Др Семир Османагић је у праву – Корона је пројекат, није неизлечива, ми имамо `лек`. Вирус је патентиран 2015!

Дигла се у задњих неколико дана велика халабука око корона вируса, у медијима се полако ствара све већа паника и страх од тог досад „непознатог“ вируса, но др Семир Османагић нам објашњава да су се сличне „опасне по човечанство“ ситуације одвијале и раније, па набраја… рецесију из 2008-ме године, свињски грип из 2009-те итд…, а зашао је и у још дубљу прошлост објашњавајући сличне ситуације, објашњавајући да су све то вођени пројекти, игра је позната, а ту игро води елита иза сцена која је одувек владала овом Планетом, а не председници држава, илити тзв. „међународна заједница“…

Др Семир Османагић – Корона је пројекат, није неизлечива, ми имамо „лек“! Вирус је патентиран 2015!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде Милан Миленковић са радија 2М процењује ситуацију, шта ће да се, и како, дешаавти и одвијати у Србији када је реч о ситуацији са корона вирусом, а он ретко греши у својим проценама, јер врло добро познаје менталитет народа и наших политичара-шибицара.

Српска посла – 15.03.2020.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мој закључак је, да несумњиво постоји корона вирус, није измишљотина, али није тако опасан како се прича, опаснији је страх и паника која се сеје у становништву од короне, а кад једном у народу завлада страх, неизвесност и паника, тада имунитет опада, и човек је још подложнији било ком обољењу, разноразним болештинама, па и вирусима, свим вирусима, стога гледајте људи да задржите свој мир, и да у миру доносите одлуке битне за ваше животе…

 

Што се тиче мене, као и са многим другим људима, за мене је опаснији од короне вируса, „вирус“ сиромаштва који се све више шири, и ако до краја марта не нађем 12000 динара, утужиће ме у априли за неплаћену станарину, а после долазе на ред „лешинари“, односно извршитељи, тако да ако би неко могао да ми помогне да предупредим овај сценарио, био би му захвалан, и може ме донирати са неком одређеном сумом, ко колико може, преко пост Нета, и ево мојих података.

Небојша Јовановић,
ул. Трећи Октобар 32/7
19210, Бор

мобилни/вибер: 062/354 943

Научници објавили јефтин лек против рака – али никога за то није брига!!??

Извор: Бележница
14.03.2012.

Превела и уредила: Љубица Шаран, Matrix World

Митохондрија. Фотографија власништво Science photo library

 

ОВАЈ ЛЕК НЕ ИЗИСКУЈЕ ПАТЕНТ, тако да га било ко може да примени јефтино и брзо, за разлику од неефективних скупих лекова које производе водеће фармацеутске компаније!

Канадски научници су пронашли једноставан лек за потпуно излечење рака, али велике фармацеутске компаније уопште нису заинтересоване за његову производњу. Истраживачи са Универзитета Алберте у Едмонтону, успели су прошле недеље у потпуности излечити рак својим препаратом, али медији и телевизија једва да су објавили нешто о овој једноставној техници излечења рака која користи обичне јефтине лекове.

Метода укључује примену диклороацетата (ДЦА), који се тренутно користи у лечењу метаболичких поремећаја, тако да уопште не ствара негативне нус појаве или нежељене дугорочне ефекате.

ОВАЈ ЛЕК не изискује ПАТЕНТ, тако да га било ко може применити јефтино и брзо, за разлику од неефективних скупих лекова које производе водеће фармацеутске компаније!

Канадски научници су тестирали ДЦА на људским ћелијама и с њим безопасно убили рак: плућа, мозга и груди, док су здраве ћелије остале нетакнуте и живе.

Овај лек су тестирали и на пацовима који су имали озбиљне туморе у завршним стадијумима, њихове су се болесне канцерогене ћелије тренутачно скупиле када су им у воду за пиће стављали ДЦА .

Лек састављен од ДЦА је широко доступан, и техника за излечење рака је изузетно једноставна, али због чега се велике компаније не у укључују у производњу лека и његову дистрибуцију, због чега медији нису заинтересоване за ово откриће?

Митохондрија унутар живе људске ћелије

Људске ћелије имају природне механизме за борбу против рака, то су органеле – митохондрије, но оне требају окидач да би постале ефектне.

У Википедији стоји: Митохондрија је станична органела еукариотских ћелија која служи као извор ћелијске енергије. Митохондрије су место активности циклуса лимунске киселине (Кребсовог циклуса) као и место стварања аденозин трифосфата електронским транспортом и оксидативном фосфорилацијом. Цилиндричне су структуре, промјера између 0,3 и 1 µм и дуги од 5 до 10 µм. Састоји се од две мембране, од којих је спољна релативно напета, унутрашња мембрана је наборана како би јој се повећала површина и тако повећала могућност стварања АТП-а. Верује се да су настали ендосимбиозом од аеробне бактерије и зато садржавају 70 С рибосоме и циркуларну ДНА као и прокариоти.

Крај цитата.

Научници су до сада сматрали да станични митохондрији постану оштећени и неактивни за време напада рака. Фокусирали су се на гликолизу, која је слабо ефектна у борби против рака и углавном бацање ресурса и трошење времена.

Произвођачи лекова су се фокусирали на гликолизу као третман у борби против рака!

С друге стране третман ДЦА-ом не укључује методе гликолизе, већ се у потпуности фокусира на митохондрије; они активирају митохондрије које се након активације успешно и брзо боре против рака. Овај ефект дозвољава рактивацију процеса који се назива апоптоза. Митохондрији у себи имају програм за самоуништење који се активира када се ради о ћелијама рака!

Приказ митохондрија у ћелији

Без апоптозе, тумори брзо и необуздано расту јер се њихове ћелије одбијају „угасити“. Функционални и активирани митохондрији ,захваљујући ДЦА, покрећу овај процес и једноставно гасе ћелије рака!

Када се искључи процес гликолизе, тело производи мање, лијечни киселине, тако да се оштећено ткиво око ћелија рака не распада и на таква начин не ствара погодан терен за таст нових тумора .

Фармацеутске компаније не инвестирају новац у истраживања ДЦА методе, јер се таква не може патентирати, а без патента ФАРМАЦЕУТСКА ИНДУСТРИЈА НЕ МОЖЕ ЗАРАЂИВАТИ НОВАЦ. Они тренутно зарађују огромне своте новца на њиховим патентираним ”лековима” за АИДС .

Неактивна митохондриј станица плућа

С обзиром да фармацеутске компаније неће развијати ДЦА до коначне примене на људима, било би потребно да независне лабораторије започну клиничка испитивања ДЦА да би потврдиле истраживања канадских научника и да би се на крају лек могао примењивати на људима. Сав се тај посао може направити у колаборацији с канадским свеучилиштем које је прво започело истраживања, и свакако ће радо асистирати истраживања и развијање крајњег лека за потпуно лечење рака!

Надамо се да ће објављивање овог текста допринети подизању свесности о учинцима диклороацетата – ДЦА и његовој успешности у излечењу рака, и искрено се надамо да ће можда тако инспирисати неке независне компаније за истраживање и производњу овог лека који ЗАИСТА СПАШАВА ЖИВОТЕ, јер велике фармацеутске компаније то уопште неће учинити.

Чудотворни Минерални Додатак (MMS – Miracle Mineral Supplement)

Ауторт: Иван Антић

MMS 2

Пре него што прочитате чланак, прочитајте са овог линка детаљније о томе шта је MMS:
http://www.ivantic.info/Ostale_knjiige/Zdravlje/mms.htm

Искуство са MMS је довело до открића још једног једноставног и крајње ефикасног метода уништавања свих патогених микроорганизама у телу који узрокују многе болести и назван је MMS2

Реч је о калцијум хипохлориту  (Calcium Hypochlorite – Ca(ClO)2),  једињењу које служи за прочишћење вода:

http://en.wikipedia.org/wiki/Calcium_hypochlorite

Искуство са његовом применом у лечењу је ново, али већ има довољно примера где се показало да је његово дејство изузетно снажно, можда је и јачи од MMS (који се због овога сада назива MMS1) а могу се користити и заједно.

Човеков имунолошки систем производи хипохлоритну киселину за уништавање свих врста патогених твари у телу, као и много чега другог што понекад треба уништити. На пример, кад ћелије-убице остаре и постану истрошене, окрећу се против тела, а имунолошки систем препознаје проблем и наставља да уништава истрошене ћелије помоћу хипохлоритне киселине. По истој логици уништава све ненормалне ћелије, као што су тумори и рак. Та киселина је вероватно најважнија киселина коју тело производи како би одржало здравље. Хипохлоритна киселина убија већину патогена у телу – па чак и снажни паразит маларије, ако је присутна довољна количина те киселине.

Међутим, због оштећења имуног система које настаје због вакцина, фармацеутских лекова и других штетних материја које добијамо преко нездраве хране, људско тело не производи довољно хипохлоритне киселине да убије све болести које улазе или настају у телу. Зато је потребно да се унесе на овај начин.

Треба набавити празне капсуле за справљање лекова величине 0 (најмања величина). Оне се напуне прахом калцијум хипохлорита. Узима се тако да кад се узима прва капсула у дану, најпре се попију 2 чаше воде с MMS2 капсулом, а када се узима следећи пут у току дана увек једна пуна чаша воде са сваком капсулом. Може се узимати прах размућен у води, али је укус праха у води врло одвратан, па је боље узети посебно капсулу и воду попити одмах за њом.

Дејство је јаче од класичног MMS-a. Калцијум хипохлорит у контакту с водом ствара хипохлоритну киселину.

MMS2 има једини недостатак у томе што није широко примењив, као што је MMS1. Са њим не можемо прати зубе, прскати кожу итд. Али, по искуству Хумблеа (Jim Humble), један човек се излечио од рака простате са 100 капсула. Узимао је 4 капсуле дневно у трајању од 25 дана.

Све је то ново тако да за сада није утврђено неко прецизно дозирање. На основу досадашњих искустава у случају лечења HIV-a, наведено је следеће:

„Недавно смо утврдили да кад се MMS (који се сада назива MMS1 даје људима који болују од HIV-a, он обично лечи све њихове здравствене проблеме везане уз HIV, али у неким случајевима не лечи HIV. Кориснији је од лекова који се користе код HIV-a за лечење HIV-a, али само понекад, а не увек, убија вирус HIV-a. И сада се појављује ММS2. Кад се ММS2 узима са ММS1 заједно до сада су довели до негативних резултата у крви на вирус HIV-a (то значи до излечења) у много случајева HIV-a. У ствари, у свим случајевима кад су заједно узимани MMS1 и MMS2 резултати су били негативни (тј. без знакова присуства HIV-a у крви, што значи излечење). Засад немамо хиљаде случајева, али ћемо припремити потребне студије случајева кад се оснује Фондација и институт за напредно проучавање MMS-a. Али, само да вам дамо идеју, протокол за HIV су биле три активиране капи MMS1 сваки сат најмање 8 сати сваког дана, плус једна капсула MMS2 нулте величине која се узима свака два сата осам сати дневно – непрекидно три седмице, и тада се даје крв у лабораторију на испитивање.“

Више детаља видети на страни:
http://jimhumble.biz/biz-mms2intro-eng.htm

Ексклузивно – Рецепт за биљни лек против вируса

Ево једне лепе вести како мајка природа итекако може да помогне у борби против вируса и грипа, док нам с друге стране Милосављевић говори да се манемо белог лука и осталих травчица…

Извор: Press Online

Скините текст рецепта травара Ненада Гавриловића за биљни лек против свињског грипа:
Текст у Wordu
Текст у  Pdf-u

Ексклузивно – Рецепт за биљни лек против вируса

Чедомир Арсевић из Земуна узимао биљни лек травара Ненада Гавриловића и за 24 сата потпуно се излечио од тешке заразе вирусом А (Х1Н1)

Чедомир Арсевић уместо "tamiflua" узео биљне капи...

Чедомир Арсевић (22) из Земуна излечио се од свињског грипа помоћу биљног лека који му је дао травар са Романије Ненад Гавриловић! Арсевић каже да су му симптоми грипа у потпуности нестали само 24 сата после узимања терапије, која се састојала од неколико различитих препарата справљених од лековитог биља!
Чедомир нам је јуче у свом стану у Земуну рекао да је грип који је управо прележао јачи од свих прехлада које је раније имао.

Овај грип је сличан обичном грипу, али сви симптоми су много јачи. Потпуно исцрпљује организам

– каже Арсевић.

Одбио „tamiflu“

Све је, каже, почело у уторак 17. новембра, када је по доласку с посла осетио јаку главобољу и грозницу.

Имам лек који за 24 сата убија вирус свињског грипа у људском организму ... Ненад Гавриловић, травар

Температура ми је била око 37,5 степени. Имао сам и јаке болове у грудима када се закашљем. Сутрадан ујутру температура ми је скочила на 38,5 степени, па сам са родитељима отишао у дом здравља. Лекар ми је рекао да наставим да пијем „бруфен“, што сам и урадио, али је температура и даље расла. Наредног дана смо опет отишли у дом здравља. Урадили су ми анализу крви и рендген плућа и упутили ме на Инфективну клинику. Тамо су лекари на основу мојих налаза и целокупне клиничке слике закључили да имам свињски грип

– прича Арсевић.
Чедомирова мајка Драгана каже за Пресс да су лекари на Инфективној клиници одмах рекли да њен син највероватније има свињски грип!

Нису му радили лабораторијску потврду вируса А (Х1Н1). Лекар је рекао да комплетна клиничка слика указује да се код њега ради о свињском грипу. Преписали су му „тамифлу“ и антибиотик „хемомицин“ и послали га ћи

– прича Драгана Арсевић.
По препоруци рођака, који су раније користили тинктуре и мелеме које је справљао Ненад Гавриловић, породица Арсевић донела је одлуку да сина лечи биљним капима са Романије.
Нуди лек држави

Прву туру Гавриловићевог лека Чедомир је попио у петак 20. новембра око 18 сати. У том тренутку имао је температуру 39,3 степена. Већ после три сата температура му је спала на 37,1. У току ноћи, негде око два сата, попио је још једну дозу капи и ујутру више није имао температуру. Ми верујемо да су ове капи излечиле нашег сина

причају углас Чедомирови родитељи.
Чедомир Арсевић каже да је сутрадан већ устао из кревета и са оцем отишао у цркву јер им је тог дана била породична слава.

– Ове капи су ми помогле, после само две туре осетио сам да ми се враћа снага – каже Чедомир.
Травар са Романије Ненад Гавриловић тврди за Пресс да је Чедомиру послао капи које убијају све вирусе грипа, укључујући и вирус А (Х1Н1). Он открива да поседује лек који у року од 24 сата елиминише вирус из људског организма, а да болеснику након тога треба још 48 сати да се у потпуности опорави!

Послао сам му капи које убијају све вирусе који се преносе ваздухом – све врсте грипа, штенећак код паса и свињску кугу код свиња. Када су се појавили први случајеви свињског грипа у Мексику понудио сам мексичкој амбасади лек, али су они одбили моју понуду. Имам и траве које се пију да се људи заштите од добијања вируса А (Х1Н1).Сви који су је до сада пили нису се заразили, иако су били у контакту са људима који су заражени вирусом. Имам лек који за 24 сата убија вирус свињског грипа у људском организму.

– објашњава Гавриловић.

Држава Србија, ако жели, може да сарађује са мном око прављења лека против свињског грипа за цео свет. Тај лек би могао да буде српски бренд

– рекао нам је јуче Гавриловић.

Савети травара Ненада Гавриловића читаоцима Пресса

Рецепт за превенцију свињског грипа:
Најважније је подићи имуни систем, а то се ради помоћу рибљег уља. Одрасли треба да пију по једну супену кашику дневно, а деца две кашике рибљег уља дневно. Затим, треба узимати и веома једноставан лек, који се прави од састојака који се могу наћи на свакој пијаци и у апотекама.

Потребни састојци:

• – 500 грама меда
• – 100 грама свежег корена рена
• – 20 грама самлевене жалфије

Начин припреме:
Рен се изренда и помеша са медом. Томе се дода 20 грама самлевене жалфије.
Употреба:
Мешавина се узима 20 дана ујутру и увече. Одрасли треба да узимају по једну супену кашику, а деци је довољна по једна кафена кашика ујутру и увече. Ако у тих 20 дана човек дође у додир са вирусом, неће оболети, а стећи ће имунитет на свињски грип.
Ако неко већ болује од грипа треба у току 24 сата да попије четири грама витамина Ц, по један грам на шест сати. Најбоље га је истуцати па попити с водом.

Шта треба избацити из исхране док траје епидемија:
Травар Ненад Гавриловић каже за Пресс да док траје епидемија свињског грипа не би требало јести све врсте шећера нити пити вештачке сокове.
– Слаткише треба избацити из исхране. Шећер избацује калцијум из организма и тако уништава имунитет. Највећу опасност представља употреба сирћета, било да се ради о винском или јабуковом. Не треба користити ни пастеризовано поврће. Сирће избацује витамин Ц и уместо њега треба користити искључиво лимун – наводи Гавриловић.

Чај који помаже онима који већ имају грип:
Потребни састојци:
– лимун, мед, цимет, мушкатни орашчић, каранфилић, црно вино
Начин припреме:
У два литра хладне воде ставе се четири огуљена лимуна, која се претходно ситно исецкају. Томе се додају четири супене кашике меда. Ово се поклопи и пусти да кључа око 20 минута. У ту воду се потом додају једна кашика млевеног цимета, једна кашика млевеног мушкатног орашчића, пола кафене кашике каранфилића и два децилитра црног вина. Оставити да кључа још пет минута.
Употреба:
Ова количина чаја треба да се попије у току 24 сата. Чај треба пити четири дана.

…………….
Шта видимо овде.
Најбитније је да се Арсевић излечио веома брзо и то природним препаратима. Али ми и даље не знамо да ли је он стварно оболео од свињског грипа или сезонског? Јер, доктори су без лабораторијске анализе и доказа у статистици Арсевићев случај класификовали као свињски грип. Сада на лицу места видимо како се прави лажна статистика која после служи да се народ плаши од свињског грипа да би се оправдала кампања за масовну вакцинацију и да би се лицитирало унапред са оболелима и мртвима, те оболеће 2,5 милиона људи, умреће оволико, онолико, итд.
Травар Гавриловић је у праву, када би држава прихватила сарадњу са њим ми не само што би нашим људима и људима широм света помогли да се природним путем изборе и излече од разних вируса и од свињског грипа, већ би то заиста мого да буде наш извозни бренд. . Политичари нам стално причају како они форсирају домаћу памет, али никако то да спроведу у дело, јер онда шта би зарађивале ове пропадајуће капиталистичке корпорације које само путем диктатуте „слободног тржишта“ могу да опстану. Зато их и доводе на власт у чије име они и спроводе њихову политику неолибералног капитализма која је погубна за домаћу индустрију у земљама у којима се спроводи, јер је шаље у старо говожђе.

Пошто тако стоји констелација моћи, нема шансе, зато руку сарадње од травара Гавриловића држава неће да прихвати, све ће ово са циничним подсмехом да пропрсате.
Прво.. домаћим вакцинолобистима ( баш за ове вакцине од познатих светских фармацеутских кућа) и тајкунима који „лече“ народ измако би велики и огромни порофит, брига њих за здравље људи, био то Милосављевић, а понајмање Мишковић. Друго… ако би и следила таква пракса, не само у овом случају, опао би и фармако-бизнис и продаја разних лекова који никад не излече човека.

Ми живимо у параленом свету, у једном доминира шачица моћника, банкара, бизнисмена и политичара, другим речима превараната, лопова, криминалаца и лажова који су узурпирали комплетну власт у свим законодавним структурама, и у свету и у појединачним државама, и тако пирамидално повезани живе ко паразити на рачун обичних људи, а посебно у сектору здравства и фармације, где је њима једино од користи „вечито болешљив човек“ нарушеног имунитета баш од тих лекова и вакцина, јер иначе са здравим човеком и његовим имунитетом они губе све, зараду, јер то им је најважија ствар.

Прогресивно… са стопом пораста болница, клиника и апотека истовремено истом мером расте и број болесника, а наводно га лече.

Како је пре 70 година успешно лечен рак!

Треба сарађивати на интернету који је изгледа једино место где се могу пробити медијске блокаде строго контролисаних „званичних“ истина и на светском и на локалном нивоу. У чланку Ивоне Живковић, сазнаћете о дуго скриваној истини на светском нивоу…

Аутор: Ивона Живковић

Још једна прича о леку против рака који је сакривен.

Клиника за канцер и многе друге болести која је сасвим успешно (са ефектом 100%) рађена у САД пре седамдесет година, брутално је прекинута. Разлог је био идентичан као и у случају витамина Б17» – угрожени интереси фармакобизниса.

Прича коју ћете овде прочитати открива колико је трагична судбина умних људи који измисле нешто епохално, што читавом човечанству доноси добробит и здравље. Али, интерес крупног капитала увек је на супротној страни.

Ројал Рејмонд Рајф» је рођен 1888.године. Овај генијални научник и изумитељ био је веома широко образован, али и самоук. Његова радозналост је била изузетна, а генијалност и скромност, као последица потпуне оданости раду, наликовале су особинама које је имао и Никола Тесла. И његова судбина, као и судбина његових проналазака идентична је са оним што се догодило Тесли. Нажалост, обојица су имала блиски сусрет са глобалним олигархимом којој су њихови проналасци могли да угрозе профит.

Рајф је развио технологију која се и данас користи у оптици, електроници, радиохемији, биохемији, балистици, авиотехници и медицини. Може се рећи да је Рајф родоначелник биоелектричне медицине. За живота је примио 14 награда и признања и почасни докторат Хајделберг Универзитета. Радио је за Зеисс оптику, сарађивао са америчком владом, са најугледнијим америчким научницима и лекарима, као и са неколико приватних добротвора који су га финансирали. Најзначајнији је био милионер Хенри Тимкин.

Знања из потпуно различитих области омогућила су му да их повезује па је налазио решења за многе проблеме које уско усмерени научници нису могли да реше. И не само то. Многе идеје је сам реализовао, јер је био и вешт конструктор. Тако је измислио и направио хетеродинамични ултраљубичасти микроскоп, микродисектор и микроманипулатор за потребе биологије, биохемије и медицине.

За време Првог светског рата Рајф је служио у морнарици САД. Имао је задатак да истражује рад у страним лабораторијама.

Вероватно да је Рајф идеје за своје касније истраживање нашао у неким од немачких лабораторија, мада се то у његовој биографији нигде не помиње. Немци су, познато је , у многим технологијама ишли далеко испред осталих држава. Након два светска рата ова изузетна нација потпуно је економски и национално разорена, а највећи умови као и научна достигнућа, кришом су пребачени у САД. То је основа на којој се развијала касније америчка савремана наука и техника, док је подељена Немачка држана под окупацијом и присмотром. Данас је јединствена, али и даље економски контролисана.

Нови Свет који је створила глобална банкарска олигархија под идеолошком капом римокатоличке цркве, и који је од почетка планиран да се развија као империја добио је тако неопходан интелектуални капитал.

До 1929. године талентовани Рајф је завршио рад на тада највећем микроскопу за микроорганизме. Његов микроскоп је увећавао чак 17000 пута, за разлику од тада коришћених који су увећавали 2000 пута. То је био огроман напредак па је Рајф био у стању да у својој лабораторији у Сан Дијегу види микроорганизме које до тада нико није видео. Рајф је наставио свој рад и до 1933. је склопио микроскоп који је имао увећање тада невероватних 60000 пута. Назвао га је Универзални Микроскоп и био је састављен од 5.682 различитих делова. Све до 1980. овај микроскоп је био једини на коме се могло добити такво увећање. (Данас се увећава и до милион пута)

Ројал Рејмонд Рајф

Да би микрорганизам био видљив под микроскопом он је морао да буде бојен анилином који је отрован. То би вирус тренутно убило тако да се он под микроскопом могао видети само мртав или мумифициран. Али, Рајф је овај проблем решио тако што је вирус бојио светлом и тако је успео да га види у свим његовим активностима. Тако је Рајф први почео да користи „резонантну светлосну технологију“ за свој микроскоп.

Наиме, како се атоми у молекулу држе заједно захваљујући енергетској ковалентној вези, они имају сопствену електромагнетну осцилацију. Не постоје две врсте молекула који имају исту електромагнетну фреквенцију односно енергетску ознаку.

Рајф је брижљиво идентификовао индивидуалне спектроскопске карактеристике за сваки микроб користећи прорез као додатак спектроскопу. Онда је полако окретао блок кварцних призми да фокусира светло једне таласне дужине на микроорганизам који је разгледао. Ова таласна дужина би била изабрана, јер је била резонантна са одређеном спектроскопски означеном осцилацијом микроба и имајући у виду утврђену чињеницу да сваки молекул осцилира сопственом различитом фреквенцијом.

Резонанца појачава светло на исти начин као када се два таласа у океану сједине и појачају своју снагу.

Вируси су тако бојени фреквенцијом светла као када се боје подешавају на телевизору. Рајф је осветлио микробе (обично вирусе или бактерије) са две различите таласне дужине истог ултраљубичастог светла фреквенцијом која је резонантна са спектралном ознаком микроба. Два таласа су произвела интерференцу када су се спојила. Ова интерференца је био трећи дужи талас који је пао на видљиви део електрогнетног спектрума.

Оно што је до тада бло невидљио на светлу, изненада је постало видљивио у бљеску светла када би било изложено фреквенцијама боја које се одбијају са њихових сопствених различитих спектроскопских фреквенција. Тада је Рајф био једини човек на свету који је могао да види најсићушније и до тада невидљиве живе организме како се крећу насељавајући ткива.

Тако је 1932. открио вирус хуманог канцера. Видео га је живог, како у промењним околностима, након деловања канцерогених супстанци и он почиње да мења свој облик и тако трансформисан делује на нормалне ћелије претварајући их у канцерогене.

Како је откривен „BX“- вирус канцера

Рајф је користио К-медијум (доктора А. Кендала) у намери да изолује вирус рака. Тако је 1932. добио узорак ткива за који се сумњало да је канцерозно, али почетна култура није могла да произведе вирус који је тражио и који је већ био уочио.

Како ни медијум ни микроскоп нису били сами за себе довољни да открију микро организам у филтеру, он је поновио претрагу са додатним третманом. Десило се сасвим случајно да је претходно тестирао једну цев у оквиру тубуларног прстена напуњеног аргоном, који је био активиран електричном струјом коју је иначе користио како би бомбардовао електронима микроорганизме.

Догодило се да је канцерозна култура 24 сата остала у цеви напуњеној гасом аргоном и са укљученом струјом. Када је културу ставио под микроскоп уочио је да се њен изглед променио. Проучавао је разлоге тог феномена и тако уз неколико понављања открио је у полупропусном филтеру (израђеном од ултрафиног порцелана) црвенкасто- пурпурне грануле у култури. Био је то „BX“ вирус канцера који је он успео први да изолује и пречисти. Рајф и његов асистент су одмах наставили са радом да потврде откриће. Поновили су метод 104 пута узастопно и добили исти резулат.

Следило је још преко 20000 неуспелих покушаја да трансформишу нормалне ћелије у ћелије рака. Коначно је успео. Онда је креирао успешно 400 тумора од исте културе. Све је документовао филмом, фотографијама и педантним белешкама. Овај вирус назвао је „Cryptocides primordiales„. Из бележака се види да је користио свој Универзални Микроскоп под углом преламања 12-3/10 степени, боје хемијског преламања (рефракције) – пурпурно црвене. Величина вируса је изузетно мала. Дужина је 1/15 микрона, ширина 1/20 микрона. Ни један обичан микроскоп тог времена, чак ни до1980. године није могао овај вирус да учини видљивим.

Али, Рајф је открио још нешто. Овају вирус је био плеоморфан. Тако је Рајф записао да се вирус канцера појављивао у четири облика и то су:

1. BX (карцином)
2. BY (сарком – већи од BX)
3. Монококоидне форме у миоцитима крви од преко 90% оболелих од канцера. Уколико су правилно обојене могу се видети на стандардном микроскопу.
4. Критомице плеоморфне гљивице – идентичне морфолошки онима гроздастим и печуркастим.

Све ове форме могле су се, по Рајфу, преобратити у форму BX у периоду од 36 сати и могу у експерименталној животињи произвести типичан тумор са патологијом неопластичног ткива од кога се опет може изоловати BX микроорганизам. Комплетан процес је био поновљен преко 300 пута са идентичним позитивним резултатом.

Ројал Рајмонд Рајф је тако доказао постојање плеоморфизма, односно потврдио је налезе Пјера Бешама (Pierre Béchamp 1816-1908) који је први тврдио да постоје микроорганизми који у свом животном циклусу мењају облик. Прослављени Луј Пастер, који је од Бешама преузео многе идеје и приказао их као своје, овоме се жестоко супростављао. Тако је Пастер као велики заговорник вакцина (што су заговарали и језуити) постао светски познат, док је име Pierre Béchamp потпуно заборављено. Као и Рајфово. Ипак, Пастер није био у праву.

За Рајфове налазе заинтересовала се одмах др Вирџинија Ливингстон, која је касније постала позната по својим истраживањима и клиници канцера. Она се из Њу Џерсија чак и преселила у Сан Дијего где је била Рајфова лабораторија коју је често посећивала.
Данас се откриће вируса рака приписује управо њој, која је своја истраживања обелоданила 1948. Она је овај вирус преименовала у „Progenitor Cryptocides“, Рајфа у својим папирима никада није ни поменула.

Међу лекарима и научницима настала је тада расправа о томе да ли овај вирус мења облик или не. Како нису сви тада били у могућности да отпутују далеко у Сан Дијего (путнички авио сабраћај је тек почео да се развија) и сами се увере у овај феномен, тврдили су да вирус не постоји. Међу онима који су побијали Рајфов налаз био је и др Томас Ривс, тада веома утицајан члан Америчке Медицинске Асоцијације (АМА).

Сам Рајф није се много обазирао на расправу. Као и Никола Тесла, он је био тих научник потпуно одан послу и није уопште жудео за славом и новцем. Више му је стало да открије начин како да овај вирус уништи.

За то је употребио исти принцип као и да га учини видљивим – његову сопствену фреквенцију. Повећавајући јачину фреквенције на којој су природно осциловали ови микроби, Рајф ју је појачавао док се нису изобличили и распали од структурног стреса. Као када се јачина неког тона користити да би се разбила чаша. Молекули чаше већ осцилирају у складу са неким тоном. Пошто све друго има различите резонантне фреквенције, само једна усглашена са резонанцом чаше ако се довољно појача – разбиће је.

Рајф је назвао ову фреквенцију „смртоносна осцилујућа брзина“ (Mortal Oscillatory Rate или MOR)). Она уопште није била штетна за околно ткиво.

Постоје буквално трилиони различитих фреквенција и свака врста и сваки молекул има своју карактеристичну. (Као и сваки број мобилног телефона). Рајфу је тако било потребно много година и много сати непрекидног рада док није тачно дефинисо фреквенције које су биле специфичне за свако микроб који би изазивао неку болест. Тако је на истом принципу могао да разори вирусе херпеса, парализе, менингитиса, тетануса, инфлуенце и још многих других микроорганизама.

Амерички лекари су одали признање Рајфу

Тада 44 најеминентнија лекара САД приредили су 20. новембра 1931. банкет за Рајфа и дали му почасну титулу доктора. Банкет је назван: „Крај свих болести“. Одржан је на имању доктора Милбенка Џонсона у Пасадени, који је био главни надзорник и покровитељ свих медицинских испитивања које је Рајф спроводио.

Универзитет Јужне Калифоније именовао је 1934. Специјални медицински истражовачки комитет да надгледа третман који је спроводио Рајф. Из болнице у Пасдени доведено је у његову лабораторију на третман фреквенцијама 16 пацијената у завршном стадијуму карцинома. Овај Комитет је био састављен од лекара и патолога овлашћених да прегледају пацијенте уколико преживе, након 90 дана третмана. Тако је након три месеца Комитет закључио да је 14 пацијената било ПОТПУНО ИЗЛЕЧЕНО. Третман је онда подешен и за остала два и они су након четири недеље такође излечени. Ефекет лечења је био 100%. Рајф је 1934. записао:

„Са инструментом за третман фреквенцијом није долазило до оштећења околног ткива, третман је био безболан, није било непријатног звука, и никаква сензација код пацијента није постојала. Једна цев осветљава пацијента и након три минута третман је завршен. Вирус или бактерија су уништени и организам се након тога сам опоравља природно од токсичних последица насталих деловањем вируса или бактерије. Неколико болести се може лечити истовремено.“

Тако је исте године почела са радом успешна клиника за канцер на Универзитету Јужне Калифорније.

Рајф је сарађивао са тада врхунским научницима и лекарима који су подржавали његово откриће. Ту су били: E.C. Rosenow, Sr. (longtime Chief of Bacteriology, Mayo Clinic); Arthur Kendall (Director, Northwestern Medical School); Dr. George Dock (internationally-renowned); Alvin Foord (famous pathologist); Rufus Klein-Schmidt (President of USC); R.T. Hamer (Superintendent, Paradise Valley Sanitarium; Dr. Milbank Johnson (Director of the Southern California AMA); Whalen Morrison (Chief Surgeon, Santa Fe Railway); George Fischer (Childrens Hospital, N.Y.); Edward Kopps (Metabolic Clinic, La Jolla); Karl Meyer (Hooper Foundation, S.F.); M. Zite (Chicago University)…

Рајфов начин лечења рака описан је 1931. године у Science Magazine. О успешној клиници расправљано је наредних десет година на многим медицинским семинарима, а опрезно је информисна јавност у ударним медијима. Технички детаљи лечања дати су у годишњем извештају Смитсониан Института.

Закључак стручне јавности је био следећи:
а) узрочник канцера је био микро-организам
б) Микро-организам је могао бити безболно уништен и код пацијената код којих је метастаза била у завршном стадијуму
ц) последице болести могле су бити потпуно залечене.

Фармакобизнис (Big Pharma) креће у напад

Морис Фишбејн који се дочепао скоро читавог капитала Америчке Медицинске Асоцијације (АМА) до 1934. послао је Рајфу свог адвоката са „понудом која се није могла одбити“. Радило са свакако о куповини права на коришћење Рајфове фреквентне машине.

Али, Рајф је одбио. Детаљи понуђеног посла нису познати. (Фишбејн је 1949. морао да прекине сарадњу са АМА због крађе фондова и разбих превара).

Први инцидент са којим се након тога Рајф суочио била је крађа компоненти из његове лабораторије, фотографија, филмова и писаних белешки.

Кривац никада није откривен.

Док се борио да поврати своје изгубљене податке, (било је то време када нису постојали персонални компјутери и фотокопије), неко је тешко оштетио његов сложени микроскоп. Огроман број делова је украден.

Пре тога подметнут је пожар који је уништио лабораторију Burnett у Њу Џерсију, са којом је Рајф блиско сарађивао. Њена вредност је била данашњих неколико милиона долара.

Аутор чланка који је објављен у годишњаку Смитсониан Института убијен је мистериозно у својим колима.

Др Немес који је имао неке дупликате његових радова и сарађивао са Рајфом, и развио свој третман лечења рака (веома успешан) смртно је страдао у ватри у својој лабораторији којој је изгорела и документација.

Већ 1939. скоро сви истакнути доктори и научници у САД порицали су да су икада срели Рајфа. Овај потпуни преокрет био је резултат притиска фармацеутских компанија. А без њихових финансија, болнице су пропадале.

Тако је Artur Kendall, директор „Northwestern School of Medicine“, који је радио са Рајфом на вирусу канцера, прихватио донацију од скоро четврт милиона долара, да прекине лекарску праксу и пензионише се у Мексику. То се догодило у време Велике Депресије, када су људи већ масовно остајали без посла.

Онда, 1939. ангенти „породице која је контролисала фармацеутску индустрију“ (вероватно Рокфелери) „помогли су“ Филипу Хојленду (Philip Hoyland) да поведе судски спор против „Beam Ray Corporation“, која је била управо његов највећи пословни партнер. То је била једина компанија која је производила Рајфове фреквентне инструменте. Хојланд је изгубио спор, али је и компанија банкротирала плаћајући адвокате, што и јесте био циљ „помоћи“. У време Велике Депресије производња Рајфових фреквентних инструмената је потпуно престала.

Баш када је било планирано одржавање конференције за штампу 1944. на којој би се Америчкој Медицинској Асоцијацији објавили резултати стручне студије из 1934. у вези Рајфове успешне терапије у лечењу канцера, упорни доктор Милбенк Џонсон (бивши председник АМА) смртно је отрован, а његови папири са белешкама и извештајем су „нестали“.

Америчка фондација за рак никада није финансирала ни једно Рајфово истраживање.

Огроман новац фармацеутских компанија је потрошен да они који су видели ову терапију, све што су видели и сазнали – забораве.

Ипак најтежи и коначни удар на „лек за све болести“ је био када је полиција незаконито запленила остатке Рајфових педесетогодишњих истраживања. Рад и живот, др Ројала Рајфа је био дефинитивно уништен. Највише што данас знамо о њему потиче из књиге „Лек против рака који је деловао“ (The Cancer Cure That Worked), Берија Лајнса (Barry Lynes), који је успео да прикупи највише података.

Barry Lynes – The Cancer Cure That Worked

View this document on Scribd

Доктор Рајф, потпуно сломљен, предао се алкохолу. Умро је (или је убијен) 1970.“случајном“ смртоносном дозом валијума и алкохола у болници „Grossmont“.

Следе „открића“ већ откривеног

Медицински часописи које спонзоришу велике фармацеутске корпорације, одбили су да публикују било шта у вези Рајфове терапије. Тако многи студенти медицине никада нису ни чули за Рајфова истраживања.

Тако су касне 1950. године неки независни истраживачи, не знајући ништа о Рајфовом раду, изнели доказ да је рак инфективна вирусна болест и да се „канцер не састоји само од туморног ткива“. Описали су то као болест проузроковану неким микро-организмом у крви. По њима испада да сви носимо тај вирус, али да он не проузрокује тумор уколико у организму нема довољно токсина, а што се догађа због учестале изложености хемикалијама, радијацији, стресовима… или слабом крвном сликом и ослабљеним имунитетом.

Биофизичари су сада доказали да постоји круцијална природна интеракција између живе материје и протона. Овај процес је мерљив на ћелијском (бактеријском) нивоу. Друга истраживања су показала да су сви живи системи изузетно осетљиви на електромагнетне таласе ескстремно ниске или високе фреквенције. Тако се може рећи да свака врста ћелије има специфичну фреквенцију у интеракцији са електромагнетним спектром.

Др. Irene Corey Diller са Института за истраживања рака у Филаделфији 1950. године је, такође, не знајући за рад Рајфа, изоловала гљивични агенс из малигне израслине. Сазвала је симпозијум у Њујорку како би обелоданила своје откриће. Директор Центра за истраживања рака болнице Sloan Ketering, Cornelius P. Rhoads, то је спречио.

У лабораторијама института Sloan- Ketering је и 1985. непобитно утврђено да се вирус (идентичан оном који је описао Рајф) налазио у свим културама крви канцерозних пацијената. Сви ови налази су морали да буду уништени, а званично тумачење које је издато је да је вирус дошао споља.

Већ 1971., године Ричард Никсон, марионета банкарске олигархије са Вол Стрита, громогласно је најавио нову америчку борбу против опаке болести – канцера. Назвао је то бомбастично у типичном америчком стилу: „Рат канцеру“. Тако је из државног буџета САД издвојено 1,6 милијарди долара које су дате приватним клиникама и истраживачким центрима за рак да наставе рад у „откривању“ ове „опаке болести“.

До 1990. потрошено је на овај програм око 50 милијарди.

There is no business like the big pharma business

Шта би било, забога, са фармацеутском индустријом, са апотекарима, са лекарима многих гламурозних и скупих медицинских центара? Данас третман једног пацијента од рака у просеку кошта око 300000 УСД. То је велики бизнис. Колико пута сте видели како неко у Србији очајнички покушава да сакупи новац како би своје дете одвео на ово скупо лечење? Али, ни једно дете, колико се ја сећам познатих случајева из новина који су добили огроман публицитет, није преживело.

ФОНДОВИ, ФОНДОВИ, ФОНДОВИ… Случај Слађане Кобас (десно), једине преживеле бебе из бањалучког породилишта која је 1992. године због санкција остала без кисеоника у инкубатору чак 12 дана, типичан је пример. Она је након неуспешне хемотерапије на „Универзитетској клиници Гејнсвил“ на Флориди, која је коштала 100000 долара, пребачена у „Национални институт здравља“ у Бетезди у Мериленду, где је покушано с новим, експерименталним видом хемотерапије. Пошто је, очито, послужила и као заморче за тестирање нових лекова, метастазе су се још више прошириле. „Добри лекари“ схвативши да лека нема, вратили су је натраг у Србију где је и умрла у тринаестој години. Новац су задржали.

Славена Јандрић (17) из Суботице, оболела од леукемије, којој су прописи ускратили новац за лечење у иностранству, спремала се за операцију уз помоћ новца који су у невиђеној акцији солидарности извели њени школски другови. Седамнаестогодишња Славена Јандрић, оболела од леукемије, преминула је у ноћи измеду петка и суботе. Није дочекала наставак лечења, пресађивање косне сржи, које је требало обавити у иностранству.

Операција је већ била заказана у Трсту, у Италији. Давалац косне сржи била би њена рођена сестра Гордана, што се у медицини сматра идеалним решењем. Изгледало је да ће исход бити срећан, али, Славена није преживела припрему за операцију. Сама операција пресађивања косне сржи кошта око 95000 марака. Републички завод за здравствено осигурање одбио је молбу оца Зорана Јандрића да се Славена упути на лечење у Италију. Образложење: закон дозвољава лечење у иностранству само деци до 15 година.“ (Фонет)

У Србији фонд до фонда, али нема лека

Гле, ко се код нас бави прикупљањем новца за лечење у иностранству! Министар здравља Србије који је од лекара направио бизнисмене (приватизацијом здравства) и води се као „лидер тима“ за клиничко испитивање лекова у српским болницама. Смрт несрећне Славене Јандрић којој је државни фонд због прописа (које су ваљда донели Марсовци) ускратио лечења, био је идеалан показатељ српској јавности да се морао основати други фонд. А на челу фонда је управо Министар.

Многима у Србији је већ јасно за кога ради др Томица Милосављевић, по трећи пут изабран као министар здравља Србије, кадар Г17 Плус и човек са значком на реверу. Његов послодавац је BIG PHARMA и представља данас највећу опасност за здравље и живот грађана Србије!!!

О његовом министровању и клиничком испитивању лекова (виво експериментима) и клановима у српском здравству можете прочитати на доле наведеним линковима:

http://www.magazin-tabloid.com/clanak.php?br=140&clanak=4
http://www.magazin-tabloid.com/clanak.php?br=140&clanak=5
http://www.magazin-tabloid.com/clanak.php?br=141&clanak=11
http://www.magazin-tabloid.com/clanak.php?br=76&clanak=2

Ево како се у Америци сопрдају са пошасти званом Pig Pharma:

Ако би фармакобизнис преузела црква „Опрости ми оче због грехова“… „Имамо ми лек за то“

 

 

Стратегија једне фармацеутске корпорације: „Ми прво направимо лек и истражимо тржиште, а онда измислимо болест“

Откуд змија? Зар змије не луче отров? Да то није оуроборос?

Што се тиче лечења фреквенцијама, данас се могу купити мали апарати који коштају од 1200 до 3600 долара и направљени су за кућну употребу, од лечења до релаксације. Проблем је колико су они заиста тачни, јер су многи произвођачи користили различите фреквенције за исте болести, набадајући праву осцилацију. Да би фреквенца била убитачна за микроорганизам, она се најчешће користи у хармонији са неколико таласних дужина које су усклађене и дефинисане за сваки појединачни вирус. И наравно сваки организам. Како је оригинална документација Рајфа уништена, многи су покушали да преписивањем и истраживањем из разних извора дођу до тачног броја. Колико је ко успео, питање је. Зато коришћење ових апарата који се продају као Рајфова технологија, иде на сопствену одговорност. (Али, и када користите мобилни телефон, ви га користите на сопствену одговорност, зар не? Мада вам то нико није рекао.)

Доктор Роберт П. Стафорд, који је радио са Рајфовом оригиналном машином у периоду од 1957 до 1963., успео је да направи неку листу фреквенција које су можда и најприближније онима које је Рајф разоткрио као убитачне (MOR). Ево како то изгледа за неке болести у Херцима (Hz):

• Тетанус 120,
• Гонореја 712,
• Стафилококе 728,
• Стрептококе 880,
• Тифоид бактерија 712,
• Тифоид вирус 1862,
• Туберкулоза вирус 1552 (као и Б – коли),
• Сарком (све врсте) 2008,
• Карцином (све врсте) 2128.

Многи људи користе основне фреквенције које ови апарати нуде (727/728, 784/786/787, 880, 464/465) у свакој сесији, јер се оне односе на бројна патогена стања која се често поново активирају као, на пример, вирус грипа.

Ипак, главна достигнућа Рајфових истраживања и те како се користе у експерименталне сврхе и то углавном за војне потребе.

*************************

Ево и неких видео прилога са генијем какав је био Ројал Рејмонд Рајф…

Royal Rife-In His Own Words (Оригиналан аудио запис где говори Рајф)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

The history of Royal Raymond Rife (Рајфова биографија)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Са доњих линкова можете скинути видео прилоге кој сам преузео са сајта» др Рајфа.

Рајфове оригиналне речи (52 минута):
Скини видео» (107 МБ.)

Рајфова прича (The Royal Rife Story) – 2 сата 12 минута:
Скини видео» (227 МБ.)

Рајфов лабораторијски флм из 1939. године
(Dr. Rife’s 1939 Lab Film) 34 минута
Скини видео» (127 МБ.)