Живот у природи по начелима Родних насеља и имања…

Сви смо свесни да су градови данас модерне луднице, лударе за поробљавање човека, јер маса људи је на једном месту, у једном граду, и светским и локалним моћницима је тако лако да контролишу, за њих, „своју стоку“ (људе), јер је данас напросто живот у граду изпрограмиран, тако да људи у граду животаре, јер сва 3 елемента за нормалан и здрав живот: ваздух, вода и храна, најлошија су у градовима, и све нам то говори да у граду човек није слободан, не уређује живот самом себи и породици како он жели, не живи слободно, креативно и стваралачки, већ како мора, уклапа се градски изпрограмиран индустријски живот, а мање више у свим градовима живи се у начелу исто, а најгоре је у великим градовима попут Београда, тамо да ми даш и бесплатно стан, не би прихватио. Није Београд какав је некада био, ни издалека…

У градовима, част изузецима, човек није ствараоц, није слободан, у граду је човек напросто постао послушни роб, то нам најбоље говори овај путујући корона циркус широм Србије, где све више људи по улицама добровољно ставља маску на лицу, по градским трговима и шеталиштима, иако од стране државе не постоји прописана обавеза обавезног ношења маски у граду, на отвореном, али ја све више и више виђам људе у мом Бору, како носе маске по улицама, неки чак онако поносно, из „патриотизма“ кажу, а највише је наравно оних који маску носе из страха од короне, који им је утиснут преко ТВ екрана где се само прича о корони, о зараженима, о умрлима, о хоспитализованима,… тако да улицаам ходају већином „живи лешеви“ (вакцина је ту непотребна), а не слободни људи…

Из свих ових разлога је све више људи који увиђају да се треба преселити и живети негде на селу, негде у природи, где ће сами да стварају свој живот, где ће бити ЗДРАВА, слободна и кративна бића, јер имаће и услова за здрав живот: чист ваздух, питку изворску воду и здраву органску храну, коју ће људи сами гајити и припремати за себе и своју породицу…

Тако да што се тиче мене, посрећило ми се да сам од скора постао члан одређене групације људи, који желе да живе у природи по принципима и начелима Родних Насеља и Имања. Зато вам данас презентујем такав начин организованиог живота, јер ћете у доњем видеу чути пријатан и угодан получасовни разговор, између Дејана Петровића и Ранка Ласице, о начелима и принципима живота у Родним насељима и имањима…

1. УВОД У РОДНА НАСЕЉА

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.вог сајта.

Пратите и ове доле повезане линкове…

Сајт за наручивање књига:
https://www.zvoneci-kedri.rs/index.php/sr/

Фејсбук странице:

ЗВОНЕЋИ КЕДРИ СРБИЈЕ
https://www.facebook.com/groups/120043814697998

РОДНА НАСЕЉА И ИМАЊА
https://www.facebook.com/groups/1208435642648758

ИЗГРАДЊА РОДНОГ ИМАЊА
https://www.facebook.com/groups/356105587864259

Телеграм канали:

ИЗГРАДЊА РОДНОГ ИМАЊА
https://t.me/rodno999​

ЗВОНЕЋИ КЕДРИ СРБИЈЕ
https://t.me/zvoneci777

ЗКС разговори
https://t.me/razgovorizks

У овом доњем клипу господин Јован Дробњак нам представља ЕМ технологију у обради земље. ЕМ технологија се укратко базира на раду са ефективним микроорганизмима, преко којих се земљи враћа плодност. Ти микроорганизми се увозе из Русије. У ЕМ технологији се не користе вештачка ђубрива, нити остале хемикалије (пестициди), она је потпуно природна, не загађује земљу, већ је чува и обогаћује. Због своје напредности путем коришћења ЕМ технологије, много мање и лакше се ради на имањима, а добија се здрава органска храна. Дакле, класично орање и копање, каквог ми овде познајемо, никако не долази у обзир, већ само плитка обрада земље, до 5 сантитмеара. У ЕМ технологији знање има предност у односу на мукотрпан рад који се данас практикује на сеоским газдинствима. Ефективни микроорганизми који се користе у ЕМ технологији нису корисни само за земљу, они су корисни како за животиње, тако и за људе, биљке и пчеле. Уосталом, послушајте пажљиво Јована Дробњака и врло брзо ћете схватити револуционарност ЕМ технологије у обради земље…

Еко Светло – ЕМ технологија чудо из Русије за спас Србије (15.08.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Никако не треба изгубити из вида поненутог Сепа Холцера, водећег светског стручњака за пермакултуру, а треба се стално подсећати какву воду пију људи по градовима, из градских водовода:

Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера:
https://dzonson.wordpress.com/2016/05/13/opstanak-otvoreno-pismo-sepa-holcera/

Флуор – највећа научна превара 20-ог века!
https://dzonson.wordpress.com/2008/08/18/fluor-najveca-naucna-prevara-20-og-veka/

Пратите Јутјуб налог „Род Ведски“ јер ће бити још видео клипова о родним насељима и имањима и како организовати живот у њима, а те будуће клипове стављаћу у коментарима на овај текст…

РОД ВЕДСКИ:
https://www.youtube.com/channel/UCWhnhVFDrSD7qBijMwdAv_A/videos

Фото албум Родних насеља и имања…

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“

У оквиру емисије „Инфо-ратници против новог светског поретка“ коју на интернет радију „Снага Народа“ (Нови сајт: http://snaganaroda.net/ , нови канал на ЈуТубе: https://goo.gl/LWEktP ) води и уређује Биљана Ђоровић, у емисији од 22.08.2015. гост је била и Драгица Митић која се бави производњом органског ђубрива и органске хране, првенствено за своје потребе, а вишак подели пријатељима.

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил„

Драгица је још 1997. почела да се бави производњом органске биодинамичке хране за своје потребе, а 2005. године је произвела и регистровала јединствено органско биодинамичко ђубриво „Екосоил“ на бази лековитог биља, за шта има највиши швајцарски сертификат, као и и пуно разних других награда за првокласни квалитет тог органског ђубрива. Екосоил Драгица производи користећи биодинамичке принципе, хомеопатију и служећи се космичким сетвеним календаром.

Поред тога што Драгица вишак хране подели пријатељима, понекад сарадња иде у том првацу тако што за неке веће засаде пријатељи дају паре унапрд, а касније када се добију органски биодинамички производи, она им уложене паре одбије од цене производа.

Драгица, са својом пријатељицом Маријом Бореновић (која је такође била гост у емисији, одмах после Драгице), има план како да се у Србији рашири мрежа произвођача органске хране по биодинамичким принципима. Драгица је спремна да сарађује са било киме ко жели да производи првокласну органску храну користећи њено органско ђубриво Екосоил, онако како договор буде постигнут, и ето прилике да заинтересовани контактирају Драгицу преко њеног фејсбук профила. То је прилика и за мог друга Зорана Станимировића (лиценцирани дизајнер пермакултуре) и еко-заједницу „Марков поток“ коју је засновао тик поред свог села Оснић (општина Бољевац – источна Србија, недалеко од мог Бора), и која је од 10. августа почела да се изграђује темпом који је могућ, да се контактира Драгица ради сарадње и размене искустава.

Народе, ако хоћеш да будеш здрав, почни да се враћаш на село… оживи их, опустошена су. Боље да их ми оживимо, него азиланти, јер ови азиланти на власти спремају нам нешто гадно и опако са њима. Једи органски биодинамичку храну коју производиш користећи органско ђубриво, и имаћеш бесплатно здравље. Бесплатно у смислиу живљења у саобразности са природним принципима живота, а за то нису потребне паре, већ знање и хтење. А кад се разболиш једући дуго година прскану храну пуну хемикалија и разних пестицида, тешко да ћеш СКУПИМ ФАРМАЦЕУТСКИМ ЛЕКОВИМА повратити оно истинско и право здравље, па био ти и милионер. Само ћеш лековима маскирати симтоме, а стара „нестала“ болест ће долазити под новим именом, па онда опет нови лекови, терапије… затворен круг. Можеш се и тада излечити, али уз помоћ природне медицине.

Да, не би дошло до тога, користи за производњу органске хране, органско ђубриво. Или, ако живиш у граду, купуј органске биодинамичке производе, од оних који их производе, и од којих ћеш спремати себи храну, разна јела.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Еко заједнице и оргонски топови

Љубитељи живота у селу на еколошки начин, љубитељи пермакултуре, биопољопривреде, свесни су једне битне ствари, а то је запрашивање с неба тзв. „кемтраилсима“ с којим се трује тло, загађују воде разним отровима и токсичним материјама. Самим тим што се трује тло, трују се и биљке које расту на нашим пољима, затим воће, поврће, житарице, шуме… и на крају људи губе здравље, добијајући многобројне болештине, тихо умиру, мислећи да су здрави, јер се кљукају индустријским „лековима“ који само маскирају симптоме, док болест само мутира, а људи јој дају разне називе. Ова тема је доста обрађивана, тако да о томе већ сада доста знају љубитељи органске исхране, прате они то, нису попут масе зомбираних „цивилизованих грађана“ који здравсатвено пропадају и тако несвесни ичега нестају заједно са својим виртуелним световима, а сваки покушај освешћивања људи „поносно“ етикетирају као „теорију завере“ која је тотално излизана за ПРОСЕЧНО мислеће људе, до нивоа дебиности, јер за њих је аргумент битан фактор сазнавања и откривања чињеница, истина… а не излизане и отрцане фразе. Но добро, зомби имају право да буду зомби, наше је да се информишемо.

Зато напомињем важност оргонског топа за чишћење неба и атмосфере, јер џабе је нама ако нађемо неко дивно парче природе које још није загађено и сместимо се у њега да живимо, ако изнад нас лете авиони и запрашују нас, трују наше еко комуне, еко заједнице, еко села. На лет тих авиона не можемо да утичемо, држава може, али неће, и једино што ми можемо је да нашу земљу (њиве, баште, шуме, воде…) заштитимо оргонским топом. Направити оргонске топове је за почетак живота неке еко заједнице, по мени, најважнија ствар (да би нам земља била органмска, без икаквих хемикалија, отрова) да покрива простор еко заједнице и штити га од кемтраилса.

Оргонски топ

Овде» се може наћи скица како се он може конструисати и који је матерјал потребан за изградњу, а у зависности ко где и по којој цени нађе потребан матерјал, оргонски топ се може направити за нешто мање од 100 евра или 150 евра. То ми је реко један мој пријатељ из Београда који је пре 7-8 година направио тај топ, и каже да делује, да разбиструје небо и да је успешан против кемтреилса.

Е сад, све је то питање, оргонски топ делује, али је сад питање колико је тих топова потребно да би се покрило одређено подручје и површина, а за сада само се веома мали број људи служи оргонским топом као заштитом од кемтреилса.

Израда Cloudbustera или Оргонског топа како га још зову

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мистерија еко комуне Фајндхорн у Шкотској – Од неплодног земљишта створена плодна органска ОАЗА

Извор: Конопља вести

 

Мистерија Фајндхорн (Findhorn)

Духови природе на делу…

Већ педесетак година феномен комуне Финдхорн голица пажњу јавности. Научници су престали да траже рационална објашњења за невероватне успехе које ови људи постижу. Лаици не могу ово да схвате, а цивилизацијски развој иде својим током и све нас више отуђује од природе – на жалост. Али, никад није касно да се вратимо мајци природи.

На северу Шкотске, у близини залива Мореј, налази се увала Финдхорн. По много чему, ово место је јединствено у свету. На готово неплодном, каменом и песковитом замљишту, вечито шибаном северним ветровима и кишом, налазе се предивне баште. Обичне руже овде за неколико месеци достигну преко два метра висине. Да би се убрала главица купуса човек мора да се прилично намучи, јер поврће понекад тежи и двадесетак килограма.
Упркос законима природе, овде цвеће цвета и зими. А све што се посади у песак и бесплодну земљу, успева боље него у пажљиво саграђеним стакленим баштама широм света. Објашњење је веома једноставно, иако за наше појмове тешко прихватљиво. Чланови Финдхорн комуне остварили су јединство између човека и природе, уз помоћ митолошких бића која се данас сусрећу искључиво у бајкама – уз помоћ духова природе.

Оснивање комуне Фајндхорн

Комуну су основали Питер и Ајлин Кеди (слика доле лево). Питер се бавио окултизмом, развијањем духовних потенцијала и медитацијом. Спознавши више сфере духа, одлучио је да се у ували Финдхорн посвети баштованству. Околно становништво се изузетно добро забављало посматрајући Кедијеве. Падале су опкладе за колико ће времена одустати од узалудног посла – јер су сви знали да у Финдхорну, осим кржљавих жбунова, не успева ама баш ништа. Подсмех је временом заменило чуђење, а затим и дивљење. Са доласком Дороти Меклин (слика доле десно), коју је Питер упознао још 1940. остварен је први контакт са духовима природе и појединих биљака, са елементалима и Девама. Наиме, људи из Финдхорна верују да о свакој биљци брину етерична бића – Деве. Дева је реч санскритског порекла, а значи „онај који светли„. Дороти се определила за ту реч која би се исто тако могла превесит и као „анђео„.

Дороти прича: „Започела сам тај експеримент са великом дозом скептицизма. Моје концепције о вилама, вилењацима и духовима природе биле су ограничене у почетку. Помагали су нам при подизању башти и ја сам, временом, почела да прихватам реалност тих бића. Изгледа да их је то све одушевљавало, нарочито када смо у потпуности примењивали добијене инструкције. У почетку, држали су се на одстојању и били прилично непријатељски расположени, објаснивши да се не слажу са начином на који човек поступа са природом, јер је он искориштава, похлепан је и безобзиран. Али, када су се уверили да поступамо по њиховим саветима, пружали су нам велику помоћ и захтевали да садимо све више врста поврћа“.

Бар једном дневно, Дороти је ступала у контакт са њима. Сазнала је да Деве припадају хијерархији која почиње од земаљских патуљака и сеже до највиших космичких бића. Деве планирају облике за све што нас окружује и усмеравају енергију која је потребна да се ти облици материјализују. Физичка тела минерала, растиња, животиња и људи, чини енергија која је попримила одређени облик, што омогућује активност краљевства Дева. На слици лево је Финдхорн како је изгледао пре настанка комуне.

Оно што ми најчешће називамо законима природе, функционише искључиво захваљујући њима. Деве спроводе тај закон без престанка и са задовољством, попут природних креатора биљних облика, а духови природе или елементали, као што су патуљци или виле, могу да се опишу као занатлије које користе шематски план и енергију коју добијају од Дева да би изградили одређени биљни облик. Виши духови природе су духови кише, облака и растиња. Нижи, индивидуални духови природе су под њиховом управом.

Више свести природе

Дороти се често укључивала у више свести Природе и тако су Питер и она прикупљали битне информације које су им помогле да доносе одлуке. Анђео Пејсажа – биће које је надсветљавало и бринуло о целокупном подручју Финдхорна – објаснио је Дороти да могу да постигну чуда ако човек уђе у нову димензију сарадње и хармоније са духовима који надсветљавају баште. Он је такође дао Дороти детаљне инструкције како се припрема тло, компост, како заливати баште, како поступати са биљкама и како се наноси течно ђубриво.

Када би Питер пресадио неку нову биљку, Дороти би јој пожелела добродошлицу и успостављала контакт са индивидуалном Девом сваке биљне врсте. На питања од општег значаја одговарао би Анђео Пејсажа. Он је био тумач ставова Деве. Објаснио им је да је од виталне важности да се на биљке и на баште гледа као на нешто што зрачи, а не као на хемијске саставе и елементе. Баштованима је речено да је најважнија ствар коју треба да примењују – осећање љубави и одавање признања биљкама.

Саме Деве немају неки одређени облик. Немају их ни елементали. Али у покушају да успоставе комуникацију са људима, начинили су себе видљивима, преузевши облик који човек може да разуме и прихвати. Ти облици одражавају њихов основни задатак у природи. На пример, патуљак је најчешче приказан са крампом или лопатом, да би људи схватили да он брине о свету минерала.

„Никада нисам успела да видим неко од тих бића у одређеном облику, иако ми се понекад прикаже као образац, облик или боја“

, прича Дороти.

За Ајлин и Питера, све ово је био део свакодневног живота: „Када смо схватили да смо део исте енергије у различитим облицима, ми смо се отворили и прихватили нов начин рада у башти. Деве су нам рекле: ‘Нама је јасно да човек на биљку гледа као на ствар, можда живу ствар, али ипак – ствар. Он нема јасну визију света и не може да види ван физичког облика, и то је тачно’. Било је потребно много година напорног духовног усавршавања да бисмо ступили у контакт са овим бићима, која постоје не само на астралној, већ и на материјалној равни. То су та бића са којима је Рок успоставио контакт. Када нам се Рок придружио у Финдхорну, помогао нам је да објаснимо и потврдимо неке неодређене претпоставке које смо имали о свету биљака“.

Средњовековни окултисти и филозофи, опседнути трагањем за каменом мудрости, чврсто су веровали да су све ствари на Земљи заправо комбинација четири елемента – земље, ваздуха, ватре и воде, у којима живе и о којима брину невидљива бића – елементали. Ватра, вода, земља и ваздух за езотеристе су били основни окултни симболи. За неке од њих, елеменатали су представљали синоним за бића из нижих астралних равни – носиоце зла и патње. Други су сматрали да прави елементали долазе са виших астралних равни и да су део анђеоске хијерархије.

Сусрет са Паном

Рок Огилви, кaсније близак пријатељ и сарадник Кедијевих и Дороти Меклин, тврди да је први сусрет са елементалима, нарочито са духовима земље, остварио 1966. године у Краљевским ботаничким баштама у Единбургу. У једном тренутку, седећи на клупи загледан у предивне пејсаже, Рок је угледао – Пана, онаквог каквим га описују бројни грчки митови.
Даље каже: „Имао је шиљату браду и два мала рога на челу. Ноге су му биле длакаве и завршавале су се расцепљеним папцима, а кожа му је била боје меда. Објаснио ми је да је његов примарни задатак да помаже раст дрвећа. Многи духови природе изгубили су интересовање за људску расу, јер им је стављено до знања да се у њих не верује и да нису пожељни“.

За рану хришћанску цркву, митолошки бог Пан био је симбол ђавола. Уосталом, готово сва паганска божанства и духови заштитници, у интерпретацији цркве, постали су следбеници нечастивог. Те исте, 1966. године, Огилви је још једном имао сусрет са Паном. Догодило се то у баштама Финдхорна, а у присуству Питера Кедија. Пан се представио као бог целокупног краљевства елементала, али и краљевства животиња, биљака и минерала. Сама реч Пан значи „све“, „свуда“. Рок Огилви каже: „Да би свет могао да опставне и преживи, потребно је помирење човека и духова природе. Због тога је Пан морао да иницира директан контакт. Рекао је да их, понекад, људско понашање забавља иако је оно често деструктивно, окрутно и страшно: ‘Покушавамо да разумемо, али то није лако. Ми знамо да има људи који воле природу и који воле баште. Нема сумње да би волели и нас када би могли да нас виде. То нас чини срећним и привлачи нас њима. Понекад, са таквим људима успостављамо контакт’.

„Главни разлог за моју комуникацију са елементалима био је да се пружи помоћ раду у Финдхорну и његовим баштама. Било је потребно да се оне везе са духовима природе које су тамо већ постојале, уздигну на вишу раван. Тако сам ја примао упутства и допуњавао знање, уз Доротину помоћ, о свету Дева. Коначно је могао да се оствари и постигне циљ Финдхорна – постизање пуне сарадње између три краљевства – Дева, Духова природе и човека“.

Елементали око нас

Огилви тврди да је, током летњег солстиција 1972. године, у Краљевским ботаничким баштама сусрео и друге елементале – нимфе, шумске виле, вилењаке и патуљке. Били су високи од 2.5 центиметара до једног метра. „Од момента када сам ушао у башту, она је била пуна живота. Зелени вилењаци, високи и до једног метра, ишли су испред мене, пуни радости и весеља, а мали патуљци трчкарали су около, плетећи ми се око ногу. Био је то њихов дан – летњи солистициј је најважнији празник духова природе“. Примарно стање елементала можемо назвати „светлосно биће“, сматрају чланови Финдхорн комуне. То је вртлог енергије у сталном покрету, који често мења боју. Та светлосна бића разликују се једна од других по величини и сјају, варирају од пастелних нијанси, до јаких боја. Међутим, елементали или духови природе не могу да обављају своје послове око биљака у својим светлосним формама. Због тога користе енергије које им упућују Деве да би изградили етерично тело или етерични дупликат за сваку биљку која расте и развија се у том дупликату. Да би извршили свој задатак, духови природе такође морају да имају етерично тело.

Свако физичко тело има свој етерични, астрални дупликат, баш као што и физички свет, попут одраза у огледалу, има свој астрални пандан. И биљке, животиње, минерали и људи имају етеричне облике у свету астрала. Сваки материјални облик има свој етерични дупликат. Човек мора бити јако обазрив када интервенише код природног раста биљке. Док покушава да измени облик вештачким средствима, често примењујући силу, човек може да се удаљи од архетипа, првобитног етеричног облика. Поред страха и бола који ће биљка осетити, може се догодити да не успе да се усагласи са етеричним дупликатом, што ће пробудити узнемиреност и тугу. Без обзира у шта ми веровали или не веровали, чињеница је да су резултати Финдхорна премашили сва научна очекивања. Бројни британски и светски стручњаци и ауторитети, биолози и биохемичари, испитујући феномен Финдхорна, остајали су без речи и без објашњења. Године 1969. посетио их је и професор Р.Линди Роб, саветник за пољопривреду разних земаља широм света и представник Уједињених Нација, током мисије у Коста Рики. Није схватао како на том бесплодном тлу уопште може ишта да расте. Професор Роб је тада изјавио:

„У баштама извиру снага и здравље. Све је у цвату усред зиме, на земљишту које је скоро неплодно. То не може да се објасни умереним количинама мешавине компоста, нити применом било које методе у органској пољопривреди. Ту постоје неки други витални фактори. Живот на начин како ова група живи, на земљи, од земље, и за љубав земље, јесте филозофија примењена у пракси“

Ричард Бејкер, оснивач „Друштва људи за дрвеће“ (Society of the man of the Trees), написао је:

„Поруке духова дрвећа преко Дороти откривају окултно објашњење, које научно истраживање није било у могућности да пружи, садржано у реченици – сва енергија је једна мисао. Наши су преци веровали да је сама земља осећајно биће и да дубоко преживљава тортуру које човечанство врши над њом. Сматрам да треба да прихватимо такво веровање и да се према томе и понашамо, не бисмо ли на тај начин себи створили нови свет разумевања и склада са природом и њеним бићима’.

Многи посетиоци Финдхорна, тврде да су се лично уверили у постојање Дева. Без сумње, овакав експеримент човека, оптерећеног материјалним светом који је сав стандардизован етичким законима и принципима, наводи на дубље размишљање и буди у њему жељу да посегне за непознатим световима и бићима која их настањују, а која званично не постоје.

*********************

Они који разумеју енглески, могу погледати 2 доња видео прилога о еко комуни Фајндхорн.

Шта рећи?

Овако нешто се може постићи и у Србији, постоје људи који поседују потребна знања да би овако нешто спровели у дело. Наравно, 90% данашњих људи су тотално заглупљени, зомбирани на модеран технократски начин… и стога нису свесни свог потенцијала (само техника напредује, док истовремено људски ум стагнира, атрофира), својих моћи, тако да ће се управо они правити паметни ако би видели овакав прилог, и сматраће ово тоталном глупошћу, иако резултати говоре сами за себе. Међутим, овај прилог је намењен као инспирација онима који знају да је ово могуће, да им служи као инспирација за формирање обичних еко комуна на плодним ораницама Србије, којих има довољно да Србија храни себе најквалитетнијом органском храном, и да има за извоз.

Није на одмет, али не мора се имати знање у комуникацији са духовима природе, довољно је обрађивати земљу са чистом љубављу, осећати је као живо биће док је обрађујеш, док је гледаш и ходаш по њој, бринути о њој као таквој, и земља ће узвраћати богатијим родом него иначе (ово су интуитивно познавали наши „необразовани“ преци), кад је сматрамо и третирамо као нешто мртво, као „мртву природу“ у којој треба мрзовољно „стављати нешто“.

The Findhorn film

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Findhorn Original Garden; A Story by Peter Vallance

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сеп Холцерова Пермакултура

У прошлом тексту обавестио сам вас да се у Бору одржало предавање Зорана Станимировића на теми о пермакултури, као и да је Зоран започео пројекат изградње еко заједнице на принципима пермакултуре у близини свог села Оснић код Бољевца. У тексту сам поставио и 5-6 преведених видео прилога где је један од великана пермакултуре Сеп Холцер, говорио о пермакултури. Сада, са скрибд сајта можете погледати и скинути Сепову књигу о пермакултури, а то је као што видите, практични приручник за природан и самоодржив узгој воћа, поврћа и животиња.

Сепову књигу можете скинути директно и са овог линка. Зоран ми је пре неки дан рекао да ће следеће предавање у Бору бити у јуну месецу.

View this document on Scribd