Драган Радовић: Шарена лажа за наивни свет


Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић, у Београду, 26.05.2016.

Многи дневни листови су објавили врло звучну вест:

„ПРИВРЕДА ОСТВАРИЛА ДОБИТ У 2015. ГОДИНИ

e-pribreda_620x0

Према извештају АПР-а српска привреда је у 2015. години забележила добит од 143,8 милијарде динара, а привредна друштва су први пут од 2009. године имала и раст запослених“

За разлику од 2014.г. када је привреда забележила губитак од 131,8 млрд. динара, можемо да будемо пресрећни, побољшање резултата у односу на претходну годину је читавих 275,6 млрд.дин. (131,8+143,8) – грађани можда и не осећају нагли опоравак привреде, ипак „не смемо веровати својим очима“!

Како ће се постигнути резултат рефлектовати на буџетске приходе, колико ће пореза на добит бити више наплаћено? Простом рачуницом, добит множењем са 15%, колико износи стопа пореза, добијамо веће приходе у износу од 21,57 млрд.динара што по средњем курсу данас износи 175,33 милиона еура!

ФАНТАСТИЧНО!!! Повећањем прихода стварају се услови да Влада уради много тога. У земљи где шкрипи на сваком кораку, није лако одлучити се где потрошити новац. Да могу утицати, на првом месту бих вратио просвети одузети део зараде, на годишњем нивоу то би износило 60 милиона евра.

Остаје још 115 милиона еура. Коме поделити ова средства? Ако исплатимо просветним радницима, по логици, морали бисмо вратити зараде и здравственим радницима. Остају ускраћени пензионери, најугроженији део популације. Ако бисмо тих 115 милиона усмерили пензионерима, да им вратимо бар половину новца од одузетих стечених права, дошло би до побуне у здравству.
Ух, заборависмо војску и полицију! И њима треба вратити зараде на ниво пре смањења.

Проблем без проблема! А новца нема довољно за све. Можда је боље било да привреда није била у плусу, не би морали да размишљамо о повећању зарада, већ су се сви навикли на мања примања.

За Владу је то најбоље решење: нема повећања примања! Ако неко буде и тражио, прискочиће разни експерти, они који су још пре годину ипо дана тражили смањење зарада за читавих 30%, повећање ПДВ-а за четири посто, повећање цене струје за 20% (чланови Фискалног савета, Милојко Арсић и ФРЕН, Милица Бисић, проф. Даница Поповић, као и многи други, случајно са платног списка државе).

Остаје отворено питање: ГДЕ ПОТРОШИТИ ДОДАТНЕ ПРИХОДЕ?

НИГДЕ!!! Додатних прихода неће ни бити!
Како је то могуће?

Ово је још једна превара, врло наивна, многих заштићених бизнисмена и већине страних инвеститора који послују у Србији. Оштећена је увек Србија и сви грађани, као и овог пута.

Табела 1. Нето добит по годинама.
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.
-1,09 млрд -984.8 мил + 629 мил -777.8 мил -273,3 мил. -1,1 млрд. +1,2 млрд.

У последњих седам година, привреда је пет пословала са губитком, само две године биле су у плусу. Приликом обрачуна основице за плаћање пореза, процедура је следећа:
1. утврди се добит из претходне године,
2. добит из тачке један умањи се за губитак из ранијих година, при чему добијемо нову основицу.

У пет „лоших“ година од 2009.г. остварен је губитак од 4,23 млрд.евра, добит је остварена само у две године и износи 1,83 млрд. евра. Добит је премала да покрије губитак из ранијих година !!!
Недвосмислени закључак је да веће наплате пореза на добит у 2016.г. у односу на 2015.г. неће ни бити!

„Џабе смо кречили“!

Шта је по среди, каква је ово игра бројкама?

Привредници су се извештили, како страни инвеститори, тако и домаћи бизнисмени – користе слабост „шљива“ (банана) државе!

Категорија ДОБИТ приказана у завршном рачуну је позиција изузетно ретко контролисана од стране службеника Пореске управе Србије, у многим фирмама никада дужи низ година. Због тога је ова категорија најподложнија „штимању“, скоро да и не постоји ризик да привредник буде откривен у тој радњи.

Како то изгледа на „терену“, у подацима приказаним у завршном рачуну?

Фирма X у првој години пословања у Србији приказала је губитак од 13 млрд. динара. У другој, трећој и четвртој, иста фирма је приказивала добит збирно седам млрд. динара. Приказана добит је коришћена за покривање губитка из ранијих година, опорезиве основице нема, тако да је порез на добит био нула динара. Иста фирма ће намерно у наредне две до три године приказати плус, све укупно до висине губитка од 13 млрд.дин. Када буде скоро покрила губитак, у првој наредној години ће поново направити губитак од више милијарди динара како би поновила исти сценарио у наредних неколико година – Фирма X таквим начином рада никада неће платити нити један динар пореза на добит у Србији.

Тај сценарио је примењен у приказаним резултатима за пословну 2015.г.
Неће бити нити једног динара додатних пореских прихода због позитивног пословања наше привреде у 2015.г.!
Просветни и здравствени радници, пензионери, припадници војске и полиције могу одахнути, неће бити никаквог повећања примања.

Зато ћемо поново слушати експерте са платног списка државе, већ поменуте на почетку текста, са истим захтевима као и пре годину и по дана: општу стопу ПДВ-а треба повећати на 24%, плате и пензије треба додатно смањити најмање за 10% и обухватити све категорије, цена струје и даље није економска, треба је повећати за 20% (обећано, можда и потписано, ММФ-у), порез на добит повећати, порез на имовину повећати, продужити старосну границу за одлазак у пенизију на 67 година. И ко зна шта још…

ГРЧКИ СЦЕНАРИО се несметано одвија.

Емисија „Без Цензуре“ – Гости: Драган Радовић, Дејан Тадић, Слободан Комазец, Војислав Мирков


У продукцији КТВ реализована је још једна емисија: „Без Цензуре„. Гости су били: Драган Радовић (сви Драганови текстови на мом блогу) економиста и привредник, проф. др Слободан Комазец, Дејан Тадић економиста и финансијски прави експерт, и Мирков Војислав, економиста и пољопривредник.

Емисија „Без Цензуре“ – Гости: Драган Радовић, Дејан Тадић, Слободан Комазец, Војислав Мирков

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Тема емисије била је претешка економска ситуација у којој се налази Србија, као и повезана монетарна „политика“ актуелне владе Србије, на челу са премијером Вучићем, која те тешкоће стално и прогресивно увећава, уместо да их отклања. Таква монетарна политика води нас у тотално дужнички ропство!

Погледајте емисију до краја, јер сваки учесник је објаснио голу истину, свако из свог угла, што даје целовиту трагичну слику о економско-финансијском уништавању Србије, од стране актуелне квислиншке власти!

Актуелна влада са премијером Вучићем сматра „успехом“ када се задужују „под повољнијим условима“ од претходних влада, које су се, на „нашу несрећу“ задуживале „по неповољнијим условима“, и сад народ попут ретарда треба да то пругута, да је то „нешто добро“ за нацију, будући да се нова влада задужује „под повољнијим условима“, и то је сад као неки „успех“, а у стварности дужничко ропство се стално повећава, као и сиромаштво, узимао ти кредите под „повољнијим условима“, или неповољнијим, нама ће из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, дуг констано расти, нећемо имати пара ни камате да вратимо, а камо ли главницу, јер из тих кредита се не финансира производња, да се евентуално изграде нове фабрике, или оспособе старе, па да се од вишка вредности, враћа дуг, већ се само финансира пљачкашки администартивни квислиншки апарат да потпуно опустоши, опљачка и уништи Србију!

Зато ММФ и даје нове кредите, не да се улаже у производњу, већ у административни квислиншкли апарат који има задати циљ, да потпуно економски и финансијски уништи Србију, зарад интереса владара планете, и ако се народ свему томе не одупре, следи нам грчки сценарио, где наши „експерти“ неће продати оствра попут Грка, на име дуга, ми немамо острва, али имамо ЕПС, Телеком, то још како тако функционише, затим плодна земља, рудна и водна богатства, и кад то „експерти“ продају (приватизују) под „повољнијим условима“, ту ће Србима и њиховој држави бити крај!

Некој мањини у Србији то ће заиста бити повољно, али не и Србима ка народу.

ММФ, светска банка, само су „алат“ у рукама планетарних капиталистичко-корпоративних моћника (то већ зна и Душко Дугоушко), за прекомпоновање геополитичке слике света, јер некада је том истом тзв. „западу“, одговарало да кредитира СФРЈ, али циљано, да се улаже у привреду, у развој, не да се пљачка и уништава привреда као сада, јер се „Тито отрго од Стаљина и комунизма“ и требало је на примеру СФРЈ показати земљама трећек света, да је СФРЈ одмах било економски боље, чим се отргла из утицаја комунистичке СССР, што је био део хладноратовске политике.

И, чим се разбио СССР, тај исти запад је за 360 степени окренуо политику прем СФРЈ простору, нарочито према србима, јер исти и сада кредитирају Вучића, и претходнике (од Ђинђића до Тадића), као и Тита некада, али сада је циљ другачији, будући да је падом берлинског зида 1989. године за САД престала да постоји претња звана СССР, а самим тим престала је да постоји и СФРЈ као „алат“ САД-а и запада у борби против СССР. Зато сад тај циљ, у сценарију кредитирања, гласи: уништити привреду и економију Србије, медијском пропагандом и лажима уништити србе као нацију, претворити их у „слободне“ робове, који ће за мале паре радити у страним фирмама у својој у сопственој земљи, и који више никада неће бити „реметилачки фактор“.

Тако се Балкан ставља под контролом мега капиталиста.

Где се налази манастир Нови Стјеник?


После неколико текстова о манастиру Нови Стјеник и његовом сестринству, хајде сада да мало детаљније видимо где се тачно налази манастир, и како да заинтересовани дођу до њега, а да се то сазна, најбоље је да пренесем 2 текста са манастирског блога „Стјеничанка“.

*********************

Извор: Стјеничанка

Илустрована мапа – водич

Којим путем и како се најлакше долази до манастира Нови Стјеник – Микуљ?

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Посета или ходочашће Новостјеничком манастиру није тако једноставно. Доста пута се догађало да се путници – ходочасници намерници изгубе у планинским врлетима и на тај начин одустану од посете манастиру. Због тога вам предлажемо ову мапу са пропратним илустрацијама које могу бити од велике помоћи при сигурном проналажењу жељеног циља.

Најпрепоручљивији пут до нашег манастира Нови Стјеник води нас преко Деспотовца. Из Деспотовца требамо проћи кроз села Двориште, Стењевац и Стрмостен и на такав начин доћи до рампе на Лисинама (водопад Велики Бук) где се завршава асвалт и почиње макадам. Од Лисина које су означене на приложеним мапама са бројем један (1) остају нам још три планинске тачке: Винатовача (2), Крња Јела (3) и Слатина (4). На мапама су означини у километрима и међусобни размаци међу наведеним планинским пунктовима који такође могу бити од велике помоћи при оријентисању по планинским беспућима. После Лисина пут нас води кроз живописни кањон Ресаве ка Винатовачи која је иначе и последња оаза у којој се постојано могу наћи људи. Ту је поред барака „Србијашуме“ смештен и нови ловачки дом као и нешто сељачких имања и викендица. Ту је и велики камени крст познатији као Винатовачки крст који остаје за нама заједно са сваким трагом цивилизације. Шумски макадам нас вијугаво успиње до Крње Јеле која је уједно и централна Кучајска раскрсница планинског троугла: Деспотовац, Бор, Параћин. Пут који се на овој раскрсници одваја на десно води нас до Слатинске раскрснице на коју директно излази „манастирски пут“ који води до манастира. Та путања уједно значи и силазак са макадама и почетак кретања веома лошим увек блатњавим путем до самог Микуљског камена подно кога је смештен Новостјенички манастир. На основној, главној приказаној мапи наведене су све четири планинске тачке на које треба обратити пажњу. На њој нарочито треба обратити пажњу на стилизоване цртеже раскрсница који прецизно показују правац (с)кретања. Остала четири додатка мапи у виду сателитских снимака датог терена показују трасу кретања кроз планинске врлети.

Дата мапа је сврсисходна за све начине доласка до манастира. Њу може користити свако, било долазио пешке или било којим превозним средством: теренским возилом, крос моторциклом, планинском бициклом или моторним санкама (сви побројани начини доласка су у пракси више пута показани као најбезбеднији, док се путничко возило показало као подложно веома озбиљним оштећењима).

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Савети

Као најважнији савет свим посетиоцима и ходочасницима Новостјеничког манастира препоручујемо да испланирају долазак искључиво по дану јер ноћ може у многоме да отежа орјентацију кретања. Такође је важно упознати се и са временском прогнозом како нас планина не би изненадила. У зимским, снежним условима велики део зиме, па чак и пролећа, овај пут је непроходан. Ако се неко одважи на евентуалну зимску посету (авантуру) манастиру, саветујемо да се добро распита о стању овога пута нарочито на траси Винатовача – Крња Јела – манастир (целих 18 километара), пошто се тај део пута готово никада не чисти, те је у том случају долазак неостварљив. Иначе, наглашавамо да је зими из разлога непроходности и велике опасности и ризика, покушај доласка у манастир непрепоручљив (ово не важи за моторне санке и одважне искусне планинаре са одговарајућом професионалном опремом).

Захваљујемо господину Александру Вељковићу уреднику сајта FREEBIKING на израђеним мапама за потребе нашег манастира.

**********************

Где се налази наш манастир?

avatar stjenikУ Источној Србији у њеном најпространијем планинском комплексу – Кучајским планинама, које су поред Динарског краса највећа планинска крашка област Србије, постоји потпуно ненасељен троугао кога чине три главне тачке: Деспотовац (село Стрмостен), Параћин (село Криви Вир) и Бор (село Злот).

ОДРЕДИШТЕ Источна Србија, Кучајске планине, Источни Кучај, Микуљски Камен

Ова планинска област, коју са правом можемо назвати пустиња, по пречнику (око 100км) и ненасељености је вероватно јединствена не само у Србији него можда и на целом Балкану. Три наведене тачке су и јединствени улази у ово царство недирнуте природе. Та три улаза су повезана доста лошим планинским путем (пропалим макадамом) – «Кучајском магистралом», која је у картама означена као планински макадам. За кретање тим путевима препоручљива су теренска возила. Једини саобраћај који се тамо одвијa је понеки велики шлепер натоварен буквама – експлоататор неисцрпног шумског богатства. У зимским условима када снег достиже висину изнад једног метра (сметови и лавине могу достићи висину и до два метра), када је и булдожер немоћан, људски живот тамо замире, као једино превозно средство остају само моторне санке.
DSCN9176

Микуљски камен

Микуљски камен

IMG_4618

Лазарев или Злотски кањон на само неколико километара од манастира

Непрегледна пространства столетних букових шума испресецаних ливадама и потоцима, настањених крдима дивљих свиња, срндаћима, јеленима, вуковима, рисовима, дивокозама и осталом ситном дивљачи, која се не ретко могу видети и на самом путу, чине овај крај заиста посебним.

Из правца Деспотовца, пролазећи поред манастира Манасије и Ресавске пећине долази се до последњег људског станишта – села Стрмостен. Подсетимо, овај ресавски регион је познат по реци Ресави, Ресавској пећини, Водопаду Лисине и резервату Винатовача. Некада је овај крај називан Ресавска Света гора јер се ту налазило 12 средњовековних манастира, задужбина деспота Стефана Лазаревића. Већини су се кроз историју изгубили трагови, а до данас су остали добро очувани манастири Манасија, Раваница и Сисојевац. Из Стрмостена пут нас полако пење у планинске врлети и води нас до водопада Лисине, уз којег су смештена два – три ресторана – мотела у којима се може одморити и освежити. Ресторани су познати по гостопримству и свежој пастрмци. Од Лисина престаје асфалт, а макадам нас води кроз веома живописни кањон Ресаве. При изласку из кањона пролазимо поред барака шумске секције и наилазимо на резерват Винатовача на чијем улазу је подигнут импозантан камени крст. Резерват Винатовача нам остаје са десне стране, а пут нас води још дубље у планину. Напокон, после доста вијугања и труцкања по све лошијем путу, излазимо на пропланак Крња Јела. Крња Јела је тачка у којој се састају сва три правца: деспотовачки, борски и параћински. Са леве стране нам остаје борски пут, а ми скрећемо десно према правцу Параћина. На око десетак километара наићи ћемо на путоказе «манастир» који нас усмеравају на леву страну. После три – четири километра веома лошег пута, пред нама ће се указати огромни планински гребен – Микуљски камен, по облику сличан пресеченој купи која формира готово округлу висораван опасану неприступачним, назубљеним каменим литицама, који доминира целим крајем.

slika-10

Са његовог врха, на 1020м пружа се поглед који досеже све до Старе планине, Црног Врха и Ртња. Као на длану је масив Малиника, Дубашничка висораван, Крња Јела и Лазарев кањон. Уз сам камен, на овом веома суровом месту, где климатски услови живот чине (нарочито зими) веома тешким и чак опасним, попут гнезда сурог орла смештен је манастир Нови Стјеник.

slika-131

Обавезно погледајте и МАПУ са додатним сателитским снимцима трасе Лисине-Винатовача-Крања Јела-Слатине-Микуљ (Кликни!)

