Повратак Лабуса: „убица“ се враћа на место злочина!


Аутор Драган Радовић, у Београду, 29.04.2016.

Мирољуб Лабус, идеолог уништавања банкарског сектора у Србији, враћа се поново на сцену по налогу Светске банке са задатком „да уради дубинску анализу Министарства финансија и његових управа“. Можда не знамо тачно шта добијени задатак значи, нагађамо да Лабус није довољно завршио уништавање српске економије на почетку 21. века, треба да истражи „критичне тачке“ и да доврши све започето.

Угледни економски консултант Милан Ковачевић, у изјави за Вести онлине», сматра да је ово добра вест и да јавност треба да добије на увид анализе које ће урадити Мирољуб Лабус зато што су, наше финансије у катастрофалном стању, лоше организоване, што се највише види у Пореској управи у којој влада потпуни хаос.

Баш тако!
Питамо се ко је одговоран за тренутно стање, које је врло прецизно описао Милан Ковачевић.
Управо Мирољуб Лабус!

Оно што је започео, долази да заврши, да угаси светло.

Мирољуб Лабус – Оно што је започео, долази да заврши, па да угаси светло.

После уништења банкарског сектора, уважени професор са правног факултета, је са својим штићеницима Динкићем и Милицом Бисић, наставио да ради „по задатку“, највише на урушавању пореског система и Пореске управе Србије. Не знамо како и зашто, по добијању власти 2012.г. нова коалиција СНС-СПС, иако није имала разлога, за трећег члана узела је Уједињене регионе Србије, још мање разлога било је да УРС-у припадне сектор финансија. Нови министар био је Млађан Динкић, а главни „реформатор“ пореског система Милица Бисић (највећи мрзитељ српских малих привредника и предузетника). И тада креће суноврат српских финансија, баш онако како је и описао Милан Ковачевић у својој изјави.

Да подсетимо шта су то ученици г. Лабуса урадили: повећали порез на добит са 10 на 15%, стопу ПДВ-а са 18 на 20%, порез на дивидене са 10 на 20%, касније нижу стопу са 8 на 10%, обећали нулту толеранцију сиве економије – у пракси све супротно урадили (заштитили велике неплатише и тајкуне, мале привреднике и предузетнике су блокирали за све неизмирене обавезе, често погрешне) што је довело до најмање наплате пореских прихода у периоду од 5. октобра. Буџет је био пред колапсом који је само одложен додатним задуживање од преко 9 милијарди евра, за само четири године владавине највећег економског реформатора, до сада незабележеног у историји нове ере. Тренд задуживања се наставља. Да поновимо, Светска банка је доделика задатак Мирољубу Лабусу да оцени катастрофално стање финансија у Србији ! (стање које су направили његови штићеници).

Каква год да буде анализа и закључци, сигурни смо да ће после тога Србија: још више узимати стране кредите, повећати порез на потрошњу (ПДВ), смањити пензије и плате јавном сектору, повећати цену струје, јавна предузећа дати у ЈПП (јавно приватно партнерство), Пореска управа Србије ће бити у још већем хаосу (са намером направљеном), ићи ће се на даљу продају свих предузећа у реструктурирању, Телекома, Аеродрома и ЕПС-а (као круне свега).

Спаса нам нема, тонемо брзином светлости!

Сива економија у Србији не постоји, постоји само организован политичко бирократкски криминал…!


Слушајући на интернету емисије са гостовањима економисте Драгана Радовића, поготову на интернет радију „Снага Народа“», као и анализом његових текстова, осето сам потребу да напишем овај чланак са главном поруком коју нам Драган преноси, а то је да тзв. „сива економија“ уоште и не постоји, она је само инкорпорирана у високо организовани криминал кога организује, спроводи и контролише, једини проблем државе Србије, а то је властодржачка ПБМ (Политичко Бирократска Мафија)!

Већ дуже времена, од доласка на власт „Тројанског коња“ 2000. године, у виду ДОС петооктобараца, путем „петооктобарских промена“, у медијима се смишљено пласира манипулација да је једини проблем Србије тзв. „сива економија“ којом се из нужде, а не зато што то желе, баве грађани Србије по разним бувљацима и уличним картонским тезгама, будући да су им слаткоречиви тројанци студиозно са својим „веееллииикиим обееећањима“, затим разним „реформама“ и путем „приватизације“, пљачкали и уништавали фабрике и фирме из производног реалног сектора, где су ти обични људи радили и стицали доходак, с којим су хранили и издржавали своје породице. Тако су ти обични људи били принуђени да се понижавају бавећи се ситним шферцом по разним бувљацима, ради елементарног егзистенцијалног опстанка, њих самих, и њихових породица.

Међутим, од како сам пре 2 године почео да слушам Драганова гостовања на радију „Снага Народа“, постало ми је све јасније и јасније да прави криминал организује политичко бирократска мафија, где за рачун огромних неслућених профита, државна олигархија потпуно немилосрдно и бескрупулозно уништава привреду Србије, и економски и финансијски, разним опробаним и увежбаним криминалним противзаконитим радњама. Наравно, у том ланцу су се ушемили и разни „бизнисмени“ и остали привредни субјекти, који наводно све раде легално, али кад слушате кад Драган објашњава како се краде у разним браншама и како разни легални привредни субјекти, управо имају зараду радећи огромним делом на црно, под фирмом „легалитета и легалности“ званично и уредно регистрованих и легализованих фирми.

Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) једини је и суштински проблем Србије...!

Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) једини је и суштински проблем Србије…!

Студиозно проучавајући Драганове текстове о утаји пореза у разним браншама, и разним осталим криминалним радњама и радом на црно, на „легалан“ начин, јер те институције и фирме о којима Драган прича су легалне, нису фантомске, коса ми се дизала на глави од огромних цифара које се рачунају у милијардама евра. Дошао сам на помисао да је сива економија којом се бави сиротиња ту негде око 5% од укупног криминала, а да 95% тог укупног и целокупног криминала управо смишљено и организовано, ради профита, генерише и контролише ПБМ! Ту треба одмах рећи, да ПБМ организује и сиву економију по бувљацима на којој отпада 5%, да и ту има разних корумпираних државних службеника и инспектора који све заташкавају када се говори о „бизнисменима“ који управљају великим бувљацима попут Панчевачког, док многобројна ситотиња зарађује само сићу, а многи све више пропадају од стресова и тешког живота. Рецимо, један део увозне и неоцарињебне робе иде на бувљаке, где корумпирани цариник не радећи ништа, већ само примајући мито да одређену робу неоцарини, заради огромне суме, нико га не хапси, а кад ту неоцарињену робу продаје сиротиња, купујући је по већим бувљацима ради сопствене продаје, сиротиња страда кад их ухвати инспекција.

Скоро сам баш питао Драгана, да ли су моје процене тачне, да на сивој бувљачкој економији отпада 5%, а да на организовани криминал ПБМ-а отпада 95%, Драган ми је потврдио да је то тако. То ћете и ви схватити када вам презентујем један Драганов текст о утајама пореза у 30 бранши, уствари има их 31., јер су утајама пореза на акцизну робу под редним бројем 20. обрађене 2 бранше.

Раније сам се чудио, гледајући како овде у Бору ничу разне пекаре ко печурке после кише, како ти „бизнисмени“ уопште и зарађују, јер не само што је сиромаштво све веће и веће, него има толико много „пекара“ са својим пекарама, да се питаш откуд људима смелости да отворе пекарске радње, јер све су луксузно опремљене, са најмодернијом пекарском опремом, затим плаћају скупе закупнине за локале… и има их и превише да би зарађивали сви, баш сви, јер нисам видео да је неко затворио пекару. Тако као ја размишља обичан ум, који није криминализован, и који не размишља на тај начин, али не и криминализован, ти умови брзо схвате игру и ушеме се, јер се по Драгановим АРГУМЕНТОВАНИМ речима око 50% у легалним пекарама ради на црно, зато сви и зарађју, јер ту скоро да нема никакве контроле од стране државе.

Исто тако сам се питао, како уопште зарађују и разне туристичке агенције, баш те легално регистроване, којих није баш мало ни овде у малом Бору, јер све мање људи има пара у Србији не само да летују или зимују негде, већ да отпутују до свог села или суседног града. Међутим, када сам сагледао Драганова аргументована објашњењ, да је главна зарад тих агенција у непријављивању промета, илити у далеко мање пријављеном промету него што је стваран, затим у непријављеним возачима, итд… ствар ми је постала јаснија.

Све ће то постати и вама јасније ако учините напор да сагледате Драганов текст утаје по браншама, и биће вам јасније да у Србији ама баш никакав проблем није сива економија (5%), већ политичко бирократски криминал (95%) политичко бирократске мафије, која све то 100% она сама организује, генерише, каналише и контролише…!

#####################################

Аутор: Драган Радовић

Утаје по браншама

1. Аутобуски превоз путника

Преко 100 милиона евра износе утаје разних пореза и доприноса у аутобуском превозу путника. Највеће утаје су у нерегистровању промета и раду непријављених радника. Тако имамо фирме које имају вишеструко више аутобуса од броја возача, фирме које са више стотина возача праве промет од неколико десетина милиона динара и обрнуто, фирме са малим бројем радника које праве промет од више стотина милиона динара. Непознати је износ горива купљеног на црно те су немогуће процене додатних утаја ПДВа и акциза.

РЕШЕЊЕ: Постоји упутство како исконтролисати целу браншу за само месец дана. Узрок оваквог стања је изостанак контроле од стране саобраћајне, пореске, тржишне и инспекције рада.

2. Саобраћај – Домаћи и инострани транспорт робе

Мањи камиони и комби превоз скоро увек се обавља без регистровања промета. Разне су процене колико има транспортних возила, чак и преко 100 хиљада. Најчешће су возачи без пријаве на рад. Пријављеним радницима најчешће увек обрачунавају плате по минималној основици. Најизраженији пример је међународни транспорт где већина возача има исплаћену зараду једва већу од минималне. Званичне плате су од 500 до 1500 евра, односно 10 до 15 % од уговорене цене туре коју возе – власници обрачунавају фиктивне дневнице за службени пут у иностранство, радник преда један обрачун са трошковима, власник прави други (фалсификат) са пуним износима девизних дневница, изврши се уплата на текући рачун радника, власник већ има овлашћење и подигне новац. Тако се деси да на име радника буде и по 20 до 30 хиљада евра уплаћених дневница на текући рачун годишње, а да радник уопште и не зна да је преко његовог рачуна вршено велико прање новца (исти систем исплате иде преко сваког возача у фирми). Тако ради већина фирми из ове бранше. Ако би нам то укинули сви би престали да радимо, кажу власници.

РЕШЕЊЕ: Ограничити исплату девизних дневница по раднику до висине исплаћене нето зараде. Појачати контроле ове бранше од стране пореских инспектора, контролу вршити по унапред утрђеном упутству.

3. Туризам

Агенције своје аранжмане продају у готовини, у динарима и чврстој валути, без евидентирања промета. Тако имамо фирму из БГД-а која има шест аутобуса, само једним аутобусом за две недеље одвезе туристе у иностранство за 100 хиљада евра, а годишњи приход приказе мање од 100 хиљада евра. Ова агенција не прикаже чак и неколико милиона евра промета. Већина агенција које имају своје аутобусе имају исти систем рада, нико и никада их није контролисао. Цеолокупан кеш који добијају користе за плаћање иностраних аранжмана на руке, такође и домаће аранжмане плаћају на руке – сада дотичемо и наше хотелијере који већином у туристичким местима наплаћују услуге у готовини и без регистровања промета.

Све додатне услуге које агенције врше туристима у иностранству су потпуно нерегистроване.
Велики туристички центри су Мека за прање новца и сиву економију. Златибор, Врњачка Бања, Соко Бања, као и многи туристички центри су водећи у утајама новца по више основа: нерегистровање промета, неплаћање градске таксе, угоститељске и многе друге услуге се врше без издавања рачуна.

РЕШЕЊЕ: Све инспекције са републичког нивоа спустити на локални, даноноћне контроле вршити по унапред припремљеном плану и упутству о контролама свих утајивача.

4. Угоститељство

Већ је познато колико не добијате рачуне у разним ресторанима, кафићима, пивницама, пицеријама. Или се добије рачун који у ствари уопште није рачун, на коме ситним словима пише: молимо сачекајте рачун. У издавању неважећих рачуна саучесници су програмери који су програмски омогућили штампање лажних рачуна, врло лако се спречи утаја избацивањем такве опције из софтвера. Познати су пример да боље сендвичаре на ћошку, као и ресторани, дневно утаје од 100 па и више стотина евра што на годишњем нивоу даје од 30 до 100 хиљада евра утаје ПДВ-а. Примери великих сала које се издају за свадбе: често буде 200 до 500 гостију, мени кошта од 20 до 40 евра по особи, цех буде од 4 хиљаде евра до 10 или чак и 20 хиљада евра промета – а утајени ПДВ иде од 1 до 3 или 4 хиљаде евра само за један дан у том објекту – велике сале су често сваки викенд оба дана заузете. А где су непријављени конобари, храна која кетерингом стиже из Рашке или Новог Пазара, фотографи са више хиљада фотографија по папреној цени, музичари који су обично чисти дивљаци.

300 МИЛИОНА ЕВРА ИЗНОСЕ УТАЈЕ У ТУРИЗМУ И УГОСТИТЕЉСТВУ.

5. Обезбеђење и чишћење објеката

Невероватно да радници у тим фирмама раде на неке уговоре од 2 месеца за плате од 16 до 17 хиљада дин., без пријаве на стаж, пријављена им је „нека“ обука – после добијају отказ. Исплата зараде врши се у готовини на руке, без евидентирања. Кажу да има фирми које имају и по 500 радника на такве уговоре, а неке најјаче и до 2000 хиљаде радника. Посредна сазнања говоре да има више десетина таквих фирми, врло лако би се идентификовале. Фирме за чишћење учествују на тендерима где у понуди рачунају плате радника са свим доприносима по цени од 25 хиљ. дин. месечно – такве фирме не пријављују раднике уопште, исплате зараде у првом месецу, евентуално и другом, пар месеци не исплате плату и онда отпуштају раднике. Врло једноставно се провери свака фирма из ове бранше – провером склопљених уговора са наручиоцима посла.

Законом о јавним набавкама државне фирме на тендерима прихватају најповољније понуде које најчешће дају фирме са највећим бројем ангажованих радника на црно. Аустрија је добар пример како се борити против рада на црно: наручилац послова или инвеститор у чијем се простору нађу непријављени радници плаћа двоструко већу казну од извођача чији су радници затечени: наручилац послова је дужан да провери све раднике ангажоване у свом простору или објекту.

У агенцијама за обезбеђење и чишћење велики број ангажованих радника су пензионери. Како би се дала предност запошљавању младих пре пензионера, потребно је изједначити доприносе за пензионере са доприносима који се плаћају за све друге раднике, чиме би пензионери изгубили преност над младима.

6. Производња и продаја хране

Обзиром да се у Србији највише новца троши за храну, логично је да су утаје и највеће у продаји хране. Враћамо се поново на сендвичаре, пекаре, као и све друге који продају храну – ретко када ћете добити рачун. Такође и пиљаре где је већина робе продата на црно. Врло занимљиво да се у тим радњама роба набавља званично, прода на црно, у књигама се тренутно види несклад – али нема ко то да погледа и констатује да је стање неисправно.
Кванташи су легло рада на црно, препродавци обављају највећи промет. Професор Миладин Шеварлић проценио је да нерегистрован промет хране достиже две милијарде евра.

РЕШЕЊЕ: Строга контрола свих продаваца пољопривредних производа, раздвојити произвођаче и накупце. Накупце увести у легалне токове. Спречити све пиљаре које се снабдевају на кванташима да продају храну у својим радњама без регистровања промета.

ПЕКАРЕ су посебна тема у оквиру продаје хране. У Србији послује око 6300 пекара, 70% радњи нису биле у систему ПДВ-а, по неке су промет од 4 милиона остваривале месечно. Половина промете обавља се на црно, свака друга векна хлеба (милион дневно) је продата без регистровања промета. Пре неколико година волшебно је нестало 83 хиљаде тона пшенице од које је прерадом добијено 70 хиљада тона брашна, од брашна је 175 милиона векни хлеба завршило у продаји без издавања рачуна. У 2014.г. две трећине произведеног брашна продато је на црно : 2,4 мил.т.род пшенице, половина је продата у извоз, друга половина су наше потребе што износи 840 хиљада тона. По подацима ПКС званична потрошња брашна била је 284 хиљ.т., 556 хиљ.тона продато је без регистровања промета.

РЕШЕЊЕ: Сталне контроле силоса и млинова , као и пекара.

7. Бувљаци

Најчувенији Панчевачки бувљак, комплетан промет робе на црно. Директор Пореске управе је почетком 2013. обишао ту пијацу, констатовао да је ТО СТРАШНО и ништа није урадио по том питању – у преводу је ПОДРЖАО такву продају. Месечни промет ранијих година достизао је 20 милиона евра, преко 200 милиона на годишњем нивоу. Слично је и на Новом Београду, ОТЦ је легло сиве продаје где су највећу корист имали корумпирани тржишни инспектори. Ова два бувљака су ЗАШТИЋЕНА од контроле издавања фискалних рачуна, као и већина кинеских радњи – зашто су остале домаће малопродаје другачије третиране од заштићених привредника на бувљацима?

РЕШЕЊЕ: Брже десетоминутне контроле у свим градовима, на свим буљвацима, по неколико пута дневно у истим објектима.

8. Текстил – Производња и продаја

Нерегистовани промет текстила на годишњем нивоу прелази 500 милиона евра . Актери су разни домаћи произвођачи: Пазарци са тексасом, Ариљци са својим вешом, разни други прозвођачи рубља, постељина. У увозу текстила предњаче кинеске фирме, као и физичка лица која несметано преко границе у препуним комбијима увозе без царињења огромне количине црне робе. Последњих година је популарна роба за бутике, увек текстил из Турске, сваке недеље ове радње уредно буду снабдевене робом, за коју нико не зна како прође границу – АЛИ ПРОЂЕ, уредно и без папира.
Решење: Провера калкулације за сваки артикал затечен у радњи.

9. Царина као извор робе на црно

Из Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић је на конференцији за новинаре изнео процену добијену од неименованог руководиоца са царине да вредност робе која уђе из иностранства на царинење, када се оцарини, изађе 4 милијарде евра мања вредност – цариници „покрију“ разлику. Много начина постоји да искусни цариник прошверцује робу за друге. Стручњаци из Пореске полиције су мишљења да треба контролом упоредити све папире увозних роба који стижу у луке Пулу и Копар са папирима који се предају нашој царини (све увезене робе, највише из Кине и Турске).

10. Откупљивачи секундарних сировина, воћа и поврћа

Откуп секундарних сировина са пумпањем количина и цена служи за велика прања. Откуп свих врста воћа: малина, купина, јагода, вишања, шипурака, такође. У последњих неколико година откупљивачи млека, мање млекаре у унутрашњости које имају своју производњу качкаваља, меког сира И других млечних производа најчешће своје производе продају ресторанима или мањим пиљарама без регистровања промета.

11. Спорт

Све се више добија утисак да спорт постоји само због криминалних радњи. Спортски савези су генератори сиве економије, клубови извршиоци. У клубовима је само кеш у оптицају: чланарина, плаћање закупа по разним салама, ангажовање тренера, стипендије играча и играчица. Фудбал и кошарка предњаче са продајом играча скоро увек са лажним уговорима. Већена клубова је у блокади а несметано, само њима знаним начинима, исплаћују новац играчима. Уговори са младим играчима склапају се по вишеструко већим износима, нереалним, за које се основано сумња да завршавају у џеповима људи из сенке који управљају клубовима. У сваком већем клубу на руководећим местима налазе се људи из партија на власти, који су гаранција да све што се ради „испод жита“ неће бити предмет истраге.

12. Грађевинарство

Легло рада на црно, без пријаве радника. Још веће прање новца стеченог из свих претходних тачака. Врло лако се све открије. Најчешће се врши продаја станова и пословног простора плаћањем кешом, увек се приказује нижа цена од тржишне. Приликом вршења преноса Пореска управа Србије – део за пренос апсолутних права разрезује порез на пренос – најкорумпиранија служба у Пореској управи (ПУ је најнекорумпиранија служба у држави, што не важи за све друге инспекције).

РЕШЕЊЕ: Приликом издавања грађевинске дозволе попунити анкету: а. Име инвеститора, б. извор финансирања, ц. објекат за продају или породична зграда, 4. ако је за продају да ли је вредност продаје преко 8 милиона дин., обвезник ПДВ – да или не. У току изградње контрола утрошеног материјала по пројектној документацији са доказима о набавци грађевнинског материјала, провера извођача радова за ангажоване раднике – легално запослени или рад без пријаве.

13. Производња и продаја столарије

Производња столарије од ПВЦ-а, дрвета, алуминијума – најчешће се ради у кућним радионицама. Веће фирме које се баве производњом столарије снабдевају тачку 11., већином кеш и на руке.

РЕШЕЊЕ: Стална провера свих увозника профила као и дистрибутера.

14. Намештај од плочастих материјала

На тачку 11. се ослања и производња кухињског и собног намештаја по мери од плочастих материјала – највећа је производња у гаражама, подрумима, малим радионицама – ретко ко купује у наменским продавницама са издатим рачуном. Процене су да преко 60% уграђених производа је без регистровања промета.

РЕШЕЊЕ: Стална провера свих увозника и дистрибутера плочастих материјала.

15. Закуп стамбеног и пословног простора

Процене су да има 500 хиљада закуподаваца (400 хиљада станова и 100 хиљада локала). Само у Београду има преко 200 хиљада станова који се издају и више десетина хиљада локала. Тренутно је порез на закуп 20% на основицу која је умањена за 25% . Процењене утаје пореза на закуп су 170 милиона евра, непријављени приходи закуподавача приближно су милијарду евра. Плаћањем закупа у готовини осим утаје пореза на закуп стварају се утаје и других пореза: пазар се не пријављује за износ закупа при чему се утаји ПДВ, приход је мањи при чему се и порез на добит плати мање.

РЕШЕЊЕ:У свим контролама привредника по било ком основу обавезно проверити уговор о закупу пословног простора, висину, као и начин плаћања. Стопу пореза снизити са 20% на 10%.

16. Здравство

Већина доктора са разним специјализацијама ради додатно у приватним ординацијама. Разне ситне операције наплаћују се по хиљаду, 2 хиљаде евра за сат – два посла, све то иде на руке. Велика грешка направљена је повећањем лимита за улазак у паушал, 6 милиона динара, при чему је омогућено лекарима и стоматолози остваривање зарада и до 500 хиљада просечно месечно уз минимално плаћене доприносе.
У здравству је изражена корупција у разним облицима: давање мита за вршење лекарских услуга „преко реда“, набавка опреме преко тендера као и највећи вид корупције коју врше фармацеутске куће давањем мита како би се њихови производи фаворизовали у лечењу болесника. Фармацеутска индустрија посебно мора доћи на удар због огромне корупије

17. Адвокати, лекари, стоматолози (паушалци)

Исти закон о паушалцима важи и за адвокате, лимит је 6 милиона. Ове последње две тачке, посебно адвокати, користиће своје лимите за прање новца својим комитентима уз провиз. од 10 %.

РЕШЕЊЕ: Лекари, стоматологи, адвокати као и за сви други паушлано опорезиви обвезници који исплате у готовини преко 100 хиљада дин.у једном месецу морају бити преведени у вођење књига, и опорезивање по стварно оствареном резултату. Адвокати су спона између криминалаца и тужилаштва због чега морају бити предмет посебно програма за борбу против корупције у судству и тужилаштву.

18. Мењачнице

Мењачнице значајно учествују у прању новца, све веће количине готовине које се подигну са рачуна фирми на разне начине мењају се за валуту и то супротно Закону о спречавању прања новца, – трансакције преко 15 хиљада евра се не региструју. Јавна је тајна да многи мењачи имају и по неколико стотина хиљада евра нерегистрованог готовог новца који има служи за обављање послова без регистровања промета.
Решење: брже и честе десетоминутне контроле.

19. Естрада

Процене су да естрада годишње утаји 90 милиона евра. Наступи „естрадних уметника“ су скоро увек на црно, менаџери не пријављују приходе од наступа, куповина песама од текстописаца плаћа се у готовини, компоновање такође – естрада је можда и водећа у % рада на црно.

20. Акцизна роба – Дуван и нафтни деривати и ОСТАЛА АКЦИЗНА РОБА (пиво, вино, жестока алкох.пића, ракија)

НАФТНИ ДЕРИВАТИ И ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ СУ ВЕЋ ИДЕНТИФИКОВАНЕ ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ КАО БРАНШЕ ГДЕ СЕ УТАЈИ 300 МИЛИОНА ЕВРА. Ове бранше увек су биле у домену организованог криминала, обични смртници нису имали приступа овој роби.
У Србији званична производња жестоких алкохолних пића је 12 милиона литара а потрошња је 60 милиона литара. За само четири године број легалних произвођача смањен је са 2 хиљаде на само 300, док је број нелегалних порастао за све угашене који су наставили да раде. Удружење произвођача Српска ракија процењује да држава губи 150 милиона евра само на име ПДВ и акциза, без свих других дажбина, доприноса и радних места. Производња вина процењује се на 150 мил.литара, легална упола мање. Пиваре само у Србији раде са „трећином“ капацитета, процена је да на црном тржишту нестаје трећина производње (180 милиона литара пива). Потрошња кафе легална је 25 мил. кг., најмање још 8 мил. кг. на црно. Набројана акцизна роба припада групи ОСТАЛИ АКЦИЗНИ ПРОИЗВОДИ.

РЕШЕЊЕ: Јача контрола свих: велепродаја, малопродаја и угоститељских објеката, о пореклу алкохолних пића која су стављена у промет, за осталу акцизну робу. Јача контрола свих произвођача нафтних деривата и дуванских производа.

21. Просвета

На туризам се ослања и просвета са својим екскурзијама, рекреативним наставама. Наставници и учитељи су посебно плаћени за екскурзије и рекреативне наставе, скоро увек готовински и без обрачунавања пореза по одбитку – врло је лако проверити све исплате преко провере турисичких агенција које су биле дужне да по уговору наплате целокупан уговорен износ и од тога уплате дневнице. У просвети је изражена наплата ЂАЧКОГ ДИНАРА. Перфидно се пласира да је то новац намењен обезбеђењу, само 10 до 20% тог новца иде на обезбеђење, а остатак директори располажу по свом нахођењу без икакавог правдања било коме за трошење тог новца.
Честе су злоупотребе сала за фискултуру које се издају разним клубовима или групама грађана за рекреацију. Корупција је изражена у набавци уџбеника, провизије су до 25% од извршене продаје књига одређених издавачких кућа. Незапосленог наставничког кадра је превише на бироу, мито за добијање радног места достиже и до 10 хиљада евра.

22. Игре на срећу – Кладионице и коцкарнице

Званично регистрован промет од игара на срећу у Србији је пет пута мањи од промета који се оствари у Хрватској која има скоро упола мање становника. Удружење легалних приређивача игара на срећу УПИС процењује утаје на преко 70 милиона евра од стране нелегалних и легалних који не пријављују целокупни промет. Контроле су жначајно мање од када је надлежност пребачена у Пореску управу, Сектор за мењачке и девизне послове. Рад на црно је заступљен до 90%, увек су власници обавештени када је акција инспекцијских органа. Број пријављених покер и других апарата је значајно мање пријављен од стварног броја, корупцијом се избегава проблем.

РЕШЕЊЕ: Увести јединствен софтвер НБС који би онемогућио двојну евиденцију прихода.

23. Погребне услуге

Погребне услуге су 80% на црно, речено је на скупу у Привредној комори Београда. Агенције за погребне услуге главни су чиниоци сиве економије: код њих се набавља комплента опрема за сахране, договара организација испраћаја покојника, ресторанске услуге, све у готовини и без пријављивања промета. Израду и постављање споменика 900% врше каменорезачке радње без регистровања промета.

РЕШЕЊЕ: Обуставити накнаду погребних трошкова рођацима покојника који немају доказе о извршеној вирманској или готовниској уплати (доказ фисаклни рачун) за настале трошкове. Појачати контролу свих погребних и каменорезачких радњи.

24. ИТ стручњаци – Програмери, софтвер као главни алат за скривање утаја

Софтвери су најјачи алат за вођење двоструке евиденције, легалне и нелегалне. Заступљени су у већини бранши, начин је идентичан: малопродаје-пиљаре имају продају са издавањем фискалног рачуна или без, кафићи и ресторани такође, здравствене ординације региструју услуге на име и без издавања рачуна, велепродаје (после царине највећи извор продаје робе на црно малопродајама), хотели, произвођачи.

РЕШЕЊЕ: Стварање евиденције при Пореској управи о свим софтверским фирмама, свим софтверима на тржишту, са изјавом произвођача софтвера да под материјалном и кривичном одговорношћу тврди непостојање двоструке евиденције. Исту изјаву морају дати и корисници софтвера.

25. Електропривреда – Крађа струје и нетехнички губитак

Електропривреда Србије је објавила податак да има 52 начина крађе струје. По званичним подацима губитак (читај крађе) струје у 2012. и 2013.г. износи 1,2 милијарде евра. У 2014.г. крађе струје су веће скоро за трећину, достигле су 5,97 млрд.кWх (1,1 млрд.евра да је извезена у неку од земаља Западне Европе). Огромна помоћ лоповима долази из самог ЕПС-а. Незванично, крађе струје веће су за 15% од укупног фонда зарада које се исплаћују на годишњем нивоу. Спречавањем крађе, добит у 2015.г. не би износила 2 млрд.дин., већ би била 70 млрд. динара.

РЕШЕЊЕ: Применити јединствено светско решење за откривање несталог „баш сваког киловата“, при чему би се у потпуности сузбио највећи непријављени промет робе и велика корупција у оквиру ЕПС-а.

26. Омладинске и студенстске задруге

Врло честе злоупотребе врше послодавци преко омладинских и студентских задруга. На Ади циганлији има ресторана који запошлавају и више од 100 радника преко упута неке омладинске задруге, покривени су када дође инспекција рада, на крају месеца исцепају упут и за наредни омладинци поново донесу нови упут.

РЕШЕЊЕ: Инспекције рада морају проверавати исплаћене зараде у претходном периоду, најмање три месеца.

27. Приходи локалних самоуправа

Локалне самоуправе имају много ненаплаћених прихода. Велико је злоупотребљавање јавних површина најчешће од стране угоститељских објеката. У туристичким местима је огроман губитак буџетских прихода од ненаплаћене туристичке таксе. Пословни простор се издаје по вишетруко нижим ценама од тржишних. Велики су износи изгубљеног пореза на зараде радника услед рада на црно. Огромни губитак пореза на имовину јер половина објеката није у пореској евиденцији. Многи пријављени обвезници пореза на имовину, поготово фирме, неће бити у могућности да плаћају јер су по новом закону разрезране огромне вредности. Огромни губици су у локалним јавним фирмама због непријављених корисника. Познат је пример из Врњачке Бање, на водоводној мрежи било је прикључено 1200 нелегалних корисника. Нелегална изградња и даље цвета, грађани избегавају таксе за добијање грађевинске дозволе, инспекцијски органи (због корупције) подржавају нелегалну градњу. И када се ради уз пројекат, често се дозвољава дозиђавање великог броја квадрата ван одобрене документације.
Корупција је највише изражена у локалним самоуправама, због чега ће бити предмет посебног програма за сузбијање. Највећи вид корупције иде преко тендера, најчешће измишљених, како би се створио кеш новац за странку. Нови вид прања новца врши се преко страначког запошљавања, нарочито изражено од 2012.г., преко измишљених уговора о привременим и повременим пословима.

28. Графичка делатност

Из године у годину све већи пораст прихода се бележи у графичкој делатности. Штампа многих новина, таблоидних-жута штампа, као и књига све више се ради у нелегалној зони.

29. Увоз робе из Мађарске

По подацима мађарских цариника, роба која се увезе у Србију достиже 1,2 милијарде евра, по нашим подацима увоз из Мађарске је 600 милиона евра, половина се увезе без плаћања царине и ПДВ-а.
Из Мађарске најчешће увозимо храну, белу технику и козметику. Свакодневно границу прелазе стотине комбија са разном робом, аутомобили са пуним гепецима хране и ко зна које све робе.

Учесници у шверцу робе већ после другог-трећег пута нађу везу на царини и буду испраћени само погледом приликом преласка границе, без икакве провере.

30. Аутомобилска индустрија

Продаја резервних делова, гума, стакала , моторног уља и других артикала у великој мери, без тачних процена, обавља се без регистровања промета. Сервисне и све друге услуге везане за ауто индустрију скоро да се и не раде са издавањем рачуна, осим у овлашћеним сервисима страних произвођача.

###########################################

Верујем да је и вама све јасније када сте ово прочитали, али мислим да би прави бум био када би се на Снази Народа, и уз помоћ Милана Миленковића код кога Драган гостује, организовале посебне емисије од по сат-два, где би Драган у сакој емисији до детаља и натенане објашњавао поступно како „мајстори оперишу“ у једној одређеној бранши, од самог почетка до краја, онако елементарно, корак по корак… како тече „операција“, ко шат ту ради, како (?), ко га покрива (?) итд… и тако за сваку браншу понаособ. Мислим да је то веома битно, за тај обичан свет, јер многи обични људи су ненаквикнути да размишљају на изопачени криминални начин, јер не функционишу тако, тако да када би им се објаснило натенане како операција траје од почетка до краја, и тако за сваку браншу посебно, тек би тада људи полако улазили у начин размишљања тог криминалног изопаченог ума који у политичком смислу влада Србијом. Тако би критична маса која зна, порасла.

Издвојио сам и неколико прилога са Драганових гостовања на интернет радију Снага Народа», где можете црно на бело чути све од самог Драгана, сва његова аргументована објашњења како „мајстори оперишу“, која досад нико није оборио…!

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 16.01.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Дакле, Драгана Радовића на Гневу Србје, емисије коју на интернет радију Снага Народа води и уређује Милан Миленковић. Оно што Драган истиче, а врло је битно, он правим именом назива праве ствари, односно ко у Србији генерише сав криминал, пљачку Србије, пљачку народа! А то је најутицајнији властодржачки државни апарат Србије са својом камарилом и „оперативом“ у виду једног дела државне бирократије! Сви они живе од тог свесно организованог криминала ради личног богаћења! Брига њих за Србију и народ, опљачкаће нас све до голе коже немилосрдно, потпуно ће упропастити и уништити економски Србију, ако се свему томе организовано не одупру обични људи!

Суштински, главни проблем Србије је ПБК (Политичко Бирократски Криминал) са својом Политичко Бирократском Криминалном Економојом (ПБКЕ), односно пљачком свега што се може још опљачкати у Србији! Све то организује на високом нивоу Политичко Бирократска Мафија (ПБМ), та страначко државно-бирократска олигархија са својом послушном свитом и камарилом (тзв. „аналитичари“, „експерти“, „угледни грађани“, „интелектуалци“, итд…). Она је једини проблем Србије, јер намеравају да униште Србију тотално, др сржи! А то има врло добрих изгледа на успех, јер апатични и безкрвни Срби то мирно посматрају и пропраћују, попут вести о временској прогнози, иако се ради о њиховој егзистенцијалној судбини, судбини њихових породица, деце, будућих поколења и свих људи који живе у Србији! Сад се ПБМ окомио на буџет Србије, јер привреду су потпуно уништили, скоро да више и нема шта да се уништи и опљачка у производњи, и препусти странцима да све то оглођу и зараде (остали су још РТБ Бор, Рударски Басен Колубара…), па после још да распродају странцима нека битна јавна предузећа попут ЕПС-а (жила куцавица државе Србије. Ако падне ЕПС, можемо слободно да угасимо светло…) и сличних државних неопхопдних гиганата у виду јавних предузећа. У Србији је дакле најмањи проблем тзв. „сива“ економија, она је резервисана за обичне ојађене људе (сиротиња) који раде по картонским уличним тезгама и разним пијачним бувљацима, да би прехранили себе и своје породице.

Драган врло аргументовано, са подацима, објашњава како легалне и регистроване фирме, привредни субјекти, разни привредници и „бизнисмени“, државни службеници (утаја пореза на царини) раде на црно! Како врше утаје пореза, како раде нелегално и противзаконито: у ЕПС-у (крађа струје, продаја струје на црно) у привреди, у аутобуском превозу, у туризму, у пекарској индустрији, у разним другим браншама.

Сав тај политичко бирократски криминал повезан је директно са корупцијом државних службеника и чиновника! Како Драган каже: „Без једног, нема другог“!

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 31.07.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ово што говори Дрган је итекако актуелно, а то је „да ли ће нас НБС докусурити великом девалвацијом динара која ће бити када ММФ буде наредио? Шта ће бити са преко 100 хиљада стамбених кредита? Каква се превара спрема са ЈПП – јавним приватним партнерством, када ће странци (и прерушени домаћи странци) преотети сва комунална предузећа! Да ли нам се спрема нова пореска реформа, тачније, реформа Пореске управе Србије, коју врше управо кадрови који су пре 2013.г. имали најгоре резултате у наплати пореза, гурању сиве економије, ослобађању плаћања пореза већину тајкуна, и гушењу до гашења многих малих привредника!! Како и зашто ће нас ММФ докусурити наредбом о скидању пензија за 30%, као и платама свима на буџету – просвета, здравство, војска и полиција, повећању цене струје ко зна колико, повећању ПДВ за више од 10% ОДЈЕДНОМ, и још много тога…“

Гнев Србије: Гост Драган Радовић, економиста – 28.01.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Има ту један други проблем код ових који све ово преко интернета прате што Драган Радовић, Милан Миленковић и други слични људи од ЗНАЊА, до детаља објашњавају, а та популација која све ово прати преко интернета је по мени око 20% целокупног становништва Србије. Та групација људи од 20% је једина способна да донесе промене у целокупном србском друштву, у односу на 80% овцоизиране зомбиране ПИХТИЈАСТЕ масе која се никад неће извући из хипнозе сна зомбизма виртуелних ТВ и интернет светова (и разних других компензација као замену за стварност), с којима се НЕМИЛИЦЕ кљукају ко наркомани, па су сад постали тешки зависници, зависници „психолошко-духовне дроге“, која је далеко моћнија од ове хемијске.

Ових 20% све зна, и како нас пљачка наша багра, и о новом светском поретку који уништава свет, о Рокфелерима, Ротшилдима, Црном племству, масонима, моћним банкарима, о пљачкашком капитализму, све, све, све… али су у суштини један добар део њих, можда 15%, само – само-индуковани „информативни робови“, дакле робови на модеран софистициран начин, јер су им ланци у глави, а не на ногама! Тих 15% обавештених, врло добро обавештених, неће да излазе на протесте, јер „мисле“ (или немају м**а, читај храбрости за то), да ће домаћа багра престати да нас пљачка, и комплетно уништава Србију на свим нивоима егзистенције и постојања једног друштва, само зато што тих 15% обавештених „све знају“ и сад ће багра наводно „да се уплаши што тих 15% све зна“ и као „мораће да престане да нас пљачка“, јер ето „ми све знамо“.

Од тога нема ништа, само идиот може да поверује у то, ЈЕР САМО активни и разрађени протести тих 20% људства, које би организовали врло свесни и освешћени појединци као елитни тим, донеле би потпуне промене!

Тако су се увек догађале ствари, од постанка света па до данас!

Гнев Србије – Гост економиста Драган Радовић – 07.03.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овој емисији „Гнева Србије“ Драган Радовић лично је обзнанио свој скован термин „политичко бирократска криминална економија“ (ПБКЕ), који на прави начин означава и описује економско пустошење Србије које покрећу и организују политичари на власти! Јер, када кажете „сива“ економија, то може да значи свашта, а најчешће се тај термин повезује са ситним шверцом обичних људи по картонским тезгама на улици или по бувљацима, ради пуког преживљавања својих осиромашених породица, тако да тај термин не асоцира на праву ствар, јер се права сива економија генерише од политичара на власти и у институцијама система, и једним делом државне бирократије.
Зато овај термин „политичко бирократска криминална економија“ упућује на суштину, јер сам говори за себе, и ко шта ради. Да би прикрили суштину, да је прави проблем Србије организовани криминал политичко бирократске криминалне структуре, односно ПБМ-а, разни „аналитичари“ и стручњаци на државним јаслама користе разне еуфемизме (прикривање суштине ствари), а најновији је да се за криминал са врха каже „неформална економија“ (??!), шта год то мзначило, што прикрива суштину да је то у ствари високо организован криминал. Али, кад обичном народу кажеш „неформално“, звучи као да је то нешто нормално, али је само на неки начин неформално…

Драган Радовић: Ако се овако настави у тунелу више неће бити светла – живело робовласништво!


Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Текст написан 16. јануара 2016.
Извор: ФБРепортер

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме, али не нуде решења, он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове.

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

  1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,
  2. урушавање система преко огромних крађа струје,
  3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 1.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди између 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мишљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и грађана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на претходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

  1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра,
  2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара,
  3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове,
  4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,
  5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване).

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет...

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет…

Eкономиста Драган Радовић – Ропство нам је пред вратима, намењен нам је Грчки сценарио


Текст писан 23.08.2015.
Извор: ФБРепортер

Грчка дугује 323 милијарде, а Србија 27 милијарди евра, али је занемарљива разлика у задужености ако се упореди грчки и српски бруто друштвени производ. Стога економиста Драган Радовић упозорава да Србији озбиљно прети грчки сценарио, а ту тврдњу аргументује економским параметрима као јасним показатељима да Београд каска на путу кризе који пролази Атина.

Државна папазјанија: Драган Радовић, економски аналитичар

Државна папазјанија: Драган Радовић, економски аналитичар

Запосленост у јавном сектору се у обе земље и даље повећава, а сива економија је у Грчкој на нивоу од 60, док је у Србији 50 одсто. Изношење новца из Србије путем прања је (од 5. октобра до данас) достигло 55 милијарди евра, а грађани Грчке у иностранству на скривеној штедњи имају 200 милијарди евра, такође изнетих прањем. Уз све то, и списак захтева Међународног монетарног фонда и Брисела скоро је исти за Атину и Београд.

На које захтеве мислите?

– ММФ и ЕУ стежу омчу око Грчке, постављајући све теже услове да би се буџет опоравио. Тражи се смањење пензија за 30 одсто, повећање ниже стопе ПДВ чак за 10 процената и раст цене струје. Ту је увршћена и продаја аеродрома, луке Пиреј и Солун, стадиона за Олимпијске игре, острва и много тога.

Код нас је ММФ почео са сличним захтевима, а наставиће у 2016. са додатним смањењем пензија, новим повећањем цене струје и стопа ПДВ, па продајом ЕПС-а, обрадиве војвођанске земље, јавних предузећа… То су јасни показатељи да нам је намењен идентичан сценарио као Грчкој, само се код нас примењује неколико година касније.

Значи ли да ће и Србија упасти у дужничко ропство?

– Ако Влада Србије настави да ради као до сада, дужничко ропство нам је пред вратима! Привреда се и даље уништава, распродаја преосталих државних фирми је у току, све више предузећа у блокади, а незапосленост расте. До сада донете мере биле су дестимулативне и само су помогле додатном уништавању многих привредника. Немамо одакле да враћамо кредите, па задуженост убрзано расте и наставиће се све брже и више.

Задуживању нема краја, а страни кредитори ће нас у томе подржавати, што се види на примеру Хрватске која дугује 60 милијарди евра, док мала Словенија дугује 45 милијарди.

Стручњак за сиву економију

Драган Радовић је рођен 8. августа 1961. у Београду, у радничкој породици. По образовању је дипломирани економиста. Од 1990. године се бави књиговодством и пореским саветовањем. Водио је књиговодствену агенцију Кватро у Београду. Учествовао је у више поступака продаје домаћих приватних фирми странцима. Чест је гост локалних радио и ТВ станица широм Србије, где објашњава како се земља за кратко време може извући из економске кризе. Његове анализе пореске политике и сиве економије објављују штампани медији у Србији и економски портали.


Колико штете наноси држави сива економија?

– Обрт робе и услуга прелази 10 милијарди евра што на годишњем нивоу ускрати буџет за више од три милијарде евра. При том се утаји 1,5 милијарда евра пореза и доприноса јер 700.000 људи ради на црно, али и више од милијарду евра ПДВ-а због непријављивања промета. Да све буде горе, заступљена је у свим браншама.

Где је има највише?

– У трговини дуванским и нафтним производима утаје, према изјави бившег и актуелног премијера, достижу 300 милиона евра. Производња и продаја алкохола иде 80 одсто на црно и односи 150 милиона евра, само гледано кроз ПДВ и акцизе, без неплаћених доприноса због рада на црно. У Србији се издаје 400.000 станова и 100.000 локала, а нико не плаћа порез, што чини штету буџету већу од 100 милиона евра. Толико односе кладионице и коцкарнице, укључујући и интернет клађење, а естрада утаји 90 милиона евра. Туризам и угоститељство поједу 300 милиона евра, грађевинарство 55 одсто ради у црној зони, пекарска индустрија такође прелази 50 одсто јер је у сивој зони милион векни дневно.

Ко је највећи извор робе на црно?

– Царина, јер чак четири милијарде евра вредносно изађе мање робе кроз папире него што је стигло на царињење. На то је указао привредник Милан Кнежевић. У сиву економију можемо урачунати и огромну испоручену нефактурисану струју. У 2012. губитак електричне енергије био је три милијарде KWh, а у 2013. повећан је за чак 55 одсто достигао 4,6 милијарди KWh, па се може рећи да је хиодроцентрала Ђердап с производњом од 5,6 милијарди KWh радила пуна 292 дана за струју која се украде.

Кога кривите за лоше стање у земљи?

– Највећи кривац за катастрофално стање у буџету и огромну сиву економију је Пореска управа, па без реформе те службе не може да успе ни једна реформа пореске политике. Власт је то схватила и пре месец дана су именовали тим за реформу ове управе. Нажалост, сви у тиму су бивши кадрови Млађана Динкића, што говори да ће сива економија бити још већа и 2016. и по критеријуму корупције нећемо бити на 78. месту у свету, већ ћемо прешишати 90 место. Изгледа да нико не жели да се тајкуни, естрада, превозници, хотелијери, угоститељи и грађевинари уведу у легалне токове!

Колико је времена потребно да се корупција сведе у нормалне оквире?

– Увођењем реда у Србији за само годину дана би се сива економија довела на европски просек од 12 до 15, па можда чак и на 10 одсто. Објавио сам програм „Сузбијање сиве економије у четири фазе“ који би драстично набоље променио стање у ПИО фонду и здравству које је најгоре у Европи, а повећале би се пензије и плате. Сузбијањем криминала на царини смањио би се увоз свега и свачега, створили услови за покретање домаће производње која би повећала тражњу за нашом радном снагом и точак привреде би се покренуо. Наплатом свих утајених пореза и доприноса створили би се услови и за убрзано враћање државних кредита.

Зашто се држава не бори са нелегалним токовима?

– Велики број криминализованих државних службеника не жели да спречи рад на црно и утају пореза. Ако их сузбије и све активности уведе у легалне токове, бирократија сече грану на којој седи и губи огроман новац! Јер, кад сви привредници раде легално, немају страх од разних инспекција, а престаје и давање мита. Уколико се све у земљи буде радило легално, онда неће постојати ни тајкуни.

Чујте истину о зилотима Србије, и манастира Нови Стјеник на Кучајским планинама, од њих самих, а не из строго контролисаних медија


Када било ко информационо мало зна о Православљу, а таквих има доста (чак, по мени, и међу једним делом оних који себе називају православним верницима), чује реч „зилот“, „зилоти“, одмах му из подсвести излази на површину свести, да је та групација људи екстремистичка у односну на Србску Православну Цркву, то су наводно „секташи„, „отпадници„, „јеретици„, „издајници вере православне„, дакле све има искључиво негативан контекст, јер у медијима је присутна искључиво негативна пропаганда против зилота, и од стране разних новинара, и од званичних представника СПЦ, али ви никад нисте од самих Србских Зилота чули шта они имају да кажу за себе, ко су у ствари зилоти, ко су они, јер су наравно медијски тотално блокирани, скромни су и немају приступа званичним медијима, али када би зилоти имали равноправан третман и приступ званичним медијима, верујте ми, ви би врло брзо схватили да је истина потпуно другачија, и многи би стали на страну зилота, у то сам убеђен, јер срећом, постоји и медиј који се не може тотално контролисати, а то је интернет.

Кажем, убеђен сам у то, јер сам од раније и сам у подсвести имао убризган тај негативни контекст о зилотима, управо због те негативне кампање према њима, а нисам имао времена да се подробно информишем о свему томе. Међутим, пре неко време, сасвим случајно сам на интернету нашао више видео прилога где сами зилоти Србије гоборе о себи, и пре свега о најактуелнијем бунту, када се сестринство манастира Стјеник 2003. године одвојило из званичног Православља, јер сматрају да епископски врх СПЦ-а води србске вернике у екуменизам, не држе се верно доктрине Православља и Светосавља, па је тако 8 жена, 8 монахиња писменим путем обавестило Епископа Жичког, чијој су епархији припадали, да престају да опште са званичном Патријаршијом, јер неће да учествују у издаји Православља.

Кад сам погледао све те прилоге, где говори разборита игуманија Ефросинија, која води то зилотско сестринство, које је накнадно трајно смештено у новоизграђеном манастиру Нови Стјеник 2005. године, и упоређивао то са негативном кампањом у коју сам имао увид претраживањем интернерта, мени се коса дизала на глави, како се са много манипулација и лажи брутална кампања води против њих, и од стране новинара, и од стране СПЦ. Против десетак жена, док истовремено Србијом несметано вршљају и харају разне сатанистичке секте са далеко бројнијим чланством од само десетак чланова, и које деструктивно делују на омладину!

Но, пре него што погледате шта говори игуманија Ефросинија, хајде да прво погледамо како званична СП Црква објашњаав појам „зилот“, шта значи та реч, да бисмо тачно знали шта та реч заиста објашњава, да ли нешто негативно, или позитивно, па тек онда да упоређујемо ту негативну пропаганду и причу игуманије Ефросиније, да би заиста знали о чему се ту ради.

Шта значи реч зилот

Србска Православна Црква:
Извор

Свети апостол Симон Зилот

„Један од дванаест великих апостола. Родом би из Кане Галилејске. На свадбу му дође Господ Исус са Матером и с ученицима. Када нестаде вина Господ претвори воду у вино. Видећи ово чудо, Симон младожења остави кућу, и родитеље и невесту, па пође за Христом. Зилот значи ревнитељ. А Ревнитељем Симон је назват због своје велике и огњене ревности према Спаситељу и Његовом Јеванђељу. По пријему Светога Духа Симон је отишао на проповед Јеванђеља у Мавританију у Африци. Пошто је успео да многе обрати вери Христовој, буде намучен и најзад на крсту распет као и његов Господ, који му је припремио венац славе у царству бесмртном.“

Православна Епархија Нишка
Извор

Спомен Сетог Апостола Симона Зилота

„Овај свети Симон беше из Кане Галилејске. Био је лично познат Господу Христу и његовој Пречистој Матери, пошто Кана није далеко од Назарета. И када се Симон жењаше, он позва на своју свадбу Господа Исуса са ученицима његовим и Пречисту Богоматер. Али пошто нестаде вина, Господ Христос претвори воду у вино. Видевши такво чудо, женик поверова у Господа Христа, и одмах остави и невесту и свадбу и кућу, и пође свесрдно за Господом. Због тога и би прозван Зилот, тојест Ревнитељ[1], јер га божанска љубав према Христу толико занесе, да он презре и невесту своју и све световно ради љубави Божје, и уневести душу своју Бесмртном Женику, Женику чистих душа. Због тога би увршћен међу ученике Христове, и беше један од дванаесторице апостола.

Примивши на дан Педесетнице са осталим светим апостолима Духа Светога који сиђе у виду огњених језика, свети Симон Зилот пропутова Мавританију и Африку проповедајући Христа, и ревнујући за Њега огњеном ревношћу. Био је и у Британији. Пошто је успео да многе просвети речју еванђелском и обрати вери Христовој, он би од неверника намучен и најзад на крсту распет као и његов Господ.[2]“

  1. Зилот је грчки превод јеврејске речи кананит, што значи ревнитељ, од речи: кана – ревност.
  2. Свети Симон Зилот скончао је крсном смрћу у Абхазији, у Африци, и сахрањен у граду Никопсији, у близини Џигетије. Остатци овога града и данас се виде на триестак километара од Сухума, недалеко од морске обале. На месту кончине светога апостола била је подигнута црква, која је обновљена 1875 године. – Светог апостола Симона Зилота треба разликовати, прво од светог апостола Симона Петра, такође апостола из Дванаесторице, и од светог апостола Симона или Симеона, сродника Господњег по телу (Мт. 13, 55), који припада лику седамдесеторице апостола и био је други епископ јерусалимски (о њему видети под 27 априлом).“

РТС1 – 23 MAJ (10 Maj) Свети апостол Симон Зилот

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Дакле, из званичних извора СПЦ-а, видимо да је реч „зилот“ високо афирмативног и позитивног значења, јер означаав верника који ревносно и непоколебљиво исповеда своју православну веру и служи Исусу Хртисту, народски речено – не продаје веру за вечеру, ни по цену смрти…!

И сада погледајмо шта игуманија Ефросинија говори о сестринству, како је све почело, о њиховом прогону од стране неких Епископа СПЦ, како су живеле када су истеране из манастира Стјеник, како је дошло до тога да се нови манастир изгради баш на Кучајским планинама у близини Бора чијој општини припада, у близини је и село Злот.

ТВ емисија о манастиру Нови Стјеник (ТВ Ресава) 1. део (18.10.2011.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Игуманија Ефросинија 04:50:

„2003. године сестринство манастира „Стјеник“ на планини Јелици (Манастир се налази у селу Бањица 10-ак километара од Чачка) је послало писмено саопштење у Епархију Жичку, да се не слаже са политиком коју спроводи Епископ Жички Хризостом. И, ми смо једноставно саопштили да нећемо више да учествујемо у тој општој издаји Православља која је на делу, и да се декларишемо да нисмо више у званичном општењу са званичном србском Патријаршијом. Владика Хризостом је врло агресивно реаговао, на наше опште изненађење, нисмо се надали толико агресивној реакцији, толиком притиску са стране једног православног, као што народ мисли православног…, очигледно се доказао да уопше није православни Епископ. Он је довео око…, сво свештенство је било обавезно да дође 8. октобра на истеривање 8 жена, 8 монахиња из манастира. Они су довели доста, доста је било наоружаних људи, не знамо њихово право својство, и доста је било верника који су дошли нама да дају подршку, али било је доста људи који су дошли да виде шта се ту дешава, њима није било баш најјасније. И углавном су људи, већином су размишљали: чим је толико свештенства, и сам Владика против нас, мора да смо ми нешто згрешили, да они нас праведно хоће да казне. Казна је била следећа, да нас истерају из манастира, пошто ми нисмо хтели да напустомо наш манастир који смо ми обновили. Тај манастир је био доста напуштен и доста у лошем стању кад смо ми дошли 6 година пре тога, 1999. године смо дошли у манастир. Ми смо све учинили да тај манастир почне да стварно представља право уточиште за православне вернике. Тако да нисмо хтеле да напустимо оно за шта смо се трудили све те године.

Међутим, они су насилно нас истерали из манастира, и избацили наше личне ствари, ништа више од тога, тако да смо се ми на неки начин обрели у шуми, и 3 дана смо провели у шуми, незнајући куда да идемо…“

После 3 дана проведених у шуми, један верник је чуо шта се догодило монахињама, и понудио им је смештај на његовом сеоском имању. Кућа на том имању где су монахиње обитавале и спавале, била је у доста лошем стању, а није било ни струје., али опет било је нешто, имале су смештај, склониште. Монахињама су пришле још 2 сестре, тако да је њих 10, попут сардина у конзерви, спавало по поду у једној просторији. И тако су у врло оскудним условима на том имању живеле следеће 2 година. У самом почетку било је јако тешко снаћи се за храну, за огрев, ево шта игуманија Ефросинија прича о том периоду:

„Јако је било тешко у почетку за храном… Нисмо знали шта да радимо, нисмо имали ни брашна, значи, основне стври. Нисмо имали ни уља, нисмо имали оно како да кажем, најосновније. Тако да сам ја ишла од човека до човека и просила, буквално сам просила за мало хране, и код многих људи сам наилазила на одбијање. Углавним, сви они људи који су били наши дотадашњи пријатељи су се одрекли пријатељства, под великим притиском медија који су почели нагло да пишу о нама да смо ми „секта“, и да смо „издајници мајке цркве“, да смо „непријатељи Мајке Православне Цркве“ итд… како већ то медији умеју да окрену све онако како државни систем захтева. Тако да смо ми врло брзо били искомпромитовани, и врло брзо смо добили негативан одговор за сваку нашу молбу коју смо тражили, нисмо никад ништа велико тражили од тих људи, само неку храну и мало огрева. Међутим, то смо исто тешко добијали, тако да прве 2 године су јако, јако тешке биле за живот. Ја сам ишла по стовариштима где се продају дрва, и онда те окорке који остану тамо, молила да нам дају, онако колико људи могу, тако да сам помало скупљала тај огрев. И, онда су се после још неки љиди који су помагали наш стари манастир, сажалили се на нас, и почели да нам доносе неку храну, и тако је то мало почело већ да попушта, тај притисак…“

И тако, када су прошле те 2 године, монаси из манастиар Есфигмен на Светој Гори, дали су једну донацију за сестринство, тако да су монахиње и њихов духовник Владика Акакије, почели да траже место где би се направио конак за монахиње и нови манастир…

Владика Акакије (световно име Немања Станковић, рођен 1971.), биографија

„… За време боравка на Светој Гори прекида општење са светским екуменистичким православљем и придружује се светогорским зилотима из манастир Есфигмен (1995). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у катакомбним условима, добивши монашко име Акакије (по преподобном Акакију Капсокаливијском …. 2011. је рукоположен за првог епископа Српске ИПЦ (Српска Истинска Православна Црква»)….“

Више о биографији Владике Акакија прочитати овде».

Преведен клип са грчког о монасима манастира Есфигмен на Светој Гори, у коме је једно време боравио Владика Акакије, погледати овде»
Интервју са Владиком Акакојем»

Будући да је Владика Акакије и велики љубитељ природе, познавао је разне крајеве Србије, одлука је пала да се место за дом тражи на Кучајским планинама, желели су да у нетакнутој дивљини одаберу тихо место за манастир, да би монахиње могле да се неометано посвете богослужењу. Неколико монахиња и Владика Акакоје снабдели су се шаторима и врећама за спавање, с намером да на Кучајским планинама нађу погодно место какво су замислили за изградњу манастира, а жеља је била да то место буде на врху неке Кучајске планине, вукла их је висина. Кључна ствар је била да одабрано место за дом у близини има непресушан и јак извор воде, као и да постоји какав-такав путић до тог места, због неопходне проходности кроз планину и везе са светом. Из тог разлога понели су и војне мапе на којима се лепо видело на ком делу Кучајских планина има највише извора воде и макадамских путева. Три месеца су тако трагали, и пошто их је вукла висина одједном су из даљине видели огроман планински камени гребен назван „Микуљски камен“ који је моћно доминирао тим простором.

Ретким, оскудним и испресецаним стрмим стазама некако су дошли до Микуљског камена, јер није било никаквог трасираног пута до њега. Касније су сазнали да имање на том простору припада једном деда Павлу, који жели да прода то имање, јер његова деца нису више желела да излазе у планину, тако да су га монахиње купиле за врло јефтине паре, а радило се о неколико хектара земље по речима игуманије Ефросиније. Пошто није било каквог-таквог пута до простора испод Микуљског камена на коме треба да се изгради прва зграда будућег манастира, цела донација од 3.000,00 евра потрошена је да се пробије пут до тог места, почевши од најближег макадамског пута који је постојао, тако да је наша монашка дружина после завршеног пута остала без пара, потрошили су задњи евро, а нигде дома за становање.

Потрошивши тако донацију, монахиње су живеле по оближњим појатама и чобанским кућицама, чекајући шта ће да им донесе сутра. Међутим, када се неко потпуно ИСКРЕНО И ЧИСТО посвети нечему, ма шта да је то, помоћ однекуд увек стигне кад затреба, у правом тренутку. Интернетом се брзо прочула вест о сестринству, о њиховом прогону, као и да су остале без пребијеног динара за почетак градње прве зграде. Добри људи су све чули, и пристигла је донација од 15-16.000,00 евра што је било довољно да се направи конак где су се те 2005. године настаниле трајно, тада већ 11 сестара монахиња зилоткиња, са њиховим духовником Србским Владиком Акакијем. И тако је почео живот манастира Нови Стјеник на око 1000 метара надморске висине доминирајући целим простором у садејству са Микуљским каменом, погледајте доњу слику са погледом на манастир…

Поглед на манастир Нови Стјеник надомак Микуљског камена

Поглед на манастир Нови Стјеник надомак Микуљског камена. Кликните на слику да је видите увећано.

Што се тиче Микуљског камена ево шта на свом блогу монахиње бележе о њему:

Са његовог врха, на 1020м пружа се поглед који досеже све до Старе планине, Црног Врха и Ртња. Као на длану је масив Малиника, Дубашничка висораван, Крња Јела и Лазарев кањон. Уз сам камен, на овом веома суровом месту, где климатски услови живот чине (нарочито зими) веома тешким и чак опасним, попут гнезда сурог орла смештен је манастир Нови Стјеник.“

Да би се лакше орјентисали да преко Google Eart нађете где се налази манастир Нови Стјеник, ово су GPS координате манастира N 44°01.337′ E 021°50.172‘. Погледајте положај:
http://bit.ly/1SqqjYg

Манастир је удаљен од мог Бора 56 км., од Деспотовца такође 56 км, а од Параћина око 70 км. Најбоље је до манстира ићи неким теренским возилом, може и обичним аутомобилом, али не кад почну велике кише, пут је тада препун воде, и није баш лако прићи манастиру. Консултовао сам игуманију преко њеног фејсбук профила» како је најлакше доћи до манастира из Бора, тако да ако неко од борана жели да посети манастир, треба да следи ове инструкције. Крене се ка борском језеру, и сви знају да надомак језера код оне велике кривине, с леве стране оштро скреће пут ка Дубашници. Ту треба скртенути и када се стигне на крају асфалтног пута где почиње Дубашница, одатле до манастира има још 18 км.

Ако неко ко није из Бора, а жели да овим правце дође до манастира и посети га, може да ме контактира да му будем водич и да ускладимо термине, а уједно и ја да посетим манастир, будући да немам аутомобил.

Мало, по мало, манастир је почео да се изграђује, међутим ни тако изоловано место на Кучају, без струје и водоводне мреже, где у кругу од 50 км. нема насељеног места, није безбедно у смислу да се 10 жена несметано посвете богослужењу. Убрзо су почеле да долазе грађевинске инспекције из Бора, да проверавају шта се ту гради, како се то гради, иако је сестринство ушло у легалну законску процедуру око потраживања документације за изградњу објеката. Међутим, и поред тога грађевински инспектори стално су изналазили разлоге да све то оспоре, да све то није усаглашено са законом, тако да је сестринство добило решење око рушења објеката.

По речима игуманије, из министарства вера локалној полицију у Бору и урбанизму града Бора, стигао је допис (директива) да се ради о „опасниј и наоружаној секти„. Међутим, храбре и посвећене увек прати срећа и добри људи који у правом тренутку помогну (Бог „умеша прсте“), а у нашем случају радило се о начелнику урбанизма града Бора, који је дошао у манстир да сестринству саопшти да ће се сви објекти срушити. И, тако начелник је почео да разговара са игуманијом и сестрама, и када су му аргументовано предочили о чему се ту ради, човек је био запрепашћен, да је до те мере покренута бескрупулозна кампања против 10-ак „опасних“ монахиња, тако да човек није могао да се начуди!

Разговор је текао даље у пријатељском тону, тако да је начелник објаснио монахињама да се радило о директиви из министарства вера, да се ради о „опасној секти“ и да због тога треба да се руше објекти. Чак шат више, увидевши да су монахиње јако позитивне, да шире искреност и чистоту у оно што верују, слагао се неко с тим или не, начелник је по речима игуманије рекоа следеће:

Док сам ја на овој позицији, нико не сме да вас дира, нити узнемирава. Ја сам на неки начин ваш заштитник од сада.“

Међутим, „ђаволи иза сцене – који воде игру“, нису имали мира, када су увидели да не могу да сруше манастир, почеле су да се гомилају оптужбе на рачун личности игуманије Ефросиније Николић, и искрено се надам да је то прошлост, „да су ђаволи потрошили сву муницију“. Међутим, негативна кампања против „10 опасних жена“ зилоткиња Новог Стјеника је била актуелна, погледајмо ову из листа Блиц, од новинарке Зорице Лазаревић:

Спавање у пећинама, склекови и „калашњикови“ – Секта на Кучајским планинама спрема децу за рат
Извор: Блиц»

Ево неких квалификација и клевета:

Девојчице и дечаци пуцају из реплика „калашњикова“, раде склекове и спавају у пећини. То су неки од језивих призора на фотографијама са Светолазаревог православног омладинског кампа (СПОК). Камп је јулу у беспућу Кучајских планина организовала „Српска истински православна црква“ (СИПЦ)…“
……………….

Владика Порфирије:

Скандалозан је начин на који милитаризују најмлађе, како их злоупотребљавају и доводе у заблуду. То нема везе са Православљем, Христом и јеванђељем, па позивам органе реда да испитају услове у којима делује ова самозвана група људи која се лажно представља“, рекао је владика Порфирије.“

Дакле, радило се о Србском Православном Омладинском Кампу популарно названом СПОК који је организован 2014. године. У чланку је дат и видео прилог којег су на Ју Тјубе поставиле саме монахиње, али је новинарка Блица дала овај наслов:

Видео > Екстремисти уче децу да пуцају:

Када видите такав наслов, још прочитате и реч у тексту „калашњикови“, „то су неки од језивих призора“ ви одмах помислите да се ту заиста ради о некој војној обуци и опасним људима, али та „истинољубива“ новинарка нигде није дала изјаву игуманије или било које монахиње, да оне одговоре на оптужбе и квалифилације.

И кад погледате видео, ја сам то одмах учинио, ви видите да ту нема никаквог пуцања, из било каквог оружја, нити из дечјег пластичног, а камо ли из правог, нити су се деца уопште и видела са неким дечјим оружјем на том снимку, али новинарка иде на подсвет већ одавно овцоизираног и инфатилног јавног мњења Србије, јер реч „пуцају“ управо усади „овци“ у главу да је ту било некакве пуцњаве, али ништа од тога, погледајте и сами тај видео клип.

А, друго, само површно гледајући, ко је луд да врши „обуку деце и припрема их за рат“ и да јавно да видео прилог о томе, и текст на свом сајту?! Међутим, поента свега је да новинар који се служи таквим бљутавим подметањима и лажима, зна да обично инфатилно јавно мњење све „гута“, све прихвати здраво за гортово, а и ПРЕ СВЕГА не даје се никаква контра аргументација, нека изјава стране која се напада, ради објективног извештавања и новинарства. Новинарка је монахињама и зилотима већ пресудила: „Криви су!“ иако полиција још то није ни испитала, али видећете у даљем тексту, када је борска полиција све то испитала, ништа од тога!

Срећом, постоји интеренет, па је игуманија Ефросинија све те лажи и клеветe аргументовано потпуно разбила, погледатјте:

Истина о Светолазаревском омладинском кампу – 15.05.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А да је то тачно, одмах треба презентовати извештај борске полиције која је овај случај већ испитала и истражила.

Игуманија Ефросинија 12:23:

„Министарство полиције, преко јавног тужилаштва и полицијске управр Бор, је спровело на основу захтева медија детаљно испитивање, значи истрага је већ спроведена, свих учесника кампа, организатора, родитеља, и саме деце преко социјалних радника, и ми смо преко полицијске управе Бор, добили саопштење, значи цитирам њихову изјаву, полицијске управе Бор:

Полицијска управа Бор, каже:
„… да не постоји никакво противзаконито деловањее у самом раду кампа, противно Уставу, или злоупотреби деце…“

Напротив, полиција је утврдила да се ради о класичном извиђачком кампу са свим уобичајеним извиђачким активностима, које такав камп подразумева. Питамо се, хоће ли неко после свега упутити извињење младим учесницима нашег кампа, њиховим родитељима, и организаторима?“

Е, сестро, сестро… која доброта извире из тебе. Не треба ту извињење када би ово била правна држава у служби свих људи који живе у њој, тада би једна тужба на рачун клевета и лажи решила све, јер извињење не треба тражити од особа које свесно лажу и манипулишу да би вама „10 веоама опасним монахињама“ наудили и напакостили. Човек коме је до части, морала и истине, он се одмах извини кад увиди да погреши, не треба се тражити извињење од њега, оно стигне само.

Данас, када је лаж масовно постала „нормална појава“, такво истинољубиво и часно биће је ретка појава, доживеће судбину диносауруса у градовима… осим, ако се настани у мањим манастирским заједницама, еко заједницама, пермакултурним заједницама, па ако преживи будуће „Чишћење на Планети“ које предстоји, то људско биће ће да изгради нови хуманији свет, нову одуховљену цивилизацију…

Дакле, полиција је све већ испитала, и закључила да у активностима СПОК-а није било никаквог кршења закона од стране организатора, кршења Устава Србије, нити милитаризације и злоупотребе омладине и деце. Напротив, полиција је утврдила да се ради о класичном извиђачком кампу са свим уобичајеним извиђачким активностима, које такав камп подразумева, а погледајмо још једном поново шта је по чланку из Блица рекао Владика Прфирије…

Владика Порфирије:

„Скандалозан је начин на који милитаризују најмлађе, како их злоупотребљавају и доводе у заблуду. То нема везе са Православљем, Христом и јеванђељем, па позивам органе реда да испитају услове у којима делује ова самозвана група људи која се лажно представља“, рекао је владика Порфирије.“

За оног ко размишља и користи логику, логику догађаја, увиђа да водећи Епископи СПЦ-а воде србске вернике у екуменизам, да су издали Православље и Светосавље, о томе говоре и следећи убитачни видео прилози, не ја као ја:

Поклоњење Епископа Лаврентија и 36 свештеника СПЦ највећем јеретику папи (видео), са списком редоследа како се ко поклонио папи и пољубио му руку.
Извор: ФБРепортер»

Затим…

Епископ Лаврентије поклања икону Исуса Христа јеретичком папи, и љуби му руку

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Папа проглашава Степинца блаженим

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Папа Јован Павле каже и допушта хрватима следеће:

Нашом апостолском влашћу, допуштамо да се слуга Божји Алоизје Степинац, од сада назива Блаженим

Дакле Епископ Лаврентије као високо хијерархијски позициониран у србској цркви, љуби руку католичком папи, који допушта хрватима да у име католичке цркве покровитеља клања Срба у Јасеновцу, Алојза Степинца називају блаженим!?
Па ту нема ни елементарног морала, части, људског достојанства које је урођено сваком човеку, без обзира да ли је он духован или не, а камо ли када говоримо о висиком православном свештенику, који крши и каноне сопствене цркве, и пљује на јасеновачке СрБске жртве!

Нешто слично ради и Патријарх Иринеј.

Патријарх Иринеј и братија, заједничка молитва са јеретицима и кардиналом Пуљићем – Сарајево 2012
Погледати овде»

Е, сад треба рећи да сам екуменуизам, тај правац верске глобализације одбацује у том процесу неке Каноне и Апостолска правила Србске Православне Цркве, а то су правило 10. и 45. будући да ова правила забрањују православним хришћанима молитвено општење са јеретицима, што Патријарх Ириниј није испоштовао, јер:

„Наведена правила категорички – под претњом одлучења од Цркве – забрањују православним хришћанима да се моле са људима одлученим од црквене заједнице. 10. Апостолско правило гласи: „Ако се неко помоли са човеком одлученим од црквене заједнице, макар то било и у дому, нека буде одлучен!“ А 45. правило гласи: „Епископ или презвитер или ђакон који се помоли са јеретицима, нека буде одлучен. Ако им пак дозволи да било шта обаве као служитељи Цркве, нека буде свргнут!
………………….

1) 10. Апостолско правило забрањује ступање у молитвено општење са онима који су одлучени од црквене заједнице;
2) 45. Апостолско правило наређује свргнуће сваког клирика који дозволи јеретицима да у храму обаве било какву радњу у својству служитеља Цркве;

3) Протестанти допуштају богохулну самовољу у „молитвама“, тако да су у екуменистичкој литургији на 6. скупштини ЕСЦ учествовале и „свештенице“….“
Извор»

Канони, Апостолска правила
Извор: Форум – Поруке»

10. Ко се са одлученим, ма и у кући, моли, нека се одлучи.

45. Епископ, презвитер(1) или ђакон који се моли са јеретицима, нека се одлучи. Ако им допусти да нешто као клирици(2) врше, нека се свргне.

(1) Презвитер
Извор»
„У православној цркви: свештено лице које сме свршавати све црквене обреде, нарочито св. тајне, сем тајне свештенства. (грч.)“

(2) Клир (клирик, а каже се и клерик)
Извор»
Шта значи клир?
» клир • мушки род: свештенство, духовништво, духовнички сталеж; клер

Сада вам је јаснија брутална кампања манипулације и лажи која се врши према монахињама од стране неких Епископа СПЦ, јер су свесни да све више верника СПЦ зна да они воде вернике у екуменизам, будући да је то очигледно, али да би их застрашили, и показали шта ће се будућим бунтовницима десити ако се побуне против екуменизма, и монасима, и свештеницима, епископима. Они се силе на 10 жена, да покажу шта чека будуће бунтовнике.

Има ту једна кључна ствар, и „клопка“ у којој су ухваћени и монаштво и свештенство СПЦ, а то је да монах ако се побуни због екуменизма, па га искључе из цркве, губи сва грађанска права које има само као монах, а то значи да губи право на социјално и здравствено осигурање, тако да не може да се лечи ако се разболи као грађанин, а парохијски свештеници губе поред социјално-здравственог осигурања и пензију (монаси као монаси немају права на пензију), губе све ако се побуне, као и Епископи бунтовници, попут Епископа Артемија. Све сам ово сазнао од игуманије Ефросиније преписком на фејсбуку, а и сама игуманија каже следеће у горњем видео прилогу. Ово је врло битно да се схвати та клопка

Игуманија Ефросинија 59:56:

На пример, замислите ви сад, један од великих разлога зашто монаштво не жели да се побуни, и да каже неку своју реч, јер много монаштва има који нису за екуменизам, и који су против свега тога што ради Србска Патријаршија, али не смеју ништа да кажу, јер у тренутку ако било шта кажу, да се с тим не слажу, прво ће бити избачени из својих манастира, друго изгубиће сва грађанска права, социјално осигурање, било какве погодности које има данашњи човек, и онда једноставно…, у ствари, наћи ће се на улици.

Сад замислите ви по манастирима колко имате старих људи, који нису кадри да прихвате тако нешто. Ми смо сви колико толико били млади, осим да кажем наше 3 сестре, од којих су се две упокојиле, једна је била старија, имала је 60 и нешто година. Тако да смо ми прихватили тако нешто, да кажем целокупно то страдање. Али, опет кажем, били смо сведоци многих, разних…, разне ситуације су се дешавале нама, које су стварно биле тешке, и које се не дешавајау људима у данашње време. Значи, да ти останеш у једном тренутку без било какве подршке већине људи. Или…, да немаш да се обратиш ком лекару за помоћ, јер немаш новац, нити имаш здравствену књижицу. А ми смо имали у то време кад смо избачени из манастира 2003. године, имали смо 2 тешко болесне сестре. Једна је имала рак, убрзо после тога је умрла. Једна је била тежак астматичар, исто се после пар година упокојила, од срца. Тако да, хоћу да кажем, ми смо били сведоци, да су нам сестре умрле на рукама, нисмо имали уопште да се обратимо некоме за помоћ, ил’ да кажемо, да’л може некако да се то види, да се, овај…, лекар из Бора, један лекар је био јако добар, који је изашао у сусрет, али је та сестра, која је имала рак, она је имала неко социјално осигурање, јер је имала радни однос пре тога.

Али ови остали, на пример млађи (монаси званичне СПЦ), они апсолутно немају никакву позадину.

Али, видите, на пример, опет с друге стране гледајући, то је исто мач са 2 оштрице. На пример монаштво, никада, никада, није ми познато, да је имало социјално осигурање. Замислите ви сад монахе првих векова да имају неку пензију, или здравствену књижицу. Тако да је држава, да је ухватила како да кажем монаштво у клопку са тим свим неким погодностима, а монаштво треба да буде потпуно слободно, и да не зависи ниоткога, само од Христа, од Господа. И, једноставно, треба да има толику веру да ће му увек Бог помоћи. Ако је Божја воља да умреш…, умиреш, храбро, као јунак! Не плашећи се оног што ти Господ даје, јер треба да примимо и добро и зло. Не мора да значи да човек који се родио, мора да умре. Јер, смрт није нешто неприродно, него је сасвим, да кажем, нешто што припада сваком човеку.

Тако да, зашто да монаштво, толико зависи, толико страхује, и толико се плаши због тога што ће изгубити здравствену књижицу, ја не разумем. Заиста, ја не могу да оправдам то. Јер, ми смо се определили да служимо Христу, и нисмо калкулисали с тим, нити математички обрађивали која је наша корист од тога кад ми идемо у манстир. Али, ти кад већ дођеш у манастир, ти упаднеш у ту мрежу, где те они убаце, да кажем, игуман или игуманија, или Владика. Да сад све ти дају, као сад ти све имаш, али само ако си послушан. Ако ниси послушан, то ћеш све да изгубиш. И сад теби то тај програм, у главу, временом, једноставно продре, до сваке ћелије твога мозга:

Ја морам бити послушан, ја морам бити послушан, ја мо…“

А, мислим, како можеш да будеш послушан људима који су прво непослушни самом Богу. И…, коме су они уопште послушни, коме они одговарају за то што раде? И што бисмо ми онда били послушни њима (ако они нису послушни сопственој цркви и канонима)?
Тако да…, и Свети Канони, и Свети Оци заповедају монасима да не буду послушни неправославним Епископима. Значи, то постоји цео један велики Канон који заповеда монаху да се склони од неправославног Епископа. И, чак шта више, да саветује свакоме да се одвоји, и да једноставно не учествује у том отпадништву…“

Заиста, заиста, храбре речи, и цело дело свих монахиња зилоткиња манастира Нови Стјеник, сва та њихова посвећеност, чистота у вери, части и моралу!

После свега овога, сводећи историјске рачуне, можемо само рећи да су срби, данас, по први пут у историји, издани и од државе, и од Цркве, и од САНУ, и од 95% свих интелектуалаца, и свештенства. То се пре овог нашег актуелног времена, није никад десило!
Ових око 5%, по мени, који су заиста часни, муче исту муку са народом, и не припадају ни једној странци, немају приступ главним медијима, само алтернативним попут интернет Радија Снага Народа», где могу да кажу коју своју бунтовну реч.

Дакле, да сумирамо ситуацију око кампа, тај Светолазаревски камп има активности попут свих извиђачких кампова, и Православних, о чему је и причала игуманија Ефросинија, где се упражњавају следеће активности: планинарење, орјентација, сналажење и исхрана у природи, часови националне србске историје, рад сликарских радионица, затим било је разних спортска надметања и забавних активности као што је певање уз логорску ватру, старе народне игре и дружења полазника СПОК-а итд… Од свих 10 дана колико траје камп, само је 2 сата било посвећено спортском стрељаштву, а не „војној обуци“, не „Секта на Кучајским планинама спрема децу за рат“, или што каже Порфирије: „Скандалозан је начин на који милитаризују најмлађе, како их злоупотребљавају и доводе у заблуду. То нема везе са православљем, Христом и јеванђељем… „, јер сада знамо да је полиција из Бора рекла после истраге, да од свега тога нема ништа!!

Као аргумент, погледајте шта на самој конференцији за новинаре у Медија центру, где је игуманија Ефросинија врло аргументовано побила све оптужбе, лажи и клевете, рекла на крају представница министарства унутрашњих послова:

Представник министарства унутрашњих послова 17:43:

„… Ми смо и сами као министарство одреаговали на тај начин да, остављамо да други процене, као што је тужилаштво, да ли у целој овој активности има елемената кривчног дела, тако да, за сада га нема, али знате, овај, и ви исто тако као што сте поменули, држање пиштоља није нешто што је у вези са љубављу према отаџбини, него да кажем нечему што је заштита личног психофизичког интегритета, према томе нећемо баш изједначавати те 2 ствари…“

Ово је све брутално психолошко деловање на подсвест „неверника“ и притисак не само на сестринство манастира Нови Стјеник, већ и на све зилоте Србије, иако је представница имала умилни баршунасти глас (утолико горе – јер све брже иде у подсвест, и има циљ да застраши и заплаши), јер је поменула реч „пиштољи“, а сама игуманијаа није уопште рекла да се ради о пиштољаима, или пак пушкама, нити је то борска полиција утврдила (већ да се ради о пластичном оружју), што аутоматски подразумева да се тим речима указује на право оружје, са којим се могу убијати људи!

Игуманија је јасно рекла, оно што је и борска полиција утврдила, да се ради о пластичним пушкама, за које не треба никаква дозвола (као и да нема злоупотребе деце), и које је доступно у слободној продаји, свако то може купити! Али, срби су то бре „убице, кољачи и монструми“ они су опасни чак и када имају пластично оружје. Представница министарства и сама каже да у свему томе нема кривичног дела, али дозвољава да тога можда и има (??!), што се коси са здравом логиком, јер ако су они утврдили да нема кривичног дела, шта ће сад евентуално, које ће ту сад кривично дело да утврди тужилаштво, ако „други процене“?!

Мислим, тотална бљутава небулоза „ако други процене“, нема ту шта ко да процени, осим ако не поштује закон, јер закон је јасан, да није било кривичног дела, по закону је тако донешено решење у борској полицији, а не „по процени“. То „процена“ има широк спектар дејства, и не мора све да буде по закону, ако онај ко држи полугу власти – „то процени“.

Међутим, подсвесна порука је јасне, где год се испољи непоколебљиво србство, имало то религиозну конотацију, или само националну, без религијске конотације, у старту то треба угушити, треба поколебити „такве сподобе“ (србе) и константо ширити страх оваквим перфидним деловањем на психу и подсвест свих Срба! Представница министарства чак се усудила и да коментарише шта је, или не „у духу прваославља“, иако то није њен посао, или да изјави ово: „држање пиштоља није нешто што је у вези са љубављу према отаџбини, него да кажем нечему што је заштита личног психофизичког интегритета“, што није тачно, јер не ради се о пиштољима у случају СПОК-а, јер та реч означава реалне и праве пиштоље с којим се могу убити људи, а не пластично оружје које је коришћено у кампу, с којима никога не можеш убити.

Поново: манипулација, лаж, манипулација, лаж, ма….
Докле бре та глупа, провидна, простота?
Па људи бре излизало се то, дајте измислите нешто паметније, ако већ хоћете да манипулишете…

И, друго, држање правих пиштоља у свом власништву, је законом дозвољено, и то се не може тумачити да ли легално поседујеш право оружје – у смисли да ли волиш отаџбину или не ако га поседујеш, већ ради заштите сопственохг интегритета, јер и сама полиција издаје такве дозволе људима!

Али, у рукама „монструозних срба“ … „који кољу, убијају и једу живу децу“ треба утрти старх у кости, чак и кад имају пластично оружје.

Међутим, свеукупно гледајући овај чланак, овако примитивне монтиране лажи, кад прође прво почетно дејство (први мачићи се у воду бацају) постају контрапродуктивне, када се открије истина, и мислим да ће се СПОК одржати и ове године, баш на инсистирање родитеља и деце који су већ били учесници претходних кампова, а биће ту вероватно и новајлија, јер су већ сазнали за ове бруталнне медијске лажи!

Ја им то и желим, наставите са кампом…!

Замолио бих све србе који ово читају, али заиста замолио, тај обичан народ од кога заиста све зависи, да погледају следећа 3 видео прилога, као и текст „Гости из Енглеске„, било да су верски опредељени, или не, јер се већ више од 100 година спроводи најмонструознија, а уједни и најперфидније – под еуфемизмима разних „универзалних“ идеја, ПОГУБНО-ФАТАЛНА борба срба против срба, РАДИ ЊИХОВОГ УНИШТЕЊА (ЧИТАЈ – САМОУНИШТЕЊА), ма како они различити били: четници, партизани, припадници Србске Православне Цркве, или Србске Истински Православне Цркве (СИПЦ), или као тзв. „грађани“ и националисти, левичари-комунисти или националисти-десничари, и то све верно спроводе сами срби НА ВЛАСТИ и 95% откорењених интелектуалаца, и свештенства…!!

Ко ово не види, тај је заиста универзална слатка овчица и зомби…!

Са ових 5% правих елитних србских интелектуалаца, и свештенства, који се нису продали џаволу, Срби као народ треба да изграде, од корена па на горе до грана и плодова, потпуно нову државу, нове цивилне институције сопствене државе, нову цркву, све… или ће дефинитивно нестати као народ, врло брзо, за 10-15 година, јер данас време има крила и лети светлосном брзином.

Погледајте шта се све ради зилотима Србије, илити верницима и свештенству СИПЦ.

Напад на Утешитељство – У ноћи 23. јануара 2013.
(све саме бруталности и агресија против зилота илити СИПЦ, иако су малобројни (за сада) и мирољубиви, уопште не делују агресивно, у смислу „ти мораш“. Скините клип па га погледајте, јер се код мене слабо чује на Ју Тјубе, а кад га скинем и гледам преко компјутера, сасвим добро)
Погледати овде»

Гости из Енглеске:
Погледати овде»

Летопис Велике битке -1:
Погледати овде»

Летопис велике битке 2 – Интервју са православцем и великим интелектуалцем, енглезом, Владимиром Мосом:
Погледати овде»

А, сада, кренимо на нешто позитивно, на нешто што ће натерати људе на размишљање, јер верујем да ће многе интересовати како су се младе девојке, неке су и врло образоване београђанке биле, одлучили да се замонаше, како им се десио преокрет у животу, како су преокрет прихватили њихови родитељи, а говориће и једна млада американка монахиња Новог Стјеника, на добром и симпатичном СрБском» језику.

ТВ емисија о манастиру Нови Стјеник (ТВ Ресава) 2. део (18.10.2011.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Владику Акакија (Ово је кад је био» на Светој Гори 1995. Владика обавља крштење» новог верника у Дунаву), првог рукоположеног Епископа СИПЦ, већ сам представио, представиле су се и монахиње, па хајде да мало погледамо манастир који се богами поприлично изградио од донација верника и добрих људи. Игуманија ми рече да је изграђена и једна врло удобна кућица и за мушке госте, где могу да се сместе и преноће, да поразговарају са монахињама, са Владиком када је у манастиру, да можда нешто и помогну ако могу.

Ко зажели да донира манастир, нека погледа ову» страницу са манастирског блога.

Изградња конака:
Погледати овде»

Груба изградња главне манастирске капије:
Погледати овде» и овде»

Почетак изградње Храма Светог Јована Претече:
Погледати овде», овде», овде», и овде».

Поглед на изграђен храм:
Погледати овде» и овде»

Поглед на манастир и Микуљски камен:
Погледати овде»

Манастирски Часни Крст испод Микуљског Камена:
Погледати овде»

Читање акатиста пред Микуљским каменом:
Погледати овде»

Поглед кроз манастирски „прозор у свет“:
Погледати овде»

Дрвена кућица за госте:
Погледати овде»

Унутрашњост гостинске дрвене куће са војним креветима на спрат. Капацитет: 8 лежаја:
Погледати овде»

Манастирски чувари, пси

Мали Волдаков:
Прелепа слика, погледати овде»

На фотографији се види тек пристигло штене од неких 40-ак дана прозвано „Мрвица„. Волдаков је туркменски назив за ову врсту паса, зову га још и „Алабај„, то је азијатски овчар, ево шта монахиње још кажу о њему:

„САО Алабај се сматра једном од најачих пасмина на свету. Средњеазијски народи већ вековима га користе као неустрашиву одбрану стоке од медведа, вукова и јагуара… Данас се користи као војни пас и неприкосновени чувар имања. За разлику од осталих опасних врста овчара (шарпланици, кавказци) веран је и потпуно безопасан за газду и окружење у коме живи.“

Претраживао сам» мало интернет, и увидео да је Алабај заиста првокласан пас, можда и најбољи на свету у одбрани од медведа, вукова, итд… У борби са вуковима показао се као најбољи, што је за манастир најбитније! Пас нема уши, само неке патрљке од ушију, и то му олакшава борбу.

Како сам прочитао на блогу монахиња, размишља се да се овим псом замене шарпланинци.
Мењај…!

Кад већ говоримо о вуковима на 4 ноге, а не на ове опасније по људе на две, овај чланак» са манастирског блога обавезно прочитајте, заиста је импресивно и за дивљење, а ради се о сусрету монахиње Нине» и неколико вукова 2012. године, када јој је један вук пришао на само 15 цм њушећи је, време је стало…! И…, све се завршило тиме, њушењем, њуш, њуш… касније је свако отишо на своју страну.

И на крају, погледајмо 2 фото албума, првом претходи следећи текс преузет са блога монахиња, и показује сам значај довођења воде у манастир…

Догађај раван чуду – У наш манастир је уведена вода!

четвртак, 15. август 2013.

Извор: Стјеничанка

Сан постао јава – чесма са хладном изворском водом и то са јаким притиском у сред манастира

Ко је Бог велики, као Бог наш!
Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса
(Псал 76:14-15).

Ове године стјеничко сестринство пуни осам година битисања у планини у отежаним условима живота без воде. Као што сви знамо све ове године сестре су пијаћу воду преносиле, тј. носиле, махом пешке, са доњег извора који је удаљен од манастира неких 300 метара оштре узбрдице. Техничком водом манастир се такође тешко снабдевао. Вода се лети некад доносила у бурадима трактором или теренцем или је једноставно сакупљана вода од кишнице, а зими је топљен снег. Труд и трпељиво злопаћење сестара са водом трајало је целих осам година и милошћу Божијом је коначно окончано. Најбогољубивијом добротом пријатеља нашег манастира брата Александра Зеремског који је комплетно финансијски покрио овај пројекат и пожртвовањем разних људи такође пријатеља нашег манастира остварено је нешто о чему се није могло ни маштати: у манастир је доведена вода!

Пројекат чија коначна цена прелази 10.000 евра уз врхунске стручњаке и извођаче земљаних и водоинсталатерских радова приведен је крају. Систем се састоји од две цистерне, једна је смештена испод доњег извора (10.000 литара), а друга изнад манастира (7.000 литара). Моћна пумпа која је смештена у доњој цистерни помоћу трофазног агрегата гура воду (60 литара у минути) у горњу цистерну из које слободним падом вода снабдева манастир. Главни извођачи радова су предузеће „ДУТА“ из Свилајнца и „Жинеса група“ такође из Свилајнца уз подршку машина из ДОО „УЛТ“ из Деспотовца. Ту су и појединци који су на разне начине помогли реализацију овог пројекта путем спуштања цена или чак донација. Например, комплетан песак је донација господина Синђелића из Свилајнца. Једна цистерна (већа) је донација наших пријатеља Стива и Ане из Пирота. За другу цистерну манастир је добио велики попуст, а велики трофазни агрегат на нафту такође је за манастир добијен по знатно нижој цени. Свако ко је учествовао у реализацији овог пројекта пружио је неку врсту помоћи из чега следи да би без ових добрих људи цена пројекта била много већа. Сестринство манастира на челу са игуманијом Ефросинијом изражава своју дубоку благодарност свима коју су на било који начин помогли да се мукотрпан монашки живот у манастиру без воде олакша овим за манастир заиста капиталним пројектом.

Сестре још не могу доћи себи од радости јер је вода уведена свуда па чак и у шталу за краве. Манастир припрема благодарне грамате које ће бити свечано уручене свим донаторима и доброчинитељима у везе увођења воде у манастир на прослави која ће се ускоро тим поводом организовати у манастиру. Онима који не буду могли да присуствују овој прослави благодарне грамате ће бити уручене накнадо или послате поштом. Призивамо благослов Божији и светог Претече Јована на главног ктитора овог пројекта брата Александра као и на све доброчинитеље чијом је добротом и жртвом манастир Нови Стјеник добио воду. Нека их Господ обаспе сваким добрима небеским и земаљским!

Август 2013. – летњи спарни месец када је у манастир уведена вода, у манастирском летопису ће засигурно заузети датум и место историјског догађаја за памћење будућих генерација.

Фото албум увођења воде у манастир

А овај други је сликовит приказ самог манастира, манастирског простора и живота у њему….

Фото албум манастира Нови Стјеник

Објављено у Зилоти, Зилоти Србије...., Манастир Нови Стјеник, Православље Светосавље - време је за истину!. Ознаке: , , , , , , , , , , , . Comments Off on Чујте истину о зилотима Србије, и манастира Нови Стјеник на Кучајским планинама, од њих самих, а не из строго контролисаних медија

Савет за борбу против корупције: Извештај о стању у правосуђу – 23.03.2016.


Још 2007. године писао сам о Верици Бараћ» (нажалост данас покојном), том непоколебљивом борцу против организованог криминала у банана држави Србији, односно против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) Србије, о којој говори и Драган Радовић, стручњак за порезе и борбу против ПБМ. О ПБМ говоре и доследни наследници Верице Бараћ који данас воде Савет за борбу против корупције, а то су: Мирслав Милићевић, потпредседник Савета, затим чланови савета: Јелисавета Василић, Душан Слијепчевић, Александар Ћурчић, Мирољуб Виторовић и Мирослава Миленовић. Као допринос тој борби Савет за борбу против корупције сачинио је недавно и овај извештај:

Савет за борбу против корупције: Извештај о стању у правосуђу – 23.03.2016.

Мирослава Миленовић, члан Савета за борбу против корупције

Мирослава Миленовић, члан Савета за борбу против корупције

О свему овоме, о овом извештају, говориће сутра на Радију Снага Народа у емисији „Гнев Србије, Мирослава Миленовић, члан савета. Укратко, о овом извештају, ради борбе против системске корупције донета је национална стратегија за борбу против корупције, међутим, да би се оперативно та стратегија спроводила у пракси, предвиђено је да се ради тога донесу акциони планови око тумачења те стратегије и одредби за спровеђење, са тачно предвиђеним роковима. Ти акциони планови су обавезујући, али никако да се коначно дефинишу и усвоје, а све то изискује кључну ствар, реформу правосуђа! Међутим, присутна је нон-стоп опструкција, никако да се коначно обликују и усвоје ти акциони планови, стално се мењају, допуњују, рокови се померају…. изгледа де је некоме стало да се ти обавезујући акциони планови никад и не донесу. Но, о свему томе ћете чути нешто више у сутрашњој емиосији (01.04.2016. у 12:00)Гнев Србије„, коју на радију Снага Народа води Милан Миленковић.

Обавезно то послушјте, говориће се и о овоме извештају, а и шире, о кључним стварима око борбе против Политичко Бирократске Мафије Србије!

Али дотле, до сутрашње емисије, погледајмо још једном последњи интервју Верице Бараћ од 16. септембр 2011. године», који говори сам за себе баш о тој Политичко Бирократској Мафији, која је кључни чинилац пљачкања Србије, и који спречава економски препород Србије! Верица Бараћ је умрла од рака 19.03.2012. године, али њена борба се наставља, настављују је данашњи чланови Савета за борбу против корупције и Драган Радовић…!

Верица Бараћ: Последњи интервју – 16.09.2011. О Драгану Ђурићу, о Мишковићу и Аутокоманди…

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Верица Бараћ:

„… Па, то је део ове приче, да ви нећете да донесете правила и стандарде…“

Игра без граница се наставља, исто то говоре и данашњи Верицини достојни наследниц из Савета за борбу против корупције, али све се врти у кругу непрекидне опструкције ПБМ-а!

Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) највећа је претња економском уништавању Србије…!


Прочитајмо прво Драганов текст…

**********************

Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић (Текст написан 17.05.2014.)

Премијер Вучић је најавио велику борбу против сиве економије, као прву меру за излазак из економске кризе. Многи су изненађени зашто је баш ова мера на првом месту. У даљем тексту ћу вам појаснити како сам ја, Драган Радовић, економиста –привредник „главни кривац“ за увођење најављене БОРБЕ ПРОТИВ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ.

У Србији када кажете да се треба борити против уништивача економије сви закукају како је то борба против најсиромаснијих, оних који су остали без посла и сада се боре на улициним и пијачним картонским тезгама, како би обезбедили голу егзистенцију својој породици. Како сам одавно схватио да је то перфидно пласирана заблуда, почео сам пре три године (после пуних седам година истраживања сиве економије) да доказујем следеће:

Највећа сива економија се обавља под плаштом легално основане фирме: оснујете фирму, вршите пријављену делатност, продајете робу и услуге без издавања рачуна (на црно), ангажујете раднике, без пријаве, и нико вас не контролише!

Процене најбољих познавалаца ове материје кажу да утаје пореза и доприноса на годишњем нивоу достижу три милијарде евра, обрт робе и услуга без пријављивања прихода прелазе десет милијарди евра. Питамо се: који то борци за голо преживљавање на картонским тезгама обрћу преко десет милијарди евра?

Званичници владе, економски експерти, НАЛЕД, угледни професори разних економских факултета кажу да је сива економија достигла ниво 31%, податак који је објавио ФРЕН на основу истраживања објављеног у Новом налазу. Ми, привредници, људи са „терена“ процењујемо да је ниво сиве зоне достигао 50% свеукупног обрта робе и услуга.

Доказ мојој тврдњи, о висини утаја на годишњем нивоу, су следећа сазнања:

  1. Аутобуски превоз путника изврши утаје у висини од 80 мииона евра (ПДВ, порез на добит, порези и доприноси на зараде).
  2. Туризам и угоститељство изврши утаје 300 милиона евра (ПДВ, радници на црно, порез на добит, туристицка такса).
  3. Пекарска индустрија (70% брашна на црно, сваки други хлеб на црно, само 20% пекара је у систему ПДВ).
  4. Грађевинарство нема тачне процене, јер се не зна да ли уопште има легалног рада (радници на црно, материјал на црно, продаја станова и пословног простора на црно).
  5. Издавање станова и послованог простора – 400 хиљада станова и 100 хиљада локала без плаћања пореза на закуп (закуподавци наплате милијарду евра закупа, око 170 милиона евра утајеног пореза на закуп).
  6. Игре на срећу – кладионице и коцкарнице – процена је 55 до 75 милиона евра утајених прихода без интернет клађења (уплате и исплате 80% на црно, радници без пријаве).
  7. Производња алкохолних пића је 12 милиона литара, потрошња је 60 милиона литара – 80 % на црно (утаја ПДВ и акциза достиже 150 милиона евра без изгубљених доприноса због радника на црно).
  8. Комуналне делатности (гробарска сива економија) је 80% на црно – (све погребне услуге и израда споменика).
  9. Естрада, 90 милиона евра утаје – све на црно… Спорт – скоро све на црно….

И тако даље, још двадесетак бранши….

Више него јасан закључак се намеће зашто је на првом месту борба против сиве економије и наплата огромних утајених средстава.

Ко то каже да нема новца за ПИО фондове, здравствене фондове, за лечење деце у иностранству?
Ко то каже да се морају смањивати с муком зарађене пензије, јер нема новца?
Ко то штити бахате утајиваче, криминалце, пераче новца, који огромне своте новца износе и троше ван граница наше земље?

Као што видите драги грађани наше Србије, приказаним подацима доказао сам новој Влади да:
Новца за буџет има на сваком кораку, само га треба наплатити.

Ко је крив за огромне утаје: Пореска управа Србије је највећи кривац за катастрофално стање у буџету. Зато се намеће закључак да је свака реформа пореских прописа, без реформе пореске управе, осуђена на пропаст.

**********************

Овај Драганов текст из 2014, а и сви укупно до сада, као и многобројни интервјуи са њим на мањим телевизијама и интернет радију Снага Народа, упућују на један битан изведен произилазећи закључак, управо на ово доле што у слици и речи објашњава сам Драган на свом фејсбук профилу:

Драган Радовић: "Обавешртење! Молим да од данас НИКО више не користи изразе КОРУПЦИЈА, НЕФОРМАЛНА ЕКОНОМИЈА, СИВА ЕКОНОМИЈА, зато што ови "термини" у пракси не постоје, никада нису постојали! У будуће морамо користити праве изразе: ПБМ - Политичко Бирократска Мафија се бави ПБК - Политичко Бирократском Криминалном економијом!!!..."

Драган Радовић: „Обавешртење! Молим да од данас НИКО више не користи изразе КОРУПЦИЈА, НЕФОРМАЛНА ЕКОНОМИЈА, СИВА ЕКОНОМИЈА, зато што ови „термини“ у пракси не постоје, никада нису постојали! У будуће морамо користити праве изразе: ПБМПолитичко Бирократска Мафија се бави ПБКПолитичко Бирократском Криминалном Економијом!!!…“

Поводом свега овога на шта Драган указује, добро би било и да се за реч „корупција“, па затим „мито“, користи наша реч која је свим јасна, а то је „подмићивање“, и тако ће обичан човек јасније схватити о чему се ради, шта је суштина. Кад се правим именом назову праве ствари, обичном човеку је одмах све јасније, а да би политичари и њихови „експерти“ све то прикрили користе еуфемизме, дакле блаже термине са широким спектром значења, да би се прикрила суштина, односно прави криминалац или криминална групација која ОРГАНИЗОВАНО пљачка све нас у Србију, и тако уништава домаћу економију и привреду!

Рецимо, шта би ви рекли, када би за неке вама познате ситне криминалце који пљачкају радње, киоске, станове, викендице (а сваки их град има и људима су познати и по имену и по презимену), али се у новинама објави наслов, рецимо: „Пера Перић који се бави „неформалном економијом“ остварио је „зараду“ од 10.000 евра“. Наравно, вама је јасно да је Пера Перић криминалац који је због тих ситних пљачкаи мали милион пута заглавио у затвору, па пуштан…, у граду су се о томе причале догодовштине по кафанама уз пиво, али ви врло добро знате да се Пера Перић не бави „неформалном економијом“ већ пљачком, и да није остварио „зараду“ (она се стиче поштеним радом у некој фирми, па се тада с правом користи прави термин – „зарада“), већ непоштен профит од пљачке. Наравно, еуфемизам „неформална економија“ за познатог градског ситног криминалца Перу Перића не би ништа прикрио, јер цео град зна ко је Пера Перић, и ви би се смејали кад би таква глупост изашла у локалним новинама, и наравно да се то не догађа, већ би новински наслов био: „Свима познати ситни криминалав Пера Перић, поново је ухавћен у пљачки радње“ и сл.

Е, сад, да би се прикрили прави криминалци (политичари, један део државне бирократије, страначки шибицари…) који на врло високом нивоу пљачкају привреду једне земље и тако је економски и финансијски уништавају, у нашем случају ради се о Србији, сви ти брутални процеси пљаке се прикривају разним еуфемизмима, попут: „сива економија“, „неформална економија“, „приватизација“, „реформе“, „транзиција“, „евро-атланске интеграције“…, а у суштини све су то Пере Перићи који бруталном пљаком, а не „неформалном економијом“, ојађују привреду Србију за милијарде евра, и остварују милионске профите за себе!

Дакако, будући да је у Србији због те Политичко Бирократске Мафије која немилосрдно пљачка Србију, сиромаштво све веће и веће, мора се у медијома (контролише их ПБМ) имитирати да ПБМ „озбиљно ради“ на сузбијању „сиве кономије“, да би себе прикрили као главне криминалце за пљачку Србије! И док тако у непрекидном току немилице пљачкају Србију, ПБМ стално врши неке „реформе“, „реформе-реформи“, реформама никад краја, а живи се све горе и горе….!

Да би политичари пљачкаши све то прикрили, ангажују економисте, разне „угледне“ научне раднике, тј. чувене „експерте“ и „аналитичаре“ да народу закамуфлирају праве пљачкаше и пљачкашке процесе, па тако на разним форумима, трибинама, и у својим „студијама“, ти „експерти“ на државним јаслама, за бруталну пљачку Србије користе еуфемизме: „неформална економија“, „сива економија“, за процесе организоване пљаке Србије користе реч: „приватизација“ … „реформе“, а врло добро знају да то није тако, да је све то брутална и организована перфидна пљачка, али су се продали ђаволу за личну корист и положај у друштву!

Најкоришћенији термин да би се прикрила перфидна пљачка ПКМафије је термим „сива економија“, а претходно су масама медијски испрали мозак да је „сива економија“ искључиво она којом се баве обични смртници на својим пијачним и уличним картонским тезгама, и да је то главни проблем Србије. Међутим, када је реч о томе, један део неоцарињене робе одлази на бувљаке (наравно и у разне бутике, радње… у „легалан“ бизнис) одакле је узима обичан смртник, не би ли ситним шферцом зарадио за голи живот, да прехрани своју породицу, децу. А на ту исту робу на црно, група цариника не радећи ништа, сем што подмићивањем прима мито да не оцарини ту робу, зараде вишестртуко више него што би обични смртници зарадили мукотрпним ситним шверцом те исте робе, чак и када би 100 година могли тако да раде.

Праве ствари треба назвати правим именом, и тада када су ствари јасније треба да следи акција, отпор ојађених људи….!

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.406 других пратиоца

%d bloggers like this: