Посланик Срђан Ного позива грађане на протест 08. маја 2020. у 17 часова на Тргу Републике…!

Ширите ову вест за сутрашњи заказан протерст, да би дошло што више људи! Јесте, све је згуснуто, али битно је да се људи окупе сутра у петак у 17 часоав на Тргу Републике, ма у ком броју да дођу, јер најбитније је да се људи окупе, па нека их буде макар и 2-3 хиљаде, јер сувише је кратко втеме да би велима маса људи видела информацију да је за сутра заказан протест, сада је најбитнији да се протест одржи…!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Спектакуларна трибина – Гости проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић – 30.01.2017.

Крајем јануара 2017. у сали ДКСГ-а (Дом Културе Студенски Град) у Београду, одржана је веома садржајна и конструктивна трибина са темом водиљом: „Противречности транзиционе економије“. Главни излагачи били су проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Проф. др Слободан Комазец и Драган Радовић: Богови новца – богови кредита

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професор Комазец је између осталог говорио о потреби за спровођење контролисања новчаних токава, да би се увео ред и закон, као и о потреби за домаћим банкама, првенствено на развојну банку, затим о каматној политици, о оживљавању домаће привреде, о успостављању националне економије што ће оснажити наш државни суверенитет, о не мешању ММФ-а у јавном сектору, односно одмах се откачитуи од ММФ-а. Иначе, како професор Комазец и износи, ММФ мешајући се у унутрашњу монетарну политику било које земље, крши свој сопствени статут, по коме он то не сме да ради, али то ипак свесно и циљано ради. Такође, потребнио је потпуно се откачћити од страног неолибералног модела вођења државе (пљачкање сопствене државе) и формирати свој сопствени модел развоја, у нашу економску и финансијско-привредну корист, наше привреде, наших радника. Професор Комазец истиче и неопходан потез разградње од дужничке економије (дужничко ропство), као и активирање монетарних фактора у функцији развоја, о претварање текућег новца у капитал привреде.

Др Слободан Комазец:

„И онда, у том случају, уз помоћа тог капитала да оживимо привреду, да формирамо капитал за развој, акумулацију.“

Да тако, како рече профњесор Комазец, вратимо достојанство: раду, успеху, квалитету!

Већина популације наивно, буљећи у Тв екран, попут послушних овци хипнотисано верују свакој званичној информацији, међутим, а то је аргумебтима које је изнео и доказао, професор Коамзец истичње чуињеницу да се многи статистички подаци фризирају, тако да се виже не можете веровати ни једном статистичком податку којег званично објави држава.

Нема акумулације, каже професор Комазец, нема инвестиција, држава је банкротирала, већ сада.

Проф. др Слободан Комазец: „Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!“

Економиста Драган Радовић, са своје тачке гледишта, такође је говорио о многим стварима и показатељима катастрофалног економског стања у којем се налази Србија. Говорио је о правом значењу термина „сива економија“ и шта се крије иза њега. Тај доста истрошен, и од употребе излизан термин (попут ђона на ципелама), само служи да прикрије праве организоване пљачкаше који су носиоци полуга власти. Дакле, не ради се о сиротињи по пијачним и картонским уличним тезгама, који су од главних и водећих строго-контролисаних медија (РТС и остали са националном фреквенцијом) обележени да су носиоци сиве економије у Србији. Затим, указивао је на то да се на годишњем нивоу, у Србији обрне на црно роба у вредности од 10 милијарди евра, али не од стране сиротиње која ради по бувљацима и уличним картонским тезгома, већ од стране добро организоване Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)! Кад би сиротиња по бувљацима обртала на годишњем нивоу 10 милијарди евра, не би била сиротиња, већ „заштићени бизнисмени“.

Одакле толико робе на црном тржишту, јер обрт од 10 милијарди евра на годишњем нивоу, није мала ствар?

Драган Радовић:

„Кад кажемо преко 10 милијарди евра, па ко има толико новца, одакле толико робе на црном тржишту? Обзиром да смо ми зависни од увоза, та роба стиже највише из увоза. Претпрошле године ми смо увезли чак преко 20,4 милијарди долара робе. И професор је малопре поменуо да се увози због нереалног курса, односно звог курса евра и динара који је прецењен. Ја имам још једно додатно тумачење да је толики увоз због огромног шверца преко царине.

Шверц на годишњем нивоу преко царине прелази 4 милијарди евра. Значи, роба долази на царину, пролази неоцарињено 4 милијарде евра. Сав тај пролазак, с обзиром да је ту роба широке поптрошње са 20% ПДВ-а, има и хране која је 10%, отприлике просечна стопа је 15%… самим чином преласка робе неоцарињено, врши се утаја (ПДВ-а) од читавих 600 милиона евра на годишњем нивоу! Ако знамо да су уштеде на плате и пензије, на годишњем нивоу, 200 милиона евра, значи ова народна влада…, то значи да царина поједе 3 годишње уштеде. Та роба чим пређе (царину), то врше велепродаје, у првом следећем кораку та иста роба има бар 50% већу маржу, што значи не вреди више 4 милијарди евра, него 6 милијарди евра. Просечна стопа ПДВ-а је 15%, значи утаја није више 600 милиона евра, већ у првом наредном кораку је 900 милионма евра на годишњем нивоу! Значи, буџет је самим шверцом на царини унакажен за 900 милиона евра…“

… … …

„И, сада се питамо, па да ли је то сива економија да се бизнисмени сналазе, боре се да преживе са тим шверцом? Не, то је високо организовани криминал! У томе учествује криминализовани део бирократије на првом месту. Ко има толико новца? Заштићени бизнисмени, у народу познати као тајкуни, и сигурно нису они прва и друга карика, они су друга и трећа. Прва су политичари који их покривају. Значи, они морају део колача да плате заштитницима. Јер, то се све ради због заштитника, и да поновим још једном, то су политичари који их покривају!…“

Није ово једина криминална радња Политичко Бирократске Мафија (ПБМ) која пљачка и пустоши Србију, већ се сличне „оперције“ раде и у промету са акцизним робама (цигарете, нафта…) и то раде најлегалније, и најјаче фирме из дуванске индустрије и трговине нафтним дериватима. Срж ове велике превара и пљачке објашњава нам Драган Радовић:

„Закључак је да ти најјачи продају цигарете и нафту са издавањем фискалног рачуна, молим вас сасалушајте ово: значи, са издавањем фискалног рачуна из најлегалнијих каса, тај промет после не приказују у званичан приход, и не плате ПДВ и царину! Њих у томе штити пореска управ Србије, министарство финансија и неко из врха државе!

И, цигарете највише пласирају на црно страни инвеститори који су купили домаће фабрике!“

Али, те исте стране фирме у својим матичним земљама то не раде, јер закони око утаје пореза тамо су драконски. Код њих су само смрт и плаћање пореза неизбежни, све остало може овако, или онако… што нам говори како суштински функционише „демократски“ и „цивилизовани“ запад.

И плус трога, све те назначене стране фирме на крају године у пословању показују губитак, и само будала може да поверује да је то стварни губитак, јер западне фирме које функционишу по мантри профита (то их суштински и фиклозиофски детерменише), не долазе у Србији да би правиле губитак, већ профит.

Драган Радовић: „Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. … Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а – 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција… чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме… И… када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. „јавно-приватног партнерства“. То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо…, нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци…“

Говорио је Драган још и о прању новца који се опере и износи на запад, у западним банкама, о потреби да се смање порези на зараде који су сада од 62-65%, затим о крађи струје у ЕПС-у и још доста тога битног и кључног што води Србију у економску и свеопшту катастрофу и пропаст! Осим… ако се не деси неки преокрет?

Обавезно погледајте ову трибину, јер се, после излагања професора Комазеца и Драгана, развила врло жива и плодотворна дискусија, са одличним констатацијама и питањима, као што је питање која су решење потребна да се наша Србија спаси пропасти?

На трибини је био крем интелекуталне елите, више професора универзитета, бивши министар и функционери…

Дејан Лучић СК 300: Гост Драган Радовић – Да ли је Александар Вучић кум политичко криминалне мафије?

Пре два дана, дакле 29.01.2017. године, Дејан Лучић је снимио емисију са економистом Драганом Радовићем на теми како криминално политичка мафија немилосрдно и брутално пљачка и пустоши Србију, и није нашао бољег експерта за то од Драгана Радовића, који је народски речено докторирао на тој теми. Штета само што је од овако важне теме, Лучић у појединим деловима емисије, направио пародију, изигравајући лика из Монти Пајтон шоуа.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Референтна каматан стопа НБСрбије, кретања

Да видимо како Драган разоткрива на глобалном нивоу, шта се крије иза термина „сива економија“ и зашто је по Уједињеним Нацијама (УН) сива економија „пожељна“ у земљама трећег света, а рецимо није пожељна у Америци, где је сива економија најстроже кажњиво дело, а не пожељна.

Дејан Лучић:

„Шта значи реч сива економија?“

Драган Радовић:

„Веровали или не, теорија сиве економије, односно дефиниција, не постоји. У ком смислу? Па, највећи светски експерти не могу да се договоре шта је то сива економија. Ево само да погледамо у Србији. Ако се прича на РТС-у о сивој економији, приказују се пијаце, и уличне и картонске пијачне тезге. Уједињене Нације су 2007. године дале препоруку да је сива економија „пожељна за развој економија земаља трећег света“, јер она стимулативно делује и отвара нова радна места. Ако погледамо у Америци, у Америци то су тешка кривична дела (бављење сивом економијом), где казна затвора иде 10, 20 година. Тамо постоји она изрека: „Само смрт и порез„, смрт долази, и порез мора да се плати (другим речима у Америци само смрт и порез не могу да се избегну).

И, откуд сада то, да УН дају препоруку да је то пожељно?!
А ко су водеће земље у УН-у?
Па управо Велика Вританија и САД.

Па се онда питамо, зашто 2008. године кад је налетела светска економска криза. Зашто су американци милионе својих радника отпустили, банке су им одузеле хипотеке, нису рекли: „ајде, ево пожељна је сива економија“ (као што важи за земље трећег света, попут Србије итд…), нађите посао, преживите, задржите своје хипотеке…, него их је истерала на улицу. У Европи, сива економија је кажњива, не толико драстично као у Америци, али се исто сматра као тешко кривично дело.

Е, сада… како је могуће да УН дају препоруку да је у земљама трећег света, да је то пожељно (сива економија)?!“

Наравно, када се овако јасно прикаже цела ствар, закључак је једноставан, сива економија је пожељна у земљама трећег света, јер се тако преко инсталиране квислиншко-пљачкашке власти пљачка одабрана земља (Србија) за рачун и профитни интерес најјачих земаља запада (опљачкане паре се износе у њихове банке), где страни налогодавци дозвољавају да се и квинслинзи некажњиво дебело омрсе, али ако покушају да не испуне одређене жеље своји налогодаваца, они их уцене њиховим пљачкањем сопствене земље.

За квинслинге, то је пут без повратка, нема назад, а за нас, за народ?

Па ако и даље немо посматрамо како нас домаћи властодржци и квинслинзи уништавају, како нам распродају Србију, и домаћу комплетну привреду, биће то и за нас пут без повратка, ка сопственом уништењу, осима ако се не…?

