Помозите ми да откријем тајну ко ми је отац, и да ли имам брата близанца или сестру близнакињу…!


Верујем да није касно да дођем до истине, а даћу све од себе да то сазнам, да сазнам тајну ко ми је отац, и да ли имам брата близанца, или сестру близнакињу, а писање о томе на мом сајту може то само да убрза, интернет даје ту шансу.

Можда сам још раније требао да искористим повољност што имам свој блог (сајт) па да пишем о овоме, али добро, дошло је и то на ред, а ради се о томе да сам ја ванбрачно дете мајке Јовановић Стојанке (рођена 1937. – умрла 2013.). Мајка ми се родила у селу Ново Корито, а ту негде 1949. године са родитељима је прешла да живи у Бору, јер је мој деда, Божин Јовановић, добио посао да ради као рудар. Мајка ми никада није рекла ко ми је отац, крила је то упорно, и ту тајну је однела у гроб. Имали смо безброј разговора о томе, највише у мом младеначком добу, али ниша. Такође, неколико пута сам питао и разне рођаке по мајчиној линији да ми октрију тајну ко ми је оатац, надајући се да ће кад-тад да ми то кажу, да то ипак неко мора да зна, али нико „није знао ништа“ што се тиче то рођачке линије. Мало је то чудно, али тако су причали…

Оно што сигурно знам је да сам по рођењу имао 1кг. и 800 грама, дакле био сам недоношче, то ми је мајка неколико пута рекла током живота кроз разне разговоре. Исто тако знам да сам зачет у Панчеву, док је моја мајка била на стено-дактилографском курсу, и чим га је завршила запослила се те 1958. године у Институту за бакар Бор као дактилограф. У институту је стекла и пензију. Иначе, ја сам се родио 13.12.1958. у Зајечарском породилишту, а не у Борском, будући да је моја мајка живела  у Бору са својим родитељима, са мајком и оцем.

Да кренемо на те, барем за мене, мистичне појединости, јер мени је „кум“ био Зајечарски МУП који ми је 3 месеца након рођења (13.март.1959.) дао име – Небојша. Тада се у СФРЈ МУП називао: „Отсек за унутрашње послове НОО-е„. Ово „НОО“ је вероватно Народно Ослободилачки Одбор, а то је данашњи МУП.

Ево мог извода из матичне књиге рођених где ове податке о мојим кумовима можете видети…

Извод из матичне књиге рођених

Кликни на криказ да га видиш увеличано

Погледајмо најбитније детаље из извода.

Означен детаљ црвеном стрелицом и бројем 1 је следеће:

(1)Накнадни упис и прибелешке

Дете је добило име Небојша. Накнадни упис рођеног имена извршен на основу решења Отсека за унутрашње послове НОО-е Зајечар 095 р. 03-1924/59 од 13. марта 1959. год. Зајечар
Издато дана 28 марта 1959 г.
Матичар, Борислав Живковић

Означен детаљ црвеном стрелицом и бројем 1 је следеће:

(2) Примедбе и исправке грешака:

Уписано на основу писмене пријаве опште болнице у Зајечару бр 105/81/58.

Породично и рођено име пријавиоца: није уписано
Пријавилац: није уписано
Матичар: Бранко Стјеповић

Е, сад, шта се овде да приметити под детаљем назначен са бројем 1?

Очигледна је чињеница да се између моје мајке и ванбрачног оца водио неки правни спор, спор око тога коме ћу ја да припаднем, иначе зашто би ми тадашњи МУП Зајечар давао и име, ако се није водио тај спор. Следеће… када се води неки правни спор, морају се навести и имена људи који су у спору, а то је у овом случају моја мајка и тај мој отац (ја сам последица), с тога следи логичан закључак, да је у том решењу ондашњег МУП-а Зајечар, по коме сам добио име, написано и име тог мог оца, тако да би ја тајну о свом оцу открио када бих имао увид у то решење, јер као што видимо, у мом изводу из матичне књиге рођених, назначен је и број тог решања по коме сам ја добио име, и то решење садашњи МУП Зајечар по закону треба да има у свјој архиви, врло просто. Да, то је врло просто, али кад требаш да дођеш у посед тог документа, на шта по закону имаш право, у нашим институцијама и најпростија ствар уме да се закомпликује до изнемоглости.

Марта прошле године био сам У МУП-у Зајечар да откријем тајну свог живота, упутише ме на главног инспектора МУП-а Жаклину Тричковић. Међутим, одмах чим смо започели разговор да ми се пронађе у архивама решење по коме сам добио име, и да копија решења, инспекторка није баш била расположена да ми изађе у сусрет, по тону и начину како смо водили разговор осећао сам то, и инспекторка ми је рекла да њена инситуција наводно нема то решење у архиви, а да претходно није вршила никаква истраживања у архиви, цео наш разговор је био готов за 5 минута.

Па како онда зна да ли има тог решења или не, без икаквог претраживања архиве…?!

Затим ме је упутила да то решење потражим у матичној служби града Зајечара, јер као тамо се налази.

Међутим, проста организациона логика налаже да је то немогуће, јер нема логике да матична служба у својој архиви има ОРИГИНАЛНИ документ којег није ни донела, већ искључиво институција која је и створила тај докумњент, која га је и донела, а то је садашњи МУП Ззајечар који се те 1959-те године када је издао то решење називао „Отсек за унутрашње послово НОО-е„.

Али добро, одем ти ја до матичне службе и рекох шта имам, и наравно службеник матичне службе ми рече да они не држе таква документа у својој архиви, и када га ја упитах. „И шта сад ја да радим„?, он ми рече… „Идите до Историјског архива града Зајечара» и потражите то решење код њих„?!!

Тек ово нема везе с мозгом, и помислих у трену: „Батице, решише ови да те шетају тамо-амо…“ и рекох себи. „… „добро ајде, прошетај се мало својим родним градом, лепо је време…„. Нађем ти ја тај архив, уђох, и на моје велико изненађене, један човек и једна жена који су тада радили у архиву, тако су ме лепо и људски примили кад сам почео да им излажем мој проблем, чак су ме и понудили кафом, да мало уз кафицу попричамо натенане, па да ми они предложе шта да радим даље. Попричаснмо лепо ми, но видели су и они да инспекторка Зајечарског МУП-а није желела да ми изађе у сусрет, па ми саветоваше следеће:

„Нема сврхе да опет идете код ње да разговарате, бићете поново одбијени, већ идите на писарницу МУП-а и упутите инспекторки писмени захтев да вам се изда копија тог решења, јер тако ћете имати тај документ код себе, за своје даље потребе.“

Учиних ја тако… и за 5-6 дана инспекторка ми на моју адресу у Бору пошаље следеће обавештење:

Обавештење полицијске управе у Зајечару

Кликни на приказ да га видиш увеличано

Као што се и види у обавештењу, добио сам исто образложење као у петоминутном разговору са инспекторком, а лично не верујем да је било шта у међувремену „копала“ по архиви, јер да је истраживала, морала је наћи то решење, будући да нема логике да оригинални документ МУП-а држи нека друга институција која га није ни издала, то су ми и потврдили људи из архива града Зајечара! Њима је та материја и проблематика позната.

Е, сад, моје питање је за оне који се разумеју у ове правне заврзламе, а желе да ми помогну (правници, адвокати…), шта ја да радим даље да бих добио тражени документ?

Моје мишљење је да још једном идем до инспекторке, да поново разговарамо о свему, па ако ми поново не изађе у сусрет, да се обратим са захтевом начелнуку Зајечарског МУП-а?

Има још једно битно питање, на то ми је сугерисао Иван Миљковић», то је за познаваоце закона, а питање је:

По ком законском оснуву је те 1959. године тадашњи МУП Зајечар, односно „Отсек за унутрашње послове НОО-е“ имао законска овлашћења да одреди име неком детету, некој беби по рођењу?

Друго, нека ми познаваоци ове материје кажу по ком законском основу који важи данас, МУП може да да име некој беби по рођењу?

Могуће је да се све то поклапа са законом из 1959. година, зато то и питам, а и када се сазнају све законске стваке по којима МУП има овлашћења да некој беби одреди име, лакше је проникнути из ког КОНКРЕТНОГ разлога се то ради, а у мом случају је евидентно да је то било због мене, или због брата близанца или сестре близнакиње ако су се евентуално родили, па се решавало ко ће коме да припадне, ко мојој мајци, а ко том мом несуђеном оцу, а око тог зашто ја мислим да имам брата близанца или сестру близнакињу, започећу сада да прозборим коју реч, а пре него што почнем са обрзлагањем, замолио бих све који желе да ми помогну следеће:

Сви они који саветима желе да ми помогну, нека то учине преко мојих контаката које ћу оставити на крају текста.

Моја сумња да имам брата близанца, или сестру близнакињу је податак који ми је лично мајка неколико пута рекла током живота, а то је да сам по рођењу имао само 1 кг. и 800 грама, а то се обично дешава када се роде близанци. Друго, имам врло снажну интуицију у том правцу, то ме прати целог живота! И једини начин да се сазна истина је имати увид у протокол порођаја моје мајке, то још нисам затражио, но намеравам да то ускоро затражим од болнице где ми се мајка породила, али плашим се да ће ме и ту одбити, но све у свему то ћу урадити, а Иван» ми је написао у мејлу како да срочим тај захтев, будући да има огромног искуства са тим институцијама и законима. Ових дана „копам“ и тражим неки евентуални утицајни контак, који би ми помогао да добијем и копију решења Зајечарског МУП-а по коме сам добио име, као и контакт из болнице у Зајечару, ради добијања копије протокола мајчиног порођаја.

Ако би неко од људи који прате мој блог могао у томе да ми помогне, био бих му врло захвалан. Доказ да је било мутљавине на порођају моје мајке је и податак број 2 кога сам невео да стоји у мом изводу из матичне књиге рођених (МКР), а то је следеће:

(2) – Примедбе и исправке грешака:

Уписано на основу писмене пријаве опште болнице у Зајечару бр 105/81/58.

Породично и рођено име пријавиоца: није уписано
Пријавилац: није уписано
Матичар: Бранко Стјеповић

Дакле, постоји и писмена пријава заведена под одређеним бројем у Опшој болницу, и по тој пријави матичној служби су послати подаци да их стави у извод из МКР, али видимо да нема потписа пријавиоца у рубрици за то, нити пријавиоца из саме болнице, као ни породично име пријавиоца!?

Заиста чудно, зар не?
И те какве је ту мутљавине било…!

Сад долази на ред нешто што је веома снажно утицало на мене, ради се о једном догађају када сам имао 18 година, но пре тога потребан је мали увод, да се види како је до тога дошло…

Од најранијег детињства, па отприлеке ту негде до 13-14 година мог живота, редовно сам са мајком ишао код једних мајчиних пријатеља, то је био један диван брачни пар, супруг је био утицајан судија у Борском општинском суду, звао се Дуцић Драгомир, а са његовом женом Дуцић Славком, моја мајка је радила у истој канцеларији. Заиста сам се веома пријатно осећао док смо били у госте тој породици, једва сам чекао када ћемо следећи пут ићи. И тако једном приликом када сам има ту негде око 12-13 година, сећам се да ми је чика Дуца рекао, да ако пожелим да икада разговарам с њим, да решим неки проблем, или били о чему да се ради, могу слободно да дођем код њега у суду где је радио, а потребно је само да кажем портиру да сам Стојанкин син, и одмах ће ме портир послати у његовој канцеларији.

Пар година после тога размишљајући о мистерији ко ми је отац, мени у магновању, онако одједном, сине мисао и закључак:

Па да, то је тооо…!! Чика Дуца је као судија узео моју мајку у заштиту кад је био тај правни спор око мене, између ње и тог мог оца (зато ме је она и стално водила у тој доброј породици док сам био мали…), јер она се поверавала чика Дуциној жени на послу где су заједно радиле у истој канцеларији (у институту се моја мајка запослила пре порођаја), тако да је чика Дуца тачно знао сваког момента кроз шта моја мајка пролази, и 100% је рекао својој жени, да ако се ситуација искомпликује, да га обавести одмах“.

И био сам у праву, чика Дуца је знао све, а то показује следећи догађај…

Била је то 1976. година, имао сам 18 година, сетих се тих чика Дуциних речи и одох до суда да га посетим, с намером да га питам може ли се сазнати ко ми је отац. И било је како је и рекао, уђох у згради општинског суда, и чим сам портиру објаснио ко сам, овај му то јави, и чика Дуца је јавио да ме пошаље код њега. Уђох ја у његову канцеларију, чика Дуца се осмехну онако срдачно, поздрависмо се, он ме понуди соком, и после кратког уводног необавезног разговора: „Како си Небојша, шта радиш“… итд… чика Дуца ми рече:

„Хајде Небојша, сад кажи због чега си дошао?“.

Ја га одмах упитах:

Чика Дуцо, да ли се може сазнати ко ми је отац„?

Чика Дуца ми одмах одговори, онако јасно, кратко и значајно, био је савршено миран, без и једног трзаја нервозе на лицу рекао ми је савршено мирно:

„Небојша, то може да се сазна, али ти ја то не бих препоручио.“

И не знам зашто, али мене је тако јасан, миран и брз одговор баш изненадио, нисам знао шта да му одговорим, био сам збуњен, па сам му онако мало кроз зубе и дрхтавим гласом одговорио:

„Овајјј… јааа ћу… ја ћу чика Дуцо да размислим 2-3 дана, па ћу доћи до вас да вам кажем шта сам одлучио…“.

Чика Дуца се насмеши, и онако топло ми одговори:

„Важи Небојша, договорено“.

Поздрависмо се и ја изађох из његове канцеларије.

И погађате, нисам никад дошао код чика Дуце, а имао сам шансу живота да сазнам ко ми је отац, јер чика Дуца је био тако добар и поштен човек, човек који држи до части и речи, и да сам доша код њега са захтевом да се отвори процес око сазнања ко ми је отац, апсолутно сам сигуран да би чика Дуца све то покренуо, и ја бих сазнао ко ми је отац. Али ја због неких мени и дан-данас неразјашњених околности нисам учинио корак који је требало да учиним, као да сам био на неки чудан начин омађијан нечим, а требало је само да поново дођем код чика Дуце, његова канцеларија је била на 5 минута хода од зграде где сам становао. Тако близу, а мени тако далеко…

То нисам никад могао себи да опростим, тај кикс, јер године су се низале и пролазиле, и када сам се поново сетио свега, и намерио да одем код чика Дуце да отвори цео тај просец око мог оца, чика Дуца је већ био умро… остале су само речи да одзвањају у мом сећању…: „Небојша, то може да се сазна, али ти ја то не бих препоручио„. Но ко зна, можда из неких разлога то тек сада треба да сазнам, и можда тај мој отац више није ни жив, јер да је жив, требао би да има више од 80 година, а можда је и жив. Да ли је мртав или жив, то не знам, али знам да КОНАЧНО желим да сазнам ко је он!

А што се тиче тога да ми је тадашњи МУП Зајечар дао име, то не само да говори врло јасно да је вођен спор између моје мајке и тог мог оца само око мене, коме ћу да припаднем, јер да је мајка родила само мене, ја би у тој ванбрачној заједници припао њој, јер само по себи се разуме, будући да нису били венчани, да ја припадам мајци која ме је родила, а не ванбрачном оцу који неће да ме призна за сина, и то је разлог да се не води у том случају било какав спор, али… ако је моја мајка родила близанце, јер ја сам био тежак само 1 кг. и 800 грама нашта све то указује, е ту би онда имало неких елемената да се води спор око деце, које ће коме да припадне, поготуву што лично мислим да је тај мој несуђени отац био утицајан човек у Бору, неки моћан комунистички функционер сигурно, а у прилог тој варијанти говори следећа чињеница, а то је да је моја мајка отишла у 35 км. далеки Зајечар да се породи (?!), а не у породилишту у Бору које је на 15 минута хода (или 2 минута вожње неким возилом) било удаљено од рударског стана где је моја мајка живела са родитељима, јер ко би уопште и пристао да је вози до Зајечара да се породи, ако зна да му је породилиште ту испред носа.

Међутим, када сам размишљао о томе, и пратећи логику догађаја и могућег сценарија, вероватно је моју мајку да се порађа у Зајечару наговорио који месец раније тај мој отац, јер знајући њу, знам да лично то не би урадила никад, не само она, већ било која мајка, али ко зна шта јој је све обећавао тај мој отац, а евидентно је да није желео да се порођај деси у Бору, могуће је да је био већ ожењен, могуће да је имао неке своје личне скривене планове, па је зато моју мајку уз разноразна слаткоречива обећања убедио да се порађа у Зајечару кад дође време за то, а и не само то, већ сам сигуран да јој је у тој ситуацији он лично гарантовао и обезбедио превоз до Зајечара, до Зајечарског породилишта, јер нико жив је не би возио до Зајечара у моменту када она задобије трудничке болове, кад зна да за 2 минута колима може да стигне до Борског породилишта које је било оспособљено за порођаје исто као и Зајечарско.

Још један детаљ… мислим да је то била 2009. година када сам ишао до Параћинског села Стрижа да се упознам са једним Дуцијевим поштоваоцем (тада сам одржавао Љубодрагу Симоновићу Дуцији блог), јер позвао ме је у госте. Претходно ми је хвалио неког тамошњег видовњака, да је добар, да има резултате. Наравно, ја нисам отишао тамо због тог видовњака, већ због тог Дуцијевог фана, и после сам требао да за дан -2 продужим пут з Београд. Одведе ме он код тог видовњака, и он ми рече да сам имао сестру близнакињу кад се порађала мајка, још нешто ми је рекао у вези тога, али се сад не сећам шта, али ето, и тај детаљ је интерсантан, мада наравно моја сумња да имам брата близанца или сестру близнакињу, базирана је на овим јаким чињеницама да сам био недоношче од 1 кг. и 800 гр. као и речи судије, чика Дуце, које упућују на јако сложену и компликовану ситуацију, па затим моја јака интуиција итд.. итд… али добро, ако ми из Зајечарске болницве дају копију протокола мајчиног порођаја, све ће то да се сазна, а с друге стране ко зна, могуће је да ми и болница не изађе у сусрет, као и инспекторка Жаклина.

Да сумирам, пре свега, ако је могуће да неко ко познаје законе (правници, адвокати) да ми каже по ком законском основу је те 1959. године Зајечарски Отсек за унутрашње послове имао законска овлашћења да некој беби по рођењу да име?
Какав је тај закон данас, за данашње време?

Ако неко ко прати мој блог, има неки јак контакт у Зајечарском МУП-у, као и у општој болници у Зајечару, нека ми се јави, да ми да тај контакт, и тада би требао да решим своје проблем, да добијем копију решењеа по којем ми је Отсек за унутрашње послове дао име.

То решење је кључ свега…!
Ићи ћу до краја, па шта буде!

Моји контакти су следећи:

Е – пошта: orgonster@gmail.com
Вибер: (062/354943)
Скајп: „orgonster“, или откуцати моје име и презиме: Јовановић Небојша, може и латиница и ћирилица, наћи ћете ме.

Напомена за Вибер. Вибер имам само на рачунару преко једног емулатора (тако да компјутер имитира паметни телефон), јер мој мобилни телефон не подржава вибер, али вибер ми је и те како користан и овако на рачунару, због бесплатних СМС порука и чата.

Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Терапеутски генератор фреквенција (ТГФ) за лечење људи од разних болести…


Крајем марта ове године, упознао сам иноватора Теслијанца који је направио Терапеутски Генератод Фреквенција (ТГФ) за лечење људи од разних болести, јер дуго проучава Теслу и његов рад, а познато је и да се Тесла сам лечио неким својим сопственим апаратом са фреквенцијама.

Ако ставимо Теслу по страни, јер колико ја знам Тесла ништа није писао о том апарату с којим се самостално и стално лечио, а да би вам било јасније о чему се ради, зачетник свега на јавној научној сцени био је генијални доктор Ројал Рејмонд Рајф, кога је својевремено фармаколошка мафија унишптила.

Имам на свом блогу један чланак о њему, пренео сам га са сајта фантастичне новинарке Ивоне Живковић:

Како је пре 70 година лечен рак!
http://wp.me/p3KWp-9i

Заправо све је кренуло после објављивања овог доњег чланка на мом блогу, на десетогодишњицу отварања мог сајта (20.03.2007.):

Овај апарат за индукцију био-волтаже ми може помоћи! Енергетска медицина…
http://wp.me/p3KWp-7Ip

Ту сам објаснио укратко свој врло сложен проблем са левим оком, као и то да ми биомодулатор Др Тенанта може помоћи. Међутим, ти апарати су скупи, јер јефтинији модел „Биомодулатор Плус“ кошта 2750$, док она друга верзија „Биомодулатор Про“, кошта 5550$.

Е, сад…, тај мој чланак видео је један мој добар пријатељ из Београда који прати мој блог, он је машински инжењер, али је и иноватор, а ја те људе истинске зналце попут њега називим укратко: „Теслијанци„…

Чим је видео тај чланак, тај мој пријатељ ми се јавио на мејл и препоручио ми да се јавим једном његовом добром пријатељу који је такође изузетан иноватор, дао ми је контакт и рекао ми је да можда он може да ми помогне својим изумом да решим мој проблем са левим оком.

Јавим се ја мејлом одмах том иноватору, он погледа чланак о др Тенанту, и јави ми да се он бави истраживањем дела Николе Тесле већ дуже време, као и то да је конструисао један апарат сличан др Тенантовом, којег је назвао „Терапеутски генератор фреквенција (ТГФ)„, и рекао ми је да ми његов апарат може помоћи, али ми је рекао и то, да је његов генератор још бољи од др Тенантовог, а уз то да је и далеко јефтинији, кошта 300€.

