Ухапшен због молитве – тиранија демократије…!


Жељко Маријанов, дошао је на Тргу Републике у Београду, почео је да мирно чита Православну молитву у знак протеста Бајденовој посети, дошла је полиција, рекла „амин“ и ухапсила га због прекршаја!? Истог дана му је одређен притвор од 10 дана, и одмах је послат на издржавање казне.
Полиција је наравно имала оправдање, да је тога дана било забрањено окупљање на простору Трга Републике. Али човек је био сам, нигде није било гомиле протестаната, већ десетак људи посматрача, који су протествовали код полиције што хапсе младића, а радио је само шта…читао је мирно Православну молитву.

Али у овој „забрани окупљања“ Тадићевог диктаторског режима је цела поента.

Линк ка видео клипу на You Tube
Преузми видео клип (7.5 мб)
Упутство за скидање видео клипа, може се погледати овде.

Зашто уопште та забрана окупљања, мирног окупљања грађана да протестују посети потпредседника државе која је извршила агресију на Србију, бомбардовала је, убијала цивиле, пројектилима рушила стамбене и фабричке објекте, манастире, и још затровала приоду осиромашеним уранијумом. Зар мирни протести нису део демократије?

Сви смо свесни да свуда где су неки Амерички државници ( Clinton, Bush..итд..) имали званичну посету у неким земљама, увек је било неких мирних протеста, али зашто у Србији забрана?
Па зато што су то њихови људи, Амери су довели ДОС режим на власти, и ови послушнички и понизно раде што им се каже, а циљ је убити достојанство свог сопственог народа, непрекидно га треба понижавати и деградирати у својим сопственим очима, да се осећа ко стока, да су нико и ништа, да смо стока која је и заслужила то бомбардовање, и зато стоци у том циљу треба забрањивати и мирне достојанствене протесте, јер, шта сад…“ми треба да смо и срећни што смо бомбардовани од највеће светске демократије и силе“ јер… „ми смо дивљаци, ђубрад, некаква стока која жели слободу“ , али каква па сад слобода у терору новог светског поретка под маском глобализма, ту је једина „слобода“… бити роб.
Да сада за многе ствар буде још и тежа и болнија, сви су сада ДОС, и позиција и опозиција, све се то продало за шаку долара и положаја на власти, јер Слобино чедо Дачић је министар полиције која хапси човека који чита молитву!?

Реко сам већ једном, и поновићу опет:

„странке и странчарење су наш највећи проблем, јер то је код нас у крајњој инстанци – страначко лудило!“

То знају сви страначки лидери, а и врапци…“завади па владај“, мало ти, мало ја…битно је да смо на власти, да имамо моћ, паре, свако своју мафију, а наравно на јавној сцени „свађаћемо се“ , шта би друго, просто ко пасуљ, бићемо „љуууттиии противници“.
Донесеш уредбу о забрани окупљања само за ту Бајденову посету, видиш једног јединог човека како чита молитву, и ухапсиш га и цинично и лицемеррно кажеш „све је било по закону“.

Тадићев режим је тоталитаран, обрачунаваће се са свим што је Српско у нашем идентитету и понижаваће то, распарчаваће Србију за рачун интереса политичке надкласе која и народе Европе држи у „кавезу“ ЕУ. Тадић је ушао у замку власти на рачун сопственог народа, и сад више нема где, нема назад, јер без власти као човек не може више да опстане, пошто и сам зна да је у очима народа изгубио свако поштовање.

Бела кућа црта нове карте на Балкану


Autor:Ратко Крсмановић 

Политички коментар поводом доласка потпредседника САД Џозефа Бајдена у Сарајевo, Београд и Приштину 

Прижељкивање „ресетовања“ односа САД према Србији је пуста жеља и велика заблуда. Србија је протеклих двадесетак година била велики експеримент Вашингтона. Нигде и никада није комбинована толика количина бруталног насиља, почев од економског исцрпљивања ембаргом, потом бруталним и криминалним ратним борбеним дејствима, проглашења Срба кривцима за све несреће на Балкану и напокон преседаном у виду отимања дела територије. Није реално очекивати да овдашња власт укаже америчком званичнику на те и такве околности.

Џозеф Бајден
Џозеф Бајден

Потпредседник САД Џозеф Бајден долази са новим мапама Балкана, уценама и читавим инструментаријумом за демонстрацију могућих притисака на Србију, не би ли ова изморена земља згрчила свој јаук због неправде и насиља под сопствени језик. Да ћутке отрпи отимање Косова и Метохије и гажење Републике Српске. Да пристанемо на комадање Србије под плаштом регионализације. Да пристанемо на даље успостављање америчких база у форми обећања за улазак у НАТО… Да не иштемо одговорност и савезнике по свету како би ублажили последице неправде и нанетог зла Србији и српском народу.

Није окончано комадање и дестабилизација Србије и српског националног бића. Америчким интересима није до стабилне Србије на путу развоја, већ до одржавања стања пуне економске, политичке и војне контроле и зависности. Проверени амерички пријатељи на власти у Србији и земљама из окружења, имају задатак да безпоговорно спроведу услове који обезбеђују трајно америчко присуство на Балкану. Само тиме американци дефинитивно стичу стратешку предност за глобалну хегемонију, неограничену контролу и надмоћ коју нико не би могао да угрози. Реч је о учвршћивању контроле над осовином од Јадранског мора, преко Балкана, Црног мора, Каспијског басена и Авганистана до Кине.

Контрола над коридором Е4 и Е10 и свих актуелних и планираних трговина укључујући и наркотике, најлакше се остварује преко контроле влада земаља, а владе преко криза, сукоба и уцена.

Погубна економска политика Србије у виду презадужености код ММФ и Светске банке, угушене привредне активности, неуспешне реформе у виду тзв. транзиције уз уцењиве и поткупљиве влстољупце, предствља добро припремљену и привлачну подлогу за ширење ћелије америчког окупационог канцера (глобалног тутора). 

Отимање Космета је извршено без анестезије па је болни врисак Србије помало запарао уши остатку света преосетљивом на насиље, те би било умесно у тишини извршити ревизију Дејтонског споразума и укидање Републике Српске, осмостаљивање Војводине, редефинисање статуса Рашке области уз јачање терористичке „Албанске националне армије“ не само на Космету. У противном, они ће укинути подршку „демократској“ власти и интернационализовати питања Војводине, Рашке, националних мањина (Мађара, Бошњака, Влаха, Бугара, Рома…). Само се српском народу као услов за учешће у интеграционим процесима намеће одрицање од себе самог и делова свога бића. План за гашење Републике Српске је направљен још 1997. године, када су САД под вођством Била Клинтона и Мадлен Олбрајт покренуле поверљиви пројекат са циљем да поделе Србе, посвађају, деморалишу и доведу их до самоуништеља. План утапања РС у унитарну БиХ објавио је Јозеф Богдански, директор Посебног тима Конгреса САД у америчком часопису „Defanse & Foreign AFFairs Strategic Policy“. 

Мора се признати да су, поред обезбеђења намесничке власти, били веома успешни у разграђивању патриотске и националне свести грађана Србије, нарочито српског народа, тако да данас просечан грађанин, не само што не успева да препозна своје националне (државне) интересе, већ се залаже за туђе – америчке вредности и интересе као своје. У те сврхе су незаобилазну улогу „импрегнирања“ свести одиграли „независни“ медији.

Отуда данас потиче осећај самопоуздања и мисионарске улоге Џозефа Бајдена. Глобални тутор неће пропустити ни ову прилику да демонстрира своју агресивну нарав, лукавство и бездушност. Мора се имати у виду да поред услова за уцену актуелних властољубаца, располаже и са неслућеним могућностима и средствима притиска, насиља и уништавања. Комбинацијом материјалних и обавештајних мера отворили су простор за афирмацију и деловање појединих политичких партија и НВО који су спремни да беспоговорно спроводе политику Бајдена. 

Бајдена се иначе разликује у једном, макар маркетиншком детаљу од Клинтона, Буша и Обаме. Док су амерички председници отворено промовисали знак сатане, Бајден је својевремено пред препуном салом албанских емиграната захтевао да „Срби препознају ђавола у својим очима и истерају га одатле“. Да ли ће Бајден успети да препозна дело сатанских руку када буде пролазио испред зграда Генерал штаба у Неманјиној, Савезног МУП-а у Кнеза Милоша и другим сведочанствима НАТО насиља?

„Велики брат“ против Барака Обаме


Аутор: Светозар Радишић

Напис објављен у листу „Сведок“ број 649-650, 30. децембра 2008. године, на стр. 24-26.

САМОУРУШАВАЊЕ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ ПРЕДВИДЕЛИ СУ И ЊИХОВИ СТРАТЕЗИ КАО ГЛАВНУ ОПАСНОСТ 21. ВЕКА, АЛИ НИСУ ОЧЕКИВАЛИ ДА ЋЕ КРАЈ ИЛУЗИЈА НАСТАТИ ТАКО РАНО.
ПИШЕ: проф. др СВЕТОЗАР РАДИШИЋ

Михаил Леонидович Хазин, до 1998. године заменик начелника Економске управе председника Русије, је у књизи Сумрак доларске империје – Pax Americana на измаку, објављеној 2003. године, наговестио је да се Сједињеним Државама „црно пише“, због остваривања нових пројеката „великог брата“. Америчка берза хартијама од вредности исисала је ресурсе целог света. Стимулисањем тражње, развојем нових технологија и повећавањем капацитета за производњу и услуге, уз помоћ емисије новца, срушен је Совјетски Савез, заједно са ЧССР и СФРЈ, али су узгред нестали ресурси и будућих нараштаја. Америчка привреда је, због стимулисања тражње уместо производње, расла брзином од два до четири одсто годишње, а дугови, истовремено, брзином од осам до десет одсто годишње. Растао је стандард америчких грађана, а слабила све дужнија држава. Кажу „крчаг иде на воду, док се не разбије“. Дошло је време за наплату дугова. Сједињене Државе су почеле да личе на Титову Југославију. Враћање дугова условљава смањење производних и услужних капацитета, које ће бити од 25 до 50 одсто постојећих, а то ће изазвати драстични пад стандарда – најмање 50 одсто. Такав пад стандарда аутоматски доноси стрмоглави раст незапослености, снажну депресију, оптерећење социјалног буџета и напетости у задуженом друштву. Аутомобил ће у САД постати раскош. У свету се до сада никада није догодило да толики пад стандарда не изазове крах друштвенополитичког система. Најобјективнијом финансијском кризом у историји, јер све је више људи а све мање ресурса, биће први пут озбиљно погођена и језуитска Римокатоличка црква и њене финансије. Вероватно ће свет посматрати спасавање банака смештених у обе Америке, посебно Централне америчке банке, која је папским декретом (тзв. булом) из 1493. године постала власништво цркве.

Вероватно ће америчке власти наставити да измишљају нове терористичке нападе не би ли скренуле пажњу са узрока – да народ не посумња у способност администрације. У суморним временима САД су кризе решавале најавом претњи. Учинили су то када су од Шпаније отели Кубу и Филипине, допуштањем напада на Перл Харбур у Другом светском рату, исконструисаним разлозима за инвазију на Вијетнам, Авганистан, Ирак… Нуклеарно су напали Јапан, а замало и Кину. Водили су дуготрајни рат разбијањем Кореје. Измишљање опсаности и претњи је борилачка „специјалка“ САД, а њихове стратегије, попут „Заједничке визије 2010″, препуне су потенцијалних непријатеља и „осовина зла“. Сваки од америчких ратова почињао је, према тврдњама Скота Пека у књизи „Људи лажи“, подметањима и намерним жртвовањима сопствених грађана. Будући да је то знао, није чудно што је Михаил Хазин, на форуму сајта часописа Ekspert, 10. септембра 2001. предвидео да ће администрација САД организовати против својих грађана терористички акт и подметнути га Осама бин Ладену.

Нешто није у реду са Сједињенин Државама

У покушају да „спасе“ квазидемократски систем у расулу, сатанистички настројени „велики брат“ је на 56. седници групе Билдерберг изабрао Барака Хусеина Обаму, за жртву која ће на својим плећима носити крст очекиваних економско-политичко-војних страдања. Реч је о игри у којој је главна личност (об)лик без преседана у америчкој историји, без корена у америчком естаблишменту. Већ је свима јасно да Обамина администрација неће издржати цео мандат, јер мора да повуче низ болних, радикалних и непопуларних потеза. Зато зналци попут Дејана Лучића често помињу реч атентат. Све је јасно: Обама ће повући драстичне потезе потребне „великом брату“, биће параван за перфидне планове глобалне олигархије, а руља, којој ће он умишљено и искрено обећавати промене, биће ће приморана да га после неуспеха најури.

Све ће се свалити на Обаму. Због кризе изазване у САД и свеопште незапослености формираће се банде од најокорелијих криминалаца које ће пљачкати богаташе и отимати њих и чланове њихових породица, ради великих откупа. Изгледаће све као у холивудским филмовима које је „велики брат“ преко Института Тејвисток упутио у свет припремајући га за прихватање савршеног зла. Свима ће бити „јасно“ да је „велики брат“ био у праву када је најавио еру тероризма.
Јоханан Рамати, из јерусалимског института за одбрану Запада, објавио је да је понашање Сједињених Америчких Држава, у време изградње тзв. новог светског поретка, условило ситуацију да највећа светска сила сада „има мало непријатеља, много непријатних партнера који траже прилике не би ли поравнали рачуне, нема правих пријатеља а има опасне илузије“. Зато није чудно што се све више људи, у време срљања понизне српске администрације у наручје једине преостале суперсиле препуне србомрзаца (Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Хилари Клинтон…) и вавилонаца из Европске комисије, све чешће питају зашто становници света мрзе Америку и хоће ли она успети да одоли све очигледнијим искушењима које је сама изазвала.

Уосталом, Ендрју Маршал, начелник Одељења за процену мреже, кога сматрају језгром свих америчких мозгова, рекао је: „Не треба бити превише сигуран да ће Америка своје место на највишој технолошкој лествици и глобалну доминацију задржати и у 21. веку. Могуће је да ће се ‘потопити'“. Рекао је то пре двадесет година. Иначе, чувени саветник Пентагона био је крајем фебруара 2004. године иницијатор чувеног извештаја о предстојећој планетарној еколошкој и климатској катастрофи. У том извештају, према писању „Обзервера“ предвиђено је глобално самоуништење до 2050. године изазвано крчењем шума, повећањем нивоа мора, сукобима због воде итд.
Да нешто није уреду с Сједињеним Државама прозирно показује исхитрен и усплахирен пример залагања „дипломата“ САД за независност Косова и Метохије. Они упорно говоре „Сад или никад“, кратковидо и неумно заборављајући време и простор. Морално су пали до мере да је препозната и разолићена њихова спрега с албанском мафијом, да су службеници „великог брата“ неповратно скинули маску с лица, да Косово и Метохија постају мистични, као да се тамо чувају сви драгуљи света или да од „Бонстила зависи опстанак САД“. Стигло се до тога, да вашингтонске дипломате на том месту одбацају свој углед и разоткривају скромно образовање. На примеру политике према Косову и Метохији показује се да је образовни систем Запада сумњиве вредности, јер њихове дипломате не знају математику, физику, биологију, историју и логику, нити их истересује истина. Да знају географију не би допустили Еулексу мисију на месту бифуркације река у три морска слива, јер вода ће бити главни ресурс у будућности. Да знају физику знали би шта је сила и смер, и ко је кога напао на Балкану. Да знају метематику знали би односе снага и не би се хвалили како су се жестоко са пристојне дистанце обрачунали са Србима. Могли су, у корист своје извесније будућности, да погледају расположиве податке из своје Националне библиотеке и архива и да закључе шта то чине Србима и Балкану. Једино што је очевидно САД су желеле антисрпски рат и желе балканску кризу, што само потврђује да живе од ратова, али за коначну победу није довољно што је администрација Беле куће лаж развила до савршенства. Лаж је постала толико уносна да су грађани САД, упркос врхунској медијској технологији, међу најнеинформисанијим људима на планети. Сада би требало да створи организацију која ће израчунати када ће им се вратити „бумеранг космичког бола“ и којом жестином ће ударити у већ уздрмане и несрећне грађане Сједињених Држава.

САД – инструмент „Великог Брата“

Чини се да Американци треба да схвате да антиамериканизам није зачет у главама радикалних исламиста, српских патриота и европских левичарских интелектуалаца. Он је постао систем већине, настао на схватању да је, иза паравана демократије, на Далеком и још помало дивљем западу, легализована општа пљачка. Тако да није јасно ко, и на основу којих квалитета, има природно право на огроман иметак. У Њујорку посвојени бог Мамон, прерушен у „великог брата“, влада светом помоћу „мистер долара“. Мамонизам чини све да поништи најјаче људско оружје мисли и емоције. Проблем је што о томе Американци не брину – њихов попљачкани иметак вреднији је од живота свих осталих људи.
Информативна машинерија угравирала је лаж у Американце формулама: „Ми смо за слободу – они је мрзе“; „Ми смо богати – они су завидни“; „Њих вређа наша моћ“. Не пада им на памет да посумњају да своје владаре спремне да их жртвују за измишљене „виталне интересе“, само да би оплодили, оплодили, оплодили, и опет оплодили, било како стечени капитал. Објавио је све наведено Фарид Закарија у „Њузвику“ у напису „Ислам и запад – корени беса“.

Иако је више доказа да су у инжињеријском урушавању „њујоршких близнакиња“ саучествовали ЦИА, ФБИ и НСА, да се нико није повредио од познатијих и важнијих лица, да су одгађани војни летови, да су на рушењу зграда у САД зарадиле авио-компаније и да су у то време Американци плаћали опоравак Осама бин Ладена, историчар Пол Џонсон је закључио да се све то догодило јер је ислам нетолерантан. Тако је упао у масонску причу стару две стотине година и потврдио да Бела кућа изузетно добро зна, зашто својом демократијом реформише највећу исламску земљу – Индонезију. Још боље зна због чега је „неговала“ талибане у Авганистану, зашто је поставила своје људе у Пакистану, Бангладешу, Авганистану, Ираку… на челна места. Откуд то да је авионима и ракетама Вашингтон бранио ислам у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији од Срба?
Мада Вашингтон није изустио ниједну ружну реч о исламу, очевидно је да је уз помоћ Американаца изазвани грађански рат у Ираку најбољи начин да се ислам самоуништи. Проблем је што још у Ирану нема довољно снага се створе два супротстављена табора. Амерички историчар Бернард Луис у књизи Шта је пошло наопако? признао је да су хришћани и Јевреји живели мирно под муслиманском управом, све док „Дивљи запад“ није наметнуо своју животну философију.

Чини се да Американци све мање имају шансе да се извуку из мора лажи којим их је окружила њихова администрација. Сада је главни хит тероризам. Новинари су толико онесвешћени да узроке светских сукоба траже око Ирана и подршке САД муџахединима у рату против Совјета. Имају проблем како да објасне да у нападу на „близнакиње“ није био ниједан Иранац (а Иранци су криви за све), а никако да нађу ни Србе да се боре изван својих територија. Изгледа да их нападају они који их највише воле – „пријатељи из Саудијске Арабије“. Уосталом, Американцима одавно ништа није јасно, а још мање важно. Истина је оно што кажу њихови „нафташи“ и фантомска финансијска олигархија.
Обавештени Американци знају да је нафташ, подпредседник, Дик Чејни злоупотребљавао операције „испирања мозгова“ и учествовао у стварању сексуалних робиња, да је Медлин Олбрајт бирала „лезбејке“ и да су оба Џорџа Буша чланови сатанистичког реда „Лобања“, али то је у њиховом вредносном систему изгубило сваку моралну битност и значај. Могуће је да је то разлог што не разумеју мржњу других која их у последње време стеже попут хоботнице.
Проблем је у томе што нико не препознаје прсте „великог брата“ (магната), те се сва срџба усмерава ка најзадуженијим на свету и све невинијим Сједињеним Државама, чији су преплашени грађани само инструменти у рукама похлепних мегакапиталиста – нафташа.

Урушавање глобализма

Антиамеричка осећања, које, сада, у „империји ума“, успешно креира „велики брат“, постају хит 21. века, иако је тињао од формирања Сједињених Држава. У Француској то расположење доминира од француске револуције. Освајање океана изазвало је само појачало неизмењену подозривост. У Латинској Америци негативна осећања изражена према САД имају корене још из времена Тексашке револуције из 19. века. Латиноамериканци нису заборавили мексичко-амерички и шпанско-амерички рат и подршке диктаторима попут Пиночеа и Сомозе, а посебно војне интервенције. Зато није чудно што Уго Чавез зове Џорџа Буша Јуниора „Мистер опасни“.
Пред светом је нови хладни рат, а можда и светски рат, уз коришћење најновијих технологија. Тешко је одредити шта више тишти Сједињене Државе. Унутар њих нестају Американци у процесу исламизације, африканизације и хиспанолатинизације. Барак Обама је само потврда урушавања система, због „америчког сна“. Унутрашњи безбедносни систем је и сада шупаљ, а шупљине шири квазидемократија. Економска моћ заснована је на изазивању криза и ратовима, а свет се већ освестио и припрема се за коначну самоодбрану.
С друге стране, америчка технологија ће Сједињеним Државама доћи главе, јер су је створили „купљени мозгови“ и не постоји начин да се не прошири ван граница „Силиконске долине“. Наспрам „купљених мозгова“ постројавају се и престројавају „индиго деца“ и „кристална деца“, која немају осећај за ауторитете и организациона „клатна“. Први пут је угрожена и проницљивост Ротшилда. Они су из свих светских криза излазили још имућнији. Када су барона Дејвида де Ротшилда питали како то успевају, одговорио је лаконски: „Може се рећи да ми имамо више проницљивости од других“.
Сваки следећи напредак, посебно у ери нанотехнологије, отвара нове могућности за нестанак и крај империје. Довољно за нестанак империје „великог брата“ је да се неко умно моћан, и поврх тога значајан, отме његовом утицају. Немогуће је све савршено прецизно надзирати контролом људи и контролом ума.

Рамати је био у праву. Сједињене Државе немају много јавних непријатеља, због страха од њихове очевидне моћи. Партнери су им на узици и чекају први моменат за ослобађање. Пријатељи су им само службеници, поданици и слуге „великог брата“, који ће им окренути леђа чим се наговести прва промена и пад америчке моћи. Већ је свима јасно да ће „велики брат“ покушати да о(п)стане са својим иметком потпуно безбедан, оснивањем „светске владе“, наводном финансијском реформом, инвестирањем у Индију и скривањем на најбезбеднијим местима – у Индији, или Кини. Безбедна места и тајне више не постоје.
Илузија да се може владати светом његовим уништавањем и самоуништавањем равна је лудилу, проистеклом из трагова „апсолутног зла“. Али, највећи проблем „великог брата“ је што је коришћењем САД као инструмента требало да преотме преостале планетарне ресурсе. За такву мисију САД више немају довољно снаге, а време неумитно истиче као у пешчаном сату. Зато је Србија језуитским жрецима крива, јер је „купила време“ за Исток и скинула маску „великом брату“. Отимање Косова и Метохије „под хитно“, као и других српских простора, само је ситна пакост сујетне квазидемократије у агонији, због све очевиднијег и болнијег нестајања.

Ко то Србе утерује у лаж?


Напомена: Овај текст је објављен под насловом „Ко то Србе утерује у лаж“ у недељнику „Огледало недеље“ број 57, 28. септембра 2005. године, на стр. 24 и 25.

СВАКОДНЕВИЦА ПРЕПУШТЕНА ФОЛИРАНТИМА КОЈИ ЛАЖИМА ЗАРАЂУЈУ ПАРЕ, А БОРЕЋИ СЕ ЗА, У ЊИХОВОМ СВЕТУ НЕДОСТИЖНУ, ХУМАНОСТ И ДЕМОКРАТИЈУ ДОПРИНОСЕ ЈОШ ВЕЋЕМ ХАОСУ.

Autor: Светозар Радишић

Почетком 1994. године Руска Дума је са 280 гласова «за» и два гласа «против» затражила од Бориса Јељцина и Виктора Черномирдина да се заложе за укидање санкција против Југославије. После тог «апела» ништа се није догодило. Ко год је размишљао о демократији и парламентаризму није му било јасно откуд је један парламент, створен по западном моделу тенковским салвама, толико слаб и откуд су поједици у парламентарном систему толико моћни. С друге стране, после свега што се Србима догодило са руским администрацијама све је то личило на још једну фарсу и фолирање, тако да је ретко ко очекивао да ће став Руске Думе бити уважен. Позоришну политичку представу у то време зачињавао је господин Владимир Жириновски, који је имао улогу екстранациналисте и на све стране театрално изјављивао: «Ја сам за Србе, за Србе је и моја партија, за Србе су и наше фракције».
Бројни су докази да се свет уредује по некаквим скривеним плановима. После Нато уништавања српске инфраструктуре у Републици Српској очевидно је било да се приближава крај рата. Испред Српске академије наука појавио се масонски знак – зарубљена купа – о којем није било званичних ставова чланова САНУ, Фрањо Туђман је први споменуо пет нових држава произашлих из СФРЈ, као да се помирио да неће попити кафу у Земуну, а Сузан Мануел је објавила да је 48,4 одсто територија у српским рукама. То је значило, да је неко некако успео да «уклопи» решења у «49 одсто територија», које су ствараоци нових граница наменили Србима (Срби су «добили» 49 одсто од 68 или 69 одсто, колико им је катастарски припадало пре рата).

Да неће бити озбиљног приступа у анализи узрока рата на просторима претходне Југославије било је извесно када нико није реаговао на податак објављен у јануару 1996. године, да су први муслимански добровољци (екстремисти) кренули ка Босни из села Халилбејли надомак Измира. Сада, када се терористи поигравају са произвођачима ратова, у Хашком трибуналу и не покушавају да установе колико је «Алахових ратника» учествовало у борбама на страни босанских муслимана, иако је познато да су пристигли из Турске, Египта, Саудијске Арабије, Пакистана, Авганистана…

О томе да истину најбоље знају они који је стварају, и зато их ништа не изненађује, било је јасно и када Запад није реаговао на информацију «Асошијетед преса» да је у Крајини нађено 230 Срба, углавном старих особа, с пререзаним гркљаном и метком у леђима и у глави. Нису реаговале ни сорошевске београдске невладине организације на вест да Хрвати не дозвољавају Уједињеним нацијама да откопају масовну гробницу, у којој је, како се сумњало, било више од 750 убијених Срба. Такво понашање може се објаснити само саучесништвом у стварању нових крвљу обливених балканских граница.

Само Америчка сила гарантује мир

Нико не може да погреши када америчке власти оптужи за опасне преседане, планетарне скандале и ширење зла. Ко може да заборави да је Ричард Холбрук бранио Питера Галбрајта пред истражном комисијом америчког конгреса у вези са кршењем ембарга на увоз оружја за време рата у Босни и Херцеговини? Угледни члан Трилатералне комисије је, при том, рекао: «Галбрајту нисмо дали налог да блокира дотур иранског наоружања муслиманима у БиХ преко Хрватске, јер су ови били лоше наоружани». То није нигде означено као признање за саучесништво у рату. У каквом су то лицемерном односу непријатељски расположене земље – САД и Иран?

Ко може да верује Сједињеним Државама, односно њиховој администрацији? «Лос Анђелес тајмс» је објавио да су САД разматрале превентивне војне ударе на Кину, како би спречиле да Кина постане нуклеарна сила. Детаљи су објављени у збирци докумената америчке владе о политици САД према Кини. «Њујорк тајмс» је објавиоо да су САД потврдиле своје шпијунирање под окриљем инспектора широм света. Председник Комитета за обавештајне службе Представничког дома САД, републикански конгресмен Портер Гос, позвао је 1999. године бившег директора ЦИА Џорџа Тенета да одговори на још увек актуелно питање: «Да ли је власт Садама Хусеина већа, или мања, или је остала иста, после авионских напада на Ирак?»

Не може нико тврдити да политички представници најмилитантније земље на планети не знају шта раде и где се налазе. Напротив. Колин Пауел је у марту 2001. године изјавио: «Заустављање албанског насиља је императив политике Сједињених Држава». Доналд Рамсфелд, свакако, није очекивао «11. септембар», када је гордо и надобудно излетео на «политичку сцену» оштром душебрижничком изјавом: «Русија је у незгодном положају, будући да обавља трансфер технологија у Кину, Ирак и друге земље које имају капацитете за развој програма за производњу нуклеарног оружја. Осим тога, Русија је противи америчком плану антиракетне одбране».

Од наведеног «незгодног положаја» Русију су, очевидно, заштитили, «11. септембар», терористичке акције широм света, понеки цунами, урагани… Милитантност САД се не огледа само у непрестаним претњама «да ће уредити свет према своме лику» и у чињеници да је у тој земљи све подређено ратовима и војсци, него, пре свега, у војном буџету већем од свих војних буџета заједно. Крајем јула 2004. Конгрес САД је изгласао највећи војни буџет у историји – 417,5 милијарди долара. Аналитичари знају шта значи податак да ће се додатна средства употребити за 39 хеликоптера «блек хоук», подморницу «вирџинија» и повећање плата војних лица за 3,5 одсто.

Да су сва упозорења из САД изузетно важна није спорно, а то произилази и из извештаја «Амнести интернешенела» у којем је априла 2002. године забележено: «САД представљају енклаву за заштиту људи који су починили злочине у другим државама… Тамо је заштићено више хиљада људи који су осумњичени за мучења… Они су заштићени упркос закону САД, усвојеном 1994. године, према којем се осуђује тортура».
О земљи која отворено пише о својим хегемонистичким амбицијама, за које пре петнаестак година није хтела ни да чује, може се доста закључити и на основу информације «Асошијетед преса» да САД концентришу, у 18 нових лабораторија, бактериолошко оружје (узрочнике куге, еболе…). Зар то није бестидно, када цео свет зна да су САД и Велика Британија напале су и окупирале Ирак, пре свега, због сумње да Ирак располаже биоактивним супстанцама. Уз то је «АБЦ – њувз», ТВ кућа из САД, упознала свет с информацијом да Пентагон продаје преко Интернета «стари научни материјал који се може користити за прављење биолошког оружја».

Шта рећи о вести објављеној у листу «Тајмс» да су у затвору Ал Граиб у Ираку војници САД без обуке секли и ампутирали ноге затвореницима. То је признао капетан Кели Парсон, који је уз помоћ других војника без медицинске обуке изводио ампутације. Зар САД немају довољно медицинског особља, те је затвор у Багдаду већи део 2003. године био без лекара?
Можда све наведено личи на малициозно навођење случајних и нежељених пропуста званичника и грађана САД, али како објаснити изјаву њиховог пулена Хавијера Солане пред агресију на СР Југославију. Вођа Натоа је рекао да само сила гарантује мир и да ће мировни споразум за Космет пропасти уколико на Космету не буду распоређене копнене снаге Натоа. Био је то још један доказ да су у праву аналитичари који су тврдили да је циљ стварање Нато базе на Балкану.

Међу онима који су на време схватили правила неравноправне игре био је македонски премијер Љупчо Георгијевски, јер је отворено објавио: «САД и Намачка могу да зауставе терористе… Македонија је приморана да пристане на договор из Охрида, јер држава којој се прети ембаргом не може да се поиграва с Атлантском алијансом». Многи су и у Србији схватили за шта је намењена сила, те нису реаговали када је Ричард Холбрук (не зна се у чије име) рекао: «Милошевић је изгубио Косово, ако се Србија определи за Косово изгубиће и Косово и Европу». Учинио је то као да је Творац и владар свемира, а обратио се Србима као да иза његове изјаве стоји апсолутна моћ. Након његовог наступа настало је бескрајно цитирање и лицитирање. Најчешће је помињана моћ Сједињених Држава, чији је председник после две године од инвазије на Ирак изјавио да је од Ирака направио савезника. При том, заборавио је сталне атентате и десетине и стотине дневних убистава и самоубистава. Ирак је данас пример планетарног хаоса и лудила.
Да ником није стало да се спречи ширење «лудила» показује логика Кондолизе Рајс, државног секретара Сједињених Држава. Ова «свемоћна жена» је на самиту Натоа у Литванији хладно, и с предумишљајем, изјавила: «Време је за промене у Белорусији». Рекла је то иако Белорусија не личи на Ирак, а Сергеј Лавров повремено упозорава да ће се Русија успротивити променама режима у Белорусији на недемократски начин. Многи ће рећи: Русија опет «плаши мечку решетом».

Саучешће у злочинима у свету лажи

Више нико не очекује да ће се правници осврнути на тврдње објављене у лондонском «Гардијану» да Нато и Кфор стварају армију од такозване Ослободилачке војске Косова. И не треба да се осврћу, када је могуће да се у циљу општег метежа користе невероватне замене теза. Председник Џорџ Буш Сједињене Државе назива «Америка», новинари не знају да је Кфор исто што и Нато (јединице Натоа), нико се не пита: како је могуће да постоји представник «међународне заједнице», када то није организација… Ко бира и упућује те «представнике»? Кога оптужује и зашто никога не оптужује изјава лорда Расела-Џонстона, председника Скупштине Савета Европе коју је дао почетком 2001. године. Наиме, лорд је рекао: «Драматично повећан ризик од ‘колатералних штета’ узрокован је наредбом да пилоти Натоа лете на много већим висинама, а била је погрешна процена о брзој предаји југословенских снага, што је довело до ‘избезумљеног избора циљева у каснијим фазама интервенције’». Да ли треба за то што се догодило окривити систем противваздушне одбране СРЈ, који је приморао на заблуду команде Пентагона и Натоа?

Све што чине званичници супер силе у области је хуманости и непревазиђене демократије. Весли Кларк је после свега, хладне главе, у корист младе демократије изјавио: «Акције Натоа представљале су суштински прве кораке који су омогућили младим демократских снагама да остваре Милошевићев пад на изборима». Сада треба очекивати такве хумане захвате диљем света.
Нису проблем само лажи, много већи проблем су истине. «Јутарњи лист» је објавио да је Хрватска извјештајна служба фалсификовала документ на основу којег је из Хага пуштен хрватски генерал Тихомир Блашкић. Нико није реаговао – ни Хашки трибунал. Аустралијски новинар Ричард Карлтон, аутор ТВ емисије «60 минута», признао је да је лагао о Сребреници и да је приказивао снимке дешавања која су се догодила далеко од ње. Образложио је то потребом да повећа разумевање гледалаца о трагичним догађајима из 1995. године у Сребреници. Нико се није сетио Ричардовог признања. Командант ОВК, Шукри Буја, заштићени сведок К7, сведочио је под пуним именом у Хагу. При том, отворено је говорио о положајима и наоружању «Ослободилачке војске Косова». Одговарајући на питање тужиоца, рекао је да је код Рачка било 47 припадника ОВК на дан масакра 15. јануара 1999, што су претходни сведоци порицали. После његовог сведочења све је настављено као да се ништа није догодило.

Много говори и изјава Курта Велдона, члана Представничког дома америчког конгреса да је председник САД Бил Клинтон говорио лажи и извртао чињенице о масовним убиствима на Балкану, «оправдавајући Нато инвазију на СРЈ у пролећа 1999». Потврдио је то и лондонски «Гардијан» коментаром: «Илегалне агресије на СРЈ и Ирак, изведене без подршке УН, оправдане су фабрикацијама неистина и омогућиле су да се зада тежак удар међународном праву». Врхунац лицемерја није поменуто нереаговање, већ реаговање, објављено у листу «Мејл он сандеј»: «Сједињене Државе би могле да туже Велику Британију због погрешних обавештајних података, на основу којих је покренута војна интервенција у Ираку». Зар велике силе пре него што неког бију не проверавају кога бију и за што га бију?

Некакве и нечије сузе би требало пролити када се размисли о изјави генерала Леонида Ивашова. Он је у анализи краја агресије на Србију рекао: «Преварио нас је Јељцинов представник Виктор Черномирдин. Постојао је договор од седам тачака. Према договору је само 50 одсто југословенских снага требало да се повуче са Космета. Нато није требало да игра пресудну улогу у Покрајини. Југословенски граничари су морали остати у Покрајини ради стварања зоне за филтрирање избеглица-повратника – да би екстремисти остали блокирани на Космету и да се не би увлачили споља». Српски политичари ниједном нису питали да ли је то што тврди руски генерал Ивашов истина. Можда и није истина. Јер, на изјаву министра иностраних послова Русије, да су мере Педија Ешдауна према Републици Српској нецелисходне, Педи Ешдаун је већ следећег дана одговорио да су мере против Републике Српске предузете уз сагласност Русије. После тога је настао тајац. Неко лаже.

Какав је овај свет казују још два примера. Бивши хрватски први обавештајац Фрањо Турек, у интервјуу за загребачки «Глобус», био је неочекивано отворен када је посведочио да је босански Хрват Ивица Рајић, оптужени за ратне злочине у Хашком трибуналу, гранатирао сарајевску пијацу «Маркале». Други пример је у вези са понашањем Бернара Кушнера. Он је, иако је Алија Изетбеговић Ричарду Холбруку и њему лично признао да су се борци Ал Каиде борили у Босни, да је лагао Митерана и Џорџа Буша Старијег о постојању српских логора смрти, не би ли изазвао бомбардовање Срба, закључио да је овај муслимански вођа дао свету «лекцију из толеранције».
О судбини света говори и гунђање Џеми Шеја, бившег портпарола Натоа: «Једна од грешака Натоа је та што је председнику СРЈ било дозвољено да контролише медије током напада Алијансе». На сличан начин «договорену реалност» приказује Исауја Вилксон, један од планера рата у Ираку. Изволео је да непристрасно оцени своје дело: «Армија САД начинила је низ пропуста због којих може да изгуби наводно добијени рат». Ако ни то није лицемерје, можда је лицемерје Указ генералног секретара ОУН Кофија Анана, упућен мировним снагама на североистоку Конга. Убудуће ће бити, на основу Указа, строго забрањен секс са девојчицама млађим од 13 година!». Ни ту изјаву нису приметиле невладине организације, које у свакој критици понашања администрација САД виде искључиво антиамериканизам.

Можда је излаз из лажи могућ и можда о другачијем крају «света чуда» пише «Чајна дејли»: «Могу САД да избегавају Савет безбедности и да газе Повељу Уједињених нација, могу да бомбардују Југославију и Ирак, а да, уз све то, изигравају ‘краљицу људских права’, али за све то ће, пре или касније, морати да плате високу цену».

Кубертен, Хитлер, Буш, као „папагаји“!


Интервју Љубодраг – Дуци Симоновић
Dato listu: Правда
11.08.2008

Кубертен, Хитлер, Буш, као „папагаји“!

Љубодраг Дуци Симоновић

Љубодраг Дуци Симоновић

Они који су највише употребљавали реч мир и демократија су највеће убице човечанства

Мото „Важно је учествовати“ изгубио је своју вредност. Данас је важно само победити „Дошли су нам пријатељи из далека, како срећни смо ми“. Овом реченицом чувеног кинеског мислиоца Конфучија почело је отварање 29. олимпијских игара у Пекингу. Љубодраг-Дуци Симоновић каже да спектакл отварања Игара има уметнички карактер, али да је у суштини идеолошка подвала, стварање илузије о срећном свету, док је стварност потпуно другачија.

– Протагонисти олимпизма настоје да кажу да је то хуманистичка манифестација и миротворачка прича. То што причају Џорџ Буш, кинески руководиоци, говорили су и Адолф Хитлер, Кубертен… То је прича оних који владају светом. Али ту мора да се „умува“ један идеолошки и хуманистички карактер. Они који су највише употребљавали реч мир и демократија су највеће убице човечанства. У најбуквалнијем смислу – рекао је Симоновић и наставио – Са једне стране те тачке отварања могу се посматрати са уметничког и естетског аспекта. Али када се има у виду политичка и економска позадина целе приче онда све то пада у воду. Олимпијске игре служе да се створи илузија о „срећном свету“. Уистину, оне су манифестација са којом се велича дух који уништава свет – и то на спектакуларни начин. Ради се о духу који је отелотворење социјално дарвинистичког принципа – борба свих против свих, као и апсолутизованог принципа квантитативно мерљивог учинка који је изражен у максими цитиус, алтиус, фортиус. Нема естетског бића човека, нема развоја међуљудских односа, нема националних култура, нема духовног стваралаштва… Отуда је бесмислено позивати се на Конфучија чија филозофија инсистира на саживоту људи која се заснива на духовности и мудрости. Какве везе имају Олимпијске игре са духовношћу? Отварање Игара у целини гледано је мегаломански кич који има за циљ да засени, а не да продухови људе.

Симоновић сматра да је церемонија отварања 29. Игара имала пре свега за циљ да прикаже кинеску експанзију.
– Кина је у великом економском и војном успону. Пекиншке Олимпијске игре треба да покажу развојну моћ најмногољудније државе света. Не само оно што је она сада, већ оно што она може да буде. „Бити највећи, најбољи, најорганизованији…“ – то је израз тежње да се постане доминирајућа сила у свету.
Спортски терени постају полигони за економски „рат“ великих светских моћника.

– Настојање да се освоји што више медаља, израз је тежње да се постигне што боља позиција на капиталистичкој карти света. Јасно се види да је у питању ратна стратегија. Број медаља означава број победа. Мото „Важно је учествовати“ изгубио је сваку хуману вредност. Данас је важно само победити. Већ сада се збрајају медаље. Победе немају спортски, већ политички и економски карактер. Монструозне убице појављују се под „миротворачким“ маскама, а њихови злочини добијају анђеоски изглед. Најбољи пример је агресија на Србију од стране НАТО-а која ја добила име „Милосрдни анђео“. Оно што је најгоре, на Олимпијским играма доминира екоцидна логика. Однос капитализма према телу у спорту одговара односу капитализма према природи. Дух који се глорификује на Олимпијским играма је заправо дух који уништава живот на планети. Све је то једна велика – олимпијска превара.

Западни моћници више него пре покушавају да у сврху сопствене моћи искористе Олимпијске игре?
– Владари најмоћнијих држава у свету користе прилику да се у Пекингу што више истакну. Зашто је сада Буш тамо? Скупља политичке поене, јер је његов рејтинг у Америци драстично опао. Сви они ће се сликати са победницима, а не са оним који изгубе. Поистовећују се са спортистима и присвајају њихове тријумфе. То је прљави механизам, који је постојао од првог дана Олимпијских игара.
Легендарни кошаркаш истиче да је пријатељство међу светским сила све само не искрено.

– Американци су потпуно везани, дугују Кини велики новац, која је практично стабилизатор америчког тржишта и економије. Рачунају на Кину као савезника у покушају да се Русији одузме Сибир. То је стратешка игра. У суштини, они не гледају на њих као на пријатеље, већ као на смртне непријатеље. То је борба на глобалном простору која уништава све око себе и која се заснива на владајућем принципу монополистичког капитализма: „Велика риба прождире малу рибу!“. Све је мање животног простора, енергије, тржишта… Игре у Пекингу имају велики симболички значај: готово је уништена природна животна средина, људи тамо једва дишу, а све захваљујући економском развоју који се заснива на логици профита. Истовремено, ту се одржавају Олимпијске игре на којима се глорификују принципи који воде уништавању природе и човека, пре свега принцип „брже, даље, снажније“. Какво лудило!

Светски медији се утркују ко ће пре у први план да истакне негативну страну домаћина Игара.
– У Атини је погинуло преко 80 радника, у Атланти је велики број црнаца отеран на улице. Вршен је огроман терор над народом, али то је било у реду, јер је то Америка. Све Олимпијске игре функционишу на исти начин, нису само радници у Кини остављени на цедилу, неплаћени за свој посао. Али све што се дешава у Кини је „катастрофа“, а када се исто то дешава у другим земљама онда је то„оличење хуманизма“ – казао је Симоновић.
А.К.

%d bloggers like this: