Аутор: Јелисавета Живковић
Живимо у свету где баш и нема много разумевања за различитости. Људи се готово на смрт плаше једни других и то с пуним правом. Данас живимо љутити, пуни мржње, имуни на све патње које доноси свакодневница. Некако негде нестаде стид, не постоје забрањене ствари.
Како би смо могли да престанемо да бивамо жртве?
Хајде да престанемо да мрзимо једни друге, да се међусобно не вређамо
Хајде да једни другима престанемо да говоримо ружне ствари.
Хајде да победимо јаз који се створио.
Хајде да савладамо силе које нам очигледно никако не доносе ништа добро.
Нема потребе да се истиче да ли сексуална опредељеност може угрозити било кога уколико је она приватна ствар сваког појединца. Први корак ка узајамном разумевању је свакако признавање и схватање различитих видова живота.
Идеални односи подразумевају да се људи понашају с поштовањем и уважавањем. Да би остварили поштовање, није потребно много. Уколико некоме смета да се суочава са сексуалним навикама и потребама неких људи, било ког опредељења, довољно је рећи, смета ми… молим те уважи то и своје потребе задовољи са својом сабраћом, немој и у мом присуству. Немамо разлога да раскидамо можда сјајно пријатељство, али ако радиш оно што ми заиста смета, сматраћу да немаш добру вољу за нашим пријатељством.
Мислим да би се тако много лакше пребродио све већи јаз. Тада би много лакше свако са својим интимним потребама ускладио своја сексуална интересовања и пред нашом децом, и пред нашим родитељима, рођацима, младићима или девојкама, мужевима или женама.
Довољно је само мало добре воље и схватања шта је заиста за понос, а шта је брука и срамота за овај народ. Парадирање нам свакако није на част и углед!
