Драган Симовић: Тајна Знања Богова преузета из Акаше

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

01

Древни посвећеници, који су усмено преносили Знања Богова, сведоче о Три Сунца.
Када са Земље сазерцавамо, Прво Сунце (до нас, у односу на нас) јесте Појавно Сунце, које је Предајник Другог Невидљивог Оностраног Сунца које је много веће од Првог Сунца илити Сунца Предајника.
Могли бисмо рећи, да је Прво Сунце уистини Сунце Сочиво у којему са сабирају и ужижују зраци Оностраног Сунца.
Прво Сунце не ствара Светлост, Топлину и Топлоту, већ је Оно само Прималац и Преносилац Светлости, Топлине и Топлоте Другог (Оностраног) Сунца.

Древни су посвећеници могли да виде и са Земље, на неким местима и у неким тренуцима, и Онострано Сунце.
Видели су га као Светлосни Венац, као Светлосни Прстен, као сребрно-златну Ауру око Првог (Појавног) Сунца, пошто је Друго Сунце много веће од Првог Сунца.

Древни су, такође, знали и за Треће Сунце, Сунце Свих Сунаца, и то Сунце они су звали Поноћним Сунцем, будући да су Га сазерцавали у Тренуцима када се Свето Време усаглашава и усаображава са Светим Простором (а то се најчешће дешава у Поноћ), односно, када се отвара Тајни Пролаз, када се пројављује и указује Галактички Портал према Трећем Сунцу, према Сунцу Свих Сунаца.

Сунце Свих Сунаца јесте Првобитна Светлост која прожима сва сазвежђа,
сва звездана јата, све појавне и непојавне светове на свим ступњевима Присуства и Стварања.

02

Древни су били носиоци Знања Богова, и та су Знања претакали у бајке, у приче, у песме,
у митове и легенде, у усмена и писана Предања.
Древни су живели у Заједништву са Боговима.
Они су учили од Богова, Они су подражавали Богове.
Имена Богова – то је Стварност преточена у Име, у Реч, у Слово.

Дејство Стварности јесте Реч, јесте Слово, јесте Име Божанства.
Ко је Сварог?
Сварог је Име, Сварог је Реч, Сварог је Бог Оностраног Сунца.
Сварог је Друго (Онострано) Сунце; Он јесте Онострано Сунце.
Али, Сварог има Два Начела – Појавно и Непојавно; што значи, да је Он по Суштаству, гле,
Онострано Сунце, а по Дејству – Овострано илити Појавно Сунце.
Сварог је истовремено и Видљив и Невидљив.

Знамен Сварога (Коловрат) управо указује на то – да је Он у исти мах и Појавно и Онострано Сунце.
Када из Унутарњег сазерцамао Коловрат, тада ће нам се открити да су у Знамену Сварогову уписана Оба Сунца.
Да је Сварог само Бог Појавног Сунца, онда Сварогов Знамен не би био Коловрат, већ Точак или Круг.

03

Треће Сунце, Поноћно Сунце, Сунце Свих Сунаца, Древни су звали Великим Триглавом.
Ко је Велики Триглав?
Велики Триглав – то су Три Сунца: Сварог – Онострано Сунце; Перун – Појавно Сунце; Свевид – Треће Сунце, Поноћно Сунце (зато што Свевид и ноћу види), Сунце Свих Сунаца.

Морамо разјаснити да је Перун Сварогов Син, односно, да је Перун носилац оног Свароговог Начела које се односи на Појавност, на Појавно Сунце.
Перун је рођен из Свароговог Суштаства; Перун је Сварогово Начело Суштаства.
Перун има Дејство Сварогово, али нема Суштаство Сварогово.

Али, Суштаство Сварогово јесте Суштаство Великог Триглава, Суштаство Сунца Свих Сунаца.
Перун је Владалац Доњег Неба.
Сварог је Владалац Средњег Неба.

Велики Триглав је Владалац Горњег (Највишег) Неба.
Велики Триглав чине Три Сунца, Три Начела, Три Бога Једног Суштаства.
Три Бога јесу Један Бог, јесу Једно Суштаство Присуства и Стварања.

04

Немогуће је разумети и схватити Родну Веру без Галактичких Знања.
Зато бих ја Родну Веру назвао Родним Знањем.
Више одговара реч Знање неголи Вера!

Родна Вера илити Родно Знање јесте Предање Богова.
У Родној Вери јесте скривено Знање о Рођењу Богова, о Стварању и Рађању Светова.
Родно Знање јесте Галактичко Знање, Знање из којег су произишле све потоње митологије,
све потоње религије, сва потоња учења на Мајци Земљи.

Родна Вера бејаше дуго чувана и скривана, јер је тако одговарало мрачним владарима на Земљи.
Није смела да се открије и обелодани Истина о присуству Звездане Расе, о присуству Људи-Богова на Земљи, чији су изравни потомци ВедСрби.

05

Морамо схватити и освестити, да су ВедСрби изравни потомци Звездане Расе.
Морамо схватити и освестити да су одувек постојали ВедСрби, а да Словена никада није било.
Ову Истину морају да прихвате, да схвате и освесте, сви расејани ВедСрби који се данас зову Русима, БелоРусима, Украјинцима, Словацима, Чесима, као и иним именима.

Нису данашњи Срби постали од Словена, већ су данашњи Словени постали од Срба, од ВедСрба.
Нису Срби отпали од Руса, већ су Руси отпали од Срба, од ВедСрба.
Са становишта Тајне Науке, није битно што Срба има десет, а Руса стопедесет милиона, већ је за Тајну Науку битна Истина, а то значи, да су Срби Старији Брат Руса, а не обрнуто, како многи умишљају.

Људи у опсени овако размишљају: ако Руса има највише, онда су Срби постали од Руса.
Људи у Истини знају, да су сви постали од Срба, од ВедСрба; знају да су сви Словени – Срби у расејању; Срби који су заборавили да су Срби, да су ВедСрби.

Драган Симовић: Перунов пук – објава из Акаше

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Перунов пук

Млади ведсрбски и ведруски родољуби, и Перунови ратници светлости,
у једном граду,у једној земљи, оснивају Перунов пук.
По замисли духовних и идејних твораца, милион
Перунових ратника светлости
штитиће и браниће
ВедСрбско и ВедРуско Биће.
Дејствоваће по свим пољима и ступњевима бивања
и бивствовања – високоосвешћени
и високообразовани,
а храбри и неустрашиви.
Биће невидљиви за непосвећене, али ће се њихово
присуство свуда осећати.
Све непријатеље и враге ВедСрбског и ВедРуског Бића
пратиће сустопице као сенка,
и сваки душмански покушај унапред ће предвидети,
осујетити и спречити.
Овај Перунов пук биће надзиран и вођен од
Галактичких ВедСрба
из Језгра Звезданог Јата.
Ово је почетак Ере Духовног Водства Словена.

Драган Симовић: О ТЕСЛИ И ВИВЕКАНАНДИ

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Зар се таквим и толиким злочинима диче они који јавно проповедају своје религије?
Религија, а још боље Вера – то је Велика Тајна!
Велика Тајна и Завет са Живим Богом!

Вера је Унутарњи Пут ка Живоме Богу, ка посвећењу, ка обожењу.
Онај ко је истински у Вери и у Знању, тај искуљичиво путује Тајним Унутарњим Путем, док су спољни путеви за оне који још лутају и трагају, који нису дошли до познања Живога Бога у Бићу и Суштаству своме.

02

Како верујући човек једне религије, може да мрзи верујуће људе друге религије?!
Ако је истински верник, ако је истински посвећеник, он не уме и не може никога и ништа да мрзи!
Где год је мржња – тамо нема Бога, тамо нема Вере!
Тамо ничега светог ни узвишеног нема!
Више верујем искреном и освешећном незнабошцу илити атеисти, него ли лицемерним, потуљеним и подмуклим верницима ма које религије.

03

Док исписујем ове лирске записе, јавише ми се, врли пријатељи, Божа и Сретен, из Србско-Индијског Друштва Пријатељства: НИКОЛА ТЕСЛА – СВАМИ ВИВЕКАНАНДА.

Будући да ме знају као песника посвећеника, који све време трага за тајним знањима и учењима,
замолише ме, да нешто, у свом песничком надахнућу, напишем о њиховом званичном предлогу,
који су упутили Пошти Србије – да се поводом стопедесет година од рођења Свамија Вивекананде,
и седамдесет година од смрти Николе Тесле, изда поштанска маркица са ликом овог знаменитог
индијског посвећеника, духовног учитеља, ведског мислиоца и философа.

Наравно да подржавам овај предлог, свим бићем својим, јер су духовне везе између Србије и Индије
много дубље и слојевитије него што већина данашњих Срба и може да претпостави.
Штавише, у Индији обитава више од стотину милиона Аријеваца, који су Један Род са ВедСрбима и ВедРусима ПраАријевцима.
Наравно да подржавам овај предлог, свим бићем својим, и у име пријатества између Тесле и Вивекананде
, двеју Великих Душа из Перуновог Звезданог Јата!

04

После вишечасовног разговора са Теслом, који се догодио у хотелској соби, Вивекакнда је, озарен чудесном
божанском светлошћу, на питање својих ученика, кратко и, у песничком надахнућу,
одговорио: Видео сам Живога Бога, видео сам Шиву, и видео сам све ине Ведске Богове!

Драган Симовић: ЗНАЊА НАШИХ ПРЕДАКА

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Реч је биће, сушто и духовно.
Свака реч, као и свако биће сушто и духовно, има свој животни пут.
Реч рођена у једном језику, после неког времена, прелази границе тог језика, и улази у друге језике – некад са истоветним, а некад са сличним или различним смислом и значењем.

02

Многе су прасрбске речи ушле у многе, сродне и различне, ине европске језике.
У свим индо-словенским језицима, живи и данас, после толико векова, многа древна србска реч.
Одмах да разјаснимо: србске су речи улазиле у све ине језике, а нису из иних језика туђинске речи улазиле у србски језик, како су нас некада учили, они који нису ништа сушто и битно научили.

03

Основа и потка старогрчког и латинског језика јесте прасрбски језик.
Језик којим су говорили наши Древни (ВедСрби), старији је, најмање, педесет векова од старогрчког и латинског!
Из прасрбског је произишао и санскрт (није правилно рећи санскрит!), посвећени језик Аријеваца.

04

Германско-нордијска историјографска школа –
није никаква школа!
То је најобичнија ватиканско-јудеокршћанска творница кривотворења и лажи.
Нико тако лукаво, потуљено и подмукло није кривотворио светску повесницу, као германско-нормански јудеокршћански калуђери.
Сви наши европејски школарци, од средине деветнаестог века до дана-дањег, они који су се у Јевропи школовали, јесу под снажним идеолошким утицајем Ватикана.

05

Прасрбских речи има у свим европским језицима.
Без прасрбских речи, не би ни постојали многи европски језици!
Ово је истина, по ко зна колико пута проверена у Акаши, од које се плаше сви надобудни језикословци и књижевници школовани на ватиканско-германским свеучилиштима.
Истинитост порекла корена сваке речи, у многим европским језицима, води нас ка праизвору ведсрбског језика.

06

За ВедСрбе, сви ини европски народи бејаху варвари.
Стога што су ВедСрби прото-вегетаријанци.
ВедСрби су први почели да узгајају жита и ине биљке, и узимаху искључиво храну биљног порекла.
Ведсрбска Вера јесте духовно надмоћна, зато што је Мајка свих иних вера и религија.
Као што је и ведсрбски језик – Мајка свих иних индо-словенских језика.

07

Расни, ведски и аријевски Срби нису месоједи.
Они су вегетаријанци, по најдубљем свом космичком и духовном убеђењу.
Један од узрока ведсрбске пропасти, јесте и месојеђе.
Између осталог, ВедСрби се и по исхрани разликују од свих иних Срба.
Наши су Древни говорили, да само дивљи, варварски народи убијају животиње, да би, потом, јели њихово месо.
Месо убијене животиње, ма шта неки надобудни и неосвешћени мислили, јесте најобичнија стрвина, којом се трујемо.
Једући цркотину, и сами цркотина бивамо.
Звери једемо, па звери и бивамо.
Оно си што једеш, говорили су наши Преци.

Драган Симовић: О СРБСКОМ СУШТАСТВЕНОМ ПИТАЊУ

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
Милану Пуалићу и иним ВедСрбима

01

Срби су, већ одмах по стварању Југославије, престали да се баве србским суштаственим питањима, као да су сва прошла и будућа србска суштаствена питања била заувек решена.
Кад кажем суштаствена питања, онда имам на уму она вековна питања која се тичу самог Бића Србства.
Питања Србског Присуства и Бивствовања, питања Космичког Позвања Србства.
Југославија је била свачија и ничија домаја, али једно је (у овоме часу поготову!)

посве извесно и јасно: Југославија никада не бејаше била творевина Србскога Духа!
Штавише, у Југославији се уопште и не осећаше присуство Србског Стваралачког Духа.
Срби су у Југославији били најтиши, најпоспанији и духовно најобамрлији народ.
Били су тако нечујни, тако успавани и затворени у своју љуштуру,
да се, на тренутке, чињаше, да у Југославији уопште и нема Срба.

02

Ретки су они који ово могу да схвате:
Срби су за седамдесет година преживљавања у Југославији, више биолошки и духовно осакаћени,
него за три и по века робовања под Турцима!
За седамдесет година чамовања и таворења у Југославији,
од Србског Аријевског Духа није остало скоро ништа!

03

Имао сам деветнаест година, када сам, у пролеће 1968. године, отишао у војску, која се тада зваше – југословенском!
Ја сам већ првих дана војевања, а са деветнаест година, видео да у тој војсци нема ничег (буквално ничег!) србског.
То није била војска ни мојих Предака, а ни мојих Потомака!
То бејаше била војска највећих мрзитеља Србства.
Са тим познањем и освешћењем, ја сам се одмах обрео у казненој јединици,
и свих осамнаест месеци бејах у разним казненим јединицама.
Војска је само убрзала моје буђење и освешћивање.
Они који су ме бацили у казнену јединицу, нису ни слутили да су ме,
уствари, послали на духовну академију!
Из војске сам изишао као расни ВедСрбин, као Србски Аријевац.

04

Ни једно једино србско суштаствено питање још није ни започето да се решава.
Срби су преспавали Југославију, а преспавали су и распад Југославије.
Срби и даље спавају, али, када се, неким чудом, у времену долазећем,
буду изненада пробудили ода сна (који није сан већ снолика духовна обамрлост),
појмиће и схватиће, да су туђинци и просјаци на земљи својих Предака, те да су,
буквално, изгубили све оно што су њихови Преци кроз векове творили!

05

Све приче о Јужним Словенима, као и о јужнословенским језицима, јесу чиста измишљотина.
Нема Јужних Словена – постоје само ВедСрби; и нема јужнословенских језика –
постоје само дијалекти ведсрбског језика; дијалекти од којих су постали неки нови (тобожњи) језици!
Ову Истину знаду расни ВедСрби –
и, то им је довољно!

06

Болећивост је слабост Духа.
Болећив народ јесте духовно посрнули народ.
Србска је болећивост, гле, Србе стајала Живота –
Живота са Смислом!
Србска је болећивост створила Југославију, у којој ће Срби тамновати седамдесет лета.
И, ако уђемо у саму суштину ствари, схватићемо да је Србска болећивост узроком свеколике патње србске!

07

Не судим, само запажам.
Нисам судија, већ песник!
Свако ће самоме себи судити, и сви ћемо свима судити.
Судићемо сами себи за дела која смо творили,
али и за дела која нисмо творили, а могли смо да творимо!

Драган Симовић: Унутарњи Пут Светлости

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

УНУТАРЊИ ПУТ СВЕТЛОСТИ

Постоји само Унутарњи Пут
на којему се осваја Унутарња Слобода и којим се стиже до Унутарњег Ирија,
а што и јесте Пространство Духа Стварања.
Све приче у свету одувек су исте, и одувек су лажне.
Једне те исте приче о Рају на Земљи, вазда изнова препричавају једни те исти људи лажи.

Некада су то били латино-германски кршћани; потом су се појавили византо –
христијански утописти, чији су потомци комунисти и марксисти; затим су из спиља, раселина и катакомби измилели бољшевици; а после њих су на светску позорницу ступили либерали, мундијалисти, демократи и евроунијати –
и сви они, све време, испредају једну те исту причу, у тисућама верзија, о благостању и Рају на Земљи.

Србијом и Србством већ дуже од једнога столећа владају једни те исти људи лажи,
који се сваких двадесет лета преоблаче у ново рухо, при томе мењајући вагре, стегове и стране света,
али се потка и матрица њихове приче никада не мења, јер је лаж одувек иста и заувек ће остати иста.

Испрва су то били југо-утописти,
које су сменили југо-комунисти,
чији су накот србо-комунисти,
прерушени у ура-патриоте и буђелар-патриоте,
потом су ура-патриоте и буђелар-патриоте
сменили квази-либерали, нарко-либерали,
кршћано-демократе
и брисело-унијати.

Упоредите све проповеди људи лажи у последњих стотину лета,
па ћете схватити да је то једна те иста проповед, у тисућама варијанти,
без сврхе и смисла.
Оно што превазилази и надилази изречено,
а што је скривено иза утопизма свих проповеди
(што је мета-проповед и мета-језик!),
то је демонска, то је ариманско -фаустовска намера и накана
(коју људи лажи никада изрекли нису, па зато и јесу људи лажи!) – о разарању Србије
и затирању Србства!

За пробуђене и освешћене Србе,
за самородне и самобитне ВедСрбе,
постоји само један пут спасења – Унутарњи Пут Светлости!

Драган Симовић: Буђење и освешћивање ВедСрба

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ ВЕДСРБА

То што се ВедСрбству догодило, није се догодило
ниједном народу у повесници Човечанства!

Ниједан народ, од Праискони до данас, није дозволио да му се тако разбије и распрши Језгро Народа, Биће Народа, Душа и Дух Народа, те да већ вековима не може да се освести, сабере и уједини и сједини, не по Хоризонтали, него, управо, по Вертикали, по Суштаству, по Бићу Језика, по Светлосном Запису!

Срби су Ведски Народ са СрбИрије, са Пупка Стриборије, а то значи – Хиперборејци,

ПраАријевци, Потомци Звездане Расе!

Један Древан Народ дозволио је да му се Биће Народа распрши на више (његовом самом Бићу и Суштаству неприродних) религија – на источно хришћанство, на западно кршћанство и на ислам.

Примање ових религија није само било под принудом, већ и под грозном, језивом и ужасном присилом!

Хришћанство је наметнуто огњем и мачем; ислам је такође наметнут огњем и мачем, само што је уместо мача била азијатска сабља.

У овоме Добу Буђења и Освешћевивања, ми Потомци Белих Ведских Срба, Потомци ПраАријеваца, морамо да се окренемо ка ВедСрбском Суштаству и Присуству, ка Језгру Душе Народа; превасходно преко Језика, али и преко Генетског и Светлосног Записа, преко Великих Божанских Предака!

Да се пробудимо, схватимо и освестимо сушто: Да нисмо ми ни ови или они хришћани/кршћани илити муслимани, већ да смо ПраАријевци који имају заједнички Свети Језик, заједнички ДНК, и заједнички Светлосни Запис.

Религија је нешто површно, на самој површини Бића, као и свака ина идеологија, док је Светлосни Запис нешто што нас узноси навише, ка Извору Светлости, ка Извору Живота.

Религија је Хоризонтала, а Светлосни Запис – Вертикала!

Дуго се, веома дуго ћути о овоме, а што само иде на руку нашим заједничким душманима, који су нас давно разделили и између се завадили.

Наш заједнички непријатељ јесте Рептилија, јесте Раса Синова Таме и Зла, који су истински зачетници и творци глобализма, мундијализма, дарвинизма, бољшевизма и свих иних рептилијских изама.

Творци Новог Светског Поретка нису од јуче; римско покрштавање огњем и мачем јесте почетак глобализације.

Глобализам је у самој суштини антиаријевски, антиведски, антисловенски, антиколовенски а у бити – антисрбски!

У двадесетом веку највише су пропатили и пострадали Ведски Срби, убијајући се и затирући између се.

Наш заклети Враг и Чорт (а то је Црнобог!), својим мађијама и чинима, увијеним у некакве идеологије и религије, окренуо нас једне против других – до сатирања и затирања.

И ВедСрби су вазда и увек гинули, свеједно да лу су хришћани, кршћани или муслимани – важно је да гину Ведски Бели Срби, ПраАријевци, Стриборјани!

Наши заједнички душмани задовољно трљају руке, док се ми између се затиремо.

По потреби, они ће навијати час за једне, час за друге, а час, опет, за треће – али увек гину ВедСрби, увек гину ПраАријевци!

А ми никако да се пробудимо, да се освестимо и да схватимо, да нисмо ни хришћани, ни кршћани, ни муслимани, већ Ведски Бели Срби!

Вратимо се Вери и Знању наших Великих Предака са Стриборије/Хипербореје, па ћемо спасити и сачувати себе од сатирања и затирања!

Ако у овоме часу не препознамо Велику Обману Рептилије, онда ћемо нестати сви – и једни, и други, и трећи ВедСрби!

Ваљда смо сада, на почетку овога века, схватили да нас свеколика Банкстерска Рептилија доживљава као бесловесне дивљаке, свеједно да ли смо хришћани, кршћани или муслимани!

Рептилија се највише прибојава нашега Буђења и Освешћивања.

Тада падају у воду све њихове намере и визије; тада се руши Нови Светски Поредак!