Бугарска историчарка у докторској дисертацији открила: Албанску нацију је вештачки креирала Аустро-Угарска!!

Извор: ФБР Журнал

Објављено 09.08.2012.

ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већ их је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угарa.

Приредила редакција ФБРрепортера

Белешка ФБ Младен Радовановић (објављено у четвртак, Јануар 12, 2012 у 12:05 пре подне)

“МОЛИМ СВЕ СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ ДА ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈУ ОВУ ИНФОРМАЦИЈУ

Половином октобра прошле године сам обавештен да је умрла моја добра другарица доктор историјских наука Теодора Толева. Тог тренутка и дуго после тога нисам могао да дођем себи, јер је била не само моја добра пријатељица и уопшtе Срба већ и изузетна особа и интелектуалац који је дошао до открића изузетних у својој области што је била и тема њене докторске дисертације значајне у светским оквирима а и посебно за нас Србе. У годинама дружења са њом ми је не само причала, већ ми је и представљала свој рад који је за мене тада, око 2005. – те био шокантан јер је потврђивао документовано све оно за шта се сматрало да је „романтични поглед“ српских националиста: ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већих је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогнуо новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угара. Пасионирано сам гутао сваку Теодорину реч и наравно ширио истину, на коју су многи одмахивали руком.

Како је тема коју је обрадила у докторату (документована у сваком свом детаљу) сасвим супротно гледиште од званично важећег “међународне заједнице”, говори о изузетној тежини и важности информације и поруци коју са собом носи: Европска Унија и њене владе заједно са УСА и НАТО су гомила лажова и ниткова а посебно елите Аустрије, Немачке и Мађарске. Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.

Сада када смо пред изборима, нас 99 % можемо да учинимо нешто: а то је да шерујемо и раширимо истину по Србији а и свету! Разбијмо окупаторе Косова и Метохије и њихове слуге у Србији! Молим озбиљне људе, српске патриоте да рашире глас истине који собом носи животно дело моје покојне другарице, пријатељице свих Срба у Барселони и уопсте српског народа! Теодора је можда убијена, тихо уклоњена због нас Срба и због истине и доказа који српском бићу недостају као кисеоник, храна и вода. Молим да се сви у једном тренутку уозбиљимо и схватимо да у рукама имамо дијамант који може свима да нам донесе нову истину, нову владу, нов међународни положај. Помозите мени, помозите себи, помозите нашој Србији, помозите нашем народу на Косову! Преклињем вас!”

*****************

Распад Србије и вештачка творевина албанске нације је доказана докторском дисертацијом!

Рана смрт бугарске историчарке Теодоре Толеве је прекинуо једну обећавајућу каријеру на самом почетку. Научник и полиглота, радила је на различитим темама од геноцида над Јерменима, до рата за Шпанску сукцесију. За Европску историју XIX – XX века, њен рад у вези албанске нације је врло револуционаран и без икакве сумње биће предмет даљих истраживања и многих полемика. У модерној и важећој историји (Stavro Skendi, Peter Bartl, George Castellan, Hans Dieter Schanderl) се подразумева да је албанска нација у XIX веку већ постојала на чврст и несумњив начин.

Теодора Tолева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу (haus-, hof-, und staatsarchiv) у једном “архивском инциденту” – случајности по њеним речима, нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896! Ни она сама у том моменту, није могла да замисли да ће се следећих неколико година посветити једном дубоком истраживању које ће да резултује њеном докторском дисертацијом на универзутету у Барселони!!

Утицај аустроугарске империје на креацију албанске нације!

Ти састанци се помињу у документу : “Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl”, али им се не придаје велики значај. По бугарској историчарки, меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч да учини конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизује становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље.

Мотиви Аустро – Угарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажи притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије. Без сумње је губитак Теодоре огроман губитак за науку а изнад свега губитак личности такве људске категорије која је без сумње оставила дубок траг у свима нама који смо имали част и привилегију да је познајемо!

http://www.semanarioserbio.com/

SEMANARIO SERBIO – IN MEMORIAM: TEODORA TOLEVA
http://www.semanarioserbio.com

*****************

Прилог: Основне информације о одбрањеној докторској тези – наслов, аутор, универзитет, департман, датум одбране, ментор, чланови комисије и резиме.

http://tesis.com.es/documentos/
http://www.ub.edu/dphc/albania.htm

Tesis: La influencia del imperio austro-húngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908

Autor: Todorova Toleva, Teodora
Universidad: Barcelona
Departamento: Informacion No Disponible
Fecha De Lectura: 16-09-2008
Director: Colomines Companys, Agusti

TRIBUNAL

Presidente: Termes Ardevol, Josep
Secretario: Suau Puig, Jaume
Vocal:          Olive Serret, Enric
Vocal:         Guibernau Berdum, Montserrat
Vocal:        Vinyamata Camp, Eduard

Descriptores: HISTORIA CONTEMPORANEA
Resumen:

Esta tesis, como señala su título, trata del papel que desempeñó el Imperio Austro-Húngaro en la construcción nacional albanesa en el período 1896-1908. Los documentos manejados, encontrados todos en el Archivo Imperial y Real de Viena () y en su gran mayoría todavía no publicados, nos llevaron a la hipótesis, de que entre la población albanesa, bastante heterogénea en la época antes señalada, no existía el sentimiento de pertenencia a una nación y que el Imperio de los Habsburgo por razones políticas y estratégicas a largo plazo, desarrolló una serie de actividades para fomentar dicho sentimiento. Para examinar esta hipótesis estudiamos las actividades austrohúngaras que pertenecen al ámbito de la educación, el periodismo, de la codificación del idioma escrito unificado, de la publicación de textos de carácter nacionalista en albanés. También prestamos atención al trabajo que Viena efectúa en este sentido con el clero católico que es activo entre los albaneses católicos del Imperio otomano, así como sus iniciativas para fomentar la unión entre los clanes musulmanes y católicos de los albaneses. La conclusión a que llegamos en base al exámen de las actividades e informes de los agentes diplomáticos austrohúngaros, es que Viena tuvo un papel decisivo para que el sentimiento de pertenencia a una nación arraigase entre los albaneses del Imperio Otomano.

ФБР: Приближан превод резимеа: Ова теза, као у наслову, посматра улогу коју је имала Аустро-Угарска империја на изградњи албанске нације у периоду 1896-1908. Обрађена докумената која се налазе у царском и краљевском архиву у Бечу (HHStA) и која углавном још нису објављена, довела су до хипотезе, да албанско становништво, које је било врло хетерогено у наведеном периоду, није имало осећај припадности нацији, а да је Хабсбуршко царство зарад политичких и дугорочних стратешких циљева, развило низ активности како би се тај осећај изградио. Да би испитали ову хипотезу ми смо проучавали аустро-угарске активности које се односе на образовање, новинарство, кодификацију јединственог писаног језика, објављивање текстова албанско-националистичког карактера карактера. Такође, пажња је била усмерена и на рад у том правцу католичког свештенства које је било активно међу Албанцима у Отоманском царству и његовим напорима да се промовише јединство међу клановима муслиманских и католичких Албанаца. Закључак до кога смо дошли на основу прегледа активности и извештаја аустро-угарске дипломатије јесте да је Беч одиграо пресудну улогу како би се међу Албанцима у Отоманској империји дубоко укоренио осећај припадности нацији.

*****************

за ФБР Фердинанд Страшни:
СВЕДОЧЕЊЕ О ОДНОСИМА СРБА И АРБАНАСА, односно о постојању Арбанаса на овом простору говори др Јован Деретић на предавању у Крагујевцу у новембру 2011. (Видео)

Проф. Деретић – „Срби и Арбанаси“ 1

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Погледајте други део, трећи део.
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*****************

Нашо сам на интернету једно целовито Деретићево предавање о Шиптарима.

Срби и Арбанаси (Арнаути – Шиптари)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито

Са Вимео видео сервиса скинуо сам видео прилог сајта „Српска Аналитика“ са темом:“Милан Видојевић:Езотерија и пракса завере“. Та тема је у ствари била емитована на телевизији „Јерина“ у оквиру емисије „Субјекат“ од 22.04.2008-ме године у којој је гостовао Милан Видојевић, публиициста и истраживач тајних друштава, као и паралелних историја, оне званичне и оне дубоко позадинске која и креира стварни ток догађаја људске цивилизације са тачно одређеним циљевима „заинтересованих страна“, маскирајући тај стварни ток догађаја фалсификатима и фабрикованим догађајима који су се тобоже догодили, с циљем да прикрију истину. У једноим делу те емисије било је речи о Титу и томе ко је у ствари био он, ко се крио иза имена Тито, која се то истина дуго скривала иза брижљиво чуване тајне. То сам извуко и направио овај прилог:

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Наравно, Тито је одрадио посао за ког је требало да одради, Југославију су с правне стране растурили светски моћници по његовом Уставу из 1974-те. Југославије више нема, циљеви су постигнути, што ће рећи – Срби су најгоре прошли, и слаба је утеха да сад знају ко је био Тито, осим ако најзад нешто не науче из историје која им се стално понавља. У кратким цртама подсетићу вас шта је Тито урадио на штету Србије и Срба током II светског рата и после, у ФНРЈ-СФРЈ, кажем Тито, јер је био неприкосновени диктатор.

За време II светског рата савезничко бомбардовање градова, само у Србији, није могло да прође без Титовг одобрења! Београд је, под паролом бомбардовања немачких положаја, бомбардован баш на Православни Ускрс 16-ог и 17-ог Априла 1944-те! Немци су имали незнатне губитке, док је истовремено погинуло око 2000 београдских цивила! Погођено је више цивилних објеката: Палата Албанија, технички и правни факултет, више болница и цркава, Пашино брдо, Бајлонова пијаца итд. То су „војни положаји“ Немаца? Бомбардовани су и други градови у Србији и Црној Гори. Ниш је бомбардован 15 пута. Бомбардовање српских градова започето је 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године.

