Мистерија еко комуне Фајндхорн у Шкотској – Од неплодног земљишта створена плодна органска ОАЗА


Извор: Конопља вести

 

Мистерија Фајндхорн (Findhorn)

Духови природе на делу...

Духови природе на делу…

Већ педесетак година феномен комуне Финдхорн голица пажњу јавности. Научници су престали да траже рационална објашњења за невероватне успехе које ови људи постижу. Лаици не могу ово да схвате, а цивилизацијски развој иде својим током и све нас више отуђује од природе – на жалост. Али, никад није касно да се вратимо мајци природи.

На северу Шкотске, у близини залива Мореј, налази се увала Финдхорн. По много чему, ово место је јединствено у свету. На готово неплодном, каменом и песковитом замљишту, вечито шибаном северним ветровима и кишом, налазе се предивне баште. Обичне руже овде за неколико месеци достигну преко два метра висине. Да би се убрала главица купуса човек мора да се прилично намучи, јер поврће понекад тежи и двадесетак килограма.
Упркос законима природе, овде цвеће цвета и зими. А све што се посади у песак и бесплодну земљу, успева боље него у пажљиво саграђеним стакленим баштама широм света. Објашњење је веома једноставно, иако за наше појмове тешко прихватљиво. Чланови Финдхорн комуне остварили су јединство између човека и природе, уз помоћ митолошких бића која се данас сусрећу искључиво у бајкама – уз помоћ духова природе.

Оснивање комуне Фајндхорн

Комуну су основали Питер и Ајлин Кеди (слика доле лево). Питер се бавио окултизмом, развијањем духовних потенцијала и медитацијом. Спознавши више сфере духа, одлучио је да се у ували Финдхорн посвети EILEEN4баштованству. Околно становништво се изузетно добро забављало посматрајући Кедијеве. Падале су опкладе за колико ће времена одустати од узалудног посла – јер су сви знали да у Финдхорну, осим кржљавих жбунова, не успева ама баш ништа. Подсмех је временом заменило чуђење, а затим и дивљење. Са доласком Дороти Меклин (слика доле десно), коју је Питер упознао још 1940. остварен је први контакт са духовима природе и појединих биљака, са елементалима и Девама. Наиме, људи из Финдхорна верују да о свакој биљци брину етерична бића – Деве. Дева је реч санскритског порекла, а значи „онај који светли„. Дороти се определила за ту реч која би се исто тако могла превесит и као „анђео„.

Дороти прича: „Започела сам тај експеримент са великом дозом скептицизма. doris-dorothyМоје концепције о вилама, вилењацима и духовима природе биле су ограничене у почетку. Помагали су нам при подизању башти и ја сам, временом, почела да прихватам реалност тих бића. Изгледа да их је то све одушевљавало, нарочито када смо у потпуности примењивали добијене инструкције. У почетку, држали су се на одстојању и били прилично непријатељски расположени, објаснивши да се не слажу са начином на који човек поступа са природом, јер је он искориштава, похлепан је и безобзиран. Али, када су се уверили да поступамо по њиховим саветима, пружали су нам велику помоћ и захтевали да садимо све више врста поврћа“.

Бар једном дневно, Дороти је ступала у контакт са њима. Сазнала је да Деве припадају хијерархији која почиње од земаљских патуљака и сеже до највиших космичких бића. Деве планирају облике за све што нас окружује и усмеравају енергију која је потребна да се ти облици материјализују. Физичка тела минерала, findhorn_neplodno_tloрастиња, животиња и људи, чини енергија која је попримила одређени облик, што омогућује активност краљевства Дева. На слици лево је Финдхорн како је изгледао пре настанка комуне.

Оно што ми најчешће називамо законима природе, функционише искључиво захваљујући њима. Деве спроводе тај закон без престанка и са задовољством, попут природних креатора биљних облика, а духови природе или елементали, као што су патуљци или виле, могу да се опишу као занатлије које користе шематски план и енергију коју добијају од Дева да би изградили одређени биљни облик. Виши духови природе су духови кише, облака и растиња. Нижи, индивидуални духови природе су под њиховом управом.

Више свести природе

Дороти се често укључивала у више свести Природе и тако су Питер и она прикупљали битне информације које су им помогле да доносе одлуке. Анђео Пејсажа – биће које је надсветљавало и бринуло о целокупном подручју Финдхорна – објаснио је Дороти да могу да постигну чуда ако човек уђе у нову димензију сарадње и хармоније са духовима који надсветљавају баште. Он је такође дао Дороти findhorn_sadnjaдетаљне инструкције како се припрема тло, компост, како заливати баште, како поступати са биљкама и како се наноси течно ђубриво.

Када би Питер пресадио неку нову биљку, Дороти би јој пожелела добродошлицу и успостављала контакт са индивидуалном Девом сваке биљне врсте. На питања од општег значаја одговарао би Анђео Пејсажа. Он је био тумач ставова Деве. Објаснио им је да је од виталне важности да се на биљке и на баште гледа као на нешто што зрачи, а не као на хемијске саставе и елементе. Баштованима је речено да је најважнија ствар коју треба да примењују – осећање љубави и одавање признања биљкама.

Саме Деве немају неки одређени облик. Немају их ни елементали. Али у покушају да успоставе комуникацију са људима, начинили су себе видљивима, преузевши облик који човек може да разуме и прихвати. Ти облици одражавају њихов основни задатак у природи. На пример, патуљак је најчешче приказан са крампом или лопатом, да би људи схватили да он брине о свету минерала.

„Никада нисам успела да видим неко од тих бића у одређеном облику, иако ми се понекад прикаже као образац, облик или боја“

, прича Дороти.

За Ајлин и Питера, све ово је био део свакодневног живота: „Када смо схватили да смо део исте енергије у различитим облицима, ми смо се отворили и прихватили нов начин рада у башти. Деве су нам рекле: ‘Нама је јасно да човек на биљку гледа као на ствар, можда живу ствар, али ипак – ствар. Он нема findhorn_basta_1јасну визију света и не може да види ван физичког облика, и то је тачно’. Било је потребно много година напорног духовног усавршавања да бисмо ступили у контакт са овим бићима, која постоје не само на астралној, већ и на материјалној равни. То су та бића са којима је Рок успоставио контакт. Када нам се Рок придружио у Финдхорну, помогао нам је да објаснимо и потврдимо неке неодређене претпоставке које смо имали о свету биљака“.

Средњовековни окултисти и филозофи, опседнути трагањем за каменом мудрости, чврсто су веровали да су све ствари на Земљи заправо комбинација четири елемента – земље, ваздуха, ватре и воде, у којима живе и о којима брину невидљива бића – елементали. Ватра, вода, земља и ваздух за езотеристе су били основни окултни симболи. За неке од њих, елеменатали су представљали синоним за бића из нижих астралних равни – носиоце зла и патње. Други су сматрали да прави елементали долазе са виших астралних равни и да су део анђеоске хијерархије.

Сусрет са Паном

Рок Огилви, кaсније близак пријатељ и сарадник Кедијевих и Дороти Меклин, тврди да је први сусрет са елементалима, нарочито са духовима земље, остварио 1966. године у Краљевским ботаничким баштама у Единбургу. У једном тренутку, седећи на клупи загледан у предивне пејсаже, Рок је угледао – Пана, онаквог каквим га описују бројни грчки митови.
findhorn_basta_2Даље каже: „Имао је шиљату браду и два мала рога на челу. Ноге су му биле длакаве и завршавале су се расцепљеним папцима, а кожа му је била боје меда. Објаснио ми је да је његов примарни задатак да помаже раст дрвећа. Многи духови природе изгубили су интересовање за људску расу, јер им је стављено до знања да се у њих не верује и да нису пожељни“.

За рану хришћанску цркву, митолошки бог Пан био је симбол ђавола. Уосталом, готово сва паганска божанства и духови заштитници, у интерпретацији цркве, постали су следбеници нечастивог. Те исте, 1966. године, Огилви је још једном имао сусрет са Паном. Догодило се то у баштама Финдхорна, а у присуству Питера Кедија. Пан се представио као бог целокупног краљевства елементала, али и краљевства животиња, биљака и минерала. Сама реч Пан значи „све“, „свуда“. Рок Огилви каже: „Да би свет могао да опставне и преживи, потребно је помирење човека и духова природе. Због тога је Пан морао да иницира директан контакт. findhorn_kuca_2Рекао је да их, понекад, људско понашање забавља иако је оно често деструктивно, окрутно и страшно: ‘Покушавамо да разумемо, али то није лако. Ми знамо да има људи који воле природу и који воле баште. Нема сумње да би волели и нас када би могли да нас виде. То нас чини срећним и привлачи нас њима. Понекад, са таквим људима успостављамо контакт’.

„Главни разлог за моју комуникацију са елементалима био је да се пружи помоћ раду у Финдхорну и његовим баштама. Било је потребно да се оне везе са духовима природе које су тамо већ постојале, уздигну на вишу раван. Тако сам ја примао упутства и допуњавао знање, уз Доротину помоћ, о свету Дева. Коначно је могао да се оствари и постигне циљ Финдхорна – постизање пуне сарадње између три краљевства – Дева, Духова природе и човека“.

Елементали око нас

Огилви тврди да је, током летњег солстиција 1972. године, у Краљевским ботаничким баштама сусрео и друге елементале – нимфе, шумске виле, вилењаке и патуљке. Били су високи од 2.5 центиметара до једног метра. „Од момента када сам ушао у башту, она је била пуна живота. Зелени вилењаци, високи и до једног метра, ишли су испред мене, пуни радости и весеља, а мали патуљци трчкарали су около, плетећи ми се око ногу. Био је то њихов дан – летњи солистициј је најважнији празник духова природе“. findhorn_skupПримарно стање елементала можемо назвати „светлосно биће“, сматрају чланови Финдхорн комуне. То је вртлог енергије у сталном покрету, који често мења боју. Та светлосна бића разликују се једна од других по величини и сјају, варирају од пастелних нијанси, до јаких боја. Међутим, елементали или духови природе не могу да обављају своје послове око биљака у својим светлосним формама. Због тога користе енергије које им упућују Деве да би изградили етерично тело или етерични дупликат за сваку биљку која расте и развија се у том дупликату. Да би извршили свој задатак, духови природе такође морају да имају етерично тело.

Свако физичко тело има свој етерични, астрални дупликат, баш као што и физички свет, попут одраза у огледалу, има свој астрални пандан. И биљке, животиње, минерали и људи имају етеричне облике у свету астрала. Сваки материјални облик има свој етерични дупликат. Човек мора бити јако обазрив када интервенише код природног раста биљке. Док покушава да измени облик вештачким средствима, често примењујући силу, човек може да се удаљи од архетипа, првобитног етеричног облика. Поред страха и бола који ће биљка осетити, може се догодити да не успе да се усагласи са етеричним дупликатом, што ће пробудити узнемиреност и тугу. findhorn_kucaБез обзира у шта ми веровали или не веровали, чињеница је да су резултати Финдхорна премашили сва научна очекивања. Бројни британски и светски стручњаци и ауторитети, биолози и биохемичари, испитујући феномен Финдхорна, остајали су без речи и без објашњења. Године 1969. посетио их је и професор Р.Линди Роб, саветник за пољопривреду разних земаља широм света и представник Уједињених Нација, током мисије у Коста Рики. Није схватао како на том бесплодном тлу уопште може ишта да расте. Професор Роб је тада изјавио:

„У баштама извиру снага и здравље. Све је у цвату усред зиме, на земљишту које је скоро неплодно. То не може да се објасни умереним количинама мешавине компоста, нити применом било које методе у органској пољопривреди. Ту постоје неки други витални фактори. Живот на начин како ова група живи, на земљи, од земље, и за љубав земље, јесте филозофија примењена у пракси“

Ричард Бејкер, оснивач „Друштва људи за дрвеће“ (Society of the man of the Trees), написао је:

„Поруке духова дрвећа преко Дороти откривају окултно објашњење, које научно истраживање није било у могућности да пружи, садржано у реченици – сва енергија је једна мисао. Наши су преци веровали да је сама земља осећајно биће и да дубоко преживљава тортуру које човечанство врши над њом. Сматрам да треба да прихватимо такво веровање и да се према томе и понашамо, не бисмо ли на тај начин себи створили нови свет разумевања и склада са природом и њеним бићима’.

Многи посетиоци Финдхорна, тврде да су се лично уверили у постојање Дева. Без сумње, овакав експеримент човека, оптерећеног материјалним светом који је сав стандардизован етичким законима и принципима, наводи на дубље размишљање и буди у њему жељу да посегне за непознатим световима и бићима која их настањују, а која званично не постоје.

*********************

Они који разумеју енглески, могу погледати 2 доња видео прилога о еко комуни Фајндхорн.

Шта рећи?

Овако нешто се може постићи и у Србији, постоје људи који поседују потребна знања да би овако нешто спровели у дело. Наравно, 90% данашњих људи су тотално заглупљени, зомбирани на модеран технократски начин… и стога нису свесни свог потенцијала (само техника напредује, док истовремено људски ум стагнира, атрофира), својих моћи, тако да ће се управо они правити паметни ако би видели овакав прилог, и сматраће ово тоталном глупошћу, иако резултати говоре сами за себе. Међутим, овај прилог је намењен као инспирација онима који знају да је ово могуће, да им служи као инспирација за формирање обичних еко комуна на плодним ораницама Србије, којих има довољно да Србија храни себе најквалитетнијом органском храном, и да има за извоз.

Није на одмет, али не мора се имати знање у комуникацији са духовима природе, довољно је обрађивати земљу са чистом љубављу, осећати је као живо биће док је обрађујеш, док је гледаш и ходаш по њој, бринути о њој као таквој, и земља ће узвраћати богатијим родом него иначе (ово су интуитивно познавали наши „необразовани“ преци), кад је сматрамо и третирамо као нешто мртво, као „мртву природу“ у којој треба мрзовољно „стављати нешто“.

The Findhorn film

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Findhorn Original Garden; A Story by Peter Vallance

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Објављено у Пермакултура, Биопољопривреда.... Ознаке: , , , , , , , , , . Comments Off on Мистерија еко комуне Фајндхорн у Шкотској – Од неплодног земљишта створена плодна органска ОАЗА
%d bloggers like this: