Овај текст Ивоне Живковић из 2010. и данас је итекако актуелан, јер по истом систему када је режим сејао лажну пропаганду и панику крајем 2009. од „опасног“ свињског грипа, тако је и данас сеје и застрашује народ од комараца као носиоца „опасних“ вируса. Кључна разлика је што смо када је у питању био „опасни“ свињски грип могли да избегнемо вакцинацију, али запрашивање против „опасних“ комараца не можемо избећи, осим путем великог грађанског протеста.
Ради се о томе да хемикалије којима се прскају комарци не могу им ништа, али зато код људи могу изазвати рак, стерилитет, конвулзије, урођене аномалије, поремећено понашање, парализу, смрт.
Аутор: Ивона Живковић
Бомбастични наслови у медијима попут „У Грчкој се појавио вирус Западног Нила“ или „Вирус Западног Нила убио двоје у Румунији“ и сл., појавили су се и у нашим водећим медијима августа месеца 2010. Посебно је занимљив наслов из Курира: „Вирус убица на вратима Србије“, што јасно асоцира на то да се овај „опасан“ вирус креће и да само што није прешао државну границу Србије, где би могао да побије ко зна колико људи.
Онима који некритички и безрезервно усвајају све што објављују такозвани „маинстреам“ медији, појам „вирус Западног Нила“ остаје у памћењу као веома опасна заразна болест која може да има смртоносан исход и која се лако шири. А како тврде стручњаци, вирус шире комарци који се њиме заразе када уједу неку већ заражену птицу, па онда са пљувачком тај вирус убаце човеку, када га уједу.
А где птице покупе овај вирус? Па, у северној Африци ваљда, тамо где протиче река Нил.
Ближих података о умрлима нема. Не знамо ни њихова имена, здравствено стање које је претходило уношењу вируса у организам, а недоступни су јавности и подаци о извршеним анализама ткива. За Румунију се само зна да су у питању биле две особе старије од 65 година.
Да ли је у питању …
…ЈОШ ЈЕДНА МЕДИЦИНСКА ПРЕВАРА?
Већ смо раније писали да је немачки вирусолог и дисидент из своје бранше, др Стефан Ланка, прилично разоткрио мутне теорије вирусолога, њихове протеинске „мућкалице“ и начине дефинисања онога што се назива вирусом. По њему – патолошки вируси, они који изазивају неку болест -једноставно не постоје. Оно што се под електронским микроскопом види и описује као протеинска творевина названа „вирус“, део је генског материјала ћелије, који није у једру и који може да се креће између самих ћелија. Симптоми болести изазвани уношењем различитих токсина и њиховим гомилањем, описани су као вирусне инфективне болести. А када не би постојала теорија о вирусима , заправо сви симптоми инфективних болести би се лако могли протумачити и као алергијске реакције организма и евидентни симптоми тровања.
Али теорија о вирусима је ушла у све медицинске школе и у све уџбенике и популарне ревије о здрављу.
И то је једна од перфидних у дуго одржаваних медицинских превара која се наметнула широм света након Другог светског рата.
Дакле, када кажемо вирус – најбоље је да помислимо на неки токсин који је нагомилан у организму и који он препознаје као отров и настоји да га избаци – кијањем, кашљањем, подизањем телесне температуре.
Али, симптоми уноса токсина који се могу манифестовати и само као алергијска реакција, нису исто што и дугорочни ефекти деловања токсина. Јер ефекат деловања може бити дуго прикривен, без икаквих симптома, и нажалост, у многим случајевима – катастрофалан. Канцер је типичан пример болести која, по неким закључцима, настаје од дугорочног деловања нагомиланих токсина у организму који тешко поремете метаболизам и потпуно преобрате рад појединих ћелија које услед недостатка кисеоника почињу да живе анаеробно.
Када се у медијима говори о вирусу „Западни Нил“ ради се заправо о једној перфидној игри људским здрављем. Ова игра некоме доноси профит, некоме служи за монструозне виво-експерименте са неуротоксинима, који се производе као биолошко оружје, а милиони људи постају наивне и неинформисане жртве које здрављем плаћају ову профитабилну „игру“.
А „игра“ се састоји у следећем: бомбастичним најавама о појави „опаке смртоносне“ болести – преко вируса Западног Нила који шире комарци, настоји се оправдати неопходност велике акције запрашивања легла комараца у одређеним подручјима како би се ширење овог „вируса“ спречило. Али, токсичност хемикалија које се при том у огромним количинама бацају из ваздуха далеко је опаснија од токсина названог „вирус Западног Нила“. Тако се након запрашивања хемикалијама, које су тестиране на неупућеном становништву, избијање разних болести као последица тровања најлакше опише „откривањем“ новог „опасног“ вируса.
Ову перфидну игру што се спроводи путем медија и одабраних „стручњака“ који се користе да народу замажу очи, прати низ безочних лажи које се јавности пласирају. Погледајмо само неколико примера које је навео њујоршки активиста против коришћења инсектицида и пестицида Роберт Ледерман.
Најчешће коришћени инсектициди у Њујорку су били ресметрин, који се продаје под именом scourge и sumitrin (у продаји anvil). Scourge и anvil у преводу значе – бич и наковањ. Anvil се користи доста и код нас (и препоручују га стручњаци посебно за прскање винограда), а sumitrin се ставља и у неке шампоне за псе (против паразита) као и у шампоне против вашију за људе.
Погледајте етикету. Зна се да су обе хемикалије веома токсичне, посебно за рибе, па се приликом прскања из ваздуха избегавају предели изнад језера, рибљих мрестилишта и река. Ради се о пиретроидима, једињенима на које су многи људи алергични, а постоје одавно јасни докази да они дугорочним деловањем утичу на рад ендокриног система код људи и тешко га оштећују, баш као и читав имуни систем организма. Посебно су евидентирана оштећења јетре.
Синтетичке пестициде приказују као природне
Заговорници прскања anvilom тврде да овај препарат у основи садржи једну природну супстанцу. А то је чиста лаж. Наиме, препарат садржи само имитацију једне природне супстанце која се у природи ствара у хризантемама. Али, имитација која има за циљ да направи молекул исти или сличан природном – ипак је синтетичка креација, а не природна. Права природна супстанца је далеко скупља и није економски исплатива за прављење великих количина пестицида.
И друге супстанце које се стављају у овај пестицид су синтетичке и као основа се углавном користе хемијски деривати базирани на нафти, као на пример piperonil butoksid. И сви ови састојци појединачно су на листи токсина који су сврстани у канцерогене. Поред тога што се користи за уништавање инсеката, он као неуротоксин делује и на мишеве (који су сисари).
Дакле, прскање синтетичким piretroidom – anvilom, уопште није безопасно за људско здравље и тврдња да је он природан и безбедан представља чисту лаж, наглашава Ледерман. Ову безочну лаж је грађанима Њујорка пласирао бивши градоначелник Ђулијани. Човек у кога ваљда грађани треба да имају поверење.
Уопште је веома тешко описати шта је заправо „безбедан пестицид“, наглашава Ледерман. Сваки се заправо етикетира речима „тврди се да је безбедан“ или „мање токсичан“ или „безбедан ако се користи по прописаним упутствима за употребу“. Само, како ћете ћелијама у организму објаснити, када им се токсин нађе у систему рада као клип у точковима, како да се понашају да би он био безбедан?
Алергијске реакције – кијање, кашаљ, иритација очију и коже – евидентни су показатељи да организам то препознаје као непожељан састојак који треба избацити из организма.
Тврдње о безбедности неког хемијског препарата углавном долазе од самог произвођача. Када од прскања оваквим производом угине само 50 одсто третираних мишева (замораца), он се сматра безбедним за људе. Појава тумора код мишева, уколико је регистрована само 50 одсто, произвођачу даје право да стави етикету – „безбедан“, примећује Ледерман.
Тврдња да се anvil (sumitrin) веома брзо разграђује након прскања и да деца само сат или два након тога могу да се играју по јавним парковима, такође је чиста лаж. Али, шта значи разградња, и шта остаје након разградње препарата као што је sumitrin?
Хемијска једињења која се изложе сунцу и кисеонику пролазе кроз разне фазе преображаја. Malation, неуротоксични инсектицид, на пример, постаје maloxon, врло различита супстанца која је чак 20 пута отровнија. У овом случају, оно што остаје након разградње још је отровније.
Тврдња да sumitrin (Anvil) нестаје сутрадан након прскања односи се на идеалне услове за разградњу -што значи sumitrin испрскан на стаклену површину на коју одмах падну сунчеви зраци. Али шта је са великим количинама хемикалија које су након запрашивања из ваздуха пале на засенчена места, у пукотине зграда, у вентилационе уређаје или на лишће у парковима где не пробија сунце? У становима он може остати недељама, месецима па и годинама, где ће се приликом истресања тепиха, прекривача и сл. лако удахнути или чак апсорбовати кроз кожу.
У Србији заправо никада нисте ни били упозорени да се приликом запрашивања комараца из ваздуха треба заклонити и остати тако заклоњен бар неколико сати док се хемикалије не разграде. Или да бар затворите прозоре. Не, никада то нисте чули, зар не? Чули сте само да треба затворити пчеле. Е, па нисте чули зато што се прскање људских насеобина из ваздуха изгледа и не врши само зарад убијања комараца, већ зато што се једноставно жели токсиковати и само становништво.
Вирус Западног Нила заправо и није смртоносан и толико „опасан“, баш као што се ни комарци, ма колико их запрашивали, а то се чини са милијардама тона хемикалија, не могу истребити. Не може се убити чак ни већина комараца, јер када би то било могуће ова врста инсеката би већ одавно била истребљена.
Они који производе све ове инсектициде знају да ови инсекти временом постају отпорни на ове отрове и да им се прилагођавају. Ефекат је да се стално стварају нове отпорне јединке и оне одржавају даље врсту. И то се зове природна селекција. Једна студија рађена у Флориди показала је да пораст комараца након прскања износи чак 1.500 процената. И све те нове и нове генерације комараца су отпорне на досадашње отрове. Још горе, многи научници верују да ови пестициди који смањују имунитет чине да људи постану далеко подложнији енцефалитису. А енцефалитис (као и менингитис) најчешће је последица деловања такозваног вируса Западног Нила. И шта сте на крају добили тиме што сте запрашивањем комараца хтели да спречите ширење вируса Западног Нила? Добили сте исто обољење, али помоћу другог токсина, оног који је „безбедан“ за људе.
Тако испада да токсин који изазива енцефалитис преносе управо прскањем третирани комарци због оштећења која су им тиме настала у систему за варење. Дакле, коначан циљ и није био заштита становништва од вируса, већ његово прскање токсинима. Поставља се онда питање: шта је пре настало – вирус Западног Нила или токсин којим су прскани комарци и који шире овај вирус тј. токсин?
То питање је поставио доктор Леонард Хоровиц, харвардски ђак који се веома активно бави истраживањем од јавности скривеног биоинжењеринга који има за циљ стварање неуротоксичних супстанци које би служиле као биолошко оружје не само у ратним сукобима већ и у мирнодопској еугеници. У својим темељним истраживањима он углавном налази везу између вештачки створених токсина, перфидне пропаганде коју врши ЦИА преко својих агената од утицаја и здравствене политике која се спроводи преко америчких институција: Центра за спречавање и превенцију болести (CDC) као и Светске здравствене организације. Њихову политику инструира и креира моћни корпоративни бизнис нафтног и хемијског концерна у коме је главни капитал породице Рокфелер.
„Институт Менхетн“ и лажна пропаганда
Прочитај текст до краја»
44.059701
22.104391
Небојша 