Драган објашњава како се пљачка наш домаћин у пољопривреди: „Када се ради откуп пољопривредних производа, па се прво сељак, онај основни пољопривредник, убије ценом откупа пшенице. Значи, он је прво убијен, пшеница му се плаћа 15 динара, а већ у првој следећој руци, кад се преради у брашно, брашно је већ 35-40 динара. Па зашто тај прерађивач, који можад улаже свега 15-20% себе, добија чак 100-120%?! Значи, то је пљачка пољопривреде! То се исто ради код откупа малине, купине и свега (осталог). Значи, онај ко откупљује, он је увек повезан са врхом државе…“ итд… итд…

Следи приказ референтне каматне стопе као поткрепе када је Драган објашњавао како се врше преваре путем откупа државних хартија од вредности и записа…

Референтна каматна стопа Народне Банке Србије и стопа законске камате

Кликни на приказ да га видиш увеличано

Извор за приказ:
http://bit.ly/2kQTxX0

Лепо то каже  и објашњава садашњи тренутак политиколог Душко Радосављевић:

Докле више, стварно!

А, ми, обичан народ, ни то не кажемо, само ћутимо и трпимо?!!
Ако, има времена, поолакоооо:

„још није дошао ред на мене. Јесте роб сам, али сам ипак жив“.

Јесте, али се онда не разликујеш од животиње, више ниси човек…

Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари

Извор: Србин Инфо

Драган Радовић је економски аналитичар и борац против сиве економије. У последње време чест je гост у многим телевизијским емисијама посвећеним тој друштвеној области. Све више експониран и у електронским медијима.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Господине Радовићу, какво је Ваше мишљење о либералној економији коју Србија води?

– Потпуно погрешан модел, у томе се слажу скоро сви економисти који нису на платном списку државе. Мислим да је нама много већи један други проблем, то су криминалне радње унутар Србије у којима највише учествује криминализовани део бирократије, заштићени бизнисмени и политичари који све то покривају.

Славица Мојсин, новинар

Да ли треба вратити царину на робу коју Србија може сама да произведе или је концепт либералне економије, где се укидају царине и не штити се домаћа производња „прави пут“?

– Царињење робе из иностранства је добра мера која би штитила домаће тржиште. Много боља мера за заштиту нашег тржишта и домаћих произвођача, била би спречавање шверца преко Царине који на годишњем нивоу износи четири милијарде евра робе, шверц у коме учествују сви наведени у одговору на прво питање. У малопродаји шверцована роба има вредност 6 до 8 милијарди евра, само утајени ПДВ достиже 900 милиона евра.Спречавањем овог криминала на тржишу би се створио огроман мањак робе што би далo праву шансу домаћим произвођачима да повећају производњу.

Које су позитивне, а које негативне импликације страних инвестиција с обзиром на то да се субвенционишу из нашег буџета?

– Довођење страних инвеститора, уз субвенције, да би запошљавали раднике који раде за минималну зараду је потпуни промашај, једноставно нема позитивних ефеката.

Како се заштитити од нелојалне конкуренције у виду страних предузећа?

– Једини начин је да развијамо технологије које они не желе да раде. Пример је производња у којој има много мануелног рада: текстилна индустрија-шиварство, обућарство и друго.

Зашто све више домаћих привредних субјеката клизи у сиву економију?

– Највећи разлози бежања у сиву зону су непостојање контроле од стране пореске службе, жеља привредника да на утаји пореза остваре додатну зараду и на трећем месту превисоке пореске стопе.

Сматрате ли да су кажњавање и инспекцијска контрола решење сиве економије, или би више помогле неке друге мере, попут заштите од монопола и то да држава испуњава сопствене обавезе према привредницима?

– Сива економија се врло једноставно решава, у циклусу од једне до две године. Први корак мора да направи држава снижавањем већине пореских оптерећења: 1. оптерећење зарада за трећину, 2. порез на добит са 15 на 10%, 3. порез на дивиденду са 20 на 10%, порез на имовину на 0,1% уз примену на реалну вредност имовине, 4. порез на закуп са 20 на 10%, 5. брисање већине парафискалних намета. Други корак је да држава остави привредницима прелазни период од три месеца како би увели пословање у легалне токове: раднике са црног у рад са пријавом, као и пријављивање целокупног промета. По истеку прелазног периода Пореска управа Србије мора кренути у контроле, кратке и брзе, сви који би радили супротно закону, вршили утаје пореза по било ком основу, морали би да осете јаке репресивне мере државе (вишеструко веће казне од износа утајеног пореза, затворске казне, одузимање имовине и др.)

Да ли би по Вашем мишљењу укидање двоструких намета, на терет радника и на терет послодаваца, које плаћа послодавац, смањило броја радника који раде на црно?

– Два су услова за смањење рада на црно: умањење оптерећења зарада за трећину (тренутно 62 до 65%, снизити на 42%) и разрезивање високих новчаних казни за све прекршиоце.

Да ли бисмо више постигли спречавањем увоза или производње копиране робе, него кажњавањем малих предузетника, који ту робу купе легално односно преко фактура и исту продају?

– Спречавање увоза свега и свачега је приоритет у Србији, кажњавање привредника је последња мера, треба применити систем штапа и шаргарепе, између увоза и штапа читав низ повољности се морају дати привредницима.

Ребус Плус: Гост економиста Драган Радовић – 13.12.2016.

Недавно је на нишкој телевизији „ТВ Зона Плус„, а у оквиру емисији „Ребус Плус“ коју води Петар Вујовић, гостовао економиста Драган Радовић, који је тога дана на правном факултету у Нишу, био предавач на трибини са темом о сивој економији и како се изборити против ње.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би растурио тај мит и намерно пласирану лаж да је сива економија бизнис сиротиње по бувљацима и уличним картонским тезгама, Драган стално и упорно наводи егзактне податке до којих је дошао са својим истраживачким тимом, на чијем је челу. Егзактан и доказив податак је тај, да на годишњем нивоу, промет робе на црно (сива економија) у земљи Србији, износи 10 милијарди €!

Па зар толику лову може да обрне сиротиња по бувљацима?!

Наравно да не, јер кад би сиротиња обртала 10 милијарди евра на годишњем нивоу, не би била више сиротиња, били би то богаташи или, како наши мејнстрим медији воле да кажу: „контраверзни бизнисмени“.

Па ко онда обрће на црно толике милијарде?

Па легално регистроване фирме, и најбоље је да поводом тога цитирам самога Драгана (натпис испод слике)…

Драган Радовић: „Највећу сиву економију обављају регистровани привредници, под плаштом легалне фирме. Запошљавају раднике – не пријављују их! Праве промет – не пријављују га у целости!“

Оно што је најинтересантније, а само Драган о томо говори, је то како је од великих сила, инструментализацијом Уједињених Нација (УН), смишљена лепа причица и бајка за наивне, а то је да је пре неколико година у Уједињеним Нацијама званично објављено да је сива економија „пожељна“, да је она „нови облик у развоју капитализма“, јер ето, у земљама трећег света путем сиве економије (наравно нелегалне, јер нигде у нормалним државама нема легалне сиве екомоније, барем не званично) народ се запошљава, нешто ради и зарађује, па шта сад ако је то сива економија, народ мора од нечега да живи, и другим речима, тако Уједињене Нације практички на мала врата легализују рад на црно, да је то тобоже „пожељно“.

Али када се мало загребе испод површине, ова причица се односи само на земље трећег света које хрле ка сириомаштву (приватизација), а не и на најбогатије земље света у чијој „кухињи“ (САД, Велика Британија…) се и смислила ова бајка, јер у тим земљама је и дан данас једно од најкажњивијих дела управо сива економија, па је с тога код њих сива економија процентуално најмања, зато су то и најбогатије и најмоћније земље, јер сва моћ почива на економској моћи, која је услов и претходи војној моћи, јер свет још није видео да је нека сиромашна и слабо економски развијена земља, војна сила.

Па у чему је онда цака, зашто је сива економија „пожељна“ за земље трећег света?
Па да се лакше пљачкају од моћних економскуих земаља и поменутих светских сила, стога да видимо „како се изводи та операција“…

План је темељно смишљен…

Прво се уз инсталиране „играче“ на власти (код нас су то чувени „реформатори“ петооктобарци) приватизује сва моћна индустрија у власништву државе, власници тих форми постану странци, или их покривају лажни, кобајаги власници, тзв. домаћи тајкуни. Затим, кад ти странци постану власници наших фирми, а добар пример за то је U.S. Steel Serbia d.o.o. (бивши САРТИД), тад се почну лажно приказивати трошкови, и пријављују се губици фирме ( лажно наравно) да би се тиме избегло у знатној мери плаћање одређених пореза (дакле врши се незаконита утаја), и тако се „вишак лове“ изнесе у стране банке, у чијим земљама су и дотичне фирме са „губицима“, њихово главно седиште.

Исти тај пљачкашки бизнис, који се још назива и „прање новца“, се омогућује и нашим великим петооктобарским „реформаторима“, њиховим страначким свитама, бизнисменима и камарилама, наравно некажњено, тако да и они путем својих фирми „губиташа“… „вишак лове“ износе у стране банке. Затим, да би тако осиромашена земља функционисала уопше (јер у буџету нема пара, будући да су домаће производне фирме, које стварају вишак вредности и добит, уништене) она мора имати неке паре ради одржавања пљачкашке квислиншке власти и администрације, и наравно таква власт посеже за енермним кредитима.

Од кога узимају кредит?

Па баш од тих банака у којима је прањем пара, односно „пожељном“ сивом економијом по УН-у, однет тај „вишак лове“ из Србије, и тај „вишак лове“ изнет из Србије, поново се Србији враћа, али као кредит… богати постају још богатији, а народ и будућа покољења стављају се у дужничко ропство, беда и сиромаштво рапидно напредује…!

То је слика данашње Србије, јер Драган наводи и званични податак америчког „Глобала“ од прошле године, да је од почетка петооктобарским „промена“ па до пре годину дана, прањем новца из Србије изнешено у стране банке 55 милијарди америчких долара!

И шта мислите, одакле Глобалу ти подаци, како они то знају?

Гле чуда, све податке им је доставила Народна Банка Србије (НБС), тако да у НБС-у тачно знају по имену и презимену, по називу фирме, ко је и колико прањем новац изнео новац из Србије, у стране банке!

Ето, сад вам је јасније зашто је по УН-у ( за земље трећег света) „пожељна“ сива економија, и тачно је да је она нови облик у развоју капитализма, али по формули где ће богаташи бити све богатији, а грађани опљакане земље све сиромашнији…!

Тако функционише капитализам и цео запад!

Радио Сербона: Гост Драган Радовић, економиста – 25.11.2016.

Недавно је на интернет радије „Сербона“ у емисији „Профилисање“ коју води и уређује Томислав Црногорац, гостовао економиста Драган Радовић. Тема емисије била је „50 нијанси сиве економије„.

Радио Сербона: Гост Драган Радовић, економиста: „50 нијанси сиве… економије“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку емисије, Драган је говорио нешто више о себи, у свом почетку као привредника који је с почетка 90-их година прошлог века, имао своју сопствену књиговодствену фирму, има је и дан данас. Нема бранше у којој Драган није водио књиговодство некој фирми, тако да је кроз праксу, а не кроз теорију, стекао велико искуство и знање како се воде легални, а како нелегални послови. Драган упорно говори већ неколико година, да у Србији не постоји тзв. „сива економија“, већ високо организовани државни криминал, који је контролисан и вођен од „одабраних“ висико позиционираних политичара и државних службеника. Тај организовани криминал, је главна претња Србији, а не тзв. „сива економија“ којом се бави сиротиња по бувљацима и уличним картонским тезгама, како нас годинама главни електронски медији упорно убеђују и заваравају, да народ не би укапирао истину.

Да би се то појаснило, Драган је у овој емисији детаљније објаснио како се то прошверцује роба на царини на годишњем нивоу у износу од 4 милијарди €, као и то, да се тиме држава годишње оштећује на име ненаплаћеног ПДВ-а у износу од 600 милиона €.

Ево како се прошверцује 4 милајарди € робе на царини, даћу један пример подстакнут Драгановом аргументацијом, а тако се ради и у пракси. Рецимо, држава да званични податак да је прошле године увезено у Србију роба у вредности од 20 милијарди €, и како су сад независни истраживачи, аналитичари, дошли до податка да је 4 милијарди € робе прошверцовано? А другим речима то значи, да роба у тој вредности од 4 милијарде € није приказана у папирима на царини, на адекватним царинским фактурама.

Методологија је једноставна…

Драган Радовић – економиста

Од државе се покупе ти званични подаци (а у нашем примеру држава каже да је увезена роба прошле године била у вредности од 20 милијарди €), затим се погледа тај званични списак од којих фирми је та роба увезена и из којих земаља, па се ти подаци наше државе, упореде са званичним подацима фирми из земаља из којих је увезена та роба. И, сад, рецимо да је та наведена количина робе од 20 милијарди € увезена из 10 земаља, и провером тих података из држава из које је роба извезена у Србију, дођемо простом математиком до цифре да су те фирме из тих 10-ак земаља извезле робу у Србију у укупној вредности од 24 милијарди €, што би другим речима значило, да је званичан податак наше државе, да је у Србију за прошлу огодину увезено робе у врености од 20 милијарди €, лажан, јер у стварности, по подацима фирми из земаља из којих је роба увезена, дође се до цифре да роба у вредности од 4 милијарди € није прошла кроз папире на царини.

И, сад, ко се бави сивом економијом, ко има кеш од 4 милијарди € да плати увезену робу, сиротиња по бувљацима или заштићени бизнисмени?

Па наравно да толико лову имају само заштићени бизнисмени, популарно названи тајкуни, а не сиротиња по картонским уличним тезгама која продаје робу да заради за голи живот, да прехрани своје породице, своју децу… и која заправо ту робу купује у „првој руци“ од тих заштићених бизнисмена, из њихових велепродаја, или од „друге руке“ на велимим бувљацима и пијацама као што о је Панчевачки бувљак и слични.

Идемо даље…

Рецимо да је та роба у вредности од 4 милијарде €, која није приказана кроз царинске папире, из Турске, и да је ту робу увезо неки „познати“ заштићени бизнисмен. Е, сад, да је та роба прошла кроз царинске папире, тај заштићени бизнисмен би морао да плати и ПДВ порез на ту робу од 4 милијарди €, који би просечно гледано и како је објашњавао Драган, био 15%, и простом математиком дође се до цифре да је порез ПДВ-а на количину од 4 милијарди робе, 600 милиона €. Међутим, пошто роба није приказана у царинским папирима, наш заштићени бизнисмен не плаћа увезену робу са ПДВ-ом за ту робу, што би било 4 милијарде и 600 милиона €, већ само 4 милијарде €, што значи да се ради о утаји пореза у вредности од 600 милиоан €, тако да је врло јасно да се ради о високо организованим криминалним радњама (буџет државе је оштећен, и мањи је за 600 милиона €!), које не могу да се раде без одобрења неких високо позиционираних политичара у Србији (а не уз одобрење многобројне сиротиње која продаје робу по картонским уличним тезгама да би преживела), као и државних службеника на високом нивоу, а ресор царине припада министарству финансија Србије.

И, сад, ко се бави тзв. „сивом економијом“, сиротиња по бувљацима (како нас медији убеђују) која једва преживљава, или „неко други“?
Јасно је да је то „неко други“… да је то врло мала и одабрана група висиоко позиционираних политичара и државних службеника, и не ради се ту о тзв. „сивој економији“, термин је смишљено погрешан, да људима не буде јасна ситуација, већ се ради о високо организованом криминалу на нивоу државе!

Кад се нешто именију јасним и тачним термином, народу је одмах све јасније!

И у коначници, како се дели тих 600 милиона € који се утаје неплаћањем ПДВ-а на царини?
Модел је једноставан, пола иде „заштитнику“, а ресто, по већ унапред направљеном договору, поделе „остали играчи“.

И на крају, тај заштићени бизнисмен који је дао кеш од 4 милијарде евра за робу, није будала да је прода за 4 милијарде € другима, и да на ту вредност убаци своју трговинску маржу, иако се вероватно и он „учипио“ у подели оних 600 милиона €, већ у својој великопродаји (прва рука), прикаже да увезена роба вреди рецимо 5 милијарди €, што значи да буџет државе, у коначници, није оштећен за 600 милиона € неплаћеног ПДВ-а, већ за 750 милиона €, јер то заштићеном бизнисмену омогућава ситуација да робу коју је платио 4 милијарде €, није прошла кроз царинску папирологију.

А сад би још да говорим нешто и о припреми да се људима одузимају станови, будући да је Драган дотако и ту тему, јер све је више сиротиње која је без посла и која је на бедној социјали, па немају пара да редовно плаћају станарске дажбине (инфо-стан), а међу њима сам и ја, као и многобројне породице, све више је сиротиње овде у Бору где живим, а увелико се види да ће бити још и горе, будући да се припрема да се РТБ Бор прода кинезима, тако да биће још отпуштања радника, који су потпуно умртвљени и апатични, уместо да се организују и боре за свој опстанак, они само „храбро“ кукају уз пиво: „да ће бити још горе“.

У оквиру локалне самоуправе Бор, раније је било дозвољено правило, да се касни са највише 9 неплаћених месечних станарских дажбина, пре него што ти прилепе тужбу због неплаћених дажбина, а то је кад уђеш у 10-ти месец са неплаћеном станарином (тад ти долазе на врата лешинари у виду извршитеља), а недавно тај лимит је смањен на 6 месеци!? Иако је све више сиротиње која остаје без посла, па самим тиме и нема одакле да плати станарске дажбине!

Лудило!

Дакле, на помолу је лудило, хаос, велика отимачина и пљачка, и уместо да све то натера људе да се организују, поготову што и поред ових тешкоћа, од идуће године ступа на снагу нови закон о становању, са новим наметима», а угрожени људи само ћуте, надајући се испразно и наивно „да се то ипак неће десити њима“.

Позадина свега је оно што је Драган рекао, врло битни ствар и битан догађај, а то је да је 3. новембра 2014. године амерички „Фонд“ дошао у Србију, и то се уклапа у ову причу потпуно, јер је тај фонд потписао уговор са свим пословним банкама, да све хипотеке које буду одузете од грађана, откупиће их овај фонд за негде можда 15% од праве вредности, а то ће се десити вероватно и са становима који буду одузимани од грђана, који неће моћи плаћати станарске дажбине. И зашто би побогу неки тамо амерички фонд склапао уговоре у Србији из које сви беже, јер је све теже и теже зарађивати динар само да се прехраниш, а камо ли да живш нормално.

Шта ће рецимо том фонду 100.000 одузетих станова, или 50.000 одузетих кућа, шта ће да раде са њима, кад сви беже из Србије која иде ка потпуном колапсу?!

Једна варијанта је замена становништва, а друга да ће грађани Србије бити подстанари у тим становима и кућама у власништву америчког фонда, јер то је модел како се некада живело на западу, власници су били само одабрани „богови“.

Још јасније је да се припрема ова пљачка и пустошење Србије, када се зна да ММФ све више инсистира и врши притисак на владу Србије да се уреди област издавања у закуп, то је припрема за будуће „подстанаре“ који су данас још власници станова!

Народе, пробуди се док си још у свом стану, у својој кући, у својој Србији, јер кад будеш подстанар америчког фонда, за буђење ће бити касно…!!!

П.С.

Пратите интернет радио Сербону на Ју Тјубеу, јер на том радију гостују наши бриљантни интелектуалци! Послушајте емисије врсног историчара и лингвисте Радована Дамјановића, послушајте и ову бриљантну емисију, са бриљантним професором и патриотом, др Миланом Брдаром!

Питања и одговори: Гост Драган Радовић, економиста – 28.05.2016

Ево једног гостовања економисте Драгана Радовића код Оливере Милетовић, у емисији „Питања и одговори“.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.