Тај његов генератор користи и власник једне приватне поликлинике, једна докторка се излечила с њим, као и многи други, као и сам изумитељ, ево укратко шта ми је рекао:

„Користе га у неким поликлиникама и имају фанстатичне резултате, па би могао да дам и контакт са неким од власника поликлиника, а он би могао да исприча искуства. На пример, докторка која је почела да ради у једној поликлинице третирала је на себи тежак облик стања који направи кандида, и прву терапију није могла да издржи не због бола, већ како је она објаснила; – једног чудног стања дезорјентисаности, али је наставила… и са седам терапија очистила организам од упорне гљивице.

Имам случај мултиплеx склерозе… сада човек трчкара по Кошутњаку, а био је у колицима. Једном речју, уређај може да помогне целој породици од сасвим мале деце па до најстаријих. Имам ових дана случај пријатеља мога сина, односно са његовом ћерком од 4,5 године снажан бол у уху, третман против бола је одмах анулирао бол у првој терапији, а после прешли на ухо и дете више нема бола.

Ја сам имао Helicobacrer pylory и са осам терапија јуче сам добио извештај да је резултат негативан, па када се зна да званична медицина нема лек који је ефикасан, мислим да тај податак довољно говори…“

ТГФ има могућност лечења у целом опсегу, где се третирају сви патогени (бактерије, вируси, гљивице, приони, паразити…) који нападају људски организам. Односно, нема фреквенције коју не може да генерише и то од 1 херца (Hz) па до 999.999 херца, и сви патогени сада познати могу успешно да се третирају. Иновтор је у свом апарату додао могућност да корисници могу и сами да креирају терапију за своју болест…

Пошто знам да већ дуже време на тржишту постоји „Zapper„, апарат за неутрализација паразита, вируса и бактерија из људског организма путем одабира фреквенција, којег је направила др Хилда Кларк, кроз преписку са креатором и изумутељем ТГФ-а, дошао сам до закључка да је ТГФ квалитетнији, и ево из те преписке са нашим иноватором, издвајам шта ми је, упоређујући Zapper и свој ТГФ, рекао сам изумитељ…

„Приметио сам да неко израђује Запер са више фреквенција, али максимално 10, а има и оних који кажу да производе Запер који скенира све фреквенције, али то није добро, јер се патоген третира врло кратко, мање од секунде, па ако има двадесет пролаза, то значи да се патоген третира мање од 20 секунди, а сви озбиљни научници, највише Руси, предлажу третман једне фреквенције најмање три минута, јер мање третирање га не може уништити (вируса, бактерију, паразита, гљивицу…)..

Ја сам у ТГФ унео само најчешће проблеме људске врсте, и оставио могућност да сваки корисник може сам креирати терапију за своју болест и подаци се могу убацивати једноставно, а и брисати, па тако се може креирати 16 различитих третмана, а ја сам у упуству нагласио где се могу наћи фрекфенције на интернету.

Уређај је је мултифункционални и буквално је све обухваћено. Односно, имаш непоткупљивог доктора у кући. И на крају увек кажем да се почиње од дијагнозе чије се фреквенције убацују, врши се третман и после извесног времена пацијент поново пролази испитивања у лабораторији, и тада се виде резултати.

Ја свакоме кажем, ако је исправна дијагноза и нема успеха (до сада се тако нешто није десило), могу уређај неоштећен да врате и ја враћам новац.

Нажалост…  има људи који покушавају и да се богате на рачун болесних што је мораш признати неморално. И још једна битна напомена, коју сам добио од једног нашег пензионисаног професора медицинског факултета у Београду, да се патогени бране када се нападну, скупљају се у мембрану и чак мењају фрекфенцију, и то је био мој најтежи задатак, приликом пројектовања, да се препознати патоген третира и убије док се не промени, што врло успешно ради.

Дотични иноватор дао ми је број мобилног телефона власника једне поликлинике који најдуже користи његов генереатор. Назовем ти ја њега, и ом ми исприча све најповољније за генератор, као и да се његова цела породица не скида са њега, јер им решава све здравствене проблеме.

Иначе, овај терапеутски генератор фреквенција о коме причам, не смеју да користе труднице, као ни особе са уграђеним пејсмејкером и разним другим имплантима.

Такође, дотични иноватор конструисао је један посебан апарат за неутрализацију сваке врсте бола, и навео ми је пример, да бол у зубу неутралише за само 3 минута, а тај апарат му кошта 150€.

Тај иноватор ме усмено овластио да му продајем генератор, као и овај апарат за неутрализацију сваке врсте бола, јер због презузетости он нема времена за то, и да ћу имати 20€ провизије за сваки продат апарат преко мог имена.

Сви који су озбиљно заинтересовани да купе овај генератор, нека ми се јаве на мој мејл: orgonster@gmail.com

Заинтересовнима ћу дати контакт информације са иноватором (његов мејл и број мобилног телефона), као и текстове о његовом изуму, упутсва за рад, а касније се сваки заинтересован може преко скајпа спојити са иноватором ради шире комуникације, разних објашњења око рада генератора.

Ето то би било то, па ко је заинтересован нека се јави….

 

Донације – Текући рачун


Динарске донације уплаћивати искључиво у Интеса банци, ево података.

………………..

Банка Интеса

Уплатиоци уплатницу попуњавају овако:

уплатилац:…….. име донатора…
сврха уплате:….. на текући рачун
прималац:……… банка Интеса
износ: ……………..

Број мог текућег рачуна је:
160-5400100450913-16
………………..

 Ако треба да се наведе моје име и презиме и адреса становања подаци су следећи:

Прималац:
Небојша Јовановић
3.Октобар 32/7, 19210 Бор

 

НАПОМЕНА:

Ако ми неко жели уплатити неку девизну донацију из иностранства, то треба урадити искључиво преко Western Union банке, а као што већ написах, подаци о мени као примаоцу донације приликом уплата преко Western Union банке као што су моје име и презиме, моја адреса као примаоца је одмах изнад, већ сам све написао у примеру за Интеса банку, само још треба додати и име државе, Србија

 

Уплате путем ПостНета

Уплате  се врше преко броја мобилног телефона ономе коме се желе послати паре, и можда ће овај вид новчаних трансакција бити неком погоднији, од уплате на банковни рачун. Ево како изгледа та ПосТнет упутница, горња слика је за ПосТнеТ упутницу, а доња за Поштанску упутницу. Разлика је у брзини испоуруке:

skica

 

Моје име, презиме као и адресу становања већ знате, а мој број мобилног је:
062/ 354 943

Захваљујем се унапред свим донаторима…!

У веома тешкој сам ситуацији! Потребна ми је хитна донација…!!!


Овим апелом за помоћ, за донацију, обраћам се људима који су свих ових година пратили мој сајт, и који цене оно што сам писао на њему, јер:

Потребна ми је хитна донација од 300€, или убрзо егзистенцијално пропадам, тонем…!!!

Првих 50€ потребно је најкасније до 15-ог августа да ми стигне, да бих уплатио кртични износ за станарину (У Београду се то назива „Инфо стан“), у противном… шчепаће ме за врат ови извршитељи (лешинари)!!
Касније ћу то подробније објаснити…

Наравно, може и противвредност у динарима, од више донатора, ко колико може.
Уплате се могу вршити преко мог доњег текућег рачуна у Интеса банци…

………….

Банка Интеса

Уплатиоци уплатницу попуњавају овако:

уплатилац:………. име донатора…
сврха уплате:…. на текући рачун
прималац:……….. банка Интеса
износ: ……………..

Број мог текућег рачуна је:
160-5400100450913-16
………….

Напомена: Овај основни текући рачун у Интеса банци користићу до 12 септембра. 2017., јер од 15.09.2017. ступа нова тарифа на месечном нивоу за одржавање текућег рачуна, досада се у Интеси на месечном нивоу плаћало по 125 динара за одржавање основног текућег рачуна, а од 15-ог септембра износ ће бити 195 динара. Међутим, поента је у томе што у овом старом начину одржавања текућег рачуна, 125 динара су ми наплаћивали само у оном месецу у којем имам неку уплату, не и у месецу кад је нема, али када на сцени ступе нова правила, 195 динара ће ми одбијати сваког месеца, и кад имам неку уплату, и када је нема, тако да ћу 13-ог септембра укинути текући рачун у Интеси.
С тога бих замолио неког да ми на овај мој мејл: orgonster@gmail.com јави да ли постоји нека банка која и са тим новим тарифним сумама (и правилима) за одржавање текућих рачуна који су ступили на сцену, одбија одређену суму за месечно одржавање рачуна само кад има уплате, не и када је нема?

******************************
Важно!

Данас 11. септембра 2017. убацујем овај додатак, јер имао сам погрешне информације око Интеса банке и месечног одржавања рачуна код њих. Интеса је задржала стари начин месечног одржавања рачуна који ми је одговарао, тако да сам задржао текући рачун код њих, нећу га укинути као што сам најавио, што значи да се донације и даље могу уплаћивати на мој рачун код Интесе.

Такође сам отворио и нов текући рачун код mts» банке, а број мог текућег рачуна код mts банке, и остале релевантне податке, можете прочитати у мом доњем најновијем тексту:

Донације – Текући рачун
https://dzonson.wordpress.com/2017/09/11/donacije-tekuci-racun/

******************************

Други вид уплате је у поштама путем ПостНета, односно путем броја мобилног телефона онога коме се уплаћује новац и његовог имена, а подаци за мене су следећи:

Име: Јовановић Небојша
Моб. 062/354 943

Ево како изгледа тај вид уплате…

Уплана путем ПостНета

Ево како изгледа та ПосТнет упутница, горња слика је за ПосТнеТ упутницу, а доња за Поштанску упутницу. Разлика је у брзини испоуруке:

skica

Сва објашњења можете наћи ма доњим линковима…

Трансфер новца – Србија
http://bit.ly/iHlVgJ

Друго… интернет ћу имати само до 10.08.2017., јер ми је до сада интернет, у задњих око годину ипо дана, уплаћивао један од донатора са доњег списка, заправо до јуна, а ја сам од позајмљених пара уплатио интернет за јул, јер сам предосећао да ће доћи до ове ситуације, мада сам гајио доста наде да ћу успети да зарадим неки динар, да не дођем у ситуацији да морам да тражим донације, јер сам се у јуну месецу јавио на 3 огласа око брања малина за почетак јула на подручју око Ивањице, где би дневница била 2000 динара. Међутим, на сва 3 места сам извисио, биле су то разне манипулације и преваре и све је пропало, мада сам мислио да ако се пријавим на 3 огласа, барем ће на једном месту „да упали“ и да ме позову, али цврц… све су биле преваре….!

Тако да ако би ми неко уплатио интернет за август месец, био бих му захвалан, јер мени интернет значи „као да имам хлеба“, због комуникације са људима који би желели да ми помогну. Онај ко хоће и може да ми уплати интернет за август, треба то најкасније да уради до 9-ог августа, јер ако се до тада не уплати интернет, мој провајдер ће ме 10-ог августа искључити са интернета.

Мој провајдер је БеотелНет, и ево како треба попунити уплатницу да би ми се уплатио интернет, а износ је 1352 динара:

Nalog-za-uplatu-interneta

Кликни на слику да је видиш увеличано

Напомена: Ако постоји неко ко жели да ми уплати интернет за август, нека ме обавезно назове на мој мобилни, да се не би дуплирале или триплирале уплате, па бих ја онда јавио да ли ми је неко већ уплатио или није.

Објашњење моје ситуације…

Већ око 4 година сам на социјалној помоћи и народној кухињи и дошао сам у веома тешкој егзистенцијалној ситуацији, пошто ћу цео август, септембар, октобар и пола новембра бити без социјалне новчане помоћи која се на годишњем нивоу исплаћује 9 месеци, па онда следе 3 месеца паузе без икакве помоћи, и за та 3 месеца ми социјалци треба да обновимо документацију да би нам се издало ново решење о новој 9-омесечној транши помоћи (ако ти поново издају решење), и све тако у круг. Износ моје претходне месечне транше новчане помоћи био је 4.940,00 динара. Једину бенефицију коју ми социјалци имамо за време трајања исплаћивања новчане помоћи, је бенефиција на плаћање струје. Међутим, у тој паузи када не примамо ни динар, плаћа се пуна цена струје, а ту, поред станарине, долазе још и трошкови за фиксни телефон.

Сваког месеца уназад неких годину ипо дана, ја увек упадам у критични 7-ми месец дуговања за станарину, када ми прети да ми стамбено предузеће које врши наплату станарина прилепи тужбу за дуговања, али сам се до сада увек некако извлачио и у критичном тренутку уплатио критичну суму, да би стално одржавао дозвољени ниво кашњења око уплате станарина, а то је 6 месечних рата. Нешто је колко-толко пристизало пара од донација, а нешто сам зарађивао радећи код комшија на плац, кад ме позову, не сваки дан.

Међутим, овога пута, на „ивици провалије“ сам, сиромаштво ме све више нагризе…

Због свега тога ми је потребна донација од 300€, јер та сума је минимум минимума да егзистенцијално опстанем у августу, септембру, октобру и пола новембра када ћу (отпртилике 20.11.2017.) примити прву траншу социјалне помоћи на основу најновијег решења кад га будем добио у октобру, и највероватније ће месечна сума бити ту негде око 5000 динара, можда и више.

Дакле, у случају да ми неким потребним темпом стигне та потребна донација, тада бих за сваки месец када не примам помоћ имао по 100€ да плаћам дажбине и за најнеопходније потрепшине (сапун, шампон, тоалет папир, шећер, кафа, евентуално неко воће, лука и сл.), а касније кад будем почео да примам нову 9-омесечну траншу биће мало лакше, јер ћу имати бенефицију на плаћање струје, па ту дође још нека мала зарадица кад будем радио код комшија на плац, тако да ми суштински ова донација од 300€ попуњава троипомесечну празнину када не примам новчану помоћ, и када се све ово узиме у убзир, и ако буде среће, та донација ми продужав „рок трајања“ на још годину дана, до јула месеца наредне године, до када морам, како год знао и умео, да нађем неко егзистенцијално решење, иначе овде у граду пропадам, јер живот ће свима нама тзв. „слободним грађанима“, постајате све тежи и тежи и неиздржљивији. Жеља ми је да пређем да живим негде на селу, или у оквиру неке еко-заједнице, јер живот у граду ће бити све тежи и тежи, неподношљивији, то је оно што нам сигурно долази са овом пљачкашком и издајничком влашћу…!

Наравно, овај мој апел за донацијом од 300€ онима који су пратили до сада мој блог, није никакво морање или обавеза, већ на добровољној бази, и ко може да уплатити неку суму.

Не знам шта више да кажем… врло је могуће да ће ово бити мој последњи текст који ћу икада у животу да напишем на свом блогу (дај Боже да не буде тако), јер долазе претешка луда времена за голи опстанак, то нам свима виси у ваздуху, зато овом приликом желим да се захвалим свим досадашњим донаторима са доњег списка, да им пожелим добро здравље, њима и њиховим породицама, као и све најлепше у животу…!!!

Поздрав свима…!

Моји донатори од јула 2013. године па до краја јуна 2017.

1. Војинка Мијатовић»
2. Игор Барјактаревић»
3. Сања Марић
4. Др Слађана Велков»
5. Дипл. инж. Светислав Велков
6. Драган Радовић»
7. Здравко Глигић»
8. Гато Матка»
9. Вања Закањи»
10. Милан Зарић»
11. Срђан Трајковић»
12. Љубодраг Симоновић Дуци» (до пре разлаза 22.11.2015.)
13. Весна Медин
14. Др Садуша Реџић»
15. Ристић Гордана
16. Никола Лончар»
17. Предраг Плавшић
18. Сава» Росић»
19. Верица Докнић»
20. Владимир Николић
21. Владан Пантелић»
22. Иван» Старчевић»
23. Павличевић Саша
24. Вукица (моја кума)
25. Непознат донатор (уплата у улици Незнаног јунака у Београду)

Галија – Народе мој

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

 

Овај апарат за индукцију био-волтаже ми може помоћи! Енергетска медицина…


Ово морам да објавим, јер ми ова метода лечења коју ћу да прикажем може помоћи да се брзо излечим. Наравно, та метода може помоћи и другима код разних обољења, па и од аутизма, а ради се о енергетској медицини.

Укратко…

Пре 2 дана сасвим случајно сам набасао на 2 преведена видео прилога где др Тенант из Америке приказује свој апарат, један биомодулатор који мери енергију на ћелијском нивоу људског организма и додаје волтажу сваком органу коме је потребна, па сам одлучио да све ово објавим, јер овакав начин лечења може помоћи и мојим здравственима проблемима, као и многим другима.

Али почнимо од почетка, да видимо како је у ствари др Тенант сам себи помогао када је 1995. оболео од енцефалитиса», тако да више није био способан да ради».

Енергетска медицина лечи све – др Џери Тенант (Jerry Tennant)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Оболивши од енцефалитиса др Тенант је добар део дана био онеспособљен за било какав рад и активност, спавао је по 16 сати дневно. Прегледали су га тада најбољи лекари и рекли му да има 3 вируса у мозгу, али да не могу да му помогну, препустивши га судбини. Др Тенант се није предавао, већ је почео да чита књиге које су описивале енергетску медицину, енергетски начин лечења путем акупунктуре, ајурведске медицине, а пре свега читао је књиге о ћелијској биологији, јер је био ношен идејом да му ћелије у мозгу немају довољан биоелектронски елетрицитет, односно напон и волтажу, да би радили здраво, нормално и функционално, па је зато „зарадио“ енцефалитис, будући да је као офтамолог лечио људе са вирусним инфекцијама очију, па је с тога и сам удисањем унео у себе вирусе. Вођен идејом енергетске медицине… схватио је да треба да некако измери напон на којој му ради мозак, као и да открије на којој волтажи треба да функционише мозак да би он био здрав. Открио је да је ту енергетску технологију још 1951. године развио јапански лекар Накатани, као и да мозак, да би радио здраво и фунционално, треба има 25 миливолти на ћелијском нивоу. Када је измерио миливолтажу, открио је да му мозак функционише и ради у опсегу између 2 и 4 миливолти, зато и није чудо да је оболео од енцефалитиса.

Схавтивши да свој мозак треба да доведе у енергетском смислу на волтажу од 25 миливолти (mV), у доњем прилогу на самом почетку је објаснио како је то урадио, а помогла су му нека објашњења из неких кинеских књига, и бићете изненађени када чујете да када је извадио канал корена из зуба на коме му је канал раније био урађен, у року од 48 сати мозак је почео да ради и функционише на потребној волтажи да би био здрав, што значи да се др Тенант потпуно излечио од енцефалитиса! То је зато што су разан струјна биолошка кола сваког органа повезана, и поремећајем струјног кола једног органа, мења се волтажа и струјно коло неког другог органа с којим је повезан.

Кад се све ово што прича др Тенант сагледа у својој бити, то суштински значи да било који орган у човечјем телу, кад нема довољну волтажу микро биолошке струје којом је биолошки програмиран за нормално и здарво функционисање, тај орган оболи, и стога не може да прави нове ћелије, а самим тим и да се регенерише, па тако настаје болест прича др Тенант. Иначе, енергетска медицина је стара древна вештина и наука, стара је око 5000 година. Када је говорио о енергетскојх медицини и целом том концепту, др Тенант је рекао да је тај концепт у Америци избачен с почетком XX века, јер су главни инвеститори фармацеутских компаније тражили од Конгреса да донесе закон који каже да је илегално да се новац из буџета даје било коме ко тврди да постоји енергија у телу?! То је угушило идеју постојаањ енергетске медицине у Америци, све док се председник Никсон (био је председник САД од 1969. – 1974.) није вратио из Кине и дао инструкције националној институцији за здравље, да се акупунктура дода у традиционалну медицину.

Излечивши себе, др Тенат је развио своју сопствену енергетску технологију. Схватио је да су акупунктурни меридијани главни за преношење волтаже од места до места формирајући тако микробилошко струјно коло. Суштина онога што прича др Тенант је да када наши органи на ЋЕЛИЈСКОМ НИВОУ изгубе способност да се регенеришу и стварају ПОТПУНО нове ћелије, тада настаје хронична болест. Ћелије наших органа и организма нон-стоп раде и функционишу по унапред утврђеном програму. Да би ћелија радила и функционисала треба јој волтажа за рад, и она износи 25 миливолти по речима др Тенанта. Радећи, ћелије се троше, и зато је потребна замена старих ћелија новим да би сваки орган нормално и здраво функционисао, да се не разболи. Рецимо, ово се људима мало прича, на ћелијском нивоу сваки орган има своју границу старости и када до ње дође, он се мора потпуну регенерисати и бити потпуно нов на том ћелијском нивоу, па тако наша кожа се комплетно регенерише (и постане нова) сваких 6 недеља, а слузокожа црева на свака 3 дана. Јетра се регенерише комплетно сваких 8 недеља, нервни систем сваких 8 месеци, итд… итд…

Да би наш организам направио нову ћелију потребна је миливолтажа од 50 mV. Наравно, др Тенант је истицао да је поред регулације миливолтаже биолошких струја наших органа, у синергији са тим битна и здрава органска исхрана, која није индустријска, дакле храна без пестицида, тешких метала и разних токсина, јер рецимо жива и алуминијум (има их и у у вакцинаам) спречавају регенерацију ћелија, као и многобројне токсичне материје у храни.

Др Џери Тенант – како излечити аутизам

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Др Тенант је конструисао мали електронски биомодулатор да би путем енергетске медицине помогао другима.
Како изгледа биомодулатор можете погледати на доњој слици:

Др Тенантов биомодулатор волтаже

Кликни на слику да је видиш увећано

Чим сам одгледао ове видео прилоге, одмах сам знао да ми биомодулатор др Тенанта може брзо и ефикасно помоћи у мом примарном здравственом проблему са левим оком, али када сам на његовом сајту видео цену» биомодулатора, схватио сам да је то за мене немогућа мисија, јер јефтинији модел „Биомодулатор Плус“ кошта 2750$ док она друга верзија „Биомодулатор Про“ кошта 5550$. Али добро, неко ко све ово погледа и има пара, може да га купи и помогне себи и ближњима, с тим да треба да се напомене, да они који имају уграђен пејсмејкер у организам, или било који електронски имплатантт, као и труднице, овај биомодулатор не смеју да користе.

Онај ко наручи биомодулатор преко горе линкованог сајта, прво нека добро погледа све информације на сајту. Међутим, сва упутства за коришћење добиће на ДВД диску заједно у пакету са биомодулатором.

Све ово може да буде подстицај да неки наши Теслијанци у заједници са неким докторима, конструишу сличан биомодулатор за волтажу тела попут модулатора доктора Тенанта, тако да енергетска медицина може да се примењује и у Србији! То је много боље него да се људуи кљукају лековима, штетним антибиотицима… што значи да би своје органе и организам сачували од хемије, тосина, а такође би избегли многе операције.

Биомодулатор др Тенанта ради тако да може да измери напон у сваком органу тела, затим када се измери напон и види волтажа неког органа који треба да се лечи, укључује се преко апарата третман где се у органу са мањом волтажом него што је потребна за здраво функционисање, убацују електрони по образцу где ће их мембрана ћелије препознати и апсорбовати.

У овом чланку» сам описивао своје здарвствене проблеме који су везани за простор: бешика-простата-црева. Међутим, све је то последица мог примарног проблема са левим оком којег дуго, дуго вучем, и којег сам невероватно много оптерећивао преко сваке мере за ових 10 година блоговања. Проблем је енергетски, где у критичним моментима осећам тупе пулсирајуће болове у левом оку (а понекад и хладноћу у њему) и слаб проток енергије кроз њега и кроз леву очну дупљу. Тај тупи бол постојећи апарати које поседује наша медицина и са којима раде наши очни лекари, нису могли да региструју никакво оболење, и гледајући са становишта третмана тим апаратима, моје очи су здраве, оба ока, и лево и десно. Такође, морам да напоменем да у десном оку не осећам ама баш никакве тегобе и болове. И када су проверавали притисак у очима, и посматрали очне живце оба ока, све је у добром стању. Такође, на оба ока, будући да кад читам, или радим на компјутеру, користим наочаре, имам исту диоптрију, без обзира што имам проблема само са левим оком.

Када сам увидео да ми очни лекари не могу помоћи око ситуације са левим оком, схватио сам да једино ја могу сам себи помоћи на разне алтернативне начине, тако да сам од самог старта пре више од десетак година разним вежбама за очи мало по мало побољшавао ситуацију са левим оком, да буде издржљивије, што ми је омогућавало да радим на компјутеру, али нисам могао да га потпуно излечим.

У ствари лажем вас, могао сам, али својом кривицом нисам то спровео до краја… ту терапију, а радило се о револуцинарној вежби директног гледања у Сунце». Почео сам да је практикујем с пролећа 2011. године, и већ после осмог минута непрекидног гледања у Сунце, осећао сам прва побољшања у левом оку, што ме је јако охрабрило и говорило да сам на правом путу. А када сам јануара 2013. стигао до 43 минута непрекидног гледања у Суце, по мојој тадашњој процени, моје лево око је скоро 90% било излечено, и да сам одрадио вежбу до краја, апсолутно сам сигурам да бих потпуно излечио лево око, али уз БИТАН услов, да смањим рад на компјутеру и блогу, да направим адекватну паузу, да левом оку дам мало одушка, мира…

Међутим, шта ја радим….

Осетивши велика побољшања кад сам стигао до 43 минута са вежбом, ја сам додао још већи гас у раду на блогу, и самим тим сам још више оптерећивао лево око, мислећи да ће ми значајно побољшање остати константно, тако да сам почео још више да пишем, да пишем, да пишем на блогу… Такође сам прекршио самодисциплину у односу на вежбу и устајање у рану зору да би гледао у Сунце. Престао сам са вежбом, зауставио сам се на 43-ћем минуту, нисам наставио вежбу до краја.

Истина, моје лево око је издржавало једно време све додатне притиске и оптерећења услед претераног рада, али свему има крај, све има границе, па и издржљивост организнма ма колико је он снажан. Ја уместо да се те 2013. године зауставим са претераним радом на блогу, као и да наставим вежбу до краја, ја сам само радио, радио… ситуација са левим оком је опет почела да се погоршава, а да би оно остало поштеђено већих оптерећења, превелика оптерећења левог ока преузимали су други органи, и садац сам ту где јесам, сада се цео проблем манифестује и на простор: бешика-простата-црева, као наравно и на левом оку. Е, сад, кад нисам имао где, када сам се уплашио после јаког грча у пределу бешика-простата што сам описивао овде», морао сам да се зауставим и да прекинем рад на блогу, односно живот ме је зауставио, кад већ ја то нисам урадио на време, јер све се сузило, нема више маневарских простора…

И раније сам знао и уз помоћ неких стручних људи утврдио сам да проблеме са левим оком имам јер неурони у мозгу задужени за рад и функционисање левог ока нису имали довољно енергије за правилан рад, тако да се то све одразило на левом оку. Међутим, гледајући ове прилоге са др Тенантом и енергетском медицином, схватио сам да ћелије тих неурона који су задужени за функционисање левог ока, немају потребну волтажу. Такође сам схватио да ми је природна метода гледања у Сунце у ствари повећавала волтажу ћелија неурона које контролишу лево око, зато ми је ситуација са левим оком била све боља и боља, али нико ми није крив што нисам одрадио вежбу до краја. Што би се рекло, попут пуњача за мобилне телефоне, Сунце је природан батеријски пуњач биоелектрицитета за цео наш организам, за избалансирану волтажу целог организма и свих органа у њему.

Почео сам поново да гледам у Сунце, стигао сам тек до 3 ипо минута, али када бих поседовао др Тенантов биомодулатор, апсолутно сам сигурам да бих врло брзо повећао потребну волтажу на ћелијама неурона у мозгу који контролишу лево око, овако ко зна да ли ћу завршити до краја вежбу глеадња у Сунце, најмање ми треба годину ипо дана, али живот свим нама ће нам у наредним временима бити све „узвудљивији“ и узбудљивији, не знаш више шта доноси дан, а шта ноћ…

Ако неко има идеју како да повећам волтажу ћелија неурона који контролишу лево око, нека ми јави на овај мејл: orgonster@gmail.com, може и разговор скајпом, а ја мислим да може додатно да помогне и акопресура. Такође, ако неко сазна да је неко у Србији направио сличан биомодулатор попут др Тенантовог, нека ми јави.

Што се тиче вежбе гледања у Сунце, она је одлична, радите је, практикујте је. Међутим, сваки добар резултат пропада ако немамо контролу свог ума, својих мисли, емоција… и ако бесомучно исцрпљујемо свој организам претераним радом мислећи да је свемоћан, јер то није тако, ја сам најбољи пример, али шта је-ту је, живот тече даље, а док живот тече, здравље је најпрече…

За оне који знају енглески…

Understanding how the body works-Part 1 – Dr Jerry Tennant (Поимање како наше тело ради 1)

Линк ка видео прилогу на Вимео
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Understanding how the body works-Part 2 with Dr Jerry Tennant (Поимање како наше тело ради 2)

Линк ка видео прилогу на Вимео
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Моја блогерска каријера је завршена. Збогом свима…


Моја блогерска каријера је завршена, не како сам ја хтео, већ како је то живот одредио. Мислио сам да ћу издржати и моћи да пишем и објављујем чланке до 20. марта 2017. године, када се навршава тачно 10 година од када сам отворио свој блог (сајт) на ВордПрес систему, па да тако уоквирим десетогодишњу каријеру свог списатељства, али преварих се, јер ми је 17-ог марта нагло позлило. Извуко сам се некако од тих повраћања и пролива, ситуација се сада стабилизовала и смирила, али ме забрињава један кратки, али знажни и болни грч у пределу бешика-простата (можда је и једно и друго у питању), али мало улево. Ништа није критично, али је за мене све ово озбиљно и врло упозоравајуће.

Наравно, ја сам крив за све, слутио сам да ово може да се деси, али све сам мислио и надао се: „издржаћу ја, јак ми је организам, јак ми је организам…“. Јесте, јак ти је организам, али све има своје границе. Све је ово због мојих очију, а посебно око ситуације са мојим левим оком, о чему сам раније нешто писао. Наиме, када се један орган много изпрефорсира и преоптерети, да би он како тако функционисао, његово преоптерећење преузимају други органи у организму, а пошто сам ја повадио готово све зубе и ставио вештачку вилицу, преоптерећење са очију прешло је у пределу бешике и простате, где сам у задњих 6-7 месци осећао извесну тензију и напетост, односно оптерећење, али… увек има једно „али“ које све поквари, а то је мој ум који ме је скоро здравствено сатро жељом за писањем, тако да…

Било како било, ово је крај моје блогерске каријере, јер сустижу ме и егзистенцијални проблеми, будући да сам на социјали и народној кухиње, извршитељи су ми за петама због неплаћених комуналија, тако да ми предстоји врло тешка и неизвесна борба за елементарни егзистенцијални опстанак, да повратим здравље…

Наравно прихватам све то, све је то живот, па нек ми буде шта треба.

Отворићу блог мало за коментаре, једно 7-8 дана, интернет ћу сигурно имати до 10. марта, можда и цео март, а после ћу преглеђивати пошту према могућностима у неком интернет кафеу…..

Ето, сад, после 10 година заиста посвећеног рада на писању, уз много жртви и одрицања, не знам шта да кажем, ваљда треба да се створи нека већа дистанца, али оно што сигурно могу да кажем је да сам дао целог себе, и више од тога! И не кајем се никако, само је требало да будем мало органозованији и самодисциплинованији.

Порука мојим читаоцима је, главни непријатељ човека је незнање. Зато, да би се образовали по питању разних истина: историјских, научних, духовних, о људској врсти, Планети Земљи, али заиста… почните да пратите Мидгард» групу на фејсбуку. Лажи на овој Планети су тако колосалне, тако да истини у очи неће моћи да погледају чак ни многи од оних који размишљају својом главом, чак и они морају да „конзумирају“ истину на кашичицу да би се како-тако полако усмеравали на путу истине, јер све је тако шокантно да се истина прихвати, када су лажи тако колосалних размерае, а истина изокренута наопачке. Напросто… треба времена за то, будући да превелика доза истине, тешко се „пије“ (може да буде и „отров“), већ мора да се пије кап по кап, чашица по чашица, док полако не уђе у метаблизам, док се не стври нови ум и свест. Међутим, само знање није довољно, оно јесте основа свега, али ако се не примењује и не ЖИВИ ОСВЕШЋЕНО у пракси, такво знање је само мртво слово на папиру.

Моја порука Србима је да само србин србина спашава, не чекајмо помоћ од руса, већ се сами требамо борити за свој свеколики бољитак, ако нам руси помогну добро је, али не може рус бити већи србин од србина. Угледајмо се на своје славне претке, на делу, и ето нам бољитка. Како ће Путин помоћи нама, кад не помаже ни својим русима у Домбасу, јер руски цивили тамо највише гину за време „примирја“ од бомбардовања украјинаца који се не упозоравају да крше примирје. Али зато кад руси у Домбасу узврате и крену у контранапад, онда се по савету безбедбости УН-а (читај амери) „крши“ примирје. Сценарио је добро извежбан у рату у Босни када су у питању били муслимани и Срби.

Друго, не уздајте се срби у тзв. Трампа-србина. Какав бре Трамп, он је само вешта превара и режија холивудских мајстора илузија, заборавили сте где се налази Холивуд. Трамп је само предах, да се амери консолидују на унутрашњем плану, до коначног обрачуна са русима, а дотле ће дипломатским вештинама да гурају русе да „крваре“ на жариштима које су отворили у Украјини, Сирији, а можда им отворе још неко. Ајде да разумем режимске ботове да пишу бајке о Трампу и србима: „Трамп враћа Србима Косово!“, али прегршт је разноразниох патриота „аналитичара“ који само своје пусте жеље пројектује ка Трампу, да ће тобоже помоћи Србима, да је он некакав чак пријатељ с Путином, и гле чуда, тај „руски“ човек је скоро тражио да руси треба да врате Крим Украјини. Хоће, да вратиће, али кад амери врате мексиканцима Тексас и пола Америке Индијанцима. Сећам се исто је лудило било и са Обамом када је дошао на место предсеедника САД, као он ће „с*ебати нови светски поредак“, чак ће имати и „помоћ ванземаљаца“ у томе, а био је гори од свог претходника. Исто ће бити и са Трампом…

Срби, тешка времена долазе, доћи ће још до веће социјалне катастрофе по целој Србији, и ко зна шта још споља, јер нису нас домаћи квислинзи на власти свих боја за џабе разоружали, чак су и програсили да „Србија нема непријатеља!??“. Све је ово врло озбиљно и опасно, тако да ако се како-тако не организјемо као нација, бићемо лак плен непријатеља који нису далеко, у нашем окружењу су, то сви знамо, и сви се ра разлику од нас наоружавају…

Запамтите, само народ који чини спој предака, садашњих поколења и будућих… може опстати као народ, као нација, у противном… све ће се нације распршити у скуп појединаца чинећи аморфну зомбирану грађанштину, која ће ропство сматрати „слободом“ и „живеће“ у компензативним виртуелним ИТ и ТВ световима, ван сваке стварности и реалности.

Србе може само национализам спасити и мудра нацонална политика вођена од праве патриотске елите, коју срећом имамо око 5% у интелектуалним круговима, само их треба довести на власт, а осталих 95% откорењених анационалних интелектуалаца је најтежи шљам којег су срби икада, али заиста икада имали у својој историји…!!!

Радује ме да примећујем да се уочава одређени слој србске омладине са јаком националном свешћу и идентитетом (образује се и нформишу преко интернета), и у некој од тих будућих генерација видим спас за Србе, само је питање коју ћемо цену платити до тада. Један одабран, мањи али значајан број младих срба све више увиђа да је копирање свега што долази са запада чист бесмисао и идиотизам, јер ма колико добро копирао нешто, копија је само копија, а не оригинал, запамтите то!

И зато срби, србска омладино, будите оригинални, будите оно што јесте, Срби! Поносите се својим Славним Прецима и угледајте се на њих делима! Не мислите само на себе, већ и на своја будућа поколења! Поносите се својом националном културом, својом славном историјом, својим славним војсковођама, својом слободарском свешћу, задојите се њоме!

Живела Србија…!!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Владан Вучковић Паја – Планет X (Пут ка Сунцу)

Извор:
http://www.vladanvuckovic.info/

%d bloggers like this: