Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!

Јуче 13-ог децембра нисам био на интернету, јуче ми је био рођендан, јуче је сахрањен Бели Србин и бесмртни песник Драган Симовић. Драган није умро, јер индивидуална свесност као део универзалне свести из које се родила, никад не умире! За њу нема смрти…!

Драган је завршио своју мисију у овом физичком животу, и отишо је да обитава на вишим нивоима егзистенције!

Србски песник и посвећеник Драган Симовић. Нека му је Вечна Слава…!!!

Увек ће бити у нашим срцима и души…!

Драган је својом поезијом будио србство у уснулим србима заробљеним разним бескрвним и безличним југословенствима, космополитизмима…. Он је одувек знао да је реч, та магична моћна реч пут ка повратку срба самима себи, ка СРБству!
Драганова магична и моћна реч, почела је да прича своју причу и вез на мом блогу», а касније је наставила своје моћно ткање и утицај на Драгановм самосталном блогу на СРБском Журналу».

Драганова поезија ће и надаље будити србство у душама срба, како младих генерација тако и оних старији, оних још непробуђених срба! Свака моја даља реч је сувишна, зато чујте, слушајте, и читајте, Драганову моћну магичну реч…!

Нека му је вечна слава…!!!

 

Драган Симовић говори своју поезију – Господе, мој Господе!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић – Бели Србин…

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

MINOLTA DIGITAL CAMERA

Драган Симовић – Поезија из књиге песама „Бела Србија“ (видео)

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија се мора живети!

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

Сваки посвећени песник-вилењак, пре или доцније, дође до познања, суштог познања, да највише може да учини за себе и ближње своје, онда када се осами, када изиђе из света, и, када постане невидљив, непознат, скривен и тајинствен за свет.
Тим путем су, кроз векове и светове, ходили сви тајинствени песници и велики посвећеници стваралачког и градитељског духа.

Тим путем су, такође, ходили и сви тајинствени и посвећени ратници светлости; они посвећени ратници светлости који су ушли у бајке, у митове и легенде, у предања хиперборејских племена и народа.
Мој пут јесте пут есотерног тајинственог и оностраног паганства; есотерног оностраног хиперборејског, ведског, аријевског, прасрбског и галактичког паганства.

Ретки су они који могу, срцем и душом, да појме и схвате ово што сам овде и сада записао.
Зато о овоме, сем овога пута, нећу никада више да пишем.
Нећу више никада да пишем, стога, што бих у ближњих својих, што бих у саплеменика својих, могао да изазовем љутњу, бес, мржњу и прогон.

То не желим!

Живећу и понашати се одсада тако, као да сам сасма непознат у роду и племену својему; као да никада ништа добро и узвишено нисам учинио за племе и род свој.
Живећу и понашати се као непознати и незнани песник-вилењак; као песник-вилењак о којему се ништа неће знати у спољноме (егзотерном) свету.

Не желим да ме ико икада у школама проучава; да ме ико икада спомене у неким књижевним круговима, на неким књижевним трибинама и вечерима.
Никада ништа нисам ни чинио ни стварао зарад славе света, те се зато и повлачим из света.

Има међу вама – међу вама који читате ове моје лирске записе! – тако дивотних, племенитих и божанских душа које се ретко где у свету могу срести и препознати.
Ви сте ми несебично помагали свих ових минулих година; ви сте ме спасавали онда када ми је веома тешко бивало у овоме свету привида, варки и опсена.

Вама ћу, уистини, остати благодаран заувек!
Ја ћу, већ колико сутра, поћи некамо на село.
А то значи, да неко време (не знам које!), нећу ништа писати и, ништа, наравно, објављивати на овим страницама.

Желим, у осами, у тиховању, и насамо, да разговарам са својом душом.

Пре или доцније, песник-вилењак дође до онога места, на својему тајинственом духовном путу, када појми и схвати, када позна и спозна, да није довољно само писати и стварати поезију, већ да се поезија, већ да се све оно што је, годинама и вековима, писао и стварао, мора и живети, али истински – срцем и душом – живети!

Ако песник-вилењак не живи своју поезију, онда би боље и паметније било, да је никада ни стварао није!

Драган Симовић: Нема национализма без духовне вертикале!

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

Нема национализма без духовне вертикале.

Сви национализми без духовне вертикале брзо завршавају на историјском сметлишту.
Сви национализми без духовне вертикале пре или доцније постају своја супротност и опречност.
Сви националисти без духовне вертикале после краћег времена прелазе на другу страну.

Некада жестоки националисти без вертикале убрзо постају жестоки противници и непријатељи властитог национализма, властите нације.
Погледајте жестоке србске националисте од пре двадесет година – сви су они листом постали највећи изроди и непријатељи Србства.

Зашто су бивши србски националисти из деведесетих година прошлога века постали највећи србски изроди?
Зато што су сви они до последњега били националисти без духовне вертикале.
Сви су они листом били ватикански, коминтерновски и бриселски сатрапи прерушени у ура-патриоте и буђелар-патриоте, у лажне националисте.

Сваком истинитом и самобитном национализму највећа опасност прети од властитог лажног национализма.
За србски национализам духовне вертикале најпогубнији је и најопаснији лажни србски национализам – србски национализам без духовне и културне вертикале.

Долази време младих и самосвесних србских националиста.

Оних србских националиста што извиру из галактичке србске будућности, оних самобитних, самородних и посвећених србских националиста који ће Србство очистити од лажних ватиканских, коминтерносвких и бриселских нациолаиста – сатрапа и послушника Великог Инквизитора.

Нема ниционализма без духовне вертикале!

*********************

Надовезујући се на овај Драганов лирски запис дајем прилог с прошлогодишње духовне академије „Видово„. На суштинске и дуже стазе тај значајан догађај за СрБски Род десио се 22.06.2013. у насељу Мокра из Белопаланачке општине која припада Пиротском округу, а надомак Суве Планине. Догађај је организовао Драган Јовановић на свом имању, где је, цитирам:

„Драган Јовановић је окупио пријатеље Славишу К. Миљковића, Горана Лазаревића, Слободана Јарчевића, Милоша Гроздановића, Бориса Лазића и др. госте да међусовно поделе сазнања и размене мишњљења и искуства“.

Духовна aкадемија „Видово“ – 22.06.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Срби и балканштина

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

01

Тешке су и болне фрустрације балканских племена и народа.
Те праисконе и, скоро, космичке боли душе, те сујете и осујећености, те таштине и гордости у бићу Балканаца, загорчавају и обесмишљавају сваки вид живота и саживота на овим ветрометним, стеновитим и суровим пространствима Балкана.

Толико сличности и сродности међу Балканцима, а толико међусобне мржње и нетрпељивости!

Колико сам пута пожелео, да нетрагом побегнем одавде, да одем далеко некамо – у Сибир, међу Беле Индијанце, те да заувек избришем из Свести и Памћења сваку успомену на Балкан.

02

Од свих балканских племена и народа, Срби су највеће жртве балканштине.
Дух балканштине, испољен и пројављен у бићу мржње и нетрпељивости, сатире и затире Суштаство Србства.
Све балканске мржње и фрустрације, све балканске сујете и осујећености, преламају се, већ столећима, кроз Србско Биће.

Земља на којој бораве Срби – не само што је натопљена крвљу, већ и енергијом мржње и зла.
Давно сам дошао до познања, да Србима нема живота на Балкану.

Али, шта чинити?!
Камо се селити?!
На та сушта и животна питања, свако за самога себе мора да потражи одговор.
Да потражи одговор у свом најдубљем унутарњем бићу и суштаству, у језгру властите душе.

03

Балканска се племена никада између се истински помирити неће.
Свако је помирење на Балкану одувек бивало варљиво, вероломно и непоуздано.
Помирења овде служе само за то, да би се заварала и обманула она друга страна.
Да би се у глуво доба мркле ноћи, изненада и мучки, насрнуло на брата свога.

Мржња међу балканским племенима и народима давно је посејана; а вазда доцније,
из нараштаја у нараштај, увек изнова досејавана.

04

Балканштина и југословенштина разједа Србско Биће.

Уколико Срби желе да се сачувају и спасу, уколико желе да живе живот достојан човека – живот са сврхом и смислом! – онда подједнако морају да се клоне како балканштине тако и југословенштине.

Балаканштина и југословенштина почива на мржњи и злу.
А мржња и зло балканштине, одувек и заувек, бивају усмерени према Србскоме Бићу.
Овога познања, гле! сваки расни Србин, у свакоме трену, мора бити свестан!

Драган Симовић: О словенској наивности

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

Словенска наивност превазилази све наивности овога света.

Сви словенски народи, пред потуљеним, подмуклим, лукавим и предаторским Западњацима, делују наивно попут Индијанаца.

Словени су толико наивни, да их Западњаци већ доживљавају као инфантилне, као малоумне и бесловесне народе.

Словенског јединства, словенске слоге, можда, никада и није било.

Уколико је, пак, слоге међу Словенима у Давнини и бивало, од покрштавања је, наовамо, зацело, уопште нема!

Са покрштавањем, са примањем јудео-кршћанства, гле! Словени престају бити самосвојна и самобитна Раса, престају бити Словенима.

Словени се поцепаше на све могуће и немогуће туђинске и душманске религије, тако да се никада више не могу саставити ни сјединити.

Паразитски и предаторски народи Запада већ вековима живе од словенске наивности.

Сви европски и светски ратови вођени су против Словена – да би се сатрли и затрли Словени – али то Словени ни до дана-дањег још освестили нису.

Они се и даље држе туђинских и душманских религија, и држаће се, какви су, до коначног уништења својега.

Наивни, по својеглавости и неосвешћености својој, не могу да појме и схвате, да су их, управо, те душманске религије и учиниле тако наивнима и, скоро, инфантилнима мимо сва племена и народе.

Предаторски, паразитски и рептилски Запад више и не мора да води ратове против Словена, јер ће се Словени – наивни и бесловесни – сами између се поубијати.

Тако ће словенску земљу, тако ће словенску родину (без иједног испаљеног метка!), преузети и присвојити највећи душмани Словена.

Драган Симовић: О србској неосвешћености

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

Срби су одувек имали многе непријатеље, али, у последњих дванаест векова, најужаснији и најгрознији, најпотуљенији и најлукавији србски непријатељ, илити отац свих србомрзитеља и србомрзаца, јесте Ватикан, јесте јудео-кршћанство.
Сви јудео-кршћани, сви ватиканци, сви католици носе у генима, у крви, праискону мржњу према свему србском.
Напросто, јудео-кршћанин, ватиканац, католик, језуита не може никада бити пријатељ Србинов.
Он може само подмукло, потуљено и лукаво да глуми Србиновог пријатеља, да би Србина заварао, слудио и омађијао, те да би га, тако слуђеног и омађијаног, у даном тренутку, изненада и мучки, с леђа убио.
Тако су Срби, у највећим мукама, умирали од усташког маља и србосека.

Срби су, најчешће, били жртве својих опсена, своје неосвешћености, својега незнања, своје православне наивности.
(Заиста, хришћанско православље је, од некада ратничких Срба, створило не-ратничке Србе, Србе који су стадо за кланицу.)
Били су жртве, зато што су у јудео-кршћанину, у католику-ватиканцу, желели да виде човека.
Али, јудео-кршћанин не би био јудео-кршћанин када би у њему било човека!
И данас, већина Срба, наивно и неосвешћено, попут својих предака, тражи међу јудео-кршћанима пријатеље.
А не знају, мученици, да ће им ти исти јудео-кршћани – који сада глуме пријатељство – у даном тренутку, изненада и мучки, забити нож у леђа, онако како су то и њихови вероломни преци вазда чинили.