Бела кућа црта нове карте на Балкану

Autor:Ратко Крсмановић 

Политички коментар поводом доласка потпредседника САД Џозефа Бајдена у Сарајевo, Београд и Приштину 

Прижељкивање „ресетовања“ односа САД према Србији је пуста жеља и велика заблуда. Србија је протеклих двадесетак година била велики експеримент Вашингтона. Нигде и никада није комбинована толика количина бруталног насиља, почев од економског исцрпљивања ембаргом, потом бруталним и криминалним ратним борбеним дејствима, проглашења Срба кривцима за све несреће на Балкану и напокон преседаном у виду отимања дела територије. Није реално очекивати да овдашња власт укаже америчком званичнику на те и такве околности.

Џозеф Бајден

Потпредседник САД Џозеф Бајден долази са новим мапама Балкана, уценама и читавим инструментаријумом за демонстрацију могућих притисака на Србију, не би ли ова изморена земља згрчила свој јаук због неправде и насиља под сопствени језик. Да ћутке отрпи отимање Косова и Метохије и гажење Републике Српске. Да пристанемо на комадање Србије под плаштом регионализације. Да пристанемо на даље успостављање америчких база у форми обећања за улазак у НАТО… Да не иштемо одговорност и савезнике по свету како би ублажили последице неправде и нанетог зла Србији и српском народу.

Није окончано комадање и дестабилизација Србије и српског националног бића. Америчким интересима није до стабилне Србије на путу развоја, већ до одржавања стања пуне економске, политичке и војне контроле и зависности. Проверени амерички пријатељи на власти у Србији и земљама из окружења, имају задатак да безпоговорно спроведу услове који обезбеђују трајно америчко присуство на Балкану. Само тиме американци дефинитивно стичу стратешку предност за глобалну хегемонију, неограничену контролу и надмоћ коју нико не би могао да угрози. Реч је о учвршћивању контроле над осовином од Јадранског мора, преко Балкана, Црног мора, Каспијског басена и Авганистана до Кине.

Контрола над коридором Е4 и Е10 и свих актуелних и планираних трговина укључујући и наркотике, најлакше се остварује преко контроле влада земаља, а владе преко криза, сукоба и уцена.

Погубна економска политика Србије у виду презадужености код ММФ и Светске банке, угушене привредне активности, неуспешне реформе у виду тзв. транзиције уз уцењиве и поткупљиве влстољупце, предствља добро припремљену и привлачну подлогу за ширење ћелије америчког окупационог канцера (глобалног тутора). 

Отимање Космета је извршено без анестезије па је болни врисак Србије помало запарао уши остатку света преосетљивом на насиље, те би било умесно у тишини извршити ревизију Дејтонског споразума и укидање Републике Српске, осмостаљивање Војводине, редефинисање статуса Рашке области уз јачање терористичке „Албанске националне армије“ не само на Космету. У противном, они ће укинути подршку „демократској“ власти и интернационализовати питања Војводине, Рашке, националних мањина (Мађара, Бошњака, Влаха, Бугара, Рома…). Само се српском народу као услов за учешће у интеграционим процесима намеће одрицање од себе самог и делова свога бића. План за гашење Републике Српске је направљен још 1997. године, када су САД под вођством Била Клинтона и Мадлен Олбрајт покренуле поверљиви пројекат са циљем да поделе Србе, посвађају, деморалишу и доведу их до самоуништеља. План утапања РС у унитарну БиХ објавио је Јозеф Богдански, директор Посебног тима Конгреса САД у америчком часопису „Defanse & Foreign AFFairs Strategic Policy“. 

Мора се признати да су, поред обезбеђења намесничке власти, били веома успешни у разграђивању патриотске и националне свести грађана Србије, нарочито српског народа, тако да данас просечан грађанин, не само што не успева да препозна своје националне (државне) интересе, већ се залаже за туђе – америчке вредности и интересе као своје. У те сврхе су незаобилазну улогу „импрегнирања“ свести одиграли „независни“ медији.

Отуда данас потиче осећај самопоуздања и мисионарске улоге Џозефа Бајдена. Глобални тутор неће пропустити ни ову прилику да демонстрира своју агресивну нарав, лукавство и бездушност. Мора се имати у виду да поред услова за уцену актуелних властољубаца, располаже и са неслућеним могућностима и средствима притиска, насиља и уништавања. Комбинацијом материјалних и обавештајних мера отворили су простор за афирмацију и деловање појединих политичких партија и НВО који су спремни да беспоговорно спроводе политику Бајдена. 

Бајдена се иначе разликује у једном, макар маркетиншком детаљу од Клинтона, Буша и Обаме. Док су амерички председници отворено промовисали знак сатане, Бајден је својевремено пред препуном салом албанских емиграната захтевао да „Срби препознају ђавола у својим очима и истерају га одатле“. Да ли ће Бајден успети да препозна дело сатанских руку када буде пролазио испред зграда Генерал штаба у Неманјиној, Савезног МУП-а у Кнеза Милоша и другим сведочанствима НАТО насиља?