„Испод „савезничке“ прашине остала је готово четвртина Лесковца. Од 28.000 становника „српског Манчестера“, живот губи више од 6.000 људи, жена и деце. Немачки губици у Лесковцу и околини били су 300 пута мањи од губитака невиног цивилног становништва“.

( Извор: http://www.srpsko-nasledje.co.rs/)

Велики део Срба из Хрватске ( Лика, Банија, Кордун) 1945-те пресељен је у Војводину, по тадашњем закону о аграрној реформи и колонизацији. Фактички то је било мирнодобско етничко чишћење Срба и то одмах после стравичног геноцида у Јасеновцу где је поклано 700.000 Срба од стране хрватских усташа! Затим ту је и економско оштећивање Србије путем пресељења индустријских објеката у Словенију и другим местима, под изговором да ти објекти не падну у руке „агресора“ односно, како је објашњавано, Совјетског Савеза.

Од 6 Република, само је у Србији створио аутономне покрајине, и то две, АП Војводину и АП Косово и Метохију, које су у колективном руковођењу СФРЈ имале право гласа као и Србија. Правни хаос. Тако се створио и правни оквир за будуће растурање Србије приликом растурања СФРЈ. По истом принципу, ако је игде било потребно направити аутономну покрајину у 6 Република бивше СФРЈ, то је требало направити за Србе у Хрватској, дати им тако и административно-правну заштиту у случају разбијања СФРЈ, јер су прошли кроз невиђени стравични злочин геноцида од Хрватских усташа у Хрватској! У Јасеновцу су поклали 700.000 Срба!! (Пропорционално, с обзиром на бројчано стање хрватског и немачког народа током другог светског рата које је било далеко на страни Немаца, Срби су током другог светског рата у „својој“ држави званој Краљевина Југославија, више страдали од своје „браће“ Хрвата него од непријатеља Немаца!). Ако је Тито био Хрват, зашто после II светског рата није отишо и клекнуо у Јасеновцу, да се тако у име хрвата и званично извини Србима за стравичан геноцид! Дакле, да поновим, да је у Републици Хрватској створена АП Крајина за Србе, тада би била друга прича приликом разбијања СФРЈ с почетком 90-сетих година прошлог века.

Тито је био главни „диригент“ приликом доношења УСТАВА СФРЈ из 1974-те који је омогућио народима бивше Југе самоопредељење до отцепљења. Тај УСТАВ је био двосмислен, с једне стране је омогућивао народима да се одцепе, а сдруге стране то није могло да се уради без сагласности осталих народа. Знамо да су административне границе коришћене од стране сепаратистичких народа као државне границе, али пошто су Срби као конститутивни народ били у приличном броју у Хрватској, они нису имали заштиту својих највиталнијих интереса у правним оквирима аутономне покрајине (као сад сецесионисти шиптари) која би се рецимо звала Крајина. Цела ствар је била у томе, приликом растурања СФРЈ, ко ће да буде медијатор и тумач Устава СФРЈ из 1974-те приликом разрешавања ситуације око распада СФРЈ. Наравно, били су то јако утицајни „фактори“ у тобожњој међународној заједници који никада нису били традиционално наклоњени Србима, па су стога УСТАВ из 1974-те тумачили како Србима не одговара, на њихову штету.

После другог светског рата, Тито је протераним србима од стране шиптара за време другог светског рата, забранио повратак на своја косовско-метохијска огњишта. Не знам само, кад је већ пресељавао Србе из Хрватске у Војводину, и истима забрањивао повратак на Косово, зашто није мало раселио и шиптаре са Косова и Метохије у Хрватској рецимо. Тито није никад као вођа партизана наредио напад на логор геноцида Јасеновац где су највише страдали СРби!

Наравно… не требамо кукати на Тита, јер за све што је он учинио лоше за Србе, највише су криви српски комунисти који су му то дозволили! Нису му се супроставили, нису штитили српске највиталније интересе!!

То нас много, много кошта! Ваљда је и слепцу јасно, да су нама Србима кроз историју највећи непријатељи били, и остли, наши политичари странчари разних боја и „интелектуалци“! Сви су они фолиранти и шибицари! Требамо збити редове, довести нове људе на власт, наше национално питање још није решено, а тек нам се спрема најгоре, потпуно разбијање Србије, осим ако се не пробудимо, јер је заиста крајње, крајње време за то!

Мало сам изашао из теме, али да завршим.

Право Титово име је: Франц Јозеф Хабзбург Унд Лорен. Датум рођења: 16.02.1892., Беч. Родио се у 08:48 ујутру. Он је ванбрачни син Фрање Јосифа Хабзбурга и пољсаке грофице Марије Собјеске. После рођења дат је на усвојење једној пољско-јеврејској породици. Умро је у фебруару 1980-те а не у мају и сахрањен је у Бечу. Послушајте како је Видојевић дошао до тог сазнања…