Трибина: Проф.- Др Слободан Комазец говори о буџету и дугу, Драган Радовић о организованом криминалу

По питању економског и финансијског уништавања Србије од стране властодржаца, удружење за одбарну ћирилице „Добрица Ерић“ недавно је организовало трибину, а гости су били проф. Др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Свако од говорника је из свог угла говорио о узроцима привредног, економског и финансијског уништавања Србије. Професор Комазец је говорио о малверзацијама кроз буџет, о дефициту, о дужничком ропству. Драган је као и обично, темељно причао како Политичко Бирократска Мафија на власти (ПБМ), не тзв. „сива економија“, организовано уништава Србију, без милости! И задње што треба да упропасте и унише, после чега ће бити крај са Србијом, је продаја и препуштање ЕПС-а странцима, жиле коцавице Србије, после чега ће у Србији наступити мрак, прави мрак…!

После извршених излагања, слушаоци трибине су постављали питања говорницима …

Учесници трибине проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Шта (не)смета фискалном савету у ЕПС-у?

Извор: Царса
Текст писан: 18.09.2016.

Драган Радовић:

„Зашто члановима Фискалног савета смета вишак радника који годишње коштају ЕПС и све грађане Србије само 120 милиона евра, а не сметају им губици струје који оштете државу за најмање ,36 милијарди евра???„

Аутор: Драган Радовић, економиста

Већ дужи временски период чланови Фискaлног савета критикују ЕПС, највише због процењеног вишка од 10 хиљада радника и висине плата које су повећане, како кажу, а требале су бити ниже за 10%. По некада се чује и критика да цена струје не обезбеђује стабилно пословање, да мора бити економска, као и да се морају смањити нетехнички губици.

На добијене критике из ЕПС-а одговарају да повећања плата није било што потврђују сваког месеца контроле Министарства финансија. На остале притужбе не одговарају.

Да има вишка запослених многи се слажу, сложно изговарају да је непотребно 10 хиљада радника. Још увек нико не образлаже који радници су прекобројни, тачније, да ли су вишак страначки кадрови и нерадници који су примљени преко „јаке“ везе, или стручни кадрови. „Стручних кадрова је и сада мање него што је потребно“, може се чути од добрих познавалаца кадровске структуре.

Математички гледано, просечни трошак по раднику у ЕПС-у на месечном нивоу достиже 1000 евра (нето + порези и доприноси). Укупни непотребни издаци, односно уштеде које би се добиле отпуштањем вишка радника, по Фискалном савету, месечно би износиле десет милиона, годишње 120 милиона евра. Реално, ова уштеда је занемарљива у односу на уштеде које би се добиле спречавањем крађе струје.

ЕПС је у свом билтену за 2015.г. приказао податке о производњи, испорученим и фактурисаним количинама. Укупно испоручена ЕЕ потрошачима је 36,69 млрд. кWх, фактурисана количина је 27,4 млрд.кWх – разлика од 9,28 млрд.кWх води се као нестала струја, стручно речено: технички и нетехнички губици. У свету, у развијеним земљама губици струје крећу се до 3%, толеришу и до 5%, у Србији достижу неверованих 25,3%!!!

По просечним ценама кWх у земљама Европске уније, губици струје остварени у Србији вредни су 1,69 милијарди евра само у 2015.г.!!!
По одбитку дозвољених 5% губици су САМО 1,36 милијарди евра!!!

Зашто члановима Фискалног савета смета вишак радника који годишње коштају ЕПС и све грађане Србије само 120 милиона евра, а не сметају им губици струје који оштете државу за најмање 1,36 милијарди евра???

Напомена: ако би ЕПС отпустио 10000 радника, уштеда би износила само 8,82% од укупне украдене количине струје (занемарљива уштеда)!

Фискални савет је подржао и безначајно повећање цене струје најављено од 01.10.2016.г. за 3,8%. По речима министра Антића, сваки потрошач ће месечно плаћати 1 евро више. Ако знамо да у држави има око 3,3 милиона бројила, боља наплата на месечном нивоу ће бити 3,3 милиона евра, око 40 милиона на годишњем нивоу!!! Поново потпуно занемарљиво, већи приходи за ЕПС који се истовремено уопште не бори за смањење крађе струје у висини од 1,3 млрд. евра!!!

Из Фискалног савета су често говорили да цена струје није економска, никада нису образложили како се израчунава економска цена када четвртина целокупне производње нестане из мреже (а да то никога не занима)?

Да је цена и те како економска, и поред огромног криминала који се врши годинама у ЕПС-у, потврђују изјаве садашњег в.д. директора Милорада Грчића, који наводи да је ЕПС од почетка године остварио преко 100 милиона евра профит.

Систем за елиминацију нетехничких губитака

Систем за елиминацију нетехничких губитака је производ „домаће памети“, већ истестиран у појединим деловима ЕПС-а, открива и спречава губитак сваког киловата. Систем се може у року од само 2,5 године имплементирати у целу електроенергетску мрежу, трошкови увођења износили би највише 20% од једногодишњег губитка. И даље је потпуно нејасно зашто Влада, министар енергетике, руководство ЕПС-а, не желе увођење овог светког решења.У целом свету годишње крађе достижу 85 млрд. УС $, добри познаваоци верују да су двоструко веће. Систем за елиминацију би могао да се производи у Србији, да запосли 5 до 6 хиљада радника, и да се продаје целом свету. За сада Влада није заинтересована за производњу овог производа.

Из свега изнетог закључак је следећи:

1. Цена струје је економска, обезбеђује пословање са профитом и развој нашег најважнијег јавног предузећа.
2. Процењени вишак радника није превелико оптерећење, треба отпустити само „страначке“ кадрове.
3. Смањење нетехничких губитака и увођење Система за елиминацију нетехничких губитака (истестираног у ЕПС-у) апсолутно никога не занима (Владу, министра енергетике, руководство ЕПС-а, Надзорни одбор) због чега су за само последње четири године губици троструко повећани.
4. Губици струје у 2016.г, услед неспречавања крађе вероватно ће достићи трећину производње.
5. ЕПС се све више урушава како би на крају завршио у рукама „паметних“ странаца.

Сви наведени аргументи по тачкама од 1. до 5. у потнупности не занимају чланове Фискалног савета. Сигуран сам да ће и даље инсистирати на смањењу броја радника, као и смањењу зарада. Бринуће се и за даља кредитна задуживања која тренутно износе 1,2 млрд.евра по изјави г. Вучковића, иако се цео дуг може вратити под условом да се само у једној години спрече крађе струје

Манипулација са висином пореских оптерећења најнижих зарада!

Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић

О висини пореског оптерећења зарада

Текс објављен: 17.09.2016.

Било би смешно да није жалосно: Србија на петом месту у свету по висини оптерећења најнижих зарада!!!

У последњих годину дана више пута и са различитих места чује се предлог о смањењу оптерећења зарада и увођењу прогресивног опорезивањa истих. Наизглед сасвим исправан предлог који у пракси функционише у већини западних земаља са много развијенијом економијом од наше.

Црв сумње у „позитивне“ намере ових предлога јавља се када погледамо ко су предлагачи: Налед, Унија послодаваца, заговорници неолибералног концепта и многи професори (са платног списка државе). Претрагом на гуглу наилазимо на много текстова где претходно наведени предлагачи (најчешће Налед и Унија послодаваца) образлажу проблематику пореског оптерећења зарада, преносимо делове из једног (новосадски Дневник 16.08.2016.):

„НАЛЕД је у анализи о пореском оптерећењу рада у Србији, упоређујући га с нивоом у земљама Еевроспке уније, закључио да није изнад европског просека, али да јесте када је у питању опорезивање најниже зараде. Србија је, по студији Светске банке, на петом месту међу европским земљама по висини пореског оптерећења најнижих зарада“.

Погледајте како то изгледа „математички“: најнижа нето зарада у Србији, на бази 175 х/месечно и важећој цени сата од 121,00 дин. износи: 21.175,00 дин (172 евра)., оптерећење порезима и доприносима износи динара 12487,00, прерачунато у евре по курсу на дан 09.09.2016.г. је 101,26. У земљама Европске уније, просечно оптерећење минималних зарада порезима и доприносима износи око 600 евра!!!

Укупан месечни трошак ангажованог радника у Србији, са исплаћеном минималном зарадом и плаћеним минималним доприносима, износи 273 евра, исти параметар у земљама Европске уније је 2100 еура.

Табела 1

Кликни на табелу да је видиш увећано

Ако неко није добро разумео, понављам: НАЛЕД, УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА, професори и експерти са платног списка државе, ФРЕН, ГИЗ немачки и многи други, сматрају да је пореско оптерећење најнижих зарада у Србији огромно, Светска банка иде корак даље и у својој анализи нас ставља на високо пето место у свету!!!

И овакве „огромне плате“ у Србији су велико оптерећење које одбија стране инвеститоре, зато представници Наледа дају иницијативу за додатно снижавање стопа доприноса. Како предлажу и прогресиван начин опорезивања, то би значило да веће плате имају значајно веће пореско оптерећење.

Данас у Србији, на „терену“ , стање је следеће:

1. Просечна нето зарада у 2016.г. је око 44 хиљ.динара.
2. Најнижу зараду, или једва нешто изнад, прима 400 хиљада радника.
3. На црно ради 700 хиљада радника.
4. Пореска управа уопште не контролише рад на црно, као и висину исплаћених зарада.
5. Министарство за рад и Инспекторат за рад (у оквиру Министарства), сваке године „открије“ једва 1% до 2% од укупног броја непријављених радника, висину исплаћених зарада уопште не контролишу.

Ако би Влада у будућности спровела Наледове предлоге у дело, имали бисмо следеће стање на терену:

1. Пореско оптерећење на зараде било би двоструко ниже за најнижих 400 хиљада исплаћених зарада.
2. Из реалног сектора приватни послодавци који исплаћују „фул“ зараде (у висини просечне плате у Србији и веће – око 550 хиљада радника), због непостојања контроле рада на црно (непријављивање промета робе и услуга, држање радника на црно) од стране Пореске управе, значајно би смањили нето зараде, реално очекивање – зашто би исплаћивали пуне зараде ако већ могу значајно ниже, са упола мањим пореским оптерећењем, уз додатну исплату зарада у „кешу и на руке“.
3. ПИО и Здравствени фонд имали би преполовљен прилив, што би вероватно довело до смањења пензија на ниво 30% од просечне зараде, лечење грађана би се свело на ниво „уочи“ укидања.
4. Страни инвеститори би оствариливали још веће профите у Србији, познато је да највећи део њих исплаћује минималне зараде.

НАПОМЕНА: Налед искључиво због страних инвеститора и предлаже описано смањење оптерећења зарада, странцима је превише да за српског радника плаћају месечно 273 еура трошак, није им превише у својој земљи да плаћају 2100 евра своје раднике.

Да баш нешто и није сасвим у реду са предложеним мерама примећују и у самом Наледу, пише у већ поменутом тексту објављеном у Дневнику:

„У НАЛЕД-у су свесни тога да би држава смањењем пореског оптерећења рада направила „рупу” у буџету и да би дефицит, као и јавни дуг, био још већи, па истичу да је због тога потребно наћи начина да се та мера неутралише, односно да нема негативан ефекат. То би значило да би морало да се компензује додатним приходима од неког другог вида опорезивања, а као могуће решење НАЛЕД предлаже додатно опорезивање потрошње, имовине, добити…“

Представници Наледа желе да додатно уруше стандард становништу повећањем пореза на потрошњу (ПДВ), пореза на имовину ( и први пут су учествовали у вишеструком повећању стопе пореза на имовину, као и основице) и пореза на добит који страни инвеститори скоро да и не плаћају (већина приказује губитке у пословању, плаћају га само домаћи привредници који морају бити позитивни како би добили кредит од пословне банке).

Образложење Уније послодаваца у захтеву за смањење пореског оптерећења најнижих зарада је врло чудно, контрадикторно боље речено:

„Смањење оптерећења ниских зарада у радно интензивним гранама као што су текстилна и метална индустрија, директно би утицало на повећање конкурентности, повећање зарада запослених, ново запошљавање и повећање извоза“,

Ако би смањење оптерећења зарада повећало конкурентност (логично) због нижих трошкова, никако не би могло истовремено и да повећа зараде, јер би тада трошкови били већи, па би конкурентност аутоматски била мања, што никако не би довело до отварања нових радних места, још мање до повећања извоза, како су образложили у Унији послодаваца. Једино што би се остварило је преусмеравање једног дела пореских прихода, некада намењених држави, а сада послодавцима за повећање профита.

Високо неморални предлози, образложени у претходном делу текста, садашња Влада ће спровести у дело, будите сигурни! Као резултат имаћемо (понављам): даље урушавање ПИО фонда, смањење пензија на ниво од 30% просечне зараде, можда и банкрот Фонда, више од половине запослених радника у Србији радиће за минималну зараду, уследиће обавезно повећање пореских стопа: ПДВ, на имовину и добит, даље задуживање државе, даља распродаја свих ресурса (енергетика, воде, шуме, рудна богатства, јавна предузећа из сектора услуга).

Супротно предлогу разних лобистичких група који би значајно уништио нашу привреду, изнећу другачији, приказан у следећој табели:

Табела 2

Кликни на табелу да је видиш увећано

Предлози у Табели 2. би отерали све стране инвеститоре који желе радника у Србији за месечни трошак нето зараде и доприноса у износу од САМО 217 евра, са друге стране, стимулативно би деловали на послодавце да исплаћују пуне зараде. Превођењем 700 хиљада радника са рада на црно у легалан рад буџет би био пунији, све зараде за исте новозапослене раднике би биле исплаћене из текућег прихода-пазара, што би значајно повећало легалне приходе привредника (који су до сада у значајној мери били непријављени и без плаћеног ПДВ-а), додатно наплаћени ПДВ би онемогућио стварање „рупе“ услед смањења оптерећења одређених зарада.

Као што се види, разна решења постоје за побољшање економског стања, на жалост, представници државе, разни мешетари, криминализовани део бирократије, не желе да обичном свету буде боље, настављају са предлозима који ће и даље погоршавати услове пословања привредника и стандард грађана.

Првих 15 година постојања Совјетског Савеза индустријски развј и наука расли су гигантским темпом, али је све одмах стопирано од комисије за сузбијање псеудонауке

Неки се данас са чуђењем питају, под утицајем огромног развоја руске моћне напредне војне индустрије и технологије којој данас нема премца, како то да руси могу да направе тако сложене машине и системе, а рецимо као не знају да направе одличне, али доста простије апарате, рецимо одличан фрижидер, аутомобил, већ нам те ствари у најбољој производњи долази све са запада.

Ту привидну загонетку разрешава руски доктор физичко-математичких наука Сергеј Албертович Салљ који је још доцент и секретар Санкт Петербурбушког дела „Руског друштва физичара“ и помоћник је председника „Руског друштва физичара“.

Првих 15 година постојања Совјетског Савеза наука је расла гигантским темпом, па је у то време Совјетски Савез имао најбоље рачунаре, боље од америчких, боље аутомобиле, па и боље фрижидере, руси су направили специјални фрижидер који није користио енергију из мреже, затим је још 1958. године научник Иван Филимоненко открио нуклеарну хладну фузију, и на бази те технологије почели су да се праве генератори и мотори. Међутим, убрзо је на сцену ступила совјетска „Комисија за сузбијање псеудо науке“ (продане душе), та технологија је нагло прекинута да се развија, проглашена је псеудо науком, а неки научници су на мистериозан начин умрли, и касније је следила инструкција да се треба копирати америчка технлогија. И, гле „случајно“, почетком 80-их година прошлог века, у Америци је почело да се ради на пројекту нуклеарне хладне фузије, а научна основа за то преузета је од Ивана Филимоненка.

Више о свему томе, и много тога још, можете сазнати из доњег чланка и преведеног видео прилога.

Извор: Беба Мур

Совјетски научници против илумината

Зашто су убијени руски научници и зашто се догодила Фукушима

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сергеј Салљ: „Наша академска наука успјешно се развијала само око 15 година после рата. Тада је врх Академије наука био очишћен од троцкиста, и заиста развој совјетске науке у то вријеме је ишао гигантским темпом. У то вријеме су биле створене најбоље рачунарске машине на свијету, боље од америчких. Најбољи аутомобили, „Волга“ је била призната као најбољи ауто. Најбољи бродови, подморнице. У Космосу смо били далеко испред Американаца.
Били би још напреднији да је наша Академија наука дозволила да се развија такав правац као хладна нуклеарна фузија. Физичар Иван Филимоненко 1958. године открио је ту појаву, хладну нуклеарну фузију. На тој основи почели су се израђивати генератори и мотори. Академик Корољов на бази енергије хладне нуклеарне фузије намјеравао је да развије свемирске програме, лет на Мјесец и Марс, на Венеру, све је то било планирано помоћу нових мотора који би користили хладну нуклеарну фузију. Курчатов је на бази хладне нуклеарне фузије намјеравао да развије нову енергетику. Академик Глушков намјеравао је да изгради нове моторе. Цио овај програм је уништен од стране академика, они су га назвали псеудо-научним, потпуно неодрживим.

Дакле, сви ови академици под чудним околностима су умрли. Сви ови програми су затворени, а наши научни програми почели су се оријентисати на стара америчка истраживања, укључујући и свемирску технологију, али најважније је да је на овом погибељном путу била усмјерена наша рачунарска техника. То јест, сва наша истраживања из рачунарске технологије постепено су била прекривена. Речено нам је да треба копирати америчку технологију.

Почели смо да копирамо америчку технологију и до чега је то довело? До тога да Совјетски Савез није био спреман за те револуционарне промјене које су се догодиле у рачунарској технологији и информатици. Дакле, то је један од разлога распада Совјетског Савеза. У ствари, све је то било урађено, по програму који је спроводила наша Академија наука. Као што видите, све то има веома дугу историју.

А уопште са енергетиком, ствар је поражавајућа. У послератним годинама наша академија наука спроводила је програм по тзв енергетској инверзији. Шта је то? То је добијање енергије из енергије окружења. У суштини, то је изградња вјечног мотора друге врсте. Сада је то апсолутно забрањено, али замислите да је у то вријеме Академија наука усвојила такав програм? Упркос противљењу већине академика, енергетска инверзија се спроводила и резултирала је на примјер, стварањем хладњака који је успјешно радио не користивши никакву енергију из мреже. Специјални хладњак, који се производио неколико година у Москвској фабрици расхладних уређаја. Да, то је било. Па, наравно, није се производио дуго времена, све је то било затворено.

Међутим, технологија хладне нуклеарне фузије почетком осамдесетих почела је да се развија у Америци. За основу су узели технологију Ивана Филимоненка, која се нашла у рукама Американаца. Али у Америци се појавила жестока кампања за дискредитују ових програма, јер је постало јасно да ако се ови програми спроведу у Америци, да ускоро неће бити потребан ни бензин, ни угаљ, ни гас, ни систем за пренос и продају електричне енергије. Све то у блиској будућности неће бити потребно, јер су се толико успјешно спроводили програми засновани на хладној фузији. Само у Америци је уништено неколико десетина истраживача који су радили на програму хладне фузије, физички су уништени. Остали су застрашени, многи од њих су пошли у Европу, чак и у Јапан.

Јапанци су такође почели да се баве хладном фузијом. Али све је то било угушено. Упркос томе неки ентузијасти су почели да израђују моторе на бази хладне нуклеарне фузије за аутомобиле. У Санкт Петербургу, постојала је фирма до око 2005. године, која је на обичној „Лади“ израђивала аутомобиле, који су радили на хладној фузији. И ови аутомобили, ручно произвођени продавали су се. Та фирма је 2004. године изложила свој модел на изложби „Експо 2004“ у Паризу. После тога код њих је дошао замјеник министра енергетике Француске и рекао: „Момци на вас је пошао лов, савјетујем вам да брзо побјегнете из Париза. „. Сјутрадан њихово ауто је већ било спаљено, уништено, али они су ипак успјели да дођу у Петербург. Наставили свој рад још неколико година, док под мистериозним околностима, главни конструктор те фирме није умро. Уопште, фирма је била уништена.

Ево то је историја хладне нуклеарне фузије. Али, ипак, захваљујући другим истраживачима, таквим људима као што је Уруцкојев, програм хладне нуклеарне фузије развијао се и 90-их година и 2000-их година. Одржаване су конференције о хладној нуклеарној фузији. Све ово је било подвргнуто клевети од стране Комисије за борбу против псеудонауке, укинуто је финансирање ових пројеката, иако ове пројекте није финансирала Академија наука, већ су се тиме бавили спонзори. На спонзорима је извршен такав притисак да су прекинули финансирање. Замислите само колике могућности има ова комисија.

Што се тиче енергије без коришћења горива, ми смо имали таква истраживања још крајем деведесетих, али све је било угушено. Такви уређаји успјешно се развијају у различитим земљама: Швајцарској, Немачкој, Турској. Све то постоји на интернету, постоје снимци.

Јапан је на бази мотора Мината, тзв. Минатовог точака, можете на интернету видјети шта је то, то је проналазак од прије тридесет година. Јапанци су усавршили такве моторе и постави их на мотоцикл СУМО. Мотоцикл Сумо има погон на оба точка. Један точак се покреће обичним електромотором, а други магнетним мотором, на основу Минатове технологије. Прво се мотоцикл убрзава, потребан је акумулатор за рад електричних кола, за стварање импулса и за управљање положајем магнета. Али, упркос томе, мали акумулатор омогућава да мотор прелази 200 или 300 километара при брзини од 150 километара на сат. То јест, економичнији је од обичног електромотоцикла, десетоструко.

Видите, минимална потрошња енергије. Чега је то почетак? Револуције у аутомобилској индустрији. Компанија „Тојота“, у то вријеме је спроводила програм увођења таквих уређаја у својим аутомобилима. За вријеме министра финансија Јапана -Такинакиа, Јапан је почео да води независнију политику. Јер су Јапанци схватили да ако развијају такву технологију, у будућности им неће требати велика количина нафте и гаса. Да Јапан може да постане практично самодовољан.

Дакле, тада може да се удаљи од финансијске власти Илумината у Јапану, зар не? Јапанци су почели да спроводе такву политику, али је тада на Јапан почела уцјена од свјетских банкара, и по истраживањима новинара Бенџамина Фулфорда, који живи у Јапану, имао је интервју са министром финансија Такинакиа. Такинаки му је рекао, и прије тога је изјављивао да му је запријетио израелски премијер Нетањаху да ако се Јапан не придржава политике Међународног монетарног фонда и Федералних резерви, да ће против Јапана бити примијењено геофизичко оружје.

Јапан вјероватно није у потпуности испунио захтјеве свјетских банкара и против њега је примијењено геофизичко оружје, као резултат тога главни „Тојотин“ погон је уништен, уједно се догодила и страшна катастрофа на нуклеарној електрани Фукушима. Ето шта стоји иза трагедије у Јапану. Јапан је пожелио да води независну политику.

Но, геофизичко оружје сада се користи и против Кине, и против Европе, и против Русије. Последње поплаве на ријеци Амур су резултат примјене геофизичког оружја на сјеверну Кину. То јест, оружје је у ствари коришћено против сјеверне Кине, али је већином страдао наш далеки исток, губици су огромни, штета нанесена држави огромна.

Све је то наставак глобалне политике представника црне аристократије, који владају Федералним резервама-САД, коју руководе Међународним монетарним фондом, и другим међународним глобалистичким организацијама. Као што можете да видите, ситуација у том смислу је веома озбиљна.“

Сергеј Албертович Салљ је доктор физичко-математичких наука, доцент, секретар Санкт Петербурбушког дијела „Руског друштва физичара“ и помоћник предсједника „Руског друштва физичара“.

Превод: Беба Муратовић

Зоран Тасић, ревизор и судски вештак: Пет начина како банке, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане и привреднике путем узимања кредита!

Поред Драгана Радовића економисте, код нас постоји још један истински стручњак и експерт за разоткривање организоване пљачке, где је је један од учесника (најбитнији) и држава (њени високи чиновници), овога пута у банкарству и банкарском пословању приликом узимања кредита, то је Зоран Тасић. Зоран Тасић је дипломирани економиста, овлашћен је рачуновођа што му омогућује да потписује завршне рачуне, да буде шеф рачуноводства. Такође, Зоран Тасић има дипломе које му омогућују да буде: судски вештак, ревизор и ризик менаџер.

Зоран Тасић – Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Нешто Ново – Зоран Тасић – 18.02.21016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одмах да напоменем врло важну ствар да је у овом прилогу: „Нешто Ново – Зоран Тасић“, Зоран Тасић рекао да су покушана 2 атентата на њега, да га убију, и то баш у периоду када је добио правоснажну пресуду (укупно их има 2) у привредном суду у Београду, где је закон стао на страни оштећеног клијента, јер је банка код које је узео кредит прекршила постојеће облигационе законе, који су доле побројани у 5 ставки.

Како прича Зоран, први покушај атентата је био када су га накачили на струју, а други када су њему и његовом адвокату 3 дана експлодирале гуме на аутомобилима, и то после победничке пресуде на суду, па се тиме желело да се спречи Зоран да о тим пресудама уопште и прича, да је оштећени клијент добио банку на суду. Но, Зоран храбро наставља своју борбу, међутим, не може један човек сам да се бори против пљачкашког система, Зорану је и те како потребна помоћ патриотске сцене, ако то у Србији уопште и постоји, врло мало од тога има, поготову у парламенту, јер све је роб до роба. Вербална подршка није никаква подршка, потребна је организована акција оно мало патриота што је остало, а и оштећених узимаоца крдита, ваљда желе да им се врати онај део новца који је противзаконито опљачкан од њих.

А сад хајде да кратко и прецизно погледамо који су најглавнији упечатљиви показатељи где банке крше законе током отплаћивања кредита грађана, а после ће по свакој тачки бити додатна појашњења.

Пет начина како банке путем кредита, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане, привреднике и државу Србију:

1. Незаконито је кредит добијен као кеш у динарима везати валутном клаузулом за евре, швајцарце, а то банке код нас раде,
2. Незаконито је обрачунавање законске затезне камате пре крајњег рока доспећа кредита, а то банке код нас раде,
3. Незаконита је наплата разних накнада на кредит, а то банке код нас раде,
4. Незаконита је наплата разних провизија на кредит, а то банке код нас раде,
5. Незаконито је самовољно повећавање камате, а то банке код нас раде.

Како банке пљачкају грађане Србије – 02.12.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче тачке 1. која говори о томе да је незаконито валутном клаузулом везивати добијен кредит у динарама, суштина је у следећем …

Банке, да би превара успела, користе велико незнање масе људи, па тако приликом додељивања кредита користе двоструке аршине. Наиме, банке неки уговор о кредиту, када га именују, одобравају и у динарима и у некој страној валути (обично код нас ради се о еврима и швајцарским францима), а исплаћују га кориснику као кеш у динарима. Ово је по закону о рачуноводству и ревизији противзаконито, јер не може се један кредит истовремено везивати и за динаре и за девизе валутном клаузулом, дакле да буде двосмислен, већ мора бити јасан и једносмислен, или ће се везивати и односити само на динаре, или само у некој страној валути, рецимо евре. Па с тога, ако кредит добијеш у динарима, што се каже „кеш“ – на руке, има се вратити такође у динарима.

Међутим, банкари кршећи закон везују тај динарски кредит за рецимо евре, да би обрачунавали курсну разлику целим током времена док ви исплаћујете тај кредит, у односу на дан када сте уговор о кредиту закључили, па вам тако зарачунавају и курсне разлике те стране валуте према динару, које вам НЕЗАКОНИТО накалеме на рате које отплаћујете, и тако се одвија та пљачка, користећи незакониту двосмисленост у уговору!

Пример …

Рецимо, када сте добили кредит (рецимо 1 милион динара) тада је 1. евро вредео 100 динра, а ви треба тај крдит по уговору да вратите рецимо за 2 године. Но, током тих 2. године курс евра у односу на динар расте, па он достиже цифту: 103, 105, 110, итд … и банкари вам зарачунавају ту курсну разлику у односу на вредност евра према динару која је била на дан закључивања уговора

То је незаконито!
То је пљачка!

Све је то супротно и члану 394 о облигационим односима, који говори о монетарном номинализму, што значи, ако кредит добијете у динарима, у динарима га и исплаћујете, и сва везивања иду за динаре, никакве евре, швајцарце!

Када говоримо о тачки 2. која се односи на плаћање законске затезне камате, ту је ситуација врло јасна, та затезна законска камата наплаћује се тек када дође крајњи рок доспећа отплате кредита, не пре, не док тај рок траје, док је у току отплата кредита, а још није дошао крајњи дан доспећа кредита. Све што вам банка пре тог рока наплати на име затезне камате противзаконито је, то је пљачка! Рецимо, ви сте узели кредит од милион динара 05.05.2014. године, а рок доспећа кад треба да отплатите све камате и главницу је 05.05.2016., дакле 2 године је рок, а то све значи да се законска затезна камата наплаћује тек на дан доспећа отплате целог кредита, под условом да га нисте отплатили, а то је 05.05.2016., не пре тог датума, у противном то је пљачка, а то банке и раде, пљачкају грађане!

Како Зоран прича, обично се у првим ратама отплаћује само камата, а тек касније на ред долази главница, па се рецимо дешава да у 2. или 3. рати ви отплатите камату која вам долази тек у 15. или 16. рати, тако да ако банка у било ком периоду, пре крајњег рока отплате кредита, изврши пресек стања, и зарачуна вам неку своју затезну камату, то значи да вам зарачунава затезну камату на камату коју сте ви већ платили.

Пре свега, ово треба знати, затезна камата је КАЗНА, КАЗНА која се извршава на име неиспалћивања у отплати кредита на крајњи рок доспећа отплате. Та затезна камата се зове „ЗАКОНСКА ЗАТЕЗНА КАМАТА“, а не „затезна камата“, и она износи око 18%. Међутим, банке не обрачунавају ту законску затезну камату, већ неку своју затезну камату, и код нас она је већа него што то закон прописује, дакле 18%, код наших банака је 25%, 26% па чак и 40% по кредиту како говори Зоран, тако да су банке веће крвопије него зеленаши…!

Ако је законска затезна камата КАЗНА и износи 18%, како то да је каматна стопа наших банака, у којој банка изражава своју добит и зараду (маржа), већа од казнене законске затезне камате, јер, како Зоран говори, каматна стопа код нас је 22%, 23%?!!

Србија је изгледа рај за бруталне банкарске пљачкаше, а наиван и осиромашен народ, жељан пара, ухваћен је у дужничко ропство.

Још бруталнија од банка је држава, њени високи чиновници и службеници, која треба да спречава овакве банкарске пљачке, а судство и тужилаштво да хитро реагује, да кажњава банке које пљачкају народ, јер банке, без прећутне или изричите сагласности високих државних чиновника и службеника, не би смеле да пљачкају грађане и привреду Србије, разна правна лица која узимају кредите код банкарских крвопија у Србији!

Каматна сопа Централне банке Европске Уније је 1,24% годишње, а код нас иде од 22%, 23% до 25%. Да би оправдале и набиле такву пљачкашку камату, банке користе квалификацију наше земље да има велики ризик, да је Србија земља високог ризика, а најглавније је то, да Србија још законским прописима није одредила до ког нивоа, и колико треба да износи каматна стопа за издавање кредита.

Под тачком 3. и 4. на ред да се објасни долази незаконито наплаћивање разних провизија и накнада на кредит: накнада ова, накнада она, накнада на пуштен кедит, накнада за обраду кредита,… итд …

Да би се то схватило, треба знати основна законска и банкарска правила шта је камата, шта она садржи. Да би се то још лакше схватило, камата је исто што и зарада путем маржи у трговинама, која рецимо може да буде 20% – 30%. Дакле, зарада банке путем камате, је пластично речено маржа којој банци обезбеђује зараду на додељен кредит, тако да се у камату по правилима струке и банкарског знања, зарачунава све што спада у камату, односнуо зараду, а то су разне накнаде и провизије, цена капитала, трошкови радне снаге и сл., тако да су у нашем случају, накнаде и провизије већ садржане у камати на одређен кредит, која је рецимо 20%, па тако када вам банке ДОДАТНО наплаћују разне накнаде и провизије изван камате коју су вам прописали, то је незаконито, то је пљачка! То значи да вам банкее 2 пута наплаћују те провизије и накнаде.

Законски речено, све то је супротно члану 1065 облигационих односа, који је опште важећи и ОБАВЕЗУЈУЋИ закон за све учеснике у привредном животу нашег друштва, који каже да банка има права да наплати само главницу и камату на кредит, само оно што је садржано у камати, када се говори само о камати, не преко тога!

Под тачком 5. је незаконито и самовољно повећавање камате током отплаћивања кредита. Без обзира што је неко потписао уговор о кредиту и сагласио се са тиме што пише у уговору (из незнања да је то противзаконито), да банка може самовољно и произвољно да повећава камату током отплате кредита, а у складу са пословањем банке, како се обично наводи у кредитном уговору, то не значи да сте безакоњу и пљачки дали легитимитет, не! Другим речима, без обзира што сте потписали да банка може самовољно да вам повећава каматну стопу током отплате кредита, у складу са својим пословањем, то не може да буде изговор банке за пљачку: „па ви сте то потписали“, јер банка је дужна да своје законске нормативе приликом склапања уговора о кредиту, усклади са тренутно важећим прописима и законима, а у нашем случају то би био закон о облигационим односима, који је обавезујући за све учеснике у привредном и финансијском послоавње једног друштва.

Кредит је имовина, и чим ви узмете кредит, то је ваша имовина, и када је говорио о привредном животу поводом тога, Зоран је дао пример како то ради „нецивилизован“ арапски свет, у односу на „цивилизовани“ запад, јер у арапским државам ако банка оформи камату на неки кредит, том „срећнику“ по њиховом закону следи смртна казна. Међутим, и кредитори имају вајду од кредита, нису арапски банкари будале. Рецимо, када у арапским државама неки појединац узме кредит да би реализовао свој посао, банка му не наплаћује камату на кредит, већ се уговором, ради своје зараде, уграђује у профит клијента коме даје кредит да одради неки посао, и тек кад кредитом клијент оствари свој профит неким својим послом, тек тада банци враћа само главницу, док банка која му је дала кредит има 20% од тог профита, али му на кредит не наплаћује камату на главницу док тај привредник врши своју привредну делатност ради остваривања своје зараде, јер би му узимала тако његову имовину (финансијску) с којом треба да ради, његов капитал, и тако би га банка спречавала да заради.

У Србији се дешава све супротно, „смртну казну“ потписује неки привредник чим узме кредит од банке, јер како ћеш неким бизнисом да обрнеш паре које си добио на кредит, и створиш профит, када ти банке путем крвопијских камата отимају паре пре него што зарадиш својим бизнисом, и спречавају те да тако започет посао и завршиш, јер како да га завршиш кад ти непрекидно узимају камату, разне накнаде, провизије, тако ћеш само осиромашити и пропасти.

Голи Живот – Зоран Тасић – (ТВ Happy 2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде је Зоран Тасић гостовао код  чувеног „(И) Ја имам таленат„ (Миломир Марић), и претежно је причао о времену с почетка 90-их и објашњавао је пирамидалне пљачке Дафинине банке, а једним делом дотакао се и горе поменутих незаконитих ствари око додељивања кредита од стране наших банкстера.

У једном од идућих чланака, још једном ћу писати о врсном и истинском зналцу финансија, банкарских послова, банкарству и адекватним законима који произилазе из тога, о Зорану Тасићу, јер имао је 2 исцрпна и детаљна интервјуа око пљачке грађана од стране банака путем кредита. Једно гостоавње је било на интернет радију „Снага Народа“, а друго на интернет радију „2М“.

Манастир у Коштунићима прославио је 28.08.2016. прву славу у новоизграђеном храму

Извор: Србин Истински Православан:
http://serbiantrueorthodox.blogspot.rs/2016/08/blog-post_29.html

Манастир Успења Пресвете Богородице у Коштунићима прославио је прву славу у новосаграђеном храму

чланак написан: 29.08.2016.

У срцу прелепе Равне Горе, земљи родољуба и богомољаца, 15. августа 2016. (с.к.) Преосвећени Г.Г. Нектарије Шумадијски, са братијом, прославио је престолни празник, први пут у новосаграђеном, и још недовршеном храму, посвећеном Успењу Пресвете Богородице. Свечаном и празничном, Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Његово Преоствештенство Г.Г. Нектарије Шумадијски уз саслуживање уваженог госта, Његовог Преосвештенства Г.Г. Акакија Утешитељевског и неколико клирика и прислужника.

Усрдним трудом братије манастира Коштунићи, недовршени храм Успењски био је украшен и припремљен по скромним манастирским могућностима, али доживљај у том племенитом, пространом крстобразном простору био је заиста топао и весео. Плаве црквене пресвлаке, сашиване са љубавлу од стране новостјеничке монахиње, додале су још један зрак небеске боје и потсећања на присуство Пресвете Богородице у Њеном новом храму.

Храм Успења Пресвете Богородице у изградњи

Богослужење у част Пресвете Богородице, било је изузетно мирно и молитвено, уједно тужно и радосно. На све присутне вернике спустио се осећај да стоје међу тужним апостолима и пријатељима Господњим, при последњем испраћају Пресвете Мајке Божије, док Син Њен, уз певање и весеље ангела, узима Њену пречисту душу у Његово наручје и носи је у слави на Небо. Заиста, такво осећање није сан, него реалност, јер на Светој Литургији сама Небеса се отварају и ми учествујемо у Небеском животу и слављу.

Величанствена скромност

У беседи, уважени гост Њгово Преосвештенство, Г.Г. Акакије Утешитељевски потресно је описао тај величаствени и предивни догађај, када је Мајка Божија предала Њеном Божанском Сину, Своју пречисту душу. Он је такође потсетио све присутне да Њено девојачко тело, пошто је било храм Другог Лица Свете Тројице, није подлегло трулежи, него је, као што и приличи таквој незамисливој Светости васкрсло и поново се сјединило са Њеном душом, као што ће бити са свим људима на другом доласку Господњем, на Страшном Суду. Такво Свето биће, које је потпуно победило своју грешну људски природу (овде је напоменуо, Г.Г. Акакије, и то како је прогрешна и понижавајућа за Мајку Божију, римокатоличка јерес која говори да је Она, Пресвета Богородица, рођена без грешне људске природе), до те мере, да чак достигне толику светост да буде достојна да прими Самог Оваплоћеног Бога у Своју утробу, а колико је на висинима близу Бога, толико јесте и међу нама као најближа, наша вечита и најсилнија Заступница, и као таквој треба непрстано да се молитвено обраћамо.

Божанствена Литургија

Беседа

На крају свете Литургије, где су се скоро сви присутни верници Причестили Пречистом Крвљу и Телом Христовим, Г.Г. Акакије је осветио славски колач и жито Г.Г. Нектарија и братије. След тога сви заједно су поделили богату трпезу љубави – спремљену од братије Коштунића и богољубивих сестара парахијанки – уз здравице и живе разговоре. Сви присутни уживали су изузетно Аврамовско гостољубље Пресвећеног Владике Нектарија и манастирске братије. После благодарне молитве, кафе и слаткиша, сви су наставали да проводе време, до краја тог сунчаног дана у разним заједичким созерцањима, што је радосно прешло у певање богомољачких и родољубивих песама, док залазак сунца није нежно упутио свакога да полако пође свом дому, укрепљени и утешени после такавог благодатног дана, као један мали летњи Васкрс.

Христос посреди нас!

Фото албум са славске прославе

Шта нас чека на политичкој сцени Србије у будућности

Здрав, природан и спонтан смех, најбољи је природни лек за стрес. Послушајте како се 2007-ме године један кандидат СПС-а обратио житељима Милутиновца, и слатко ћете се исмејти. То су били парламентарни избори, човек не уме да склопи 2 реченице, тада нам се држаав звала Србија и Црна Гора, а тип се кандидовао за Југославију…

Ово ће бити и наша будућност ако се не отрезнимо као народ, избори ће постати реалити шоу, но то неће бити смешно, иако је смешно, јер крајњу цену плаћаћемо ми, рачун се испоставља нама, народу, обичном човеку, биће све веће беде и сиромаштва …

Скини ову „беседу“