Ако се неким законом дозволи увоз, узгајање и промет ГМО производа и храном, Србију чека судбина Аргентине описане у доњем чланку кога су хрвати превели са једног енглеског сајта. Добро прочитајте доњи текст, но још боље погледајте све фотографије људи који су се разболели, те фотографије још речитије говоре шта значи када се у једној земљи устали Монсанто са својим ГМО производима…!
Јадна мала девојчица – пуна длакавих младежа…!
********************
Извор: Дневно
Извор оригиналног чланка одакле је преведен:
http://www.boston.com
ФОТО: Погледајте како ГМО разара Аргентину!
Злогласна компанија Монсанто стигла је и у Хрватску. Ова компанија уништава животе широм света, а највише је погођено подручје Аргентине коју је Монсанто дословно у потпуности опрашио. Осим природе, највише су погођени људи код којих се развијају разне болести и деформације. Нико не може доказати повезност болести с Монсантовим производима, због манипулираних Монсантових научних радова којима обмањују људе широм света. Мали људи потпуно су немоћни, јер ова корпорација у договору са светским владама, врши депопулацију становништва, али и прилагођавање Планете својим ГМО производима који дословно уништавају све живо и неживо што постоји на Земљи.
Агрохемијско запрашивање у Аргентини драматично је увећано. Са 9 милиона галона 1990., док се данас потроши и до 84 милиона галона. Но, у овој јужноамеричкој нацији постоји мањак законске регулативе, што је довело до тога да је аргентинско становништво врло изложено отровним хемикалијама које контаминирају куће, дворишта, школе, питку воду, а самим тиме и самог човека. Доктори и научници упозоравају да неконтролисано запрашивање прети озбиљним здравственим проблемима који могу захватити целу аргентинску нацију.
Житарице соје, спремне за жетву и управо ‘третиране’, пресијавају се на дневном светлу у близини Rawsona, провинција Буенос Аирес у Аргентини. Америчка биотехнологија претворила је Аргентину у трећег светског произвођача ГМО соје, но хемикалије које омогућују велик принос, такође загађују куће, школе, питку воду, али се и шире на сва друга поља, плантаже кукуруза и памука. Све је више научника који јавно говоре и упозоравају да је ово неконтролисано третирање и шприцање хемијским отровима плантажа, узрок великог броја обољелих људи регистрованих у јужноамеричким болницама.
Испражњени агрохемијски контејнери, укључујући Монсатове „празне“ производе, леже бачени у центру за рециклажу у Quimili, провинцији Santiago del Estero у Аргентини. Уместо да се смањи ово штетно и опасно хемијско запрашивање у Аргентини, оно је увећано више од 9 пута у посљедњих пар десетљећа – са 9 милиона галона на 84 милиона галона. Опасни „Glyphosate“, који је кључни састојак Монсатових производа, коришћен је у Аргентини између осам и десет пута више него што је то уопштено пракса у САД-у. Аргентина не примењује националне стандарде за пољопривредне хемикалије, препуштајући одлуке о томе аутономним провинцијама и надзору локалним општинама!
Aixa Canoживи у селу Avia Terai, провинцији Chaco у Аргентини и има длакаве младеже по целом телу које лекари никако не могу објаснити. Иако је ову болест немогуће дијагностиковати, лекари су се сложили како би ова врста урођене мане, могла бити поседица агрохемикалија. У провинцији Chaco, деца имају четири пута веће шансе родити се с језивим урођеним деформацијама које су последица биотехнологије која се драстично шири у аргентинској пољопривреди.
На доњој слици су аргентинске девојчице које се играју праћкама у непосредној близини ГМО плантаже соје у Avia Terai. Целокупни национални (аргентински) род соје и скоро сав род кукуруза и памука, је генетички модификован у последњих 17 година, од када је Монсато компанија, базирана у St. Louisu, обећала огромне приходе Арегентинцима, уз причу како ће се мање користити пестициди ако би се користило само њихово патентирано и заштићено семе те кемикалије. Упркос обећању о смањењу пестицида, према евиденцији пољопривредног министарства, агрохемијско запрашивање је у том временском раздобљу увећано чак десетоструко.
Малена Camila Veron стара две године, рођена је с вишеструким поремећајима унутрашњих органа и веома озбиљним инвалидитетом. Лекари су рекли Camilinoj мајци, Silviji Achaval, да је њена болест проузрокована деловањем (Монсантових) агрохемијских производа, иако је тешко научно утврдити стопостотну везу између поједине хемикалије и болести рака, те других урођених деформација. Лекари наглашавају да су њихови налази у оквиру стандарда веома озбиљне владине истраге. „Они су ми рекли да је узрок болести контаминирана вода, јер је цела околина (животни простор) интензивно запрашивана отровним хемикалијама“, изјавила је госпођа Achaval.
Активист Oscar Alfredo Di Vincensi на телефону, унутар његовог личног штрајка глађу којим захтева забрану агрохемијског запрашивања, најмање један километар од насељених места. Он штрајка глађу на градском тргу Алберти у Буенос Аиресу. Нешто раније ове године, након овог личног чина, Vincensi је поносно стајао на ГМО плантажи и махао судском одлуком којом се забрањује запрашивање плантажа које су унутар једног километра од насељеног подручја, када га је један тракторист (Монсантов плаћеник) засуо пестицидима.
На слици доле – девојчица Ерика са својом сестром близнакињом Macarenom, која пати од хроничног обољења дисајних органа. Оне се играју у свом дворишту у непосредној близини одбачених агрохемијских контејнера. Те исте контејнере локални становници често користе за воду којом перу шољице, тањире, хране пилиће па чак и своју одећу, у близини града Avia Terai.
Felix San Roman у шетњи на свом имању у Rawsonu, провинцији Buenos Aires. San Roman каже да су га „запрашивачи“ претукли када се пожалио да отровни облаци запрашују његово имање, оштетивши му кичму и избивши му зубе. „Ово је мали мирољубиви град, гдје се људи не свађају, а наше власти једноставно игноришу овакве ствари“, каже San Roman. „Све што тражим је да поштују постојећи закон, који забрањује запрашивање у близини кућа на даљини од километар и по. Нико то не поштује. Како ми, обични људи, можемо утицати на то?“
У знак протеста, порука председници Аргентине Cristini Fernandez и гувернеру провинције Jose Manuelu de la Sota.
Парола преведена са шпанског језика „СТОП ПЉАЧКИ И ЗАГАЂЕЊУ CORDOBE И АРГЕНТИНЕ“ постављена је на огради простора на којем ће злогасни Монсанто градити највећу лабараторију за производњу ГМО семена, у Латинској Америци,у граду Malvinas Argentinas, у покрајини Cordoba.
Празни контејнери пестицида спремни за рециклажу прикупљају се унутар складишта, Пољопривредног пословног удружења у Gualeguaychu у провинцији Entre Rios. Нико не поштује наређење Министра здравља да се искоришћена амбалажа пробуши како би се спречило њено поновно коришћење.
Др. Andres Carrasco, молекуларни биолог са универзитета у Буенос Аиресу, у паузи интервјуа у Буенос Аиресу. Carsasco је установио да се убризгавањем врло малих доза ГЛИФОСАТ-а (хербицид за коров) у ембрионе жаба и пилића, може изазвати промена количине ретинолске киселине која изазива урођене мане на кичми ембриона жаба и пилића. Ове промене лекари све чешће примећују код људи и пријављују у подручјима гдје су хемикалије присутне.
Становници су се окупили на главном тргу у месту Алвеар у провинцији Санта Фе како би с лекаром, Damianom Verzenassiem, разговарали о здравственим проблемима који су све чешћи. Ово се насеље налази у центру узгоја соје у Аргентини, а анкетом од куће до куће, у којој је обухваћено 65 хиљада становника, утврђено је да је два до четири пута повећана стопа рака и хипотиреозе, као и хроничних болести дисајних органа у односу на друге делове Аргентине.
Бивши радник плантаже Фабиан Томаси, 47 година, показује стање свог мршавог тела, док стоји у својој кући у Basavilbasu у провинцији Entre Rios. Посао Томасија је био пунити запрашиваче хемикалијама, који никад нису смели бити празни. Како тврди, он никада није био обучен за рад са пестицидима. Сада је на самрти, јер пати од полинеуропатије. „Припремао сам милионе литара отрова, без икакве заштите, без рукавица, без маске или посебне одеће, ништа нисам знао. Тек сам касније сазнао шта сам си учинио када сам отишао код лекара“, рекао је.
Ако Монсантови производи заживе (ако већ нису) на хрватским пољима, Хрватску кроз пар година очекује иста судбина.
********************
Има нешто што већ известан период говорим и пишем на блогу око ГМО-а, а то је да у Србији већ постоји довољна критична маса људи који су врло добро информисани и знају сву штетност ГМО производа за људску исхрану, али и поред тога се нису одазивали на протесте против ГМО који су се одржавали раније, па чак и када се одржавају испред њиховог носа, у двомилионском Београду, па с тога на те протесте дођу само 500-600 људи, уместо барем, барем 20-ак пута више…!
Људи су се добровољно предали робству, да буду робови, само што су им сада ланци у главама, не на ногама. Јесте, потребно је бити добро информисан око ситуације са ГМО, али то није довољно, потребно је и имати вољу и жељу да се у мирном грађанском протсту и бунту, избориш за себе и своју децу, да не једете ГМО производе, јер у противном, од твоје супер информисаности око штетности ГМО-а нема ништа, а потребно је само да са својом децом дођеш на заказан масовни протест, ништа више.
Дакле, нико не тражи од тебе да на протест дођеш са секирама и ножевима, не, лепо се обучеш, поведеш своју децу и дођеш, али робу је и то тешко, он увек нађе „оправдања“, чекајући да уместо њега неко други дође на протест, попут:
„Шта се ту може… ми ту не можемо ништа… мали смо ми…“
Испричаћу нешто што се десило овде у Бору где живим…
Имам неке пријатеље из детињства, данас су они брачни пар са којим се и дан данас с времена на време дружим, одпешачим једно пола сата до њих и обиђем их, а некад они дођу до мене. Они имају 2 сина, млађи живи са њима, а старији има свој стан где живи са женом и два мала детета. Кад год смо се видели, ја сам и причао о свему што се не прича на контролисаним медијима, већ се то може наћи само на интернету, па и о пошасти ГМО производа. Стално сам им нудио да им на флеш диску донесем матерјале око ГМО-а да их погледају на компјутеру, па нек сами просуде шта је ГМО, но они су ћутали. Иако су имали интернет, слабо су га користили, а нити су знали баш много да га користе, док је њихов син то одлично знао, али они су били слабо заинтересовани да ишта науче о интернету.
Међутим… како је време пролазило, они почеше да уз помоћ сина претражују интернет и све око ГМО хране, па су ми говорили да су заиста увидели како је ГМО штетан за здравље. Кад сам објавио чланак на свом блогу где се може видети и листа ГМО производа са сликама тих истих производа, проследио сам им тај чланак, јер на тим фотографијама се најбоље може видети и запамтити који су производи на ГМО лист, листи коју је објавила највећа светска еколошка организација, Гринпис, дакле не било ко, моја неписмена баба, или деда.
На тој листи и сликама јасно се видела и чоколада Нестле (Nestle), они су то знали и видели.
Међутим, 15-ак дана од момента када су тај чланак прочитали, видели фотографије са називима и изгледом производа који у себи имају ГМО, дођем ја код њих поново, и видех чим сам ушо у једној соби картонску кутију са натписом „Nestle“, и питах пријатеља:
„Шта је у кутији, чоколаде?“
Добио сам потврдан одговор. Ја се изненадих, јер знам да он зна да је та чоколада на листи производа који у себи садржи неки ГМО, и брзо проговорих:
„Па чекај, зар се не сећаш шта смо…“
Нестигох ни све да кажем шта сам хтео, пријатељ ме прекиде:
„Шта да се ради, нешто мора да се једе?!“
Нисам га питао, али сам претпоставио да је те чоколаде спремио за унуке, да им поклања да би их обрадовао, а чоколада има и име, позната је јер се рекламира. Одмах сам ућутао и нисам хтео да се нешто расправљам и убеђујем пријатеља у било шта, али касније када сам кренуо по хладном времену кући, упитах се онако за себе:
„Па добро човече, ако баш желиш чоколаду, могао си да купиш неку чоколаду која није на ГМО листи, мада ни то није гаранција да и она у себи не садржи ГМО, јер ако „мора нешто да се једе“, не морају да се једу и производ са ГМО у свом саставу, ваљда је то избор сваког од нас, а не „морање“.
Да, народе.. нешто свакако „мора да се једе“, али на нама је да бирамо шта једемо, и зато ако дозволима да се у Србији законски легализује промет и увоз ГМО производа, чека нас судбина Аргентине…!
Народе, ми се сами морамо изборити против ГМО у неком будућем заказаном мирном масовном протесту, кад већ до сада нисмо. Што пре се закаже, то боље, јер наши политичари на власти су све сами шибицари, на изборе ти обећа једно, а кад дође на власт, он ради све супротно обећању! Третирају нас као стоку, а не као људе, зато нас и лажу! Али, ево, да је ГМО добар за исхрану, не би мађари џабе заратили са Монсантом и америчком администрацуијом, јер Мађари имају политичаре који брину о свом народу. Није џабе мађарски премијер Виктор Орбан заратио са Монсантом и америчком администрацијом, избацивши Монсанто из Мађарске и уништивши сва засејана поља са ГМО кукурузом!
Мађарски рат против Монсанта!
http://-madjarski-rat-sa-monsantom.html
Ми, сви грађани Србије, сами се морамо изборити против ГМО-а, јер познато је да шибицари увек преваре обичан свет, прво ти дозволе да погодиш у којој је кутијици куглица, а кад дођу на власт, можеш да погађаш до сутра, кутијица је увек празна, све 3, а ти си остао без пара, без здравља, јер стрефио те инфаркт, и зато:
Ако се ми сами као грађани не изборимо против ГМО-а, властодржци то неће урадити уместо нас, будући да код њих нема никог попут Орбана, да каже:
Не Монсанту…!
Не америчкој администрацији…!
Њих је страни фктор у Србији и довео на власт са већ унапред обећаним: „да“, „да“, „да“… за НЕ су мутави…!
Погледајте добро овај филм, па ћете још боље разумети поруке фотографија из текста.
Свет по Монсанту! – цео филм
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.