Немачки научник Александер Корб негира геноцид над Србима у НДХ!

Извор Двери
Пише: Владимир Умељић

Владимир Умељић: На делу је промена у немачкој историјској науци: у НДХ, по новим „истраживањима“ није извршен геноцид над Србима!

Александер Корб – типичан „научни“ представник запада који негује култ лажи и обмана према словенским православним народима (Срби, Руси и остали….), у свим битним делатностима које се тичу политичке сфере, сфере званичног дискурса, нарочито званичне „историје“, итд…

Немачки историчар Александер Корб на Хумболтовом Универзитету у Берлину с највишом оценом summa cum laude одбранио је докторску тезу из области историјских наука под насловом „У сенци светског рата. Масoвно насиље усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“. Његове радикално нове тезе гласе:

1.   у тадашњој хрватској држави 1941–1945. „није се догодио геноцид над Србима“;
2.  клерикална компонента (хрватски католички клир и Ватикан) „није играла никакву битну улогу“ при масoвном насиљу над Србима у хрватској држави 1941–1945, тако да је и насилно покатоличавање Срба имало „искључиво секуларни карактер“.

Корб, дакле, улази у радикалну колизију с огромном већином свих досадашњих научних радова и њихових закључака.

Ова анализа поставља Корбове тезе на проверу с три тачке гледишта: а) научно-историјске, б) језичко-филозофске (теорија дефиниционизма), и в) политиколошке.

Научно-историјски гледано, Корб бира једностран, селективни приступ овој проблематици и већ на почетку драстично редукује тј. искључује енормни део примарних историјских извора и научне литературе. Томе припадају сви српски извори, закључно са сведочанствима преживелих српских жртава, с образложењем да су иста или „српско-националистичка“ или „српско-комунистичка“, све изворе сведока-очевидаца из редова тадашњих окупатора – немачких нациста и италијанских фашиста – с образложењем, да су исти „српско-националистички“ или „српско-комунистички“ манипулисани, као и све примарне историјске изворе и научну литературу, који сведоче о улози хрватског католичког клира и Ватикана, јер су „антиклерикални“.

Језичко-филозофски, Корбов доказни поступак недвосмислено припада принципу „узурпација власти над дефиницијама и психагогијама“, који теорија дефиниционизма препознаје као покушај интересног редефинисања, виртуализовања стварности и психагошког етаблирања те нове „стварне стварности“ у свести циљне групе путем њене интернализације. Корбов рад је тиме пре релативистички језичко-филозофски трактат у научно-историјским хаљинама, него научна историјска студија.

Политиколошки се може констатовати, да је и његовим неспорним трудом промена парадигме у немачким друштвеним и хуманистичким наукама достигла нови квалитет, сасвим други ниво самовољне и виртуелне рефлексије стварности.

Анализу Владимира Умељића, која је првобитно објављена у Зборнику Матице српске за друштвене науке бр. 141 прочитајте преко доњег линка:

Владимир Умељић: Промена парадигме у Немачкој историјској науци: У хрватској држави 1941–1945. није
извршен геноцид над србима?

Скини студију

Госпићки систем логора, први ликвидациони центар над Србима у НДХ!

Преносим овај текст о злочинима хрвата над Србима у НДХ онако како је написан, са пратећим аудио снимком са трибине на правном факултету у Београду где је ово све причано, али сам сачекао да на Ју Тубе изађе и видео снимак, кога сам у свом коментару додао после текста.

Извор: Јадовно 1941.

*************

БАСТАШИЋ: АНТИСРПСКА ХИСТЕРИЈА ДОПРИНОСИ НЕГАЦИЈИ ЗЛОЧИНА НДХ

БЕОГРАД, /СРНА/ – Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић, изјавио је у Београду да антисрпска хистерија која влада савременом Хрватском доприноси томе да се злочини почињени над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ негирају и игноришу.

Слика са трибине…

Послушајете аудио запис предавња емитован на радију СНАГА НАРОДА

Госпићки систем логора, први ликвидациони центар НДХ 24.12.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

„Оно што Месић није рекао и оно што ви, вјероватно, не знате је да је НДХ била држава у пуном капацитету. И та држава је стала иза злочина. Оно што овај систем логора чини посебно монструозним је да је унутар њега постојао логор Метајна, намијењен искључиво за убијање жена и дјеце – први таквог типа у ратној Европи“
, рекао је Басташић.

Он је додао да, и поред изостанка јасне институционалне подршке, uдружење чини све да невине жртве Јадовна и осталих стратишта на овом подручју не остану заборављене!

„Водимо календар геноцида и практично слиједимо сваки траг. Уколико имамо само једну реченицу свједока, ми истражујемо. Успоставили смо фото-архив, аудио-архив и већ располажемо значајним библиотечким фондом“

, навео је Басташић.
Током расправе која је услиједила након предавања, студенти Правног факултета и бројни Београђани старијих генерација, Басташићу су поставили низ питања и додатно се информисали о Госпићком логорима, за који су, углавном, по први пут и чули.

Извор: http://snaganaroda.rs/

*************

Моје Јадовно, Правни факултет, Београд, 24.12.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Погледајте овај бестидни цинизам Месића да „убиства над Србима нису починили Хрвати, него Усташе„?!
Па, добро, а које су националности биле маса усташа кољача, као а и главне усташе који су водили НДХ: Павелић, Лубурић?
Турци, замбијици или хрвати?

Када сам имао више времена, детаљније сам обрадио тему геноцида хрвата над србима у НДХ у доњем дужем чланку:

Истина о Јасеновцу се скрива деценијама! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!!
http://wp.me/p3KWp-5Ha

Где се каже и ово…

Др Србољуб Живојиновић:

„…. На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника, двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда….“

Ето, Месићу, хрватски свештеници нису припадали усташким војним формацијама, дакле то су били хрвати „духовњаци“ који су ткође клали Србе, а по тим америчким документима на основу којих све то обелодањује Др Живановић, 1371 хрватских свештеника је чинило те грозне злочине над Србима!

Ми Срби, ја сам у то дубоко убеђен, никада нећемо имати нормалну и суверену државу док се не одужимо невиним жртвама нашег народа у Јадовну (и читавом систему логора Јасеновац у НДХ), тако што ћемо тужити Хрватску као државу за злочин геноцида над Србима у Јасеновцу и НДХ, јер је садашња Хтватска изгарђена на темељу политике геноцида над Србима!!

Наравно, то треба урадити када дођу праве патриоте на власт, у противном, ако се то не деси, над невиним србским жртвама учинићемо својом ћутњом нови геноцид, ауто-геноцид…!
Не треба се либити да се ово уради, без обзира што ће неко да помисли како овај неправедни свет ову тужбу неће ни разматрити, да ће тужба само скупљати прашину по фиокама међународног суда, јер је Србима додељена улога „злочинаца“. Све се то мења, то је већ у току, констелација снага у свету ће се променити једног дана, па будући да злочини геноцида не застаревају, та тужба против хрватске биће судски изпроцесуирана, наше је да се тужбом одужимо прецима, односно самима према себи, према делу голоруког народа који је мучки страдао у геноциду над њим.

Истина о Јасеновцу – др Србољуб Живановић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Др Србољуб Живановић:

„… Заборављено је и страдање Срба у Србији за време аустроугарске окупације у току првог светског рата. Окупациони аустроугарски командант Београда, био је један хрват, официр, посебно свиреп према србима. У топовским шупама у Београду се налазио концентрациони логор за србске дечаке, покупљене из србских породица. У том логору је био заточен као дечак, и мој покојни отац.
Међународни експерти које је предводио швајцарски лекар доктор Арчибалд Рајс, прикупили су огромну ужасну документацију о злочинима у Србији. На пример хрвати су као официри и војници аустроугарске војске, вешали жене, децу, одрасле, убијали, пљачкали, палили куће и немилосрдно искорењивали сав србски живаљ!!…“

————-

Др Србољуб Живановић:

„Римокатолички надбискупи и бискупи, и свештенство у целој Аустроугарској, позивали су народ да устане против Срба, да их пљачка, убија и мучи, не штедећи жене и ситну децу, старце и болесне! На такав начин је започет геноцид против Срба у првом светском рату! У свим местима где су живели поред Срба, Хрвати или Муслимани, које су у Аустроугарској називали „Бошњацима“, настао је погром Срба! Злочини су се одвијали истовремено у свим местима. За пример може да послужи догађај у Челебићу код Фоче, где су побијени све Срби мушкарци од 14 година па навише! У Дубровнику је само у току једног дана убијено 75 виђенијих Срба. Из Сплита је истовремено побијено и депортовано сво србско становништво! Аустроугарска војска, у којој је велики број војника припадао хрватима католицима, наредила је заробљеним србима у Лечници на пример, да ископају огромну раку, а када су завршили посао, сви су били стрељани и покопани у тој раки!

Швајцарски лекар и стручњак за судску медицину др Арчибалд Рајс, је у тој раки идентификовао поред србских војника и 115 цивила, међу којима је било деце од 8 година, и стараца преко 80 година! У једној школи у прњавору спаљено је 80 живих особа, међу којима је Др Рајс идентификовао и малу децу! Вешање Срба је вршено практично у свим местима где су се налазили хрвати и муслимани! У Жупчу су обешене 82 особе оба пола, у Требињу 103 особе, у Тузли преко 300 особа! Итд…

Немогуће је побројати све оне који су повешани или убијени на неки други начин, У Земуну, у Сребреници, у Бијељини, Зворнику, У Сарајеву, Вишеграду, у Билећи, у Славонију, у Срему итд… У Мачви је свака породица изгубила бар једног члана. Др Арчибалд Рајс, наводи имена убица који су углавном били Хрвати…“

Ево једног таквог хрвата, или шта ли је већ био, тада истакнутог домобрана 42 хрватске домобранске дивизије, а касније и „велииикооог сина“ свих наших народа, само не и србског, Јосипа Брпза Тита:

Кликни на слику да је видиш увећано

Извор за слику: http://wp.me/p3J6Jo-ad

Ево једне сличне слике где се види аустроуграски војик и хрватски домобран Јосуп Броз, али са нешто другачијом позицијом.

Др Србољуб Живановић:

„Жалосно је што морамо рећи, да се овим страдањима Срба од стране хрвата и муслимана у току првог светског рата мало зна, говори. Новонастала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је састављена од великог броја дојучерашњих кољача Срба, односно римокатолика Хрвата, Словенаца и Муслимана, односно аустроугарских Бошњака и Шуцкора, који су се у оквиру аустроугарске војске борили против Срба;- водиле политику помирења жртава и кољача. О страдањима Срба се није говорило ни писало, о томе деца нису учила у школама. Наметала се деци идеја да су хрвати пријатељи Срба, и да су Срби, Хрвати и Словенци један исти народ. Тако је настала Југославија као краљевина једног троплеменог народа. Зато је требало заборавити да су извршиоци геноцида и злочина над Србима, били хрвати, мађари, бугари, албанци и муслимани, који су вођени и подстрекавани да чине злочине од стране римокатоличке такозване цркве, и њеног свештенства.
Да тадашња држава није покушавала да прикрије истину о зверствима римокатолика хрвата и мусликмана у току првог светског рата, можда би се избегао или бар умањио ефекат геноцида којег су починили опет хрвати и муслимани, руковођени католичким клером у току другог светског рата. О тој улози римокатоличког клера писао је и хрватски научник Виктор Новак у свом огромном, свеобухватном, изузетно документованом делу: „Магнум кримен„. Зато што се ћутало, и што је истина потиснута, све се поновило у току другог светског рата, само у далеко већем, и много горем обиму…“

Магнум Кримен.
Пола Века Клерикализма у Хрватској – Виктор Новак

View this document on Scribd

Овде застајем са цитатима онога што је говорио др Србољуб Живановић, јер имам све што треба да би скренуо Србима пажњу на србе интелектуалце из њихових редова који су искључиво идеалисти и космополите, југословени, без икаквог националног поистовећивања са својим народом, упркос свих ових страдања Срба од своје „браће“ под плаштом заблуде југосалвије и југословенства, јер у свом уму само осећају да су „велике космополите..“ … „велики носиоци веееликихх идеја“ који се боре за човечанство, па кад Срби помену неке своје националне интересе, онда они то дискредитују, омаловажавају, јер то је наводно „уско гледање и примитивизам“, као само мислиш на себе, а не и на друге, на цео свет за кога су задужени од Бога да брину само они, србске космополите, који су дакако само формални Срби, не и идентитетно. Па кад се сходно томе ти други народи (свет, човечанство), изборе за своју слободу кроз неки отпор светским моћницима, тада су то за србске идеалисте и космополите, подразумевано и „њихови успеси“, то величају и уздижу, а када срби, којима барем формално припадају као нација, то исто помисле да спроведу у делу, дакле да се боре за свој национални интерес, е то је онда тај примитивни „национализам!“ што је јако болно за обичног човека који осећа у себи национални идентитет, јер схвата да у редовима својих србских космополита, он тада не припада у њиховим главама том њиховом „човечанству“, већ је он само обичан примитивни „националиста“, а кад се на националној основи нека друга нација избори за слободу, рецимо венецуеланци, е онда су они у главама србских космополита то „човечанство“.

Хрвати, Словенци, њихови интелектуалци су раскрстили са тиме, са минијатурним космополитизмом у виду југословенства од самог почетка стварања краљевине Југославије, јер су увек били национално опредељени, да живе у својим националним државама, а не у заједничкој Југославије, зато су ту идеју југословенства и искористили, да се као поражене нације из првог светског рата ре-консолидију, док не дође час, историјски час, да оформе своје националне државе. Деведесетих година прошлог века тај час је и дошао, и наравно они су га искористили, али код нас Срба још има наших србских космополита који и поред ових историјских трагедија, где су Срби највише страдали од своје „браће“, и даље маштају о неким новим човечанствима у виду нових „Југославија“ са истом словенском „браћом“ од којих су срби највише и страдали, не од својих декларисаних и видљивих непријатеља.

Помињем ово, јер је у први мах важно да се схвати, да су такве космополите из србских редова у потпуности анационални према осећају националности за нацију из које потичу, па је сходно тома, читаво остало човечанство, сем срба, „њихова ЈЕДИНА нација (човечанствио)“ којој целим својим бићем припадају, будући да смо за њих ми срби само „националисти (!?)“, а не део тог њиховог фамозног „човечанства“. То припада осталим националистима који се поносе што припадају одређеној нацији, баш као и Срби, али су за наше србско космополите само Срби ти проклети“националисти(!)“, а припадности другости, дригих нација, за њих је човечанство, лишено националног примитивизма. Ово је битно објашњавати србима да би се ослободили вешто наметнутог комплекса што су Срби, да схвате „у ком грму лежи зец“, да више не иду путем нестајања, путем духа самопорицања, јер да је Југопславија којим случајем трајала још 10-15 година дуже него што јесте, сигуран сам да би се сви Срби изјашњавали као југословене, у духу те „нације“ која у стварности не постоји, већ само у идеолошкој сфери.

Све ово је такође битно рећи из најбитнијег разлога за Србе, из разлога опстанка, јер такве србске космополите могу поновоу да доведу у заблуду одређен део србске популације, да спрече једино могуће решење за србе у овом њиховом најтежем историјском моменту, као и за цео свет коме прети потпуно уништење од капитлистичког монструма, а то је да се изборе за своју државу на националном нивоу, да се повежу са русима, са свим словенским народима који то желе, не би ли се тако одупрели нацистима и фашистима новог светског поретка и њиховог четвртог Рајха! Наравно, у тој држави Србији изграђеној на националној основи, јер за њу су вековима гинули срби, а не грађани који могу бити и кинези, данци… обичан свакодневни живот би се одвијао на нивоу грађанских права, на нивоу грађанске државе, где би сви грађани, као срби, тако и све националне мањине, имали подједнака и равноправна грађанска права у свим сферама друштвеног и свакодневног мирнодопског живота: да се запосле, да раде, да имају права на здравствену заштиту, на неговање своје културе, самобитности, религије итд… итд…

Срби космополите кажу да се Југославија никада не би распала 1991. да су се за то питали обични радници и сељаци из целе Југославији, а с друге старне, ти исти радници и сељаци су и ратовли један против другог у распаду СФРЈ 1991.-1995., али прожети једним моћнијим идентитетом од радничког (без фетиша да су они идентитетно искључиво само радници, сељаци и грађани, какао их космополите виде и доживљавају у свом менталном-тоталитаризму) НАЦИОНАЛНО-НАРОДНИМ ИДЕНТИТЕТОМ (то је њихово национално сложено структуисано Биће), који је временски изграђиван вековима и вековима у континуитету, а често плаћен и крвљу. То су емпиријска незаобилазна искуства, а не небеске сфере космопилитизма и идеологије ношене само фанатизованим емоцијамама, од које космополите виде само шуму, али не и дрво испред себе.

Сада бих ја питао нешто наше србске космополите.

Да ли сте се икада запитали, да се србски сељак и радник, чији су сународници бивани клани и убијани од стране наше „браће“ хрвата, словенаца и босанских муслимана за време рата 1912 – 1918.. само зато што су Срби (подразумевано они су и радници, сељаци, грађани, у зависности где су живели и обитавали, али нису клани по тој основи, већ национално-верској!!) питао, да ли жели да живи у заједничкој држави Краљевини Југославији са својим џелатима и кољачима???

И шта би србски радник и сељак одлучио када би се питао да ли жели да живи у будућој заједничкој држави са својим кољачима и џелатима, а?

Има ли он права да се пита само приликом распада пропале творевине, а не и када улази у њу, а ни то га нико није питао…?

Е, судбино судбино, јадна ли си са космополитама који нису ни на небу ни на земљи, али чињеница је, ако неко није истовремено и националиста, ако се не бори за права свог народа, своје нације, он никада не може бити и космополита, јер његова нација такође припада човечанству, како год космопилите схватали национално-народни идентитет!

Ваљда и ту влада њихова фамозна равноравност, за све нација света, у том њиховом човечанству, па и за „друге“, а не и њихове, за те „проклете Србе“!

Ево да погледамо неке битне детаље из биографија „нашег великог сина“, „сина свих југословенских народа и народности…“, само не и србског народа…!

Ове податке сам добио од Пере Симића који је проучавао Титову биографију. Једно време сам се путем мејла дописивао с господином Симићем, а поклонио ми је своју књигу: „Тито – Феномен 20. века“ кад сам једном прилоком пре годину дана боравио у Београду. У најновијем издању те књиге, има неких нових открића о Титу, за које су неки раније знали, они упућенији, али нису таласали непотребно. А треба рећи и то да је Перо Симић после 90-их година прошлог века доста пута био у Москви да прегледа њихове коминтерновске архиве које су се после ембарга отвориле за преглед.

Неки детаљи о Јосипу Брозу – Титу
Пише: Перо Симић, новинар и публициста

1) Извод из другог поглавља четвртог српског издања књиге „Тито феномен 20. века“, која је на свим језицима народа бивше Југославије објављена у тиражу од 60.000 примерака (што је чини најтиражнијом историографском књигом у свим републикама некадашње Југославије у последњих педесетак година, а преведена је и на пољски, бугарски и немачки језик)

Руковање с надвојводом Јосифом Фердинандом Хабзбуршким

Крајем 1912. регрутован је за техничку службу Бечког арсенала, централну армијску групацију Аустроугарске монархије. Приљежним извршавањем војничких обавеза, већ на почетку је скренуо пажњу својих старешина, који му омогућавају да заврши подофицирску школу и да постане најмлађи извиђачки водник у свом 25. домобранском пуку, а по једној његовој причи – и у целокупној аустроугарској војсци. Ускоро је постао првак свог 25. домобранског пука у мачевању, а на такмичењу најбољих мачевалаца аустроугарске војске освојио је друго место. Најбоље резултате остварио је у флорету и у боду, а награду, диплому и сребрну макету, а не медаљу, како је причао до краја живота, уручио му је надвојвода Јосиф Фердинанд Први Хабзбуршки. Био је опчињен:

„… Ја примам честитке од надвојводе! Обичан војник руковао се с чланом царске породице!“

Као награду је добио једномесечно одсуство, али чим се вратио у касарну, морао је на фронт. Аустрија је у лето 1914. године објавила рат Србији, желећи да на Балкану замени посустало Турско царство. Судећи према ратном дневнику његове јединице, али и према поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, Броз је у том рату имао све запаженију улогу. Према ратном дневнику његове јединице, 42. домобранске вражје дивизије, у чијем је саставу био његов 25. домобрански пук, од августа 1914. године прокрстарио је сва главна попришта ратних окршаја у западној Србији – од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца. Другим речима, учествовао је у борбама на Дрини, Гучеву и Мачковом камену, у знаменитим биткама на Церу и Колубари. А према ратним извештајима и српске и аустријске војске, његова дивизија је одиграла важну улогу у опсади Београда и у окршајима код Умке, Остружнице, Бановог брда, Сењака, Аде Циганлије и Бежанијске косе.

Већ у првом борбама на Дрини, страдала су десеторица Титових Кумровчана. Без обзира на то што Аустрија ни после три офанзиве није успела да оствари свој ратни циљ, млади аустроугарски наредник је стално напредовао. У „Казнену експедицију“ на Србију пошао је у чину каплара, а из ње је јануара 1915. године отишао у чину старијег водника. Постао је командант пуковске извиднице. Био је то највиши подофицирски чин у аустријској војсци, а ускоро је постављен и за ордонанса у штабу своје 42. вражје дивизије. Добио је униформу „са три ширита“ и постао штабсфелдвебел.

Бежање од заслуга

О својим ратним успесима у Србији никад није јавно говорио, а ту тему су избегавали и сви његови биографи. Преко Дедијера је лансирао причу како је са својим пуком стигао само „до српске границе“, а преко Винтерхалтера – да је „избјегао судбину да се као Хрват и социјалист бори против своје браће и другова, српских радника и сељака“.

Двадесетак година пре Дедијера и Винтерхалтера, Тито је у поверљивој аутобиографији писаној у Москви, у којој због ригорозне провере није смео да прећути ни један важан податак из своје прошлости, потврдио да је активно учествовао у аустроугарској „Казненој експедицији“ на Србију. Написао је да је „почетком августа 1914. отишао на српски фронт као водник“ и да је на том фронту, а не „на српској граници“, ратовао „до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године“.

То је једном југословенском историчару потврдио и организациони секретар ЦК КПЈ Александар Ранковић.

У јесен 1941. године, кад је у западној Србији тражио погодан терен за саветовање својих војних и партијских функционера, Тито је, на изненађење српских пратилаца, показао изузетно познавање свих стаза и богаза тог краја. Зачуђен његовим сналажењем, Ранковић га је питао да ли је некад био у овом делу Србије, а Тито му је одговорио:

„Па ја сам овдје ратовао као аустријски војник 1914.“

Титово учешће у рату против Србије потврдио је и један његов ратни друг, аустроугарски официр Жарко Ведрић, генералштабни пуковник 42. домобранске вражје дивизије, у чијем саставу се налазила Брозова десета чета 25. домобранског пука. Ведрић је једном сараднику Агитпропа ЦК КПЈ после Другог светског рата званично изјавио да је Титов 25. пук „остао на српском фронту све до јануара 1915. године“, дакле више од пет месеци.

Историјски је познато да је подручје на коме је 1914. године највише оперисала 42. домобранска вражја дивизија, најтеже страдало у овом рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ имао је 76.706 људи мање него 1910. године. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738.12
Тек после Титове смрти Дедијер је писао како је Тито у овом рату одликован једном „малом сребрном медаљом за храброст“, и то за заслуге на руском фронту, на коме се налазио од краја јануара до друге половине марта 1915. године. Писац ове књиге открио је у Москви један строго поверљив документ у коме се изричито каже да је Тито „за време Империјалистичког (Првог светског) рата добио два ордена за храброст“. Тај тајни документ, откуцан у три примерка, потписао је један од најповерљивијих људи Коминтерне, један од њених обавештајаца, шеф њеног Кадровског одељења за европске земље, Георги Дамјанов.

Податак да је Тито у том рату добио два ордена за храброст, а не само један, указује на то да су му дати за заслуге и на српском и на руском фронту. Закључак је утолико логичнији, ако се има у виду да се Тито у Србији борио дупло дуже него у Русији и да је у њој био унапређен у штабсфелдвебела, а сва аустријска унапређења у том рату била су саставни део указа о одликовању. Најзад, то посредно потврђује и његова једина досад позната фотографија из тог рата. На њој он, у присуству двојице аустроугарских ратних другова, пуца из рова, одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама, а пошто је на Руском фронту био за време зиме, од средине јануара до краја марта 1915. године, очигледно је да је слика настала у Србији. Највероватније на Бежанијској коси изнад Београда, првом ратном распореду његовог 25. домобранског пука. Тај фотос демантује и све његове приче да је у Србији водио некакву антиратну пропаганду због које је, наводно, био месецима затворен у Петроварадинској тврђави у Новом Саду, како је тврдио и у „Лајфу“ и у Дедијеровим прилозима за своју биографију. А истина је да је он био у тој тврђави заточен само један дан, „због грешке (аустријских) војних власти“.

Истина о Јасеновцу се скрива деценијама! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!!

Решио сам да док још могу да пишем, док је време, будући да ће са овим стрвинарима на власти и у светској тајној влади, доћи све тежа предстојећа времена (већа беда, сиромаштво, глад…), да отворим једну важну и тешку тему о катастрофално највећој историјској заблуди Срба, а то је југословенство код Срба. Као и повезано кобно стварање заједничке државе Југославије са такозваном јужнословенском „браћом“ Хрватима и Словенцима. И једни и други од самог старта су лукаво и привремено ушли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, са намером да кад за то дође повољан тренутак, изађу из ње, што се и знамо недавно десило, а уједно ће се уз помоћу наивних Срба и Југослсавије/а лишити опасности и утицаја страних сила око себе, Италије, Аустрије.

О томе говоре они сами, даћу и аргументоване доказе и потврде о томе, да не буде да је то нека теорија завере, иако је ствар у случају „југославија“ и сувише јасна, али то се стално понавља, та излизана до задњег слоја „ђона“: „теорија завере“… и то неуспешно, да се њоме заташка и тобоже дискредитује нека истина, која се наравно само „умоболним“ Србима јавља, зар не?

Шема је позната…

Есенцијална поента свега овога је да ми немамо шта да кривимо њих, Хрвате и Словенце, они имају право да створе своје самосталне државе, али не на штету Срба. Међутим, за ту трагедију и штету, огромну катастрофалну и несагледиву штету по наше национално Биће путем стварања Југославије, криви смо искључиво ми, Срби, односно наша незрела елита опседнута идејом југословенства, без опреза и ризика за тај потез и одговорност према србском народу, с обзиром да им је било познато да су се хрвати борили против Срба, убијали их и клали и за време првог светског рата, а и пре тога, а ми правимо заједничку државу са њима!? Цену те њихове незрелости, и непоправљиву штету, платио је недужни србски народ са стравичним геноцидом од стране Хрвата у Јасеновцу!!

Кажем хрвата, а не само хрватских усташа, јер су по откривеним и документованим подацима, од стране Др Србољуба Живановића и Међународно признате Комисије за истину о Јасеновцу (МКИЈ) на чијем је он челу као британац, откривени нови стравични детаљи, а то је да је 1.371 католичких свештеника чинило грозне, просто невероватне злочине у НДХ над Србима! Клали су их и убијали и они! Хрвати су једини народ на свету који је имао и логор за децу, где су убијана и клана наша Србска дечица. Такође, јеврејска и ромска, али у далеко мањем обиму.

Зашто ово све покрећем?

Прво, ради истине, самопоштовања према сопственом народу и невиним србским жртвама, које су ни криве ни дужне платиле кобну незрелост србских интелектуалаца, јер да није било Краљевине Југославије, не би било ни Јасеновца ни 700.000 српских ЦИВИЛНИХ жртви!!

И друго, невероватно је да и поред ових трагичних последица стварања Југославије са Хрватима и Словенцима, на своју сопствену штету, данас постоје Срби који би да праве неку нову Југославију?!!

Да, се разумемо, ја нисам против великих идеја самих по себи као што су комунизам и југословенство. Са есенцијалне универзалности идеја, то је грандиозна ствар. Међутим, увек има једно „али“ које све поквари, а то је да идеје не спроводе саме себе у пракси, већ људи, а најзначајније у свему томе је да се такве идеје могу искористити у манипулативне сврхе ради разбијања и уништења појединих народа, ми Срби смо пример за то.

Не каже џабе мудра изрека:

„Пут у пакао, поплочан је добрим намерама“

И ја сам био у младости идеалиста (ја сам 1958. годиште), југословен, тако сам васпитаван, а и са становишта морала, етике, логике све ми је било природно, чак нисам по именима и презименима својих другара са којима сам се дружио могао да докучим, ко је Шиптар, ко Србин, ко Муслиман итд… а било их је, јер просто то ме није ни интересовало, мислио сам да је битно да смо људи, какве везе има ко је које нације, ко је Шиптар, Србин, Хрват… Са становишта Универзалности и полазишта де је човек свесно биће, односно ДА ОН ТО МОЖЕ БИТИ, то тако и јесте. Међутим, кроз живот и више кроз самообразовање, схватиш да то само тако изгледа на први поглед, будући да човеком влада подсавесно, несвесно и ирационално биће, мали део постотак човекове свести је освешћен и контролисан од њега самог.

Али, с обзиром да сам у СФРЈ доста пута био на хрватском приморју, пролазио сам кроз разне инцидентне ситуације са хрватима, упознао сам и тамошње Србе, и било ми је јасно да није баш све онако како су нас учили о „несаломљивом“ „братству и јединству“. Све је било лажно, вешто потискивано и прикривано, само се чекао миг. Дакако, познавао сам и хрвате који су добри као људи, дружили смо се, међутим, то су особе које се брзо прећутно уклопе у постојећу ВЕЋИНСКУ националну матрицу антагонизма и неговане мржње према Србима, не одупиру се томе, а то видимо и данас, јер Хрвати своје данашње генерације васпитавају да мрзе Србе, величају усташтво, певач Томпсон пева оде усташкој кланици у Јасеновцу.

Међутим, поново кажем, пустимо ми хрвате, ми Срби смо сами себи највећи проблем, поготову ова идеја југословенства, која чак и да се обнови на неком културном нивоу простора бивше СФРЈ, то би било обележено начелом да су Срби као „агресори“ криви за распад бивше СФРЈ, и о томе се не би расправљало, то се не би доводило у питање.

Нас Србе, у овом најбитнијем историјскок тренутку за наш биолошки и духовни опстанак, никакви „изми“ не могу спасити и објединити, већ искључиво национална идеја на здравим основима, затим повезивање са Словенским народима који нису никада ратовали против нас, а то су Руси, Белоруси, Украинци. То је за нас ЈЕДИНИ излаз и спас у предстојећа можда најбурнија времена од настанка човечанства, јер технологија злочина је напредовала, некаашњи неандерталац са буздованом у руци, данас само контактом на тастатури компјутера, може уништити пола света, још пар истих потеза, и са овом цивилизацијом може бити све готово, будући да је воде прави спиритуални и морални монструми, патолошко-интелектуалне наказе од људи!

Идеја југословенства је велика, али нису искрени југословени били нити хрвати нити Словенци, само наивни Срби који су до последњег Србина бранили Југославију, а добили су Распад СФРЈ, нове масакре, протеривање са подручја Хрватске где су вековима живели (остварен је историјски сан и пројекат хрвата, НДХ- трећину Срба поклати, трећину покатоличити, трећину протерати), затим Хаг, терет лажног геноцида у Сребреници!
Али ни то није крај, распарчавање Србије се наставља, рат против Срба се наставља, на реду је издаја КиМ-а од ове однарођене властодржачке структуре.

И гле чуда, народ који је највише страдао од „браће“ хрвата у стравичном геноциду, испада да је он геноцидан, на бази лажне пропаганде о тзв. геноциду у Сребреници.

Идеја комунизма је такође добра, али нека се сви комунисти запитају, зашто ни „К“ од комунизма није нигде спроведен, ни у једној земљи!

А не само да проповедају комунизам!
Где им је одговорност!

Баш сам с пролећа дискутовао овде у Бору са једним србином комунистом, али разочараним, прича ми како је сама идеја остварива, јер се базира на принципу већ постојећих мањих заједница људи, попут манастира, да то постоји већ на Тиберту, у Србији…

Да, рекох му, кад се пар стотинак обичних људи договоре, они сами спроведу идеју и тако створе неку минијатурну комуну попут манастира, не требају им политичари посредници, идеологија, комунисти, Маркс, Енгелд, Лењин, Али, брале мој, и сам знаш да на нивоу држава и света то све спроводе политичари шибицари, из других манипулативних сврха, док те мање обичне комуне, стварају обични искрени људи-НЕПОСРЕДНО без комунистичких мнифеста.

Велике идеје не спроводе искрени идеалисти који у друштву више служе као део образовне и васпитне интелигенције, већ тзв. „комунисти“ шибицари, а највећих битанги комуниста шибицара било је код Срба на штету Срба!!
Док су комунисти Хрвати и Словенци скривено и у позадини радили на учвршћивању националне идеје и разбијању Југославије, наивни Срби су и даље веровали да Југославије неће да се распадне, и бранили су је до последњег Србина. А када знамо да распад СФРЈ подржава и страни фактор који је увек традиционално историјски био против Срба, онда је заблуда и илузија југословенства још већа, јер србски наивни интелектуалци су и на то требали да рачунају приликом стварања Југославије, самим тим им расте одговорност за све могуће ризике које ће да плати народ, ако нешто крене лошим током, а не они. И неспособни да то признају, њихови данашњи савременици неодговорно и безобразно брује:

„Да није било страног фактора, Југославија се никада не би распала.“

Ма немој, баш велика „мудрост„, а како то да се то само примило код Хрвата и Словенаца, тих „веееллииикииххх југословена“ а код Срба није, јер су истински бранили Југославију, останак у њој!!

Тако су неодговорни идеалисти, толика проливена србска крва због заблуде југословенства, а крив им страни фактор.

А зашто о страном фактору и супротстављеним национализмима, најодговорнији србски идеалисти (наравно и незрели краљ!) у врху тадашње власти, нису размишљали приликом стварања краљевине Југославије!! Зашто нису заштитили србски народ од тог великог ризика стварања заједничке државе са хрватима, босанским муслиманима, шиптарима и словенцима, који су увек ратовали у великој већини као народ против Срба, и пре првог светског рата, и током тог рата!! Па логички је закључак да макар та провизорна „братска“ држава живела и 100 година у лажном миру (јер би се увек ради „братства и јединства“ ћутало о злочинама хрвата, босанских муслимана и шиптара према србима) страни фактор може увек исценирати неке међунационалне инциденте или злочине, који ће испровоцирати рат, и из ирационалног и подсвести „братских“ народа“ „отворити“ каме са ножевима да кољу Србе, а из подсвести и памћења Срба, мере заштите од „братског“ клања !! Насупрот томе, да су Срби како су велике силе још 1915 нудили Србима самосталну националну државу, зашта су и гинули током ратова 1912-1918, такви инциденти не би могли бити организовани од стране тог фамозног страног фактора, јер би нам тада држава била компактна, са већинским србским народом, без међунационалних конфликата, будући да би Срби били једина нацијаа у Србији, остало би биле нацоналне мањине.

Наравно, и остале мањине и грађани који нису србске националности, живели би са свим грађанским правима равноправно са Србима, јер у миру се живот, у свакодневном животу (који нема историјски ток, већ ток свакодневнице и САДАШЊЕГ ТРЕНУТКА: право на рад, право на образовање и школовање, на слободно исповедање религије, неговања своје културе итд… итд…) догаћа на нивоу грађанских права, како за Србе, тако и за остале националне мањине, а не на основи националне припадности!! Ово је важно споменути, јер обичнио србски комунисти и идеалисти говоре за Србе који од многих својих идентитета унутар свог бића (духовни, нацинални идентитет, грађански, космополитски..) у важном датому историјском тренутку државе Србије испољаљвају у мери која је потребна, ради заштите, свој национално-народњачки идентитет, да су затуцани, јер ето мисле „само на себе, а не на човечанство“, и тиме они показују колико су инфатилни, фанатици идеје и незрели, јер и срби као „њихив“ народ, ваљда и они припадају том човечанству, ПОБОГУ!!!

Али не, за велики број СРБСКИХ комуниста, ИДЕАЛИСТА „њихов“ народ није њихов, већ други, то су други (другост), а други народи, то човечанство, су њихови (хрвати, словенци, чилеанци, либијци итд…) и нон-стоп те наружују као примитивца када споменеш свој национални СРБСКИ интерес! А кад ти други „братски“ народи раде на својим националним интересима и боре се за то, е „то је нормално“, јер су то „њихови“ (човечанство), они се боре за човечанство, а не као „примитивни Срби“ за „своје националне интересе„. Најгоре је кад у својој нацији имаш утицајне идеалисте фанатике (који од шуме у галви, не виде дрво које им је испред носа!), а не да тако кажем;- рационалне идеалисте, који баштине рецимо идеал југословенства (човечанства), али су свесни да је идеја једно, а реализација нешто сасвим друго, поготову кад вршиш „немогућу мисију“, да свој србски народ (рационални идеалисти ипак имају одређену дозу националног идентитета, и одговорност за то, дакле према свом србском народу, док „србски“ идеалисти фанатици, не! За њих је „нација“ човечанство) уједињујеш под идејом југословенства у заједничку државу са „братским“ народима чији су већински национални корпуси кроз историју УВЕК ратовали против Срба (хрвати, словенци, босански муслимани, шиптари). Тада би рационални идеалисти „повукли ручну“, јер ипак имају одговорност као припадници србског народа, за свој народ, они нису из својих глава потпуно избрисали своју националну самосвест, у критичним историјским моментима за свој народ, они се приклањају свом националном бићу.

Србски идеалисти фанатици немају ту одговорност, јер су 100% анационална бића, а неки од њих су и националномрзци, србомрзци (будући да су Срби за њигх вечито „други„, а не човечанство), потајно или отворено, у зависности од друштвене позиције, менталног склопа и дозе фанатизма. Они једино брину о идеји, да им не „умре“ идеја у главама „њиховог“ народа, а страдање „свог“ народа којег уједињују са његовим џелатима, ноншалантно сматрају као неком „трагичном невином грешком“ (нормално, то је тако инфатилно и неодговорно. Прво угураш свој народ у потенцијалну кланицу, то увек виси у ваздуху, иако си свестан ризика, а после велике трагедије се вадиш како си нам „мислио добро“! Ниси ти јадан крив, већ, „националисти и страни фактор“!!!) , јер ето, србски фанатични идеалисти и поред сурове ситуације страдања „свог“ народа од „братских“, стално се и поред сурове реалности надају да ће „наша браћа“ да схвате „да их Срби воле“, па неће с тога више да их кољу и убијају, тај „њихов“ народ (већ ће га, „ваљда“, заволети), који је устври за њих само, да се изразим најновијим изразима, идејна „колатерална штета„, јер они ће поново, чим им се укаже „нова нада“ о стварање неке будуће Југославије (човечанства) да пуне главе срба да треба ићи у том правцу, јер ето, они нам на нивое мисли „мисле само добро“, ебеш реалност, историјска догађања и живот, „битна је идеја„.

Државе стварају нације, не грађани, будући да су за стварање Србије вековима кроз историју гинули наши преци Срби, а не апстрактни грађани. Да објасним, значај тог термина „грађанин“ је сам по себи НЕОДРЕЖЕН и апстрактан, јер грађанин може бити Србин, али и Хрват, Бугрин, Кинез, Турчин, Енглез, тако да државе стварају нације, народи, а не грађани, јер су и нас као србе наши вековни душмани уништавали као србе, као припаднике србског народа, а не као недефинисане грађане.

Међутим, када се говори о ствараљу друге Југославије, – СФРЈ (после јасеновачке кланице), нису баш сви Срби југословени били наивни, као ни Срби комунисти,  они у врху КПЈ, добро су знали шта се се све трагично и  лоше може поново десити Србима у тој „старој-новој“ Југославији, када их поново уједињујеш са „братским“ народима, и они су активно и свесно кумовакли томе, знали су да од идеолошки замишљњеног југословенства (човечанства у малом) нема ништа! Знали су да је то само жвака за наиван србски народ, али су верно служили Титу и његовој диктартури, јер их је и он пажљиво бирао, које ће Србе (тешке анационалне сировине) имати у свом властодржачком окружењу, а које ће одважне ликвидирати!

Да почнемо са доказима, са доказима да су наша „брааааааћћаааа…“ веома лукаво ушли у Југославију, почнимо са Словенцима, у идућем прилогу биће више о томе путем једног видео прилога, сада ћу само изнети податак да је Словенац Едвард Кардељ 1952. године на седници Централног Комитета Комунистичке Партије Словеније, када су се словеначки делегати бунили да се само гради Југославија, а Словенија не, и шта ће сад њима Југославија…

Едвард Кардељ је то прекинуо следећим речима, то стоји у записнику са те седнице:

Едвард Кардељ 1952. год.:
Извор: http://wp.me/p3KWp-5HO

„Другови, да се одмах прекине ова расправа, јер ви добро знате да смо ми Словенци ушли у Југославију привремено. И да ћемо ми изаћи кад дође време. То време није дошло“

Наша расправа ће трајати још, сада треба расветлити забрањену истино о Јасеновцу и страдању Срба у стравичном геноциду!

*************

Извор: Политика

Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу се скрива деценијама!

Професор др Србољуб Живановић о раду Међународне комисије за истину о Јасеновцу која је као независно тело утврдила да је у овом усташком логору страдало нешто више од 700.000 Срба!, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома!

– На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу (МКИЈ), уз сарадњу Удружења Јасеновац – Доња Градина из Републике Српске, јуче је у Дому Војске Србије представила две књиге с пете конференције МКИЈ посвећене откривању истине о ономе што се дешавало у јасеновачком систему усташких логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ током Другог светског рата. Конференција је одржана 24. и 25. маја 2011. у Бањалуци.

Позабавићемо се неком другом приликом садржајем ових књига, зато што смо јучерашњу промоцију и учешће на њој професора др Србољуба Живановића искористили да као председник МКИЈ каже о њеном раду нешто више за наше читаоце.

Професор Лондонског универзитета, светски научни ауторитет у области анатомије, антропологије и палеопатологије, др Живановић је члан МКИЈ као британски држављанин, пошто у њеном раду не учествује нико од људи с територије ранијих југословенских република. Чланови су угледници из САД, Велике Британије, Русије, Израела, Италије, који сарађују с десетинама истраживача из многих других држава.

На првом месту, наш саговорник наглашава да је јуче први пут у Београду представљена међународна Декларација о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, штампана на осам језика, коју је после вишегодишњих истраживања истине о концентрационом логору Јасеновац 2012. донела МКИЈ.

Комисија је, према речима професора Живановић, 2008. утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома. Прошле године комисија је саопштила и податак, на основу непотпуних истраживања, да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српскe деcе, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Интересује нас да ли је утврђивање чињеничног стања подразумевало и увид у доскора недоступне архивске изворе, што професор Живановић потврђује, наводећи следећи пример:

– На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Установљене чињенице, према речима нашег саговорника, нарочити значај имају ако се упореде с подацима изнетим у Музеју Спомен-подручја Јасеновац, иза чије поставке стоји садашња хрватска држава. Поменута су имена нешто више од 80.000 хиљада жртава, али тај списак није тачан већ и зато што се на њему налазе и имена људи који никад нису били у Јасеновцу.

– Таквих је много, као што је много имена оних који су страдали на другим стратиштима, што значи да је све то далеко од истине – каже професор Живановић и наглашава да Хрватска заступа став да је злочин почињен само ако је позната жртва, односно починилац злочина.

– Зато непрекидно постављам питање како ћемо утврдити имена оних жртава које су, на пример, изгореле у Пећилијевим пећима у Јасеновцу, или које су у казанима куване, а од њихове људске масти добијан сапун. Држао сам тај сапун, помешан с песком, у руци, у Смедереву, где су га Немци делили преко Црвеног крста. Не знамо ни имена жртава које су као острва лешева пловила Савом и Дунавом из Јасеновца. Лично сам их посматрао, а избацивала их је вода на обале ове две реке. Сахрањивани су на локалним гробљима без икаквих обележја. Једна таква масовна гробница се налази поред Куле Небојша у Београду. Сматра се да је у њој сахрањено око 2.000 лешева. После ослобођења Београда два камиона тих лешева су по нечијем наређењу одвезена за Јасеновац, а онда се одустало од тога, пошто их је било много. Сада више нико и не зна да је ту масовна гробница. Много лешева је било и на врху Ратног острва, то је наша комисија установила.

Јасеновац 2010.

На крају разговора, професор Живановић помиње и оно што се догодило током његовог недавног двомесечног боравка у Израелу.

– Обишао сам тамо много музеја холокауста, па и онај код града Аке, старе феничанске луке. У њему је и педагошко одељење где деци из школа држе предавања, а она читају документе које су за собом својевремено оставиле жртве. На основу тога касније нешто напишу или нацртају, да би се видело јесу ли деца уопште схватила шта је холокауст. На једном документу који сам насумице узео писало је „Историја једне девојчице из Бјеловара”. Рођена 1937, она је описала страдање своје и целе њене породице у НДХ. Деца у Израелу тако сазнају шта је било код нас, а овде можда никада нећемо сазнати шта је све било у време тог великог злочина, пошто се истина скрива деценијама – закључује професор др Србољуб Живановић.

*************

Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу се скрива деценијама