Епископ Артемије проговорио, генеза кризе Православља, Светосавља


Ово је најсвежија вест око ових тужних, неправедних и неканонских поступака водећих епископа из владајуће структуре Српске Православне Цркве. Говори лично, за мене и даље важећи Владика Артемије, коначно је јавно проговорио. Да би се схватила сва суштина кризе Православља и нашег специфичног Светосавског пута, у тексту је понуђено обиље матерјала за проучавање и истраживање, ево редоследа:

  1. Интервју Владике Артемија,
  2. Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:“Случај Владике Артемија“ (382 стр. 1.8 мб.),

  3. Видео прилог: „Рат за душе“,
  4. Видео прилог: „Екуменизам-Владика Никанор оштро и храбро збори“,

  5. Видео прилог: Владика Артемије – Однос медија према СПЦ 11.03.2010,

  6. Видео прилог: Монах Антоније „Време је за истину“,

  7. Аудио снимак тајног разговора из 2006-те у манастиру Високи Дечани између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље тадашњег шефа шиптарског преговарачког тима,
  8. Видео прилог трибине о Екуменизму из 1996-те, учесници: Епископ Артемије, Митрополит Амфилохије, професор Богословског факултета Радован Биговић, Небојша Крстић, тада главни и одговорну уредник часописа „Образ“ и јеромонах Сава Јањић,

  9. Разни други видео прилози,

  10. Уставно-канонски поредак Српске Православне цркве.

Интервју за часопис “НОВОСТИ“ и “ПОЛИТИКА“

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог скините пратећи ово упутство.

Због слабог тона, морате га појачати до максимума на вашем компјутеру, да би чули интервју, објављујем скоро цео транскип интервјуа Владике Артемија, око 80% , оне најбитније делове, да се схвати цела ситуација и његово лично виђење.

*****

Владика Артемије:

„Што се тиче тих одлука светог архијерејског сабора, и које ја још нисам добио, али за које сам сазнао преко медија, оне су, као и оне раније, Светог Синода из фебруара, или Светог Сабора из маја месеца, потпуно неуставне, неканонске и протестантске одлуке, које за мене лично немају никаквог значаја. У почетку, ја сам говорио, и показао, и речима и делима, и практично, да сам за јединство, ред и поредак по Српској Православној Цркви. Зато сам и прихватао те неканонске одлуке иако се са њима нисам слагао. Јер слагање би значило да им придајем канонску вредност. Неслагање је сведочанство да оне немају ту канонску подлогу, а прихватао сам их ради тога вишега циља, мира и јединства у српској цркви.

Мислио сам, очекивао сам, да ће и врх цркве, дакле тај владајући апарат, Синод, имати слично мишљење, сличан став, да нам је циљ заједнички и један. Показало се да нема краја њиховим одлукама, њиховим санкцијама које предузимају. У току лета више пута је, донешене су сличне одлуке, неканонске, неуставне, као на пример забрана боравка на Косову и Метохији, прогон са Косова и Метохије, забрана духовне бриге за своју духовну децу, забрана свештенодејства и тако даље… без икаквог основа. Одговорио сам Светом Архијерејском Синоду, а и за свети Сабор, да те одлуке од 13-ог септембра када сам први пут изјавио да се убудуће нећу повиновати никаквим неканонским одлукама Синода и Сабора, од тада је уствари, и да сам ја канонски Епископ епархије Рашко-Призренске доживотни. Или… до валидне пресуде црквеног суда… који би био вођен (процес) на један регуларан канонски начин и процес.

За ових 9 месеци никакав процес није ни покретан, ни вођен, нити има пресуде, имају само одлуке које се доносе гласањем, као да се не ради о цркви већ се ради о некој народној скупштини. Очекивао сам, али ту забрану о свештенодејству практично сам поштовао, да им не би дао повода за нешто даље и горе. Иако сам реко да се не повинујем и да не прихватам ту одлуку, ипак нисам служио 2 месеца.

Очекивао сам да се на Сабору, пошто је у одлуци речено… до Сабора, да се на Сабору та ствар разреши, да се вратимо на почетак, да васпоставимо поредак у српској цркви, канонски редован, како треба да буде. Очекивао сам Сабор. На Сабор нисам позван. На Сабор Нисам позван. И уместо да се то питање на Сабору стави на дневни ред, да се епископи изјасне по том питању и да Сабор донесе једну нормалну одлуку, они су кренули да попуњавају епархију Рашко-Призренску. Поставили су за епископа нашег викара Теодосија Шибалића. Дакле, поред живог канонског епископа они постављају другога епископа.

То је такав канонски преступ, да и они сви, и он, по канонима заслужују лишавање чина.

Када сам то, дакле сазнао, опет преко медија, онда сам хтео и практично да покажем да сам ја црквени и канонски епископ. Отишо сам у свој манастир, јер цела епархија Рашко-Призренска је моја, мој манастир Дубоки поток, и одслужио свету литургију.

Човек који је седео десно од Владике Артемија поставља питање:

Значи, зато сте кренули из Шишатовца…?

Владика одговара:

„Зато сам кренуо дабоме, да, пошто, практично једном да се покаже пред очима целога света шта је суштина проблема. Јер, вербалног разговора није било, нити даљег може бити, доказивања. Јер они, и онда, у одсуству моме они су касније донели и ту одлуку о рашчињењу и шта ја знам све остало. За мене те одлуке после 17-ог септембра, од 15-ог септембра су неприхватљиве, неприхватане ( нисам чуо једну нејасно изговорену реч) и за мене намају никаквог значаја.

Ја сам и даље оно што сам био, Епископ Рашко-Призренски, нисам се ни од кога одвојио, ја сам и даље у јединству са једном светпм саборном и апостолском црквом, у јединству са светим апостолима, са светим оцима, васељенским саборима, са Светим Савом, Владиком Николајем, оцем Јустином, и свим осталим православним хришћанима који поштују тај заиста црквени вековни поредак.

Ко се одвојио од тог принципа нека види сам ко је, и где се налази.

*****

Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:

Случај Владике Артемија (382 стр. 1.8 мб.)

Књигу сам преузео са овог извора.

Интересантно је да се око ситуације са Владиком Артемијeм нико од патриотских организација не оглашава са својим јасним ставовима, поготову Двери Српске, затим и поједини интелектуалци за које се очекивало да ће јасно да се изразе, сви иду, ни тамо, ни овамо. Ситуација око Владике Артемија је и више него јасна, јер су водећи епископи који нападају Артемија да је прекршио уставно-црквене каноне, у самом старту сами прекршили црквене каноне. Све то лако може да се увиди, јер је барем на овим алтернативним медијима доступна информација о садржају уставно-црквених каниона српске цркве, који су једини меродавни критериј и услов јединства и мира у кући, јединства СПЦ.

Сваки маневар попут „Немам намеру да улазим у канонска и еклезиолошка питања“ које је изреко Ђорђе Вукадиновић је јефтино избегавање одговорности да се у ионако комфузном друштво јасно укаже о чему се ради,  ситуација није ни најмање компликована да се сагледа, барем око случаја Артемија, док је криза православља, српског православља, дужа шира и дубља прича. Управо је случај са Владиком Артемијом преломна тачка на којој се све може разјаснити, да се крене у пут катарзичног очишћења и сагледавање истине.

Добро је рекао Владика Артемије, чак је и у старом римском праву законски било омогућено да се опужена страна брани, али не и у српској цркви, у руководећој структури. Они су се угледали на диктаторски тадићев режим, на светске моћнике из новог светског поретка, где се прво одреде вечити кривци (у једностраној слици „добар“, „зао“) а после ће већ наћи нешто да им накалеме за кривицу, макар и нека лако оборивe небулоза, Хаг нам је најбољи пример за то, ми Срби то најбоље осећамо на својој кожи, закон силе и неправде, а не силу закона и правде.

У уставу СПЦ јасно пише да нико не може бити кажњен ни једном црквеном казном, а да претходно није био саслушан. О том детаљу може се сазнати из овог дела књиге Зорана Чворовића. Из једног другог дела књиге можете видети како је Епископ Бачки Иринеј слагао (на конференцији за штампу) да је Епископ Артемије био уредно позван на седницу Светог архијерејског синода, и наводно после се није одазвао на тај позив. Овде можете видети скенирани снимак писма Владике Артемија патријарху. Епископи из врха СПЦ-а изгубили су сваки морални интегритет да то буду, али они настављају хајку на Владику Артемија небулозном оптужбом да је „узурпирао црквену имовину“?!

Шта је он то узурпирао од црквене имовине?
Да није можда срушио манастир, оштетио иконе, запалио нешто?
Да није можда узурпирао ваздук око манастира, можда је и ваздух по неким епископима црквена имовина?

Човек који је 50 година по манастирима и црквама учио своју духовну децу доследности светосавског пута, сада је „узурпатор“ црквене имовине, док Бајден који о србима мисли све најгоре, да су примитивци и зликовци које треба бомбаровати, није узурпатор црквене имовине када су му високо црквени оци дозволили посету Високим Дечанима. Он је добродошао гост, уз увредљиво објашњење за српски народ да се тиме изражава наше „традиционално гостопримство!? Он, представник земље која је са НАТО армадом рушила манастире по КиМ-у, убијала српске цивели по Србији?! Високи црквени оци само трапаво покушавају да прикрију свој слугерајски карактер према НАТО пакту и Америци. Србе је по први пут у историји издала истиовремено и држава и црква, остали смо голи у пустињи.

На овом шиптарском клипу „Bajden ne Decan“ Од 01:19 секунди отац Сава Јањић дочекује Бајдена следећим речима, преведено са енглеског то је ово:

„Ово је велика част и охрабрење… да свраћате поново након неколико година…“

Бајдем увредљиво прича за србе, сматра нас генерално дивљацима и стоком која само разуме метак, а Сави Јањићу је велика част да угости таквог типа. Пре посете манастиру, Бајден је у Приштини потврдио шиптарима да је независност Косова апсулутна и неповратна! О чему ми причамо, докле ћемо да се играмо жмурке, барем у објективној и истинитој анализи?

Верници се новоуведеним новаторијима у служби излу]ују и збуњују. У православној догматици то су јереси. Даћу вам два примера, а ко зна колико их још има. Овде видимо како свештеник чита молитву, и по већ вековима познатој процедури требао је да буде окренут према истоку, но он се окренуо према западу, како се служи по католичкој вери. Овде можете видети како Епископ Јован вређа вернике, виче на њих, само зато што желе да присуствују служби по стотинама година утабаној  процедури:

Ако нећете да слушате, напоље!

Рат за душе

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ради ближег упознавања шта вас очекује у овом документарцу, прочитајте неке цитате.

Наратор…

„… Велика трагедија по Васељенско Православље, догодила се 20-сетих година прошлог века, када је Константинопољ по други пут доживео свој пад. Овај пут није реч о паду под османлије, већ о паду под масонску окупацију. Да бисмо знали тачно о чему се ради, ваља изнети манифест екуменизма који је садржан у окружној посланици израђеној 1920-те године од стране професора Богословске школе на острву Халки.“

“ Већ у самом почетку посланице, садржан је јеретички став, да не постоји једна црква, већ да постоје више цркава. И да би та љубав међу црквама заживела, донето је низ мера у том правцу од којих је свакако најтеже последице оставила одлука о прихватању новог календара, календара Папе Глигорија. Ова посланица је ударила темељ јереси екуменизма, а то је постало могуће појавом Мелентија Метаксакиса. Реч је о Цариградском Патријарху, масону. Према масонском листу, „Питагорац Гном“, он је ступио о масонску ложу хармонија у Константинопољу 15.03.1910-те године, да би касније достигао највиши 33-ћи степен. Цариграским Патријархом је постао јануара 1922-ге године. Тиме је масонерија успоставила власт над првом Патријаршијом у Православљу, што јој је пружило могућност да до дана данашњег врши велики утицај на помесне Православне Цркве у циљу прихватања јеретичког курса“.

Владимир Осипов, професор Московске духовне академије:

„Екуменизам Протестаната заснива се на учењу да смо ми већ једна црква. И то јединство просто треба објавити, не обазирући се на догматске разлике, које међу нама постоје. Односно, они питања истине уопште не постављају. По њима, заједничко причешће је могуће. Католичка концепција екуменизма, одликује се тиме да Ватикан говори, да је јединство могуће само под ногама римског папе.

Наратор:

„… а 4 гoдина касније, Цариградски Патријарх Атинагора, позива све помесне Православне цркве да се придруже светском савезу цркава. Као основа наводе се сасвим банални разлози, потреба приближавања народа и нација у циљу суочавања са великим проблемима садашњице. Ава Јустин Поповић, назива светски савез цркава јеретичким, куманистичким и човекопоклоничким сабором, који се састоји из 263 јереси, а свака од њих је духовна смрт.“

„… на другом Ватиканском концилу, прихваћено је учење о једној васељенској универзалној цркви, у којој ће ући не само све хришћанске, него и све друге религије… јевреји, будисти, муслимани. Спасти се може сваки човек који верује у Бога, без обзира којој религији припада. После другог Ватиканског концила, практично Ватикан се ставио на чело екуменистичког покрета у свету. Године 1964-те Патријарх Атинагора се у Јерусалиму састаје са папом и наредне године Цариград скида анатему против папске јереси из 1054-те године, иако Римска црква остаје непокорна у својим новотаријама! „

Игуман Кирил Сахаров, Председник Савеза Православних братстава:

„… 1965-те године, заиста је била истовремено скинута анатема из 11-ог века. Анатему су скинули Патријарх Атинагора и Папа Павле шести. Московска патријаршија тога доба, огласила се тим поводом и издала саопштење да тај чин сматрају позицијом једне помесне цркве, цркве Константинопоља. Обрт се састоји у томе да данас нико не говори о томе да је, скидање анатеме, био чин једне Православне цркве. Данас се овај чин прихвата као позиција читаве Православне цркве, и нико више то не оспорава!“

Наратор:

„… 1965-те године Српска Православна Црква постаје члан светског савеза цркава мимо одлуке Светог Архијерејског Сабора! А све у нади да ће остатку света сведочити Свето Православље. Али казано је у светом писму: ‘С преподобним , преподобан ћеш бити, а са развраћеним и сам ћеш се развратити’….“

„… 1968-ме године основан је Римокатолички Институт за Православну Цркву, и до сада је прошло преко 400 теолога кроз ову установу. Између осталих и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, Епископ Славонски Лукијан и још преко 300 епископа широм Православља.“

„… 1976-те године, на екуменистичком скупу у Загребу јеромонаси Српске Православне Цркве, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић и Атанасије Јефтић, иза леђа свог наводно духовног оца, Аве Јустина Поповића, учествују у састављању екуменистичке декларације. Пелцер јереси зване „екуменизам“ преноси се тако преко римских и грчких ђака, и у нашу Српску Православну Цркву!…“

„… 1993-ћа година, Баламан. Васељенски, Александријски, Антиохијски и Московски Патријарх саглашавају се са католицима да деле једну веру, једно свештенство, једно крштење, и да су они сестре цркве. Два дела истог тела, и да треба да трагају за савршеним и потпуним јединством. Сабор Српске Православне Цркве доноси 1997-ме године одлуку, да Српска Православна Црква иступи из Светског Савеза Цркава. Одмах после тога, Синод као извршни орган Светог Архијерејског Сабора, који треба да спроводе одлуку, на предлог Епископа Иринеја Буловића, Атанасија Јефтића и Амфилохија Радовића, поништава одлуку Светог Архијерејског Сабора! Од тада имамо парадоксалну ситуацију, да Синод управља Црквом, уместо Свети Архијерејски Сабор!“

„Дијалог Православни са римокатолицима, у том облику како се до сада одвијао показује нам, да све иде ка обједињењу унијатског типа и по плану који је одлично разрађен у Ватикану. А то је линија – римоцентричног екуменизма, која је опредељена на другом Ватиканском Сабору. А ко резултат тога је и жалостан документ из Равене, октобра 2007-ме године, у коме се Православни јерарси саглашавају да је римски папа, први међу Патријарсима, а Рим… прво седиште цркве!“


Игуман Кирил Сахаров, Председник Савеза Православних братстава:

Ако о Равени говоримо, октобра 2007-ме, и шта се тамо догађало на скупу православних и католика, треба рећи да је тамо признат римски папа за првог по части у Цркви Христовој! Учесници конференције, све помесне Православне цркве, сем Руске Православне цркве, прихватиле су овакву одлуку. Иако ми сада говориумо да ова одлука нема свеправославни карактер, јер је донета без учешћа највеће и најбројније Православне цркве, Руске, мање или више, све ово подсећа на скидање анатеме из 1996-те године. Тако ће и ова одлука на крају да буде прихваћена као свеправославна. А, затим ће полако да се дође до одлуке о признању папе као поглавара Цркве Христове, не само првог по части, већ и првог по власти. И како сами католици говоре да ће они да преформулишу ове позиције о примату римских папа, да се само речи измене, али да суштина остане иста. И то ће бити прикладније за прихватање од стране православних, с образложењем да се нешто изменило. А промена ће бити само на речима, а дела остају иста.“

Протојереј Ставрофор Др. Жарко Гавриловић:

„Игњатије Мидић и Иринеј Буловић су у Шамбезију ( Женева) потписали одлуку да сва наша дијаспора припадне васељенском Патријарху, и… потписи су поништени, али њима ни длака с главе није хвалила… „

Наратор...

„… после устоличења за београдског надбискупа, на питање новинара о перспективама Србије да једног дана уђе у Европску Унију, надбискуп београдски Станислав Хочевар, пре неколико година одговара: ‘Србима мора бити јасно да у Европу не могу са Светим Савом’ …“

„Данас римска црква има много више симпатизера у свим помесним Православним црквама, што се најбоље може видети по новом Богословљу које излази из уста свршених богослова, којима не тако ретко држе предавања католички теолози. У тој пракси предњачи нажалост наш београдски Богословски Факултет!“

Јеромонах Симеон Манастир Рукумија:

„Ако неко предаје догматику, онда та догматика треба да буде Православна. Питање је, значи за Сабор Српске Православне Цркве, зашто је уклоњена догматика Православна коју нам је предавао отац Јустин Поповић?! Зашто су његове књиге склоњене? Не може више да се учи догматика из њих! Зашто се сада ова предаје, са којим циљем? И каква је, да ли је та догматика Православна, да није можда јеретичка? Значи… да Сабор донесе одлуку о томе.“

Екуменизам-Владика Никанор оштро и храбро збори

Погледај други део, трећи део

Око новаторија Владика Никанор говори:

„Онај који је хтео да принесе или унесе нешто туђе, нека иде тамо!… Неће га тамо нико да прими. Нек иду у Грчку, тих владика има 10 њих 15. Нека иду тамо ишш… Наћи ћемо ми добре људе, овакве честите.“

„… а неће он нама уносити нешто туђе. Нећемо га примити. Неће збуњивати наш народ. Нажалост, збуњује се наш народ. Мене, јуче… ја служим са једним ђаконом, јуче… и он каже „молим вас“ – пита онога колегу ђакона:“Како ћемо сад да се понашамо“?… не зна…! (каже Владика) Али проблем је што они кад један код другог оду, који уносе новотарије, не знају како ће један код другога. Ја кажем: „Оче ђаконе… молим те јел имаш служевник?“… „Како си завршио богословију, како си служио?“ … „Код мене нема промене, и неће бит!“ (каже Владика Никанор) Нема код мене промене, неће бити…“

“ и ми ћемо, ако Бог да, Банатска епархија… и чула се она и до сада, чуће се она и убудуће. А ми нећемо попустит. Ја нећу попустит. Макар ја сам један остао. Нећемо се никада сложити са овијем, овом, овом… Ово је срамота што је Православље објавило… да римски папа каже, у Православљу… да се збуни Православни народ, да се Српски Православни народ збуни, ово је срамота за Православље наше! Да нема вере боље, ниједне никаква није спасавајућа, него католичка црква итд… А ми знамо колко наших Епископа иде у Рим, да прима од папе савете, и да… врши прозелитизам..

“ преко мене живога неће прећи. А сад, како ће бити на другим местима, нек нам је Бог у помоћи… и вама и мени, борићемо се заједно. Ето то ја могу да вам кажем…“

“ овде више није, овај неки политички потез, и тако даље… да ли ћемо увредити некога, да ли нећемо. Нема више тога. Ово је сада на смрт и живот. Овде је сада игра на смрт и живот. Нема овде више калкулације. Не може свештеник… како он може да каже… пошаље полицију! Пошаље полицију свештеник на вернике…?! Води полицију Владика са собом да би се бранио од верника?!… Каква је то црква?!.. У ком ми времену живимо?…“

„… овде је прилика сада, и време смрти или живота, опстанка или пропасти! Папа се јавља да нема никакве, нема спасења без његове цркве, католичке… и тако даље. Како може да он то нама каже!? Скоро ће бит 10 векова, живимо са, 20 векова ми живимо… он се одвојио од нас! Како онда да он нама чита лекције?! А иду наши Епископи. Наши Епископи иду код њега да примају савете, и ћуте! Можда су му они и рекли да тако каже. Е неће моћи тако. Неће моћи тако…!

Владика Артемије: Однос медија према СПЦ 11.03.2010

(Господин на слици је мр Зоран Чворовић који је отпуштен са крагујевачког факултета од стране „индексоваца„)

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Погледајте други део, трећи део, четврти део, пети део

Монах Антоније: Време је за истину:

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Поглеајте други део, трећи део, четврти део, пети део, шести део, седми део.

Сава Јањић борац за независно Косово
(Извор)

У овом аудио снимку ради се о разговору приликом тајног сусрета између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље који се догодио марта 2006. у манастиру Високи Дечани. Да се подсетимо, тада је Бљерим Шаља био шеф преговарачког тима шиптара са Косова и Метохије у периоду када се у Бечу разговарало о статусу Космета под посредништвом Ахтисарија. Том разговору је присуствовао и председник општине Дечани, шиптар Назми Селманај кога отац Сава хвали. Преслушајте доњи аудио снимак, а при руци вам је и текст тог разговора.


Преузми аудио клип (20 мб.)

Текст снимка у Wordu 2003

Трибина о екуменизму из 1996-те

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Ова трибина је одржана 22.02 1996-те у Музеју примењене уметности. На трибини се говорило о екуменизму поводом књига Аве Јустина Поповића из 1974-те: „Православна Црква и екуменизам“ и књиге јеромонаха Саве Јањића: „Екуменизам и време апостасије„. Учесници трибине су били: Епископ Артемије, Митрополит Амфилохије, професор Богословског факултета Радован Биговић, Небојша Крстић тада главни и одговорни уредник часописа „Образ“ и јеромонах Сава Јањић.

Пажљиво погледајте овај документарац, због дистанце, са увидом у садашњу ситуацију, и ове горње видео матерјале, и схватићете да се ништа не дешава случајно. Мутација Саве Јањеића је очигледна, док митрополит Амфилохије има другачији стил. На овој трибини говорио је поводом књиге Аве Јустина Поповића по којој је екуменизам свејерес. Данас, Амфилохије заступа другачије ставове, учења Јустина Поповића избачена су са Богословског факултетa. Некада су Владика Артемије и митрополит Амфилохије делили исто мишљење (хм.. да ли?),  а данас Амфилохије чак и вређа Артемија, каже „Артемије је као дрогиран„. Не знам ко је овде дрогиран и ко продаје веру за вечеру.

5 реаговања to “Епископ Артемије проговорио, генеза кризе Православља, Светосавља”

  1. звонимир Says:

    Док сам читао ову нову гусларску песму сетих се значаја који је овај народни инструмент имао у прошлости и који ће, чини се, тек имати у надолазећим временима, Песма говори више од сваког коментара.

    Помаже Бог, браћо и сестре!

    Народ је једини прави чувар вере, а то потврђује и песма коју шаљем, а коју је написао народни гуслар који живи у далекој Канади, али срцем и душом је са нама у Србији и са нашим преосвећеним владиком Артемијем – народним владиком.

    Песму сам преузела са сајта:

    http://www.pravoslavljedanas.info/guslar.htm
    који препоручујем и због других текстова…

    Православна Црква Србска
    поново са Христом

    Преподобни Ћелијски Јустине

    Православна Звездо са висине

    Громогласна трубо Јеванђеља

    Светосавског соја и поштења,

    Ти си тешке подносио муке

    Због Христове Божанске науке

    У свом роду од браће старије

    Из Црквене више јерархије,

    Која тада отпаде од Бога

    Ради овог царства земаљскога.

    У свеопшту јерес угазише

    И Каноне Свете погазише,

    Учланише Цркву Светосавску

    У некакву блудницу сатанску

    Због Фанара и Атинагоре

    Те пођоше с` горега на горе

    Док дођоше до последњег зида

    Кад прогледа, и ко нема вида.

    Постадоше многи, ко демони

    Епископи , витези, масони

    И од таквог јеретичког соја

    Изабраше, Срби браћо моја

    Јеретика из Нишкога града

    Да са трона Светог Саве влада.

    А Он своје “Богом дане власти“

    Промијени за земаљске сласти,

    И отпоче прогон Православља

    Све због папе, и у Нишу славља.

    Како на трон Светог Саве седе

    Рат грађански рад би да уведе.

    Он јеретик и екумениста

    На Небеса прогна Благог Христа

    А вековну Цркву Светосавску

    У зборницу претвори сатанску.

    Апостолска правила не пази

    Васељенске саборе погази,

    И прогласи себе јеретиком

    То ни на ум неби пало ником,

    Да се неко из Србскога рода

    За Јудине сребренике прода.

    Устав своје Цркве одбацише

    Синедрион пилатски створише.

    Те због папске тророге тијаре

    Осрамоти наше претке старе,

    И отпоче ђавољу работу

    Роду Србском на вечну срамоту .

    Пацифисти стари комунисти

    Синодалци и екуменисти,

    Обрукаше историју нашу

    Надмашише турског Синан Пашу.

    У двадестом, и првом вијеку

    Нашу славну српску колијевку,

    И потомке Светог Саве брате

    Да пориме и поунијате.

    А Косово и светиње наше

    Шиптарима на поклон предаше.

    Ту издају из патријаршије

    Још род Србски упамтијо није.

    Артемија Христог војника

    Мученика и исповедника,

    Епископа Рашко – призренскога

    Следбеника Аве Ћелијскога,

    Синодално саборско вијеће

    Осуђује на Крст и распеће,

    Јер Он неда, Православни роде

    У Србију папу да доводе.

    Прогнаше га, са Рашкога трона

    А по жељи паписта полтрона,

    Но с ким, Свети Ћелијски Јустине

    С полицијом шиптарске мањине!

    И када су у Јудином пиру

    Помислили сада смо на миру,

    Артемије Православља дика

    Испред млаких, и хладних владика,

    Христу Цркву Светосавску врати

    Апостолском вером је позлати

    Као Марко светитељ Ефески

    Уздиже је на престол Небески.

    Србски народни гуслар Миро Роглић

    Новембар, 2010.

    Господе, помилуј и спаси верни и грешни народ Твој…

    Милица

    • Небојша Says:

      Интервју Владике Артемија првом програму Радио Београда у емисији „Седмица“.

      Владика Артемија разоткрива многе истине…

      водитељ:

      „Држава Србија је повукла тужбу против држава НАТО за бомбардовање, а Ви Вашу нисте повукли?“

      Владика Артемије:

      „Није ни подигла тужбу, држава није ни подигла тужбу против НАТО држава.“

      водитељ:

      „А Ви јесте?“

      Владика Артемије:

      „А ја сам поднео тужбу против оних земаља које су имале своје јединице Кејфора на Косову, са циљем, да штите и бране Српски народ и наше светиње, а да то нису и учинили. То је, Британија, Немачка, Италија и Француска. Против њих сам био поднео тужбу, у Стразбуру у међународном суду, и Синод је то благословио, у то време. Има, постоји акт Синода да благосиља и одобрава све што Владика Артемије ради по питању заштите Косова. Међутим, после пар месеци, када су амбасаде тих држава реаговале и утицале на Патријарха и Синод, курс се променио. И онда је Синод почео да врши притисак на повлачење те тужбе. Ја сам се опирао, борио пар месеци, да би на крају Сабор у мају 2005-те године повукао ту тужбу. Не ја, него Сабор…“

    • Небојша Says:

      Извор:

      Српска Православна Црква, Епархија Баљалучка.

      Пут ка уједињењу хришћанских цркава

      Делегације Православне и Римокатоличке цркве потписале су у Равени документ од 46 тачака којим су постављени темељи за уједињење двију Цркава послије Велике шизме од 1054.г., пише италијански лист „Repubblica“.

      ravena

      На том дуготрајном савјетовању ватиканску делегацију предводио је кардинал Валтер Каспер, предсједник Папинског вијећа за јединство хришћана, док је митрополит Јован Зизјулас стајао на челу православне делегације, одређен цариградским Патријархом.

      Представници Руске православне цркве напустили су дијалог, будући испровоцирани необјашњивим позивом и присуством тзв. Естонске апостолске цркве, позване од стране Цариградске патријаршије.
      У документу потписаном у Равени утврђује се како је папа “први међу патријарсима“, а Рим је “прво сједиште“. Уствари, због неслагања, првенствено, око ових двију тачака и дошло је до раскола 1054.г., тако да превазилажење ових разлога, односно признавање папе за “првога међу једнакима“, могло би довести до уједињења Цркава.

      „Repubblica“ оцјењује како овај документ доноси смјернице, прави „road map“ за пут према уједињењу хришћанских цркава.

      Објављено 16 Nov 2007 од епархија бањалучка

    • Небојша Says:

      И у српској цркви су се водећи Епископи на власти угледали на световне диктаторе попут Тадића и њевог режима, прогонитеља људи са различитим мишљењем. Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве сменио је ректора Богословије „Св. Арсеије Сремац“ у Сремским Карловцима, протојереја Душана Н. Петровића, који је похвално говорио о Владици Артемију и Светосавској групацији коју такође предводи истински чувар српског Светосавља, Владика Артемије.

      Извор: Печат

      Похвално беседио у част Артемија

      НО­ВИ САД – Све­ти ар­хи­је­реј­ски Си­нод Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве сме­нио је рек­то­ра Бо­го­сло­ви­је „Св. Ар­се­ни­је Сре­мац“ у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, про­то­је­ре­ја ста­вро­фо­ра Ду­ша­на Н. Пе­тро­ви­ћа, а ка­ко се на­во­ди на не­ко­ли­ко ин­тер­нет пор­та­ла сме­на је усле­ди­ла „због отво­ре­не и не­скри­ве­не по­др­шке све­то­сав­ској гру­па­ци­ји ко­ју пред­во­ди раш­чи­ње­ни епи­скоп ра­шко­при­зрен­ски Ар­те­ми­је“.

      dusan

      Зва­нич­не по­твр­де о сме­ни рек­то­ра Кар­ло­вач­ке бо­го­сло­ви­је не­ма на сај­ту СПЦ, ни­ти се о то­ме огла­ша­вао порт­па­рол Си­но­да, вла­ди­ка бач­ки Ири­неј. У Кар­ло­вач­кој бо­го­сло­ви­ји не же­ле да го­во­ре о ово­ме, а за са­да се ни­је огла­сио ни сме­ње­ни рек­тор Пе­тро­вић.

      Ка­ко се не­зва­нич­но са­зна­је, за вр­ши­о­ца ду­жно­сти рек­то­ра име­но­ван је про­то­је­реј Јо­ван Пет­ко­вић, до­са­да­шњи про­фе­сор Бо­го­сло­ви­је у Срем­ским Кар­лов­ци­ма.

      За рек­то­ра Бо­го­сло­ви­је „Св. Ар­се­ни­је Сре­мац“ проф. Ду­шан Пе­тро­вић иза­бран је на за­се­да­њу Све­тог ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра ма­ја 2000. го­ди­не, а пре­ма не­по­твр­ђе­ним ин­фор­ма­ци­ја, раз­лог за сме­ну је бе­се­да рек­то­ра Пе­тро­ви­ћа на про­сла­ви имен­да­на вла­ди­ке Ар­те­ми­ја 2. но­вем­бра ове го­ди­не у ма­на­сти­ру Ши­ша­то­вац.

      „Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је мој школ­ски друг и са­да ће вам би­ти лак­ше да раз­у­ме­те оно што ћу ка­за­ти. Ми смо ове го­ди­не ми­ло­шћу Бо­жи­јом у ма­ју ме­се­цу про­сла­ви­ли 50 го­ди­на от­ка­ко смо за­вр­ши­ли Бо­го­сло­ви­ју. За­то, хри­сто­че­жњи­ви мо­на­си и мо­на­хи­ње, ча­сни оци све­ште­ни­ци, дра­га бра­ћо и се­стре, на­ла­зи­мо се у ма­на­сти­ру исто та­ко му­че­ни­ку као што је му­че­ник и наш сла­вље­ник и ње­го­во Ко­со­во и Ме­то­хи­ја.“

      – ре­као је про­то­је­реј Ду­шан Пе­тро­вић у ма­на­сти­ру Ши­ша­то­вац.

      Опширније у штампаном издању…

  2. Dragan Says:

    Поштовани читаоци, сматрам да мој коментар заслужује пажњу зато јер нисам верник. Потичем из хајдучке и партизанске фамилије. Стајем на страну прогоњеног свештеника оца Артемија. Сваки покушај да се Србија приближава Европи уколико га отпочињу политичари је петоколонашка активност. Такви су људи добро за то плаћени и то за новац морају да одрађују. Такве се активности не могу да оправдају рационално нити да одбране. Пронађите једну реченицу истине и разума којом Евросрби правдају своје делање! Па макар били и са БУ. Кидам се од смеха над будалаштинама које слушам првих петнаестак минута вечерњег Дневника. Али њихове поруке пролазе код оних који до јуче нису умели да се обришу од позади. И пролазиће још дуго код оних који тек добијају личну карту ( са чипом). Највећи број читалаца одмах потписује, сматрам, ове моје речи. Али сада је на перфидан начин ударено по СПЦ. Овај напад има много далекосежније последице. Једно су Евросрби, друго Евроскептици. СПЦ је нешто педесето. Пре но што отпочне сваки разговор између православних и католика, а он је нужан, треба да је пружено извињење Ватикана СПЦ. Зато јер су прекодрински православци у великом броју страдали у масовним злочинима које није тешко доводити у везу са католичким свештенством. Јер су и понеки фратри били свирепи злочинци. Ако је документовано да је било противљења политици протерати, убити и покатоличити од стране католичких свештеника све то треба пажљиво вагати. Без признања непосредне или посредне кривице Ватикана ништа не треба отпочињати. Сада је реч о опстанку СПЦ. Да сам свештено лице, као што нисам, ( комуниста сам ) не бих био надгласан ни поражен. Али свакако бих био рашчињен. Када бих био свештеник или верник а оправдавао данашња залагања и ово сурово разрачунавање бојао бих се страшнога суда и срамио бих се пред Светим Савом, а тек пред богом… Прогоњеног свештеника сам осуђивао зато јер је приступио банди српских непријатеља званој ДОС пре десетак година. За то нам отац Артемије није поднео рачун. И они чија дела баштиним, комунисти, нису се , колико је мени познато, извинили СПЦ за прогоне па и злочине. Мада је СПЦ у току рата била под тешким притиском издајничке владе она није осудила Народноослободилачки партизански покрет. Мајка ми је говорила да је злостављан отац Дионис, свештеник који је мене крстио ( село Српска Планиница ). И да је неколико чланова моје фамилије са обе стране узнемиравало оца Диониса који никада ником зло није учинио јер је био богобојажљив човек. Мајку је пред крај рата покушао да убије четник. Тада малу пастирицу… Има ли стране којој је до сада био образ чист? Прешао сам на тон личне исповести да бих поручио: „Превара, не наседајте православци, кајаћете се!“ Касандра ( прочитајте старогрчку митологију) је увек тачно прорицала. Али нико није веровао њеном пророштву. Тако је хтео Аполон. Нека не буде да сам ја ваша Касандра. Извињавам се ако сам некога својим речима увредио, то ми није намера. Говорио сам како мислим.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: