Драги посетиоци,
Ухххх… ко би рекао…!!
На данашњи дан, пре дванаест година (20.03.2007.), овим текстом» отворио сам себи на бесплатном WordPress сервису (хостинг) бесплатан блог, илити веб сајт Дакле, ништа не плаћаш, само радиш. То је велика ствар за обичног човека као што сам ја, који нема никакав приступ на државним и локалним медијима, попут хиљаде истих, где би могао да каже коју реч, јер свима нама обичним људима је мука од оних који уместо нас из народа „заступају народ“ на медијима, телевизијама…
Пишеш и куцкаш… уз кафицу…
Сећам се једног мог покушаја, мислим да је то било 2007. да у мом Бору на локалној телевизији ТВ Бор, коју плаћамо ми борани, кажем коју реч о покушају велике пљачке РТБ Бора путем „приватизације“», то је била она ситуација са румунском фирмом „Купрум„, која је требала да купи РТБ Бор за време владавине тог чувеног „поштењачине“ и „патриоте“, сад пропалог Коштунице, који је тад био председник владе Србије (од 3. марта 2004 — 7. јула 2008.), а у тадашњој „приватизацији“ РТБ Бор и покушају пљачке, учествовала су и 5 министра из његове владе, на челу са Миланом Париводићем, који је у то време био министар за економске односе са иностранством и координатор Министарства финасија, и као такаве био је, у име владе Србије, главни и одговорни када је склопљен криминални и пљачкашки купопродајни уговор са Купрумом о приватизацији РТБ Бор, који је срећом убрзо пропао, па РТБ није приватизован (тада, а сад ове 2019-те преузели су га кинези). А он човек, иако има завршну реч, и пре свега одговорност, јер ставља потпис на уговор, он није појма имао шта пише у том уговору, да ли је нешто на штету РТБ Бор и државе, или не, јер то су по њему „технички детаљи“ које он није у обавези да зна, јер „то је посао агенције за приватизацију“, а не његов, „јер није добио хонорар за то“ (а чекај, зар ти немаш плату као министар?), а човек потисује уговор у име државе Србије?!!
Наравно, ово с Купрумом је било пре 10-12 година, али кроз овај пример са Париводићем, види се типски пример наших политичара, како позиције тако и тзв. „опозиције“, а то је да они мисле само на свој џеп, а не да народу буде добро, ми смо за њих само обична стока за „узгој“ и искоришћавање.
Направио сам један кратак прилог о том тадашњем криминалном циркусу, било је то 2008. године, дао сам најбитније детаље и поставио то на Ју Тубе, овде». Али пре тога, пре обог потписивања купопродајног уговора са „Купрумом“, одлучио сам да покушам да на локалној ТВ Бор кажем као грађанин нешто о томе. Звао сам телефоном тадашњу главну уредницу ТВ Бор, објаснио јој шта желим и она ми рече: „Дођите„.
Ја дођох, покуцах на врата, објасних да сам се најавио, и уредница ме одмах упита:
„Ко вас шаље„?
Ја одмах укапирах да је она првобитно мислила да ме неки страначки шеф шаље да дам неко саопштење, па ми је зато рекла да дођем, но пошто нисам члан ни једне странке (нити ћу икада бити), ја јој рекох онако шаљиво:
„Ја га шаљем.“
уз објашњење да нисам члан ни једне странке, али да као грађанин имам права да се појавим у медијима, јер општински медије и финансирају грађани итд… итд…
Уредница ми затим рече нешто овако, у ироничном стилу:
„Да, разумем вас, грађани имају права на то, али знате какви су грађани: нервозни су, незадовољни, воле да опсују, а то није баш згодно...“
И нормално, није ми допустила да се појавим на ТВ Бор, без обзира што сам ја рекао да не псујем, да умем да причам и да склапам реченице, но није ништа вредело. Наравно, и ја сам био свестан да нема вајде од свега, али барем сам хтео да покушам, да уствари видим како функционише та медијска машинерија.
Све у свему, интернет са блоговима, сајтовима, разним форумима, даје шансу обичном човеку се искаже, да изнесе своје ставове и мишљења о ситуацији у друштву, да пише о било чему што пожели, али да буде и одговоран за то, зато сам ја и одлучио да пишем под препознатљивим идентитетом, под пуним именом и презименом, да објавим и своју фотографију, да се не кријем иза неког безвезног надимка и да га тако без икаквог идентитета користим да причам свашта, нетачно и без икакве одговорности, што анонимност аутора допушта.
Трудио сам се да на свој специфичан начин писања, отворим људима очи за многе ствари, да их подстакнем на бунт, бунт слободарског духа, да сами мењамо нашу судбину и утичемо на њу, и баш сам се свих ових 12 година из петних жила посветио томе, често занемаривајући и приватни живот, будући да овај посао тражи целог човека, јер све живо радим сам, скоро без одмора. У овим тешким временима, на првом месту ми је борба за опште добро, немам онај ситно-шићирски интерес да гледам само себе, без обзира на потешкоће кроз које пролазим, јер како појединцу може бити добро, чак и да он лично живи добро, ако све више и више људи из његовог окружења живи лоше, пропада, људи луде, захвата их депресија, умиру, а ти „живиш добро“?! Тада се губи смисао свему, јер живот ван људске заједнице није ни живот. То све што мислим, може добро објаснити она песма: „Прво су дошли…“:
„Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.
Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.“
Итд… итд…
И на крају дође Дара и теби да узме меру, дођу и по тебе, одведу те… и сад више нема ко да се буни, дефинитивно.
Дакле, по мени, да би неко друштво живело добро, у просперитету и хуманости, сваки појединац би требало на првом месту да има на уму опште добро, и да буде спреман на личну жртву борећи се за бољитак у друштву. Но, наравно, то не треба да се схвати буквалистички, да се сад попнеш на зграду и одмах скочиш са ње да би доказао да си патриота који се жртвује. Бити спреман на жртву не значи и обавезно да ћеш бити жртва, јер наравно, и поред тога што ти је на првом месту опште добро, ти ћеш успут водити рачуна и о себи, својој породици, па сад ако баш страдаш, тако је живот хтео, али… живео си као слободан човек, а не као роб, који је иако „жив“ у ствари мртав, зомби.
Ето, издржах ових 12 година, али као и код многих, ушао сам у неке тешке и неизвесне егзистенцијалне комликације, тако да не знам ни сутра шта ће да ми се деси, а камо ли за неки дужи период.
Наравно, ја само објашњавам свој живот, све је ово мој избор, потпуно свестан…
Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!
Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…
Галија – Ти можеш све
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
Небојша 