Економиста. Стручњак за сиву економију и порезе. Има решење за сигуран економски опоравак Србије! Кликом на Драганову слику, или на овај» линк, читаћете све његове чланке на овом блогу, као и моје о Драгану. Драганов Фејсбук профил»
Пермакултура
Пермакултура и еко комуне, пермакултура и еко села, биопољопривреда.
Прочитај текст»
КПЈ, истина о 27.марту 1941., Павелић, Тито…
Лоша судбина Србима одређена је 1928. године у Дрездену, на IV конгресу КПЈ! Истина о 27.марту 1941.! И Павелић и Тито доделили орден за “заслуге” Курту Валдхајхму! http://wp.me/p3KWp-6zS»
Кликните на слике аутора, да читате њихове чланке.
Небојша Јовановић
Власник и креатор сајта
Светозар Радишић
Пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије. Радишићев сајт
Драган Симовић
Сву Драганову поезију можете читати на Фејсбук Монитору, овде»
Слушајте мало нашу фантастичну групу "Хексаграм"
Кликни на слику да чујеш песму
Вук самотњак, да у теби потече крв слободног човека... Преузми песму (6.3 мб.)
Цео овај месец септембар биће пресудан за мене, за мој живот и моју судбину. Већ сам у паузи када не примам социјалну помоћ, а наредна транша социјалне помоће биће ми исплаћивана, под условом да буде све како треба са папирологијом, тек од новембра ове године, и биће отрилике у износу од 5.500,00 динара.
Имам још око 17.000 динара и са тим парама издржаћу некако до краја септембра, али после тога све до новембра, када будем почео поново да добијам социјалну новчану помоћ, нећу имати ни динара, а самим тим нећу моћи да плаћам дажбине: станарина, струја, телефон, и тек тада долазе проблеми, тако да врло лако могу да паднем у рукама извршитеља, јер нећу моћи да плаћам станарину за двособан стан који имам у власништву.
Наравно, вртим се у зачаран круг, јер немам посла, а од социјалне помоћи и народне кухиње не може се живети до века. Сада ми је нешто боља здравствена ситуација у односу на прошлу годину (помогли су ми биоенергетичари Ненад Вељковић и Мики Лазовић), и покушао сам да зарадим новац радећи на имању мог пријатеља Игора (дневаница је била 2000 дин.), али после само 4 дан рада осећао сам бол у левом куку. Покушао сам да радим и даље и поред тог бола, но онда је почео да ме боли цео леви бок, и нажалост морао сам да се вратим за Бор.
И даље ме с времена на време боли леви кук, поготову кад пешачим, а такође кад седим па устанем, тад се понекад деси да имам и јачи бол.
Остаје ми да и даље покушавам да се населим у неком селу и тако живим, али не сам, но и ту су ми 2 покушаја пропала, оба са свештеним лицима. Немам шансе да се пензионишем, а вараијанта коју сам раније изнео да пређем и живим у неком манастиру отпада, због проблема са левим куком.
Због свега овога принуђен сам да поново као прошле године распишем донације које ће ми помоћи да преживим до идућег пролећа, а до тада радићу на себи у смислу да што више поправим здравље, нарочито са левим куком, па ако се изнађе шанса да са неким склопим договор и пређем да живим на селу, биће добро, но и за такве договоре треба време, а људи такође брзо мењају мишљења, сад кажу ово, и то је као сто посто сигурно, а кад договор треба да се реализује, они одједанпут промене све што су причали.
Расписујем донације
Потребне су ми донације да преживим до идућег пролећа (април – мај) у износу од 1500€ до 2000€, а кликом на доњи линк текста: „Донације – Текући рачун“ моћи ћете ви, који ме цените и који дуже време пратите мој сајт и мој рад на њему, да видите како да их уплатите, ко колико може…
Сам наслов овог чланка, је у ствари наслов књиге Предрага Ђорђевића: „Препород живота – Здрави без лечења„. Укратко, Предраг нам у својој књизи описије да је кључ за човеково здравље и дуговечност намештање атласа, тог првог вратног пршљена, на правом анатомском месту, пошто је скоро свима нама људима, атлас од самог рођења дислоциран, односно није на правом анатомском месту. Да још једном поновим, аттлас је дакле први вратни пршљен који се налази одмах испод лобање. Једноставним речником речено, атлас је „шраф“ који спаја главу и кичму (тело). Ево његове локације:
Предраг Ђорђевић је још од детињства стално био болестан од разних болештина, а то се касније наставило и током његове зреле доби, од 40-те године престао је да се лечи, али и даље није губио наду да ће се излелити, читао је разне медицинске часописе, разговарао са лекарима не би ле сазнао како да се излечи и реши своје здравствене проблеме. И таман кад је размишљао да се пресели на Куби и тамо проведе остатак живота, десио се нагли преокрет. Док је тражио часопис „Атлас“ са текстовима о Куби, случајно је угледао насловну страну једног магазина о здрављу, са следећин насловом и поднасловом:
„Наместите атлас – Продужите живот“
– Измештен први пршљен је узрок већине болести…
То је био чудесни преокрет у Предраговом животу, знао је да је на путу излечења, јер је узрок свих његових здравствених проблема у измештеном атласу, који није лежао на правом анатомском мести, стога решење је наравно било довести га на правом анатомском месту.
Убрзо је Предраг пронашао човека из Швајцарске (Рене Шимперли) који ће да му намести атлас, тако да је Предраг коначно оздравио у својој 51-ој години живота…
Убрзо је основао своје удружење „Препород живота“ у којем има и лекара званичне медицине, усавршио је унапредио Шимперлијеву методу намештања атласа, тако да је створио своју сопствену методу, затим је покренуо и обуке, да што више људи обучи својом методом намештања атласа. У доста градова по Србији, Предраг има огранке своје организације где су обучени људи наставили да путем његове методе намештају људима атлас, тако да организам се после сам враћа у нормали, долази до оздрављења, а та оздарвљења иду сходно одређеним болестима које су мучиле сваког појединца пре него што је наместиоа атлас Предраговом методом, тако да неко оздрави потпуно за пар месеци, неко и брже, неко за годину-две, у зависности од случаја до случаја…
Ево шта је за Предрагову методу намештања атласа рекао др Душко Ристивојевић, као рекцију на Предрагову књигу: „Препород живота – Здрави без лечења“ (скини књигу):
„Подржимо велику идеју
Коме се обраћа писац ове необичне књиге?
Обичном човеку – да му понуди здрављ на доступан и приступачан начин. Лекарима специјалистима из разних области, да медицинском методологијом и истраживањима дају и научну потврду ове методе довођења организма у природан склад и хармонију, а то је ЗДРАВЉЕ.
Ефикасност и делотворност ове методе Предрага Ђорђевића се потврђује свакодневно, али то није довољно да би ова метода добила на масовности и да би истовремено била заштићена од злоупотребе шарлатана и имитатора који би је упропастили. Нажалост, многе велике идеје су пропале у зачетку на овим просторима, на штету нашег народа. Не дозволимо да се то догоди и у овом случају, па зато подржимо овог човека и његову идеју.“
А сада вам преносим Предрагов пут до излечења којег је он лично описао у књизи „Препориод живота – Искуства препорођених“. Све је пренето са сајта Предраговог удруижења: „Препород„
Мој атлас је намештен 26. септембра 2009. године, и тога дана сам поново рођен, тачније – препорођен. Морам да нагласим да ми је „препорођендан“ важнији од рођендана.
Тада ми у Србији још нисмо имали своје атласологе, него су нам атлас намештали људи из иностранства, који су једном месечно долазили у Београд и примењивали „Атласпрофилакс“ метод швајцарског изумитеља Ренеа Шимперлија. Испунио сам упитник својим многобројним обољењима и потешкоћама, чак сам и маргине потрошио, а то није било све. Имао сам педесет година, а изгледао сам као да имам деведесет.
Од раног детињства сам био страшно осетљив и слабашан, мучиле су ме алергије, упале, прехладе, исцрпљеност и замор, а у трећем разреду сам пуна четири месеца провео у болници. Схватио сам колико сам осетљивији од друге деце и због тога сам се осећао јадно, немоћно и збуњено. Касније, у зрелом добу, почеле су да ми загорчавају живот главобоље и јаки реуматски и неуролошки болови, а имао сам и преосетљивост на поједине намирнице. Рецимо, мирис диње, лубенице, краставца или паприке нисам могао да поднесем, a камоли да тако нешто прогутам.
Негде до своје тридесете године уздао сам се у званичну медицину, али ми она није могла помоћи. Тражећи узроке проблема, већ од двадесете године подробно сам разговарао са лекарима и читао медицинску литературу. Схватио сам да је главни узрок мојих болести у мом телу, а не ван њега. Кад сам дигао руке од званичне медицине, окренуо сам се природној и доживео извесна побољшања, али се нисам избавио. Штавише, у четрдесетим годинама су ми се појачали сви дотадашњи проблеми и настали нови, попут ужасно болних афти у усној дупљи. Неуралгични болови у десној јагодичној кости трајали су ми по пет дана непрекидно. Од њих не може да се спава, да се једе, да се живи…
У то доба у нашој кући одраста троје деце и ја крајњом снагом себе потискујем да би они што нормалније живели. С нестрпљењем чекам да постану пунолетни, па с мојим животом шта буде…
Од четрдесете године се више нисам подвргавао никаквим лечењима. Изгубио сам сваку наду и помирио се с тим да ће ми, како иду године, бивати све горе. Болови ми нису давали да спавам ни да радим, а општа слабост и безвољност била је стално присутна. Замишљао сам да ћу се у педесетим годинама преселити на Кубу, јер ми тамошња клима не би изазивала болове које покрећу контрасти у температури. Тешко би ми пало одвајање од тројице мојих синова, али нисам хтео да ме гледају слабог и болесног у старости, нити да будем терет било коме.
И таман кад сам одустао од живота и хтео да се повучем на место где ћу да скончам, почетком септембра 2009. наиђем на новински чланак о атласу…
Кроз три недеље атлас ми је био намештен. Швајцарски метод је у мом случају био сто посто делотворан, јер спадам у једног од три хиљаде људи са свега две врсте измештености – улево и уназад. Касније ћу, помно истражујући, открити да постоји чак пет врста измештености атласа, а Шимперли је знао за три. Његов метод је био најуспешнији од свих других, а ПРЕПОРОД МЕТОД НАМЕШТАЊА АТЛАСА је резултат темељне допуне и усавршавања Шимперлијевог метода. ПРЕПОРОД МЕТОД је данас једини потпуно поуздан поступак, којим се атлас прецизно поставља на тачну анатомску позицију.
За свега три месеца од намештања атласа, до краја те, 2009. године, ослободио сам се већине проблема који су ме мучили читавог живота. Последња ми је нестала неуралгија, након две и по године.
У Чачку, где сам тада живео, бавио сам се јавним послом, и сви су знали колико сам болестан био и колико ми је намештање атласа помогло, тако да је око двеста људи убрзо после мене наместило атлас.
Изгледало ми је невероватно да више нисам изнутра стар и опхрван болестима. То ме је потпуно подигло и улило ми нову снагу и вољу не само да живим, него да и сам доприносим здрављу људи.
Кроз годину дана Шимперли је организовао обуку у Србији, коју смо прошли нас шесторо. Уз мене и мог сина Филипа, ту је било и троје лекара. Цена обуке је била висока – двадесет хиљада евра по кандидату, тако да сам за себе и свог сина потрошио сву уштеђевину за старост. Но, вредело је, од тада смо помогли многим људима, а ја обуку у Удружењу ПРЕПОРОД ЖИВОТА држим бесплатно, како би што пре што више људи постигло добро здравље.
Шимперли је укупно обучио четири стотине људи на планети. Мој син Филип је био најмлађи у нашој групи, али му је добро ишло. Штавише, кад је неко из Београда једном приликом позвао телефоном Шимперлија с намером да отпутује код њега, он је казао: „Нема потребе да долазите у Швајцарску, мој најбољи студент на планети, Филип Ђорђевић, живи у Београду.“
Три месеца по завршетку обуке радио сам по уговору са Шимперлијем, према којем његов метод не сме да се мења. Међутим, том методу је нешто фалило. Мене је намештање атласа изузетно болело, као да ће ми откинути главу. Пребледео сам, ознојио се, осетио мучнину, умало нисам пао у несвест…
Када сам ја био одговоран за прва два човека које је намештање атласа довело близу несвестице, обуставио сам рад, не желећи даље да мучим људе. Упркос болу, атлас им не би био намештен како треба и излечење би било де-лимично. Нерадо сам прекршио уговор, али сам морао даље да истражујем како је могуће у потпуности наместити атлас. Без обзира на огромне трошкове обуке, пре бих остао у доживотном минусу него што бих наставио да практикујем недовољно добар метод.
Убрзо сам осмислио сопствени метод, смањио број притисака на потиљку и повећао им ефикасност. Све у свему, мој метод је знатно мање агресиван и многи га доживљавају као мало јачу масажу. Најмлађе дете чији сам атлас наместио имало је 45 дана, а најстарији човек 96 година.
Намештање атласа има непроцењиву вредност, као и сам живот. Срећан сам што сам основао Удружење ПРЕПОРОД ЖИВОТА, прву нашу фабрику здравља.
Вероватно овај мој посао и није посао. Често радим и по десет сати, а на крају дана сам одморнији него на почетку. Доносећи другима олакшање, олакшавам и себи, нема умора. Жеља ми је да за мог живота бар једна милијарда људи на планети намести атлас, а онда ће, убрзо за њима, и сви остали.
Погледајте и неке видео прилоге где Предраг говори о својхој методи намештања атласа, док наовом ју тјубе линку можете погледати искуства излечених, међу којима има и познатих личности, има и доктора…
Предраг Ђорђевић о настанку препород масаже потиљка (24.12.2013.)
Браћа Предраг и Ненад Марић били су добровољци у ратовима за Србију и Србство у периоду од 1991 – 1999. Били су у јединици за специајлне Операције државне безбедности Србије, тзв. ”Црвеним Береткама” – Ј.С.О.
Браћа Марић
Један њихов саборац ми је пренео ово:
„Ови момци су ратовали за Србију од 91 до 99, прво у јединици ”Вукови са Дрине” у Републици Србској, а касније у Јединици за Специјалне Операције државне безбедности Србије, тзв. ”Црвеним Береткама” – Ј.С.О. Сад су већ дуже време у скроз проблематичној ситуацији, због јако лошег здравственог стања, хитно им је поптребна помоћ…!!“
Срамота је да су овако храбри и несебични момци данас напуштени од државе Србије, па морају малте не да просе и мољакају за помоћ, да би преживели и лечили се, јер због болести више нису способни да раде и зарађују за живот, а поврх свега живе са тешко болесном мајком.
Издвајам доњи виде прилог као и текстове са интернета о браћи Марић о њиховим болестима, и како им можете финансијски помоћи.
Ненад и Предраг који данас живе у селу Рибари поред Шапца, били су борци јединица Вукови са Дрине и ЈСО. Обојица су били добровољци у Републици Српској и на Космету, и наставили битку за српски народ. Данас ова два честита момка, јунака, воде битку са животом (тешко болесни, са болесном мајком, без примања). Молимо људе добре воље да поделе објаву. Покажимо слогу и јединство сада!
Уплатом на рачуне у Комерцијалној банци» помозимо браћи Марић. Уплаћујте директно у Комерцијалној банци, да би избегли плаћање провизије…
„Браћа Марић тренутно живе од људи добре воље, који знају шта је неимање и желе да помогну. Решење би можда било да добију пензију, али немају ни дана радног стажа због рада на црно, зато уколико неко од наших хуманих читалаца жели да помогне Марићима, може ступити са њима у контакт путем телефона на број: 00381 64 226 24 58 и договорити се око начина слања и доставе помоћи. Њихова адреса је: Немањина 128, село Рибари, 15310 Шабац. Наравно, на услузи је као и увек Редакција „Вести“.“
….. ….. …..
„Оболели од хроничне сензомоторне полунеурологопатије – болести која напада нервни систем и изазива неконтролисана трзања мишића на телу, браћа Марић нису способна за рад, а брину и о 71- годишњој мајци Дости.
Само за лекове месечно треба да издвоје око 30.000 динара, а примају тек око 18.000 динара социјалне помоћи. Док су имали снаге радили су и зарађивали. Од тог новца су и купили кућу у Рибарима, јер су избегли из Гламоча.
Међутим, кућа у којој су, пропада, а они нису у могућности да је обнове. Пре неколико година су решили, у то време акутни проблем, лоших врата и прозора, али у међувремену је отишао и кров, па кад је киша једнако капље и унутра, као напољу.
– То нам је, што нам је. Из ове коже се не може. Тренутно нам је најважније да имамо за лекове, лечење и прегледе, зато се и даље надамо да ће нам неко помоћи. Ни за ово нисмо веровали да ће бити, па се, ето, обистинило – кажу на крају браћа Марић.“
О биоенергетичару Микију Лазовићу писао сам у овом» и овом» чланку, затим сам ступио у контакт с њим преко његовог фејсбук профила» и пао је договор да идем код њега да ми да 3 терапије за здравствене бољке моје имам, јер да би терапије деловале потребно је по Микијевим наводима, имати најмање 3 терапије, док је оптималан број терапија 10-ак, но ја нисам могао остати 10-ак дана код њега у Краљеву.
Код Микија сам боравио 18-ог, 19-ог и 20-ог маја, с тим да сам се 20-ог вратио увече за Бор.
Мики ме је пријатно изненадио, јер када сам га позвао телефоном са Краљевачке аутобуске станице и рекао да сам стигао у Краљево, он ми је рекао да ће за 10-15 минута колима да дође по мене, не би ли ме одвезао до кућице у којој лечи људе, и тако је и било. Мики живи у предграђу Краљева, у насељу Ковачи, где има кућу у којој живи са фамилијом, док му је кућица у којој исцељује људе удаљена око један километар од куће у којој живи.
Док ме је Мики возио до кућице у којој лечи људе, пријатно смо чаврљали о свему и свачему. Мики је заиста био гостопримљив према мени, понудио ми је да спавам у тој кућици где лечи људе, не би ли тако избегао трошкове преноћишта по хотелима, а и не само то, Мики ми је у оближњој продавници за сво време боравка код њега куповао храну за јело, док ми је наредног јутра Микијева жена спремила прженице» за доручак. Заиста, Мики и цела његова породица су предивни и гостопримљиви људи.
Ово је кућица у којој Мики лечи људе, а испред ње на столици седи један Микијев комшија пензионер, он ми је често правио друштво док сам боравио код Микија, пили смо кафу и причали, разговарали…
А ово је „Ћирко“, симпатично Микијево кученце који ми је правио друштво кад би остао сам, а кад би излазио ван ућице да прошетам мало, Ћирко је весело трчкарао око мене и правио ми друштво…
Мики кад год има времена, увек нешто ради на том плацу где му је кућица у којој лечи људе. Вредан је, нема шта…
Код Микија сам био због 3 здравствена проблема, а то је био проблем са очима, посебно са левим оком, због честог мокрења што је указивало на проблем са простатом, и због осећаја исцрпљености, а узрок томе је био баш тај мој проблем са левим оком. Мики ми је у потпуности решио проблем са честим мокрењем, односно са простатом, затим… осећам видно побољшање ситуације са очима, посебно са левим оком, а осећај исцрпљености је за кратко време нестао, за пар дана. Да сам имао времена да дуже останем код Микија, верујем да би ми Мики у потпуности исцелио лево око, но отом-потом, можда ми се пружи још која прилика да одем код Микија…
Како Мики даје терапије…
Мики је један од ретких биоенергетичара који примењује контактне терапије, физичким масирањем пацијентовог тела, и у зависности од случаја до случаја, свака терапија му траје од пола сата до највише 45 минута. За разлику од Микија, око 99% биоенергетичара дају безконтактне терапије путем рада на пацијентовој аури и чакрама.
После сваке Микијеве терапије осећао сам се боље, и да поновим, у потпуности сам решио проблем са честим мокрењем и исцрпљеношћу. Док ме је Мики масирао, осећао сам пријатну топлину и његову енергију.
Једном приликом Мики ми је на мени демонстрирао како његова енергија делује. На простати ми је ставио руку која је била хладна, и ме упита ме:
„Јел ми је рука сад хладна?“
„Да„, одговорих ја…
Мики се затим сконцентрисао, и за пар секунди његова рука више није била хладна, већ се осећала топлина која ми је грејала простату. Мики ми је затим масирао простату одређено време, и за цело то време ја сам осећао топлину у простати и струјање енергије у њој. Овај пример са простатом дајем због других, да их охрабрим да се јаве Микију, јер Мики није преварант, он заиста исцељује људе, ја сам лични сведок томе…
Мики не наплаћује терапије, али ако неко жели да му добровољно да неку пару, Мики то не одбија…
Ко жели да се јави Микију за помоћ, може то урадити на доњи број Микијевог мобилног:
На фејсбуку више нема слободе изражавања и изношења ставова, мишљења, уверења, као што је тога било на самом почетку рада фејсбука, кроз одређен период, то морам да признам. Зато вам је моја препорука да прелазите на, у техничком смислу, сличну друштвену мрежу, где постоји слобода изражавања, а то је „Вконтакте»“. На мом фејсбук профилу», администарција фејсбука блокира да чланци са овог мог блога, а које сам пренео на свој фејс профил, буду видљиви другим корисницима на читање, већ на сваком мом чланку који је са овог блога стоји овај натпис:
„Ова објава крши наше Стандарде заједнице и зато је видите само ви. Обришите објаву. Ево како то визуелно изгледа„.
А кад се кликне на линк чланка излази ова забрана од фејсбука:
Наравно да се требају поштовати одређени стандарди када се јавно пишу текстови, било да се ради о блоговима, сајтовима, разним интернет форумима, или пак друштвеним мрежама попут фејсбука, или руског фејсбука као што је Вконтакте. Дакле, по мом виђењу ствари, у текстовима који се јавно пишу не смеју се безобразним изразима вређати људи по било ком основу, као ни разне групације људи, народи и нације. Но, сваки човек може изразити свој став и мишљење о било коме или било чему, без употребе безобразних увредљивих речи, разних псовки и слично.
У тим својим текстовима ја не вређам никога од ових горе поментих субјеката, што се може проверити читањем, али које те тзв. „стандарде“ по администрацији Фејсбука ја наводно кршим?
Па кршим те „стандарде“ једне велике силе са запада која је у неизбежном пропадању, јер тој сили фејсбук је само инструмент за спровођење своје пропале „демократске“ ароганције, политике послушништва и духа покоравања…
Зашто администарција фејсбука неће да ми сама обрише те чланке, ако већ по њима кршим „наше стандарде“, већ траже то од мене да то учиним?
Зашто ми једноставно не обришу цео профил, ако већ кршим „наше стандарде“?
Па зато што они преко фејсбука траже дух покорности од корисника, а ствар је слична као код наркомана, прво те навуку на „дрогу“, па кад постанеш завистан, онда ти они сами прописују када ћеш да се фиксаш и којим квалитетом фикса, је мораш поштовати „наше стандарде“, да би добио следећу дозу, следећи фикс…
Међутим, ја нисам наркоман…
Али, хајде да видимо како је све то кренуло…
Сећам се…, на фејсбуку сам се учланио почетком 2008-ме године и од тада сам га користио да све своје чланке са мог блога пребацим на фејс, да их и други читају. Тај први налог и профил на фејсу сада ненам, обрисао сам га из одређених разлога, сада имам један други фејс профил, овај».
Наставио сам да ширим своје чланке са блога и на тај профил, али, као што рекох, од недавно админисрација фејсбука не дозвољава да ти моји текстови буду видљив другима за читање, јер, као што рекох, наводно:
„Ова објава крши наше Стандарде заједнице и зато је видите само ви. Обришите објаву“.
Дешаавју се заиста чудне ствари. Сећам се од раније, ја нешто неколицини познаника и пријатеља јавим на њихов мејл, а они ми повратно одговоре на фејсбук, уместо да се само надовежу својим одговором на мејл. Вероватно су у моменту кад су добили мејл од мене, и читали га, видели да сам истовремено онлајн активан на фејсбуку, па су ми зато послали одговор на фејсбук.
Али то је опет чудно, ако си добио од мене мејл, одговори ми на мејл, а не преко фејсбука, без обзира што си видео да сам истовремено онлајн присутан на фејсбуку. Обрнут случај се мени није десио, да нешто неком другу напишем на фејсбук приватној поруци, а он да ми одговори на мејл, уместо на фејсбук…
Интернет је интернет, али све ово говори да су људи не само постали зависни од интернета, него још више од фејбука. Увуко им се у мали мозак, због богатије комуникације него преко комуникације само мејловима…
Због свега тоаг Фејсбук је, шта…?
Фејсбук је само средство запада, да кад затреба, испољи своје одавно формиране погледа на Балкан, ко је ту подобан, а ко није… рат против „познатог примитивног народа“ на Балкану, води се на више нивоа и слојева, као и против других сличних народа и непослушних појединаца, јаких независних индивидуа. С друге сране, фејсбук служи „демократском“ западу да људе учини покорним и послушним, да имају робовско-послушни менталитет, јер ако се неком, као и мени, деси да им фејсбук блокира чланке са њиховог сајта, тако се људима даје до знања шта сме да се пише, а шта не сме, без обзира што у датим чланцима нема вређања никога, ни људи, ни разних групација људи, као ни разних народа…
Тако да ако хоћете да и даље нешто пишете на фејсбуку, морате се покорити, морате постати послушни роб, морате да се покорно уклопите у „стандаре наше заједнице“ и да пишете само оно што одговара „нашој заједници“ илити Новом Светском Поретку (НСП). То је једна од подсвесних порука која се преноси преко фејса у ваш мали мозак, има их више…
Друго, на фејсбуку су вам многи другари и пријатељи скојим сте у контакту, качите фотографије, правите фото албуме, размењујете све то са фејсбук пријатељима, и због те богатије комуникације више комуницирате сњима на фејсбуку него преко мејла, па сте навикли на ту комуникацију, и онда се покоравате вољи „наше заједнице“ што се тиче објава и текстова које постављате на свој фејс профил, односно не смете сваку велику лаж и манипулацију која се одомаћила у народу да раскринкавате, већ само ону коју одобре фејсбук послушни контролори, који служе НСП-у, плаћени су да тако раде…
Међутим, све што имате на фејсбуку имате и на Вконтакте, тако да и на тој друштвеној мрежи у техничком смислу можете да качите на свој профил аудио (на фејсбуку не можеда се диже аудио клип) и видео клипове, да пишете своје текстове и да кроз њих изразите своје мишљење, неки свој став. Нарвно, и на Вконтакте морате поштовати одређена правила, не смете никога вређати у текстовима и објавима…
Ево 2 видео прилога на руском језику, где руси упоређују фејсбук и вконтакте, а један мој друг који зна руски рекао ми је укратко о чему то руси причају, упоређујући те 2 друштвене мреже…
У овом клипу овај млади рус износи свој лични став о садржајима на фејсу, како радец алгоритми, о рекламама и да је у питању сваштарење, и посебно му у техничком смислу смета фејсбук интерфејс…
Дакле, у техничком смислу овај млади руд даје предност Вконтактеу…
Овде се говори о статистици и која катергорија руса користи коју мреже, и ту се види да код руса се више користи вконтакте од фејсбука, што показује овај доле статисдтички приказ извучен из клипа:
Говори се и још и која категорија коју мрежу користи, затим техничке могућности једне и друге мреже, у смислу садржаја који се објављје: аудио садржај, видео садржај, и слично, о ауторским правима. Кажу да је по тим питањима Вконтакте далеко конфорнији од фејбука, и због ових ствари амери су га једном приликом сврстали у пиратерију, вероватно су мислили да је Вконтакте копија фејсбука, што у техничком смислу нема благе везе с мозгом.
Умеју и други да раде исто што и они, нема ту ничег необичног…
Чак раде то и боље.
Али добро, амери никако да преболе да им се империја и светска доминација, полако, али сигурно распада и пропада. Свесни су они тога, али не могу да прежале своје пропаадње, сувишер дуго су навикли на моћ коју су НЕКАДА имали, али одређене законитости живота и битиасња су неминовне, чим доживиш свој врхунац, одмах затим спеди пад, неминован пад…
Људи, због гушења слободе говора и изражавања на фејсбуку, напуштајте га и учлањујте се у Вконтакте».
И на крају, ево дајем вам сликовите приказе око блокада мојих чланака са овог блога на мом фејс профилу, јер то тамо само видим ја, не и други корисници фејсбука који прате мој профил…
Данас вам представљамa Q-Dirодличан управљач датотекама, илити Фајл менаџер (File manager), сматрам га разноврснијим и бољим од најпопуларнијег програме та врсте, Total Commander-om, зато га и користим, зато га и представљам вама, а представљам вам најновију верзију тог програма „Q-Dir 7.51»„. Програм је бесплатан, за разлике од Total Commander-а за којег вам треба лиценца, да гурнете кинту, да га купите. Наравно, наравно…, можете наћи и кракован (бесплатан) Total Commander и скинути га, но ја сам присталица програма отвореног кода, односно бесплатних, којих има по квалитету истих или сличних овим плаћеним верзијама, а у неким случајевима чак и бољих, као што је то случај са Q-Dir-om, мада је то ређе.
Ово» је сајт програмера (Ненад) на коме можете да скинете прегршт разних корисних и бесплатних програма за разне намене и сврхе. Основна ствар код Q-Dir-а ја да у основној поставци има 4 отворена директоријума, илити прозора, док Total Commanderима само 2.
Ево како изглеад основна поставка Q-Dir-а:
А ево како изгледа основна поставка Total Commandera:
Као што видите у Q-Diru имате отворене 4 радне површине (директоријуми прозори), док у Total Commanderu само 2. С друге стране, сваки отворен прозор у Q-Diru можете путем табова (Ctrl + T) да поделити додатно на још 4 радне површине, тако да их укупно у 4 отворена прозора Q-Dir-а имате 16, што је сасвим довољно да путем Q-Dira имате командни простор и потпун преглед свега што радите на компјутеру, дакле све је на једном месту, прегледном месту или центру, што вам штеди време приликом рада на компјутеру, јер ако користите застарели Windows explorer и кад приликом рада кога обављате отворите многе фолдере, фасциле… немате преглед на једном месту, у једном командном центру, онога што радите, тако до долази до благог хаоса и трошења више времена док радите нешто, а често се дешава да вам Windows explorer зариба, да долази до кочења и замрзавања екрана, па онда морате да рестартујете компјутер, и све вам то иде на живце, јер губите више времена на рад, него кад би радили са Q-dirom.
Ево како изгледа Q-dir када се у свакој његовој отвореној радној површина, путем табова, отворе још 4 радне површине, тако да у целом прегледу имате отворених 16 радних површина:
Црвеном стрелицом приказан је један радни простор путем таба, у једном отвореном прозору Q-dira (укупно их има 4), и кад погледате цео приказ видећете укупно 16 радних површина…
Све што радите са Total Commanderom можете да радите и са Q-dirom, дакле можете вршити основне операције као што је трнсфер фајлова из једног директоријума у други, копирање датотека, њихово брисање, преименовање фајлова, гледати фотографије из неког вашег омиљеног фото албума. Са Q-dirom можете одређене формате датотека истакнути одређеним бојама. Q-dir подржава функцију повици и испусти» (drag and drop) унуар своје радне површине, тако да брзо и лако стом функцијом можете да пребацујете разне фајлове из једног директоријума у други.
Кад се инсталира, програм има око 1,5 мегабајта, тако да троши мало ресурса вашег компјутера.
Програм има уграђен FTP клијент за пренос датотека са једног компјутера на други када се користи FTP (File Transfer Protocol) протокол за размену фајлова између удаљених компјутера. Затим, на разним FTP серверима налазе се разни фајлови и програми које можете пренети на свој компјутер, будући да Q-dir има уграђен FTP клијент без кога се такве датотеке не могу пренети, и ствар је једноставна, само одаберете одређене датотеке и FTP клијент ће започети трансфер података.
Q-dir можете подестти да вам све команде буду на србском језику, и ево како то изгледа:
Дале, кликнете на „File„, затим идете на „Language„, и одаберете „serbian„, тако да су вам све главне команде на србском језику, а ево како то изгледа:
Програм можете да скинете са овог» линка оригиналног сајта. Програм има само око 800 килобајта, а имате и портабл верзију програма, тако да га можете ставити на УСБ штапић, илити флеш диск. Што се тиче Windows оперативног систена, Q-dir је саобразан (компатибилан) са свим врстама Windowsа.
До сутра би могло да се прича о Q-diru, али хајде да мало скратимо причу, а сва остала детаљна упутства погледајте са доњих линкова:
И на крају погледајте и два доња видео клипа о Q-diru, један клип је на енглеском језику, а други на руском, нисам нашао ни један клип на србском. Међутим, чак и да незнате руски и енглески, само ако пратите визуелне детаље, можете укапирати „шта је песник хтео да каже“…
Црвеном стрелицом приказан је један радни простор путем таба, у једном отвореном прозору Q-dira (укупно их има 4), и кад погледате цео приказ видећете укупно 16 радних површина…
Недавно сам, после објаве овог» мог чланка о њему, ступио у контакт са нашим биоенергетичарем Микијем Лазовићем. После ускршњих празника отићи ћу до њега. Мики је написао књигу под насловом: „Изабраник – Борба духова“. Књига је преведена још и на руском и енглеском језику, и продаје се преко Амазон сајта».
Мики ме је ангажовао да му помогнем да се нађе редитељ који би по Микијевој књизи направио филм, па ако би неко могао да ми помогне да се успостави контакт са неким заинтересованим режисером који би хтео да направи филм, могао би добру пару да заради.
Сви они који могу да ми помогну у том правцу, нека ме контактирају на доње контакте, и кад се буде пронашао заинтересован режисер, ја ћу га спојити са Микијем:
Соларне топлане шанса века за Србију! Србија би била монополист нове еколошке технологије! Србија би доживела економски препород! Србску власт ово не интересује!!! http://wp.me/p3KWp-5KS
Пусти земљу, да те сади
пусти храну, да те храни
пусти воду, да те пије
пусти ваздух да те дише
Препусти се… и то је све !
Пусти реку, да те чисти
пусти снежну планину
грехе да ти отопи,
пусти Љубав, да те Љуби
пусти Сунце, да те греје
пусти Бога, да се смеје,
Препусти се… и то је све !
26.07.1992., Небојша
..................
1000 Пољубаца
Ако се случајно окренеш
и угледаш прелепу ружу,
замиришеш њен чаробни мирис
тад знај, за тебе миришу
мојих 1000 пољубаца!
Ако се случајно окренеш
и угледаш прелепу срну
тад знај, нежно те гледају
мојих 1000 пољубаца!
Ако се случајно окренеш
и угледаш расплесано дете у игри
тад знај, на плес те позивају
мојих 1000 пољубаца!
Ако се случајно окренеш
а не угледаш ништа
лево, десно, опет ништа
тад знај, управи поглед ка Небу
у Сунце погледај, на то те моле
мојих 1000 пољубаца!
Не, не плаши се, буди храбра
гледајмо се очи у очи,
сузом у сузу
не трепћимо, вечност је у нама
нећеш ослепети
нећеш се опржити
јер знај, нежно те греју
мојих 1000 пољубаца!