GPS координате манастира НОВИ СТЈЕНИК:
N 44°01.337′ E 021°50.172′

http://bit.ly/1SqqjYgу

Драган Радовић: Да ли је ПИО фонд одржив?


Објављено: 28.јануар 2016.
Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић

Годинама се сервирају приче да је ПИО фонд потпуно неодржив, да је пред банкротом боље речено!

Драган Радовић, економиста

Драган Радовић, економиста

Када те приче лансирају представници Владе, Министарства финансија и Министарства рада, Ми, грађани Србије, понајвише пензионери, не бисмо требали да сумњамо. Тачније, морамо да верујемо, чињеница је да Влада на годишњем нивоу дотира ПИО фонд са скоро милијарду евра како би несметано биле исплаћене пензије. Да би појачали своју тврдњу званичници увек говоре да радника у Србији има 1,8 милиона, пензионера 1,7 милиона, однос од 1,1 према 1, не може да издржи нити један ПИО фонд у свету. ТАЧНО!

Поставља се логично питање: шта треба да урадимо како бисмо спасили фонд, обезбедили довољно средстава или дотацију државе свели на минимум?

За почетак би требало покушати са смањењем рада на црно. Познат је податак да у Србији 700 хиљада радника ради без пријаве на рад. 700 хиљада радника на црно!!!

Republicki-fond-za-penzijsko-i-invalidsko-osiguranje-Srbije-6-620x350

Када бисмо све раднике превели у рад са пријавом, када би сви радници добили тренутно важећу минималну зараду у износу од 21.175,00 дин., при чему доприноси износе 12.516,00 дин., будзет би био богатији на месечном нивоу за 8,761 млрд. динара, односно 105 милијарди динара на годишњем нивоу!!! По просечном курсу евра у 2015.г. од 120 дин., буџет би био богатији за 876,12 милиона евра!

А зашто би сви непријављени радници били исплаћени по минималној заради? Последње објављени податак о висини просечне зараде, показује да је децембар месец просечна зарада у Србији 51485 дин. Ако бисмо свих 700 хиљада радника обрачунали по просечној заради, доприноси по раднику износили би 33183 дин., што на месечном нивоу даје приходе буџету у висини од 193,57 мил. евра, годишње укупно 2,32 милијарде евра!!!
1. БУЏЕТ БИ БИО БОГАТИЈИ ЗА 2,32 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!!!

Има још места за повећање прихода у буџету: месечно у Србији, по подацима Пореске управе, 400 хиљада радника прима зараду по минималној, или једва већој, нето заради од минималне. Процене су да половина радника чињенично има најнижу зараду (југ Србије, радници који обављају најједноставније послове), док 200 хиљада радника чињенично зарадјује двоструко и вишеструко више од минималне зараде, званично исплаћена зарада је на нивоу најниже. Уколико би и ових 200 хиљада радника обрачунали по просечној нето заради из децембра месеца, додатно добијамо на месечном нивоу веће приходе за 34,45 милиона евра, на годишњем нивоу 413,35 милиона евра.
2. БУЏЕТ БИ БИО БОГАТИЈИ ЗА 0,41 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!!!

Као што се види, по тачкама 1 и 2, укупни буџетски приходи остварили би се више за 2,74 милијарде евра!

НАПОМЕНА: нису узети у обзир део паушално опорезивих обвезника чија је чињенична зарада бар двоструко и више пута више од обрачунате од стране ПУ (ресурс од најмање 50 до 100 милиона евра на годишњем нивоу).

Ипак, претходна рачуница је тешко остварљива зато што је оптерећење зарада превисоко, 62 до 65%. Међутим, како се ствара простор за снижавање оптерећења за трећину, са тако нижим пореским захватима привредници би били стимулисани (уз јаке контроле) да раде 100% легално што би довело до повећање прихода у буџету.

Још један огроман проблем постоји у остваривању већих буџетских прихода, објашњених у претходном делу тексту: тотална незаинтересованост Министарства финансија и Пореске управе Србије, Министарства за рад и Инспектората за рад!!! Како је то могуће да кључне службе, задужене за сузбијање рада на црно и контролу исплаћених нето и бруто зарада, не само да не раде свој посао, већ и не показују никакву жељу да било шта ураде на побољшању наплате само по овом основу. Инспекторат за рад, бар тако кажу његови представници, нема права да контролише висину исплаћене зараде због чега имамо најмање 200 хиљада (већ наведених) радника са исплаћеном минималном, или једна изнад, зарадом. Замислите пекара мајстора који ради за 22 хиљаде дин. месечно. Или стоматолога, као и хирурга, у приватној ординацији? Или хиљаде возача шлепера у међународној шпедицији чија зарада је 10% од уговорене туре, најмање 700 до 1500 евра на месечном нивоу, али са званично приказаном и исплаћеном минималном зарадом. Инспекторат за рад има 350 до 400 инспектора, у 2013.г. открили су само 5500 радника на црно, свакодневно имамо 700 хиљада радника без пријаве. У 2014. години учинак је био бољи, откривено је нешто преко 10 хиљада непријављених радника. На жалост, већ наведена министарства због свог нерада кажњавају све пензионере што се мора спречити у даљим активностима синдиката пензионера.

Простора за побољшање стања у буџету има још:
ЛАЖНИ ИНВАЛИДСКИ И РЕДОВНИ ПЕНЗИОНЕРИ СА ДОКУПЉЕНИМ ГОДИНАМА СТАЖА!
Процењује се (врло реално) да има 150 хиљада лажних инвалидских пензионера и оних који су докупили неколико година стажа, па и неку деценију. Лоби „продаваца непостојећег стажа“ је врло јак у Фонду и не дозвољава да се ова тема отвори. Врло су једноставне методе унакрсне провере података што би довело до почетка одмотавања клупка. И то ће се десити кад-тад! Основана је претпоставка да се на годишњем нивоу због лажних пензија губи 100 до 150 милиона евра.

Даље побољшање стања се може добити издвајањем пензионисаних државних службеника из ПИО фонда, метод који користе и неке развијене земље западне Европе. По садашњем методу обрачуна бруто зарада, држава својим службеницима из наплаћеног ПДВ-а и других пореских прихода, обрачунава и исплаћује бруто плате – беспотребна операција, узимају се порески приходи од грађана и привредника да би се из истих уплаћивали доприноси за своје раднике. Решење је следеће: држава оснива посебан фонд у који уплаћује средства за своје службенике, будуће пензионере. Тај фонд био би са ограниченим средствима што би спречило разне државне службе да неконтролисано запошљавају нове раднике и повећавају бирократски апарат.

Смањење трошкова пословања самог ПИО фонда је такође ставка у побољшању стања – смањење броја радника, спречавање малверзација на расписаним тендерима, повратак отуђене, као и спречавање даље продаје, имовине (бање, лечилишта)

Као што видите, новца и те како има за ПИО фонд. Обзиром да у наплати доприноса од зарада, део одлази у здравствени фонд, значајно би нам се побољшали услови лечења, познато је да смо тренутно на самом дну у Европи по квалитету ових услуга. И просечно исплаћена пензија нам је међу најнижима на лествици европских земаља.

Манастир Новин Стјеник: Нови прозори на конаку


За неког ко живи у граду и има неке приходе, замена старих прозора новим потпуно је нормална и рутинска ствар, а за неког је то право Божје чудо и благодат, као што је случај замене старих прозора новим на конаку женског манастира Нови Стјеник» на Кучајским планинама, јер монахиње, и поред вредног рада око пољопривреде да би се прехраниле, често не могу себи да обезбеде залихе хране за зиму» (а камо ли да финансирају нешто, око побољшања услоав живота), које су овде врло оштре и јаке, а понекад и сурове, тако да изградња манастира, надоградња и његов живот са својим монашким сестринством, искључиво зависи од донација добрих људи у новцу, роби и добротворном раду разних помагача око елементарног осавремењивања манастира, за најосновнији егзистенцијални самоодржив живот.

Манастир је почео да се гради 2005. године, но изгледа да је 2013. година била кључна за побољшање услова живота у манастиру, будући да је Кучајски простор на коме је изграђен манастир, најненасељеније подручје Србије, јер иако је природа предивна, у смислу насељености тај простор делује попут пустиње, немаш комшија, суграђана, да брзо притекну у помоћ ако затреба, јер најближе насеобине у виду села и градова, далеко су од манастира. Те 2013. године, захваљујући донацијама, изграђена је и минијатурна самоодржива водоводна мрежа од једног јаког и непресушивог извора чисте питке воде, који је од конака удаљен око 300-400 метара, а како је текао тај процес, можете погледати у фото албуму на крају овог текста».

Међутим, било је критично када се ближила зима те 2013. године, јер прозори на конаку били су нефункционални, слабо су дихтовали, монахињама је било хладно и поред грејања. Међутим, брзином муње стигла је помоћ на време од великог србина и добротвора, Драге Коларева, који је некада живео у Книну.

Погледајмо из текста манастирског блога, како је текао тај процес…

**********************

Извор: Стјеничанка»

Нови прозори на конаку, милосрђе и благодарна радост

Текст написан: 24. децембар 2013.

Данас за већину људи, који живе у другачијим условима од нас у пустињско-планинском општежићу, овако нешто можда не би било чудно, али за наш манастир, нови прозори на конаку јесу још једно чудо Божије, које је изазвало не само нашу велику благодарност Богу и добротвору нашег манастира, већ и неописиву радост. Дуго очекивани, прозори који ће напокон вршити своју функцију…

Дуго прижељкивани нови прозори

Дуго прижељкивани нови прозори

Наиме, у манастиру дуго година на нашем главном конаку прозори су били крајње лоши, нефункционални, и већ мада не тако стари, почели су одолевати зубу времена и временских неприлика. Гледајући на манастирске основне приходе, није се могло ни разговарати о новим прозорима, и некако смо се помирили са условима, и тешкоћама које они носе, посебно зими. Сурови планински ветар се увек сасвим јасно осећао у кући, снег је неометано навејавао кроз те прозоре, а готово сва спољна стакла веома слабачка разбијала су се под ударом ветра, температура у кући није се могла подићи баш до сасвим пријатне…

Како је у нашој планини већ уследила зима, стога смо престали да се надамо да ће прозори бити замењени ове године, спремали смо се на још једну зиму са овако лошим, крајње несврсисходним прозорима, кроз које и снег и ветар слободно улазе код нас у наше просторије. Ипак, Божије милосрђе је погледало на нашу муку, и веома брзо, за само неколико сати сви прозори на двоспратном конаку су замењени, у самом зачетку ове зиме.

За нас изненада, али тачније великом милошћу Божијом и Његовим свебрижљивим Промислом, који су се пројавили кроз доброту великог србина и патриоте брата Драге Коларева који је из околине Книна, неочекиваном брзином и спретношћу, које до сада нисмо сретали, сви дотрајали прозори су замењени, новим, алуминијумским, добро дихтујућим и лепим прозорима. Овај велики манстирски добротвор, је не само комлетно финансирао овај пројекат већ је довео и своју веома стручну екипу која је овај посао специјално и хитро завршила. Било нам је велико задовољство сарађивати и у манастиру угостити ове племените људе.

Скидање недовољно издржљивих прозора

Скидање недовољно издржљивих прозора

Добротвор Драго Коларев из околине Книна

Добротвор Драго Коларев из околине Книна

Екипа Драге Коларева креће са радом...

Екипа Драге Коларева креће са радом…

Стручно, брзо и ефикасно уграђивање

Стручно, брзо и ефикасно уграђивање…

Нови, функционални прозори

Нови, функционални прозори…!

Сада, у сасвим топлим и лако загрејаним просторијама, боравимо, гледајући како планински оштар ветар ковитла снежне пахуље… а при том сада они више нису гости и у нашим собама. У молитви сећамо се свих наших добротовра.

Неизмерна је наша благодарност Богу Свемилосрдном, који је услишио наше молитве и добротвору Драги и његовој стручној екипи, који је несебично помогао нашу обитељ. На спасење ова велика жртва, труд и одрицање, зарад нас недостојних, али ради имена Христовог и ради ове светиње.

**********************

Ко се имало информисао око наших монахиња, њиховог прогонства из првобитног манастира „Стјеник“ 2003. године, и каснијег наставка живота у новоизграђеном манастиру Нови Стјеник 2005. године, може врло лако увидети, да има људи добротвора и разних помагача манастира, који се можда и не слажу са свиме што монахиње проповедају, али оно што осваја баш те људе, је искреност, посвећеност и чистота монахиња у томе што живе, проповедају и живо сведеоче, јер оне то показују на делима, не на испразним речима, будући да је њихов мото: „Православље – или смрт!“

Ту њихову чистоту, искреност и посвећеност на делима, а не на речима, људи одмах препознају, и баш због тога их новчано донирају, помажу колико могу на разне начине, па чак и ако се са свиме интелектуално и не слажу са монахињама, јер све нас србе везује заједнична национална нота, Србство!

Били ми „ови“ срби или „они“, заједничка нота која нас историјски спаја је Србство!
А то је и кључ опстанка Срба као народа!

За разлике од монахиња Новог Стјеника, многи срби су само на интернету „храбре“ патриоте, урлају по фејсбуцима и сајтовима: „Стоп за ГМО!!“, „ГМО не сме проћи! Не!“, али када их позовеш да у двомилионском Београду дођу на протесте против ГМО, дођу само 500-600 људи.

Хајде сад да мало упознамо тај предивни природни простор планинског Кучаја, окружење манастира, а пре свега оближњи природни драгуљ и бисер Србије, Лазарев кањон», који се налази на само неколико километара од манастира.

Туристички караван Микуљски камен 2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овај први и други видео прилог, путописне су репортаже ТВ Ресаве из Деспотовца, са организованих каравана обиласка Микуљског камена и Лазаревог кањона. Све прилоге прати лепа пратећа музика, а на појединим деловима снимака, види се и манастир Нови Стјеник.

Туристички караван 2: Лазарев кањон – Злот

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Лазарев кањон код села Злот – Оаза 2000.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А ово је један предивни прилог са Палма Телевизије о Лазаревом кањону. Уједно, то је и једна од ретких, али најозбиљнијих студијско-медијских презентација Лазаревог кањона, тог непроцењивог природног блага којег поседује Србија! То је све врло савесно, стручно и детаљно обрадила и представила у својој емисији „Оаза„, Драгана Атанасијевић.

Нажалост, поред непроцењивих лепота кањона, при крају прилога видећете снимке (тај део почиње од: 01:23:26) стравичне недозвољене сече једног дела шуме на простору којег обухвата Лазарев кањон, који је под заштитом државе, и било каква сеча шуме на том простору строго је забрањена и кажњива! Поготову сеча у већем обиму што снимци показују. То је знак да овај злочин према Лазаревом кањону, није могао бити спроведен, а да неко из „ЈП Србија Шуме“ није био корумпиран и то прећутно дозволио!

Један мештанин из Злота је о томе причао. Међутим, желео је да буде анониман, да не би изгубио посао, јер не види му се лик, чује се само глас који је указивао на то да се та сеча морала снимити кришом (то су снимци из 2004. године, снимци гомиле већ насечених стабала шуме наређана поред макадамског пута, стабла која су стара по 100 и више година!), јер су их криминалци јурили, пазећи да ови не сниме њихово недело, чак је мештанин и напомињао, да је ризиковано да им се пише и пријава?!

Лудило…!

Највећа багра и криминалци су државни чиновници на највишим положајима, јер на нижим инстанцама у локалним самоуправама, нађе се и по који разуман и праведан човек, као што је то био случај са начелником одељењља за урбавизам у Бору, под чијом надлежношћу је и манастир Нови Стјеник. Својевремено је дошао у манстир са решењем о рушењу дотада свих изгарђених објеката. Међутим, у пријатном разговору са монахињама, где су му монахиње причале своју причу, човек се тотално променио, јер био је пренеражен када је увидео како му је лажно представљена сва та ситуацијама са монахињама, са том „наоружаном сектом“, тако да је од тог момента постао заштитник манастира, док је он на том положају. И наравно, објекти нису срушени.

Ето, то је та чистота која се уочава код монахиња, она има тако јаку снагу, да мења људе око себе.

Мини фото албум манастира и манастирског живота

Манастир Нови Стјеник: Рад са нашом браћом у невољи и молба за помоћ


У прошлом чланку» о манастиру Нови Стјеник», о зилотима Србије илити верницима Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ), објаснио сам целу проблематику, и у ствари смишљену негативну бруталну медијску пропаганду, према зилотима Србије и пре свега монахињама Новог Стјеника на челу са игуманијом Ефросинијом Николић», и уопште према зилотима, јер се и сам појам „зилот„, преноси ширим масама у искључиво негативном контексту (а све је супротно – реч „зилот“ у свом суштинско-духовном значењу, има позитиван контекст, верско-посвећенички), у смислу да су то некакви: „агресивни секташи“, „јеретици“, „отпадници од Православља и србства“, па чак се ишло и дотле са лажима, да наводно зилоти из манастира Нови Стјеник и верници СИПЦ, „припремају србску децу за рат“, да врше „војну обуку“ србске омладине у Светолазаревском Омладинском Православном Кампу» (СПОК) који се организује сваког лета у близини манастира и прелепе кучајске природе.

Наравно, да организатори СПОК-а не „припремају децу за рат“, то је доказала и борска полиција после увиђаја, што све детаљније можете сазнати из мог првог чланка о зилотима, јер се СПОК по ничему не разликује од класичних извиђачких кампова» широм Србије и света.

Ко је читао тај чланак, зна да се изградња манастира Нови Стјеник, као и сви објекти потребни за живот једног манастира, искључиво заснивала на донацијама верника, зилота са Свете Горе, итд… и разних обичних људи добротвора, тако да је сад то постао прави модеран манастир, који има своју сопствену водоводну мрежу сачињену од чисте изворске пијаће воде, леп конак, објекат за пријем гостију, баште, стоку, њиве где се узгаја храна на потпуно природан начин, без икаквих хемикалија, дакле све што треба да има један манстир да би се у њему одвијао нормалан самоодржив егзистенцијални живот, а о духовном брине Бог, иако на простору Кучаја зиме умеју да буду сурове. Да је манастир, и предео у коме је изграђен, прави мали Природни и Божји Рај, можете се уверити поново са доста нових фотографија у новом фото албуму на крају текста, а којих није било у претходном из претходног чланка.

Но, прави разлог мог чланка је да вам прикажем добротворан и несебичан рад самих монахиња, на помагању разним угроженим особама које им се саме обраћају, јер су одбачене и напуштене од свих, а највише им прилази и тражи помоћ наша омладина, те најосетљивије душе.

О свему томе ћете највише сазнати из чланка са манастирског блога» кога преносим.

**********************

Извор: Стјеничанка

Рад са нашом браћом у невољи и молба за помоћ

И одговарајући Цар им рече:
Заиста, заиста вам кажем –
Ако не учинисте једноме од ове моје најмање браће
– Мени не учинисте! ( Мт. 25:40 )

Јужни Кучај

Јужни Кучај

Када је наше сестринство изабрало усамљени Кучај као место за манастир, очекивали смо да ћемо имати такође усамљени, испоснички живот у планини, служећи ближњима највише кроз молитву. Међутим, како су године пролазиле, Господ нам је слао многе болне и уморне душе од света, које су тражиле духовну утеху и прибежиште, а ми смо полако схватали да Он од нас, осим молитвеног, захтева и мало другачији вид помоћи, о чему ћемо говорити у наставку текста.

Гости Новостјеничког манастира су свих узраста и различитог порекла, али смо нарочито посећени од стране младих људи којима је потребна духовна и материјална помоћ. Можемо их сврстати у три групе, а то су углавном: они, који су током прошлих ратова у бившој Југославији изгубили своје домове, људи са Косова, из Хрватске или Босне; они који су напуштени од стране родитеља, или они који су стицајем околности доспели у разне невоље, развијајући се у проблематичне личности са лакшим облицима зависности од алкохола, дрога и сл. Стручно образовање у области психологије, рад са малолетним деликвентима и психички нестабилним личностима, нашој игуманији Ефросинији дају сигурност у решавању проблема које ови несретни људи износе пред њу, а још више вера у Господа и дугогодишњи опит у духовном животу. Ради искрене љубави ка ближњима и састрадалности са сваким човеком који јој прилази, Господ кроз њу делује на људе на различите начине, стављајући благи мелем на отворене ране њихових напаћених душа.

Верни помоћници

Верни помоћници

Поносни на манастирске плодове

Поносни на манастирске плодове

На путу до манастирске баште

На путу до манастирске баште

Са друге стране, сам живот у манастиру се показао као чудесно исцељујући. Много пута смо били сведоци како благодат Божија, нежно и тихо лечи и оздрављује људске душе, молитвама Светог Јована Крститеља Господњег, нашег небеског покровитеља. Без неког посебног „програма“ са наше стране, него просто живећи у манастиру чија је основа служење Богу и ближњима кроз молитву и послушање, многи су се природно приближили нашем Господу, односно искусили благодат блискости са Њим, по први пут у животу. Многе душе, које су доживљавале само патњу под суровим ударцима света, прибегле су манастиру као сигурној луци и уточишту, где уз искрену молитву Богу и Његовим Светитељима, налазе мир и спокој. Иако по својој спољашности прилично једноставан, монашки живот је по својој унутрашњости веома садржајан, уколико се наравно трудимо да радимо на својој духовности. Светски живот, проведен без имало сећања на Бога и вечни живот, нуди спољашње утехе али празнину духа, од чега Господ да нас сачува. Искусивши и један и други начин живота, неки од наших гостију постали су ревносни Хришћани, а неки од њих су се чак и одлучили за монаштво, што је нама наравно, причинило велику радост. Многи од њих су вративши се у свет, променили своје погледе и ставове у односу на живот, почели су да своје поступке мере Јеванђелским заповестима, схватајући смисао овог живота и ка њему стремећи. На жалост, има и оних који су стицајем несрећних околности, неспособни и за један и за други облик живота, и сву своју наду полажу на Господа да ће се Он бринути о њима. Уздајући се у помоћ Господњу, под будним надзором Игуманије мати Ефросиније трудимо се да им помогнемо колико је то у нашој моћи. Примера ради, ево једног доказа како благодат Божија делује на људе, из искуства наше матушке, која нам је испричала живот једног дечака, који је сада наш одани пријатељ:

Брат Ђурђевић Ненад

Брат Ђурђевић Ненад

„Интересантна је и дирљива прича о Ћурђевић Ненаду. Као студент Дефектологије, ја сам волонтирала са тенденцијом да ћу остати радити у „Дому за напуштену децу“ у браће Јерковића. Радила сам са групом најмлађе деце од 6 до 8. година. Организовала сам са још неколико пријатеља одласке по манастирима са децом и у Зоолошки врт, посете на ручкове које су пријатељи организовали разним поводима, а ја доводила децу код њих, понекад и србске славе, наравно, на које смо одлазили као увек радо виђени гости. Између осталог међу том децом је био и Ненад, не конкретно у мојој групи, али је био присутан повремено. Деца су долазила да ме посећују и у стари манастир „Стјеник“, када сам отишла да монахујем. После много година када сам ја већ у манастиру и постоји манастир „Утешитељево“, пре две године појављује се младић који се представља да је из дома за напуштену децу и прича се потпуно поклапа са мојим животом и све постаје јасно и њему и мени. Он ми је причао недавно да су ти периоди када смо ми долазили као студенти бавећи се са децом професионално, али и као хришћани пружајући им разне утехе, да су то биле једине светле тачке у њиховом тужном животу без и једног сунчаног зрака. Та деца су била остављена од родитеља и ма како да су ти родитељи били лоши и безосећајни за сопствену децу, та деца су их верно годинама чекала да дођу по њих, да их одведу дому њиховоме. И ма како да је он био јадан, тај дом је био њихов, и никада нису осуђивали своје очеве и мајке који су их оставили и заборавили. То су увек била злостављана деца, у свакоме смислу, од разних насилника, педофила и криминогених група које су их терали да краду, просе и проституишу се за интересе разних јадника са најнижег дна. Један из те претужне приче, који није имао шансу да доживи један спокојан дан без патње и ужаса, који је више био гладан него сит, јесте и Ненад Ђурђевић. Причу о његовом животу направила је једна од телевизија, не знам тачно како се зове, мислим да је “ ВИШЕ ОД ЖИВОТА“, Ненад Ђурђевић. Мајка му је такође смештена у старачки дом, иако није стара, има 56 година, пошто је подлегла немилосрдном злостављању мужа и покушала је себи да одузме живот, скочивши са Савскога моста и чудом преживела, али од тада се лечи и болује, и душом и телом.“

Tрпељиво подносећи ударце и патњу током читавог свог детињства, Ненаду је једина утеха била молитва Богу, у којој је налазио мир и спокој. Томе га је научила његова бака, још док је био сасвим мали. Касније, како је са годинама бивао све старији, све више се интересовао за веру Православну, одлазио у Цркву, почео да пева у Црквеном хору… Како је расла његова вера и побожност, тако је Господ њега све више упућивао на Истинско Православље, чији је он данас ревносан верник. Такође, његова мајка је захваљујући посетама мати игуманије и сестара, као и брижних свештеника, почела да води један црквени живот, редовно се исповедајући и причешћујући Светим Тајнама Христовим.

Брат Ненад је последња два лета провео у Новостјеничком манастиру, помажући нам у свим пословима, редовно посећујући сва Богослужења. Он каже да је то најлепши период који је имао у свом животу.

Спремни за истраживање пустиње са храбрим Микуљским чопором

Спремни за истраживање пустиње са храбрим Микуљским чопором

Међутим, када наступи позна јесен, а хладне кише и прве пахуље пошаљу све наше драге госте својим кућама, брат Ненад је принуђен да се врати у „Дом за децу без родитељског старања“, будући да нема свој топли дом и породицу. Наши скромни услови у којима живимо, нарочито отежани у зимским месецима, нису решење за људе као што је Ненад. На првом месту, велику улогу игра у томе наша неприступачност које се људи плаше, нарочито у зимским месецима када је планина затворена због снега и великих сметова, како за оне који би желели да дођу, тако и за оне који би хтели да оду из ње. Снег се углавном отапа тек на прагу Васкрса, што је прилично дуг период без урбаног живота. Нису сви способни да издрже усамљеност у планини, што је сасвим разумљиво. Током зимских месеци, наш метох “Утешитељево“ у Раљи, близу Београда је једина утеха брату Ненаду и свима онима који траже Господа, где могу да присуствују редовним Богослужењима. Међутим, они се након тих пар сати проведених у Цркви, опет враћају својим животима, “ својим домовима“, у хладне установе препуне бола и патњи, јер другог избора немају. Непрестано се бринући за људе попут Ненада, који су ради преживљених траума постали неспособни да живе сами, желимо да им за почетак понудимо смештај на “Утешитељеву“, уколико будемо били у могућности да им обезбедимо најједноставнији тзв. контејнер за становање, који ће имати пар соба и купатило. Циљ је да и они осете нечију бригу и старање, нечију љубав, коју нису осетили током целог свог напаћеног живота, да и они буду део заједнице која их воли без икаквих услова.

Ко је у могућности да помогне ово велико дело милосрђа, може да пошаље донацију на рачун овде». Молимо вас да нас обавестите мејлом, уколико сте се одлучили на тај корак.

Контејнер - кућица за становање

Контејнер – кућица за становање

И за крај, желимо да поделимо са вама речи наше Игуманије, које нам често упућује, кад год разговарамо о тужним људским животима и нашом одговорношћу пред Богом за те невине Божије страдалнике :

„Морамо наћи довољно ширине и разумевања за људе са маргине, који страдају поред нас сасвим неприметно, не њиховом заслугом и вољом. Они су пред нашим очима и моле нас за један осмех и утешну реч коју смо призвани дати њима сви ми који заволесмо Христа. Јер пред Христом и они и ми смо једнаки, наше душе Господ испитује, не гледа на наш положај, углед, моћ, звање и имање…. убожјаци и болесни умом то јесу блажени нишчи духом који тихо живе међу нама…“

Нa спасење душе и улазак у Царство Небеско свима који могу да помогну, по нелажним Христовим речима – „блажени милостиви, јер ће бити помиловани!Амин, Боже дај!

**********************

Пре него што погледате нове фотографије манастира Нови Стјеник, из манастирског живота и околног простора, ко жели да новчано донира манастир, сви неопходни подаци могу се наћи овде», са манастирског блога и рубрике за донације. С друге стране, сви који су заинтересовани да из првца Бора крену до манастира, да обиђу монахиње, да се друже и разговарају са њима неко време, да помогну нешто ако могу… до манастира могу доћи, тако што ће кренути из Бора ка борском језеру (16-17 км.), и тик до самог језера, с леве стране главног пута, оштро скреће кривина ка природном богатсву и резервату Дубашница, па када се дође до самог краја асфалтираног пута, до манстира се иде још 18 км. макадамским путем. После пређених 15 км., скреће се до манастира, до кога имате још 3 км. сасвим солидног макадама.

Фото албум манастира Нови Стјеник

Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера


Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

holzer

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.405 других пратиоца

%d bloggers like this: