значи, мора се наћи неутрализатор. И неутрализатор који тело користи да би неутралисало ту сумпорну киселину и избацило је, је уствари калцијум. Извличи калцијум из костију и зуба, и ми то у медицини зовемо „Протеином индукована хиперкалцијурија”, значи појачано избацивање калцијума мокраћом због превеликог уношења протеина. И то постоји као синдром, као факт у књигама, међутим, мало се о томе говори.”

Петиција подршке Николи Алексићу против Монсанта!

Надовезујући се на овај јавни апел подршке Николи Алексићу у његовој борби за истину о ГМО, Кодексу Алиментаријусу и Кемтраилсима, акција подршке Николи Алексићу против Монсанта се наставља.

Никола Алексић нас је својом борбом ради добра свих нас и наше деце задужио. Потпишимо ову петицију подршке Николи.

Потпишимо што више следећу петицију, ширимо је даље мејловима и интернетом:

Петиција подршке Николи Алексићу против Монсанта!

http://www.peticije24.com/podrka_nikoli_aleksiu_protiv_monsanta

У потрази за здрављем: Какво месо једемо?

Извор: Треће Око

У потрази за здрављем

Месо које данас једемо најчешће је сумњивог квалитета, поготово ако је третирано по ономе што диктира Codex Alimentarius. Волите ли хормоне, антибиотике, седативе – у својој шницли?

Пише Споменка Милић

Када се споје "бабе и жабе"

„Поново заплена пилетине с Косова“, „Шверцовао пилетину са декларацијом Косова“, „Цариници запленили још 100 килограма смрзнуте пилетине“, „Једемо труло месо са Косова“ – ето наслова који пуне новине последњих месеци. Осим пилетине, „осумњичени“ су и свињетина и говедина, а најчешће се помиње месо које је пристигло из Јужне и Централне Америке као хуманитарна помоћ, шверцује се у јужне делове централне Србије, а онда меша са исправним месом и адитивима и тако добија – и мирис – и укус. Медији под знак сумње ставаљају и „фалш“ сухомеснате производе, који се лако препознају – по „дампинг“ ценама, а произведени су од бразилске, уругвајске и аргентинске говедине. Путеви неисправног меса иду из Јужне и Централне Америке у Албанију и Црну Гору, а одатле на Космет.
По многим проценама, заплењене количине само су „кап у мору“ онога што некако пређе границу и заврши на нашим трпезама.

Третман снова

Зашто је (ово) месо опасно? Првенствено, јер долази „са стране“ – углавном третирано по ономе што диктира Codex Alimentarius – глобални правилник о храни.

Иако смо о томе већ писали, да подсетимо – у преводу са латинског то је “закон о храни“, који обухвата низ норми за сигурност хране, чији је званични циљ – заштита здравља потрошача. Званична идеја јесте да храна за локална тржишта или извоз мора бити сугурна и квалитетна и да не сме преносити организме који могу изазвати болести животиња или биљака.

Седиште комисије Codexa Alimentariusa је у Риму, а ради се о међународној организацији коју су 1962. основале две организације UN: FAO (Food and Agriculture Organization – Организација за храну и пољопривреду) и WHO (World Health Organization – Светска здравствена организација). Већи део светске популације живи у 177 држава које су чланице Комисије Codexa и које учествују у стварању норми и примењују их на националном или регионалном нивоу.

Codex је пун, у најмању руку, дискутабилних правила, а нека од њих се односе и на месо и месне производе. Рецимо – по њему – није потребно обележавати животиње које су генетски модификоване, као ни производе животињског порекла. Дакле – појма немате шта купујете, односно – немате могућност избора да бирате да ли ћете у свој организам унети нешто што може изазвати бројне здравствене проблеме (о опасностима ГМ хране такође смо писали у више наврата). Затим – сва храна мора бити озрачена (наводно – ради елиминисања микроорганизама), а слободно може бити третирана хемикалијама и пестицидима, док је за све животиње које се користе у људској исхрани обавезно лечење антибиотицима и третирање хормонима раста. А да би се узгајање животиња исплатило – најједноставније је хранити их такође ГМ биљном храном – кукурузом, сојом, али и „сточним“ брашном, које се добија од животињских лешева (и тако ономад настаде болест лудих крава…).

Јефтино, па се не квари…

Нажалост, наш народ, стиснут беспарицом, најчешће се снабдева где је најјефтиније. Срећа, па Бог измисли Facebook, па је тако један овдашњи познати произвођач и диструбер месних производа брзо био анатемисан када је глобалном мрежом прошетала слика јефтиних производа на којима се поносно башкарила налепница Codexa Alimentariusa. Брже- боље, да ли због тога, или стицајем околности, налепнице су скинуте (што не значи, наравно, да је оно што је унутар амбалаже ишта промењено). Али, добро, макар се показало да народ полако сазнаје шта ова декларација значи (није на одмет да поновимо): да су животиње чији су делови коришћени у добијању виршли и других посластица за пук – допинговане хормонима и антибиотицима, а и да нико не гарантује да нису генетски модификоване.

Иначе, већ десетинама година месо и месни производи нису оно што су били – пилетину добијену сецкањем животиња храњених концентратом лако је препознати – ако ништа друго, по карактеристичном мирису и костима које су сумњиве тамне боје. А лако га је и спремити – пилећа супа готова је за сат времена, што није баш одлика правих домаћих пилића. Међутим, последњих година ситуација је још гора – (углавном) илегално увезено месо, поготово у великим трговинским ланцима на све личи – само не на месо. Ако нисте сигурни какав је квалитет онога што купујете – погледајте цену – ако је релативно ниска, највероватније је „кока“ порасла по правилима фамозног Codexa. Осим тога – сирово пиле сумњиво дуго остаје „свеже“ (третман озрачивањем?). На пијацама се још, ту и тамо, може пронаћи пилетина која личи на ону некадашњу, али – ни ту вам нико ништа не гарантује.

Ако сте мислили да је решење у једењу прасића, и ту сте се праварили – свињама се, осим хормона и антибиотика, у храну додају и седативи (што су мирније – брже се гоје), а у неке прерађевине, попут шункарице, додаје се и емулгатор карагенан, такође канцероген.

Најсигурније је, рекло би се, уопште не јести месо» (свакако, генерације наших предака живеле су и преживеле упркос месној исхрани, али, како ствари стоје – много је воде од тада протекло Дунавом, и оно што се некада звало месом тешко се може наћи). А божићни пост је, чини се, право време за такав експеримент, али и – доказ да се заиста може живети без уношења у организам животињских лешева. Многи тврде да се, са уносом меса, у наш организам уноси и страх који су те животиње претрпеле, заједно са хормонима агресивности, стреса, токсинима…. Да ли то заиста утиче на наше здравље – није поуздано доказано, али, свакако, можемо се замислити да ли је баш неопходно да се хранимо туђом смрћу и страхом?

Многи тврде да човек, када не би био „програмиран“ да једе месо – не би могао ни да га свари. Један од аргумената је, ни мање ни више – библијски – већ на другој станици свете књиге објашњено је шта је Бог прописао људима за исхрану: „И још, рече Бог: Ево дао сам вам све биље сто носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе. То ће вам бити за храну“.

Пљескавице из снова

Да подсетимо и на оно што „знају и врапци“ – у пљескавицама се често нађе више соје него меса. Додуше, сама по себи соја је здрава, међутим – ко вам гарантује да и она није генетски модификована? Додају се разноразни адитиви, који побољшавају укус, затим наш стари познаник моно-натријум глутаминат», па и забрањени полифосфат (познат као канцероген). А да би ћевапчића и пљескавица било што више – од што мање „правог“ меса – смеси се, осим соје, додаје и вода….

Милица Грабеж: Србија у старачком дому

Извор: Таблоид
Некролог

Болест, глад и политичка куга харају Србијом: нико није гладан док статистика то не докаже

Србија у старачком дому

Скоро половина народа у Србији нема шта да једе или се врло лоше прехрањује. Срби дословно изумиру, а то показују и прелиминарни резултати последњег, скандалозно урађеног пописа становништва, према коме је за десет година нестало 350.000 становника (а све говори да су резултати још црњи!). Са друге стране, у рукама једне мале групе људи налази се 90 одсто националног богатства, што директно, што индиректно. Врх владајуће олигархије, који већ једанаест година предводи Демократска странка на чијем је челу бивши лумпенпролетер Борис Тадић, ове чињенице не занимају. Њих занимају власт и пљачка. Само у рукама и на рачунима Тадићеве камариле налази се 35 милијарди евра. Овај новац стечен је пљачком фондова, кредита, донација и распродајом државне имовине. Када би се овај новац вратио у буџет, Србија би могла да отплаћује кредите, финансира јавне радове, отвара фабрике, гради путеве и омогући да Срби, за двадесет година, не нестану са лица земље

М. Грабеж

КПЗ Забела, јул 2012.

Извор за слику: Таблоид

У Србији ће до 2050. године нестати скоро два милиона становника, или град величине данашњег Београда. Под претпоставком да неће бити додатних ратних разарања, једна трећина свих објеката за становање биће усељива али празна! Неће имати ко да живи у њима. Демократско беснило од кога нема лека, снажно доприноси овим црним прогнозама изведеним на основу сурових демографских чињеница, али и здравственог стања нације које је сваким даном све горе. Ако годишње нестане један читав град од скоро четрдесет хиљада становника, онда би то свакој цивилизованој држави на свету био довољан разлог да потпуно усмери све своје стратегије у правцу спасавања преосталог бића.

Уместо тога, Србија је, као држава са просечно најстаријим становништвом у данашњој Европи, препуштена бандитском капиталу, због кога је на најподлији начин изложена убијању. Стопа репродукције у Србији је испод један, а то у пракси значи да у свакој породици недостаје једно дете које би представљало просту репродукцију становништва.

Ускоро ће најбројнија популација бити старија од 65 година!

На тај начин би, иначе осакаћена и неприродно сужена Србија, постала један старачки дом, што би био коначан крај и државе и нације.

Данас широм света живи више од трећине расељених Срба или тачније, близу четири милиона. Тамо је већина њих ушла у процес асимилације, те својим генетским потенцијалом чине снажнијим друге државе и народе. Мало њих је отишло драге воље, највећи део њих из нужде и под притиском неподношљивог живота у домовини. Јер, у тој остављеној домовини траје прави масакр: сваке године изврши се 200.000 абортуса, а трећина брачних парова уопште нема потомство нити га планира! Из централне Србије и Војводине, у Београд годишње пристиже на десетине хиљада младих људи који немају ни посла ни перспективе, али „улажу у наду“.

Као и пре више од педесет година, Србија поново има више мртвих него живих, а такозвана популациона политика коју понекад помене неко од политичара, не постоји. Али, чак и да постоји, њоме се може само ублажити, али не и спречити даљи пад броја становника.

Било је јасно већ 2002. године, док је увелико трајала демократска пљачка, да ће убрзо број оних старијих од 65 година превазићи број млађих од 15 година. То се и десило између два пописа становништва.

Простом математиком говорећи, кад би у најкраћем року жене рађале по четворо деце, Србија би још најмање двадесет година била на губитку становништва. И, уместо да то буде приоритет српске владе (која је пре неколико година усвојила Стратегију за подстицај рађања, али се она не примењује јер ниједна породиља нема исплату од 100 одсто зараде), Мирко Цветковић у свом закључаном кабинету разматра како да у државној управи упосли што више пријатеља и чланове своје странке.

Без имало срама, његови службеници, попут неког Предрага Петровића из Министарства за рад и социјалну политику, правдају се грађанима како им у државној каси недостаје између четири и осам милијарди динара (40-80 милиона евра!), па зато могу да исплаћују дечји додатак у пуном износу и за свако рођено дете!
Оваква бесрамна признања да су фондови опљачкани, стижу свакодневно из Владе Србије! Врх лицемерја је то што и председник и премијер и министри траже разумевање и солидарност!

Умирање уместо рађања

Од свих узрока смртности заједно, у Србији годишње умре око 100.000 људи. Пет водећих узрока смрти код мушкараца су болести срца, шлог, рак плућа, саобраћајне повреде и депресија, док су код жена узроци смрти шлог, депресија, исхемијска болест срца, рак дојке и дијабетес.

Недавно је један делегат Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца први пут посетио Србију. У свом извештају описао је како га је Шумадија подсетила на родну Швајцарску. Слична блага зеленилом обрасла брдашца, плодна земља и усред рајског пејзажа градић Гуча. Али ту се свака сличност са Швајцарском завршава. У Гучу је један залутали делегат ове светске организације дошао да види како се расподељују намирнице које Црвени крст обезбеђује за свакодневну исхрану пар стотина овдашњих породица. У његовом писаном извештају налази се најдирљивији приказ непокретне жене, дословно приковане за обичну дрвену столицу, јер породица нема новца нити има социјалног старања за набавку одговарајуће инвалидске столице.
Испод прелепог швајцарског пејзажа, пред незнаним гостом избили су глад, беда и болест.

У Србији као да је неко направио добру позоришну сценографију која је оптичка варка – све изгледа (и тако се на режимским медијима приказује) много боље него што заправо јесте. Године рата, санкција и криминала, како оног изворног тако и државног и економског, помириле су народ са судбином, па су лажне демократе у име свих изабрале дивљачки капитализам познат и као економски неолиберализам. На тај начин је милионска маса људи остала без посла, тако је дошло и до масовне глади и беспарице, а начето је и биће нације. Народа је све мање, а епидемије разних болести које су у последњих неколико година све чешће, погађају и људе и домаће животиње, пољопривредне културе… Нажалост, прогнозе ретких, храбрих и умних људи су застрашујуће и тек ће се остварити најгори сценарио према коме ће преживети три града у Србији, док ће остале вароши полако умирати заједно са народом кога неће бити.

Гладује петина Србије

Језиком цифара, пред сам крај велике југословенске заједнице, али и током ратова у бившој домовини, Србија је била нагло погођена заразним болестима, а број умрлих међу болеснима био је скоро 100 одсто! Смртност међу зараженима се учетворостручила!

Само у Војводини, некада најразвијенијем региону Србије, постотак микробиолошког загађења (бактерије, вируси, паразити, загађења воде) попео се са 17,59 на 18,13, а хемијског загађења са 52,85 на 68,39 одсто! Бактериолошко загађење је нарочито велико у Срему (посебно у селима где је ситуација дословно катастрофална у сваком погледу), а хемијско у Сомбору, Суботици и Новом Саду. Поред инфекција, наступају за становништво све већи проблеми и са анемијама. У општој популацији проценат анемичних се повећао са 1,4 на 1,53 одсто. Слика је, међутим, далеко трагичнија када се размотри по старосним групама. Међу студентима Новог Сада 14 одсто њих је анемично, док се на Београдском универзитету проценат анемичних креће и до 36,7 одсто (подаци говоре да је тај проценат давне 1989. године био само 3,4 одсто!).

Данас у српским школама од анемије пати свако друго дете!

Да би ствари биле сасвим јасне, треба рећи да је анемија углавном последица слабе исхране. У Нишу је прошле године, пред само укидање служења редовног војног рока, због неухрањености било ослобођено служења војног рока или им је он одложен због неухрањености њих 26 одсто! Али, да су и отишли у војску, не би се најели, јер би их сачекао празан лонац и мрачне касарне.

Данас, 2011. године, и званични подаци говоре да је исхрана 20 одсто становништва „испод физиолошког минимума“. Тврдња је, дакле, да једна петина Србије гладује. Ако то званични подаци кажу, онда треба утростручити тај проценат, па добити застрашујућу слику ужасног дна на коме се Србија данас налази. Глад, анемија и заразе закономерно имају тешке последице. Смртност новорођене деце се у Београду стално повећавала у последњих двадесет година. Општа смртност је скочила стравичном прогресијом. У оним деловима становништва које је погођено болешћу или знатнијим погоршањем услова живота, тај пораст је још драматичнији. Само за једну годину у психијатријској болници у Ковину умрло је чак 250 пацијената!
Не треба бити велики стручњак па закључити да су у порасту све друге болести и да је, упркос статистикама и званичним извештајима, све горе него што стварно јесте.

Тако се, на пример, број људи којима су потпуно отказали бубрези за десет година удвостручио. На пример, према једном озбиљном истраживању представника Светске здравствене организације, у Србији се број пацијената са инфарктом увећао за 25,8 одсто, док се просечна старост оболелих спустила са 57,3 године на 46,7 година! То истраживање говори и да је стање код оболелих од дијабетиса најтеже, јер је то стање које води у кому, а забележено је чак 120 одсто више појава гангрена. Такође у Београду, забележено је на десетине случајева психогених поремећаја говора и слуха, а на Институту за максилофацијалну хирургију у Београду проценат локалних инфекција после операција повећао се скоро за 20 одсто!

Проценат редовних вакцинација деце смањио се на скоро 50 одсто, а узрок томе треба тражити у сумњивим јавним набавкама још сумњивијих вакцина, којих се одрекла чак и министарка здравља Пољске, али не и српски министар здравља. Општи број прегледа код лекара опао је за читавих 20 одсто, рендгенских чак за 40 одсто, док је број лабораторијских анализа умањен за 38 одсто. Пацијентима којима су неопходне три дијализе недељно, врше се две. Број трансплантација бубрега свео се на минимум. На пример, у јужној Србији, у коронарној јединици у Врању, од пацијената погођених инфарктом код којих је кључно да негу добију за неколико минута, њих 34,5 одсто је у болницу пребачено у периоду од шест сати до чак 15 дана!
Званични, народу прилагођавани, подаци говоре да нема овако наглих скокова него се „достигнути нивои поремећаја одржавају на новопостигнутом нивоу“. А иза ове чудне фразе стоји једна превара, јер је истина следећа: смањен је броја становника, не само кроз повећану смртност него и кроз смањење природног прираштаја.

Тако је, ваљда, лакше рачунати, јер властодршци не воле компликовану математику…

(Не)здрава храна

Храна је одувек била аргумент на који је свака власт у Србији рачунала. И у рату и у миру. Потоњих деценија упамћен је и усклик бившег југословенског политичара да нам санкције не могу ништа и да ћемо јести корење ако треба.

Колико је све то било сулудо и самоубилачки показује опет званична статистика. Уз рапидно опадање производње меса смањивала се и његова потрошња по становнику. У распону од последње четири године, српски потрошач је спао на то да поједе само 14 киолграма меса годишње. А пре 15 година, у време режима Слободана Милошевића, та потрошња је била око 54 килограма годишње! Ето разлога сталне исцрпљености и анемије, како међу омладином тако и међу одраслима.

Са 6,2 милиона хектара пољопривредног земљишта, Србија је, после пола века, на нивоу „потенцијалних могућности“ у области пољопривредне производње. Када је сточарство у питању, слика је још суморнија. У развијеним земљама сточарство учествује са 80 одсто у укупном бруто производу пољопривреде, а у нас само са око 40 одсто, уз такозвану негативну тенденцију у тој грани: ниска производња по грлу, смањење броја грла, нерационална потрошња сточне хране уз крајње неповољан положај сточара. Држава је ради социјалног мира и заштите стандарда становништва дуго обуздавала цене млека, које, опет, пресудно утичу на прилике у говедарству.

И док се број говеда у Србији до 1975. године повећавао и тада износио 2,8 милиона, касније се стално смањивао да би пре две године пао на свега 1,8 милиона грла. И број свиња повећавао се до 1985. године (тада смо имали 4,3 милиона грла), а онда почео да опада, да би у 1994. години износио око 3,7 милиона грла. Опада број оваца, коња, живине. Тако је сточарство практично дошло у колапс, са све већом потребом увоза меса, за који пак нема пара.

Кога је брига и за месо и за сточарство, резигнирано говоре данашњи ретки узгајивачи квалитетне стоке. Подаци говоре да су те специјалистичке лабораторије уступане другим, удаљеним центрима ван Србије! Тако је, на пример, одсек инфективне анемије коња пре 15 година дат и пребачен у Загреб! На територији Лазаревца налази се огромна површина јаловине (10.000 до 15.000 хектара) идеалне за лисичје јазбине. Лисице, у недостатку хране, излазе са ове територије и шире беснило.

Ништа мање није опасна ни бруцелоза (представља заразно обољење изазвано бактеријама из рода Бруцелла), а јављају се и болести које прате ратове, попут тифуса и сакагије (веома опасно заразно обољење копитара, које прелази и на човека, за кога је готово увек смртоносно). У експанзији су и свињска куга, трихинелоза… На повећање зараза утичу и економски моменти. Због немаштине, сточари у стаје смештају више грла него што је прописано, хране их у недовољним количинама и са много мање квалитетне хране…

Најгоре је тек пред нама!

Према налазима некадашњег Савезног завода за статистику, још 1993. године почела је нагло да расте стопа оболевања и смртности од заразних болести, а малигна обољења, леукемија и друге болести поново су постали наша свакодневица. Данас се још повећава смртност код деце, хроничних болесника, старијих особа, оних погођених акутним болестима за које нема лекова, хируршке опреме, одговарајућих дијагностичких средстава… Као да уопште нисмо ни излазили из мрачних деведесетих.

Још мало, па ће и они бити гладни…

Професор социјалне медицине др Вук Стамболовић упозорава да све указује на то да су залихе неопходне за нормалну прехрану становништва скоро при крају. „До фазе исцрпљености остало нам је између једне и три године, а оно стање које ће тада уследити биће такво да ћемо се садашњег стања сећати са носталгијом…“

Велики луксуз, страх им још већи

И док десетине хиљада малишана иду у кревет без вечере, а њихови родитељи разбијају главу како да прехране породицу, док сваког месеца десет хиљада запослених изгуби посао и одлази на берзу рада, без неке наде да ће у догледно време наћи посао, политичка олигархија се проводи као да су из краљевских породица. Бандите Бориса Тадића возе блиндиране лимузине, обезбеђује их по двадесетак телохранитеља, лете по белом свету о државном трошку, станују у скупим и отетим вилама и замковима. Не сусрећу се са народом. Тамо где је густо, они су ретко. И када српски диктатор оде да посети неко сеоско домаћинство, његова претходница обавести сељака како да се понаша. Чак и када једни од другог за рођендан примају поклоне, проверавају их контрадиверзионе јединице! Мала група педера и наркомана ипак је у великом страху, без обзира на луксуз који их окружује. Стално су у приправности и спремни за бекство (беж’те ноге, посраћу вас!). Диктатор је смртно болестан и нема где да утекне осим у пакао. Млађан Динкић и његови гробари српске привреде и банака имају норвешко држављанство. Али, нема те државе у којој ће живети спокојно, чак и ако утекну!