Мој разлаз са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем


Редослед чланака ће бити такав да ће ићи од најстаријег ка најновијем, тако да ће најновији текст по доњем редоследу бити задњи.

На овој страници биће пласирани моји текстови поводом мог разлаза са комунистом, анационалним комунистом, Љубодрагом Симоновићем Дуцијем коме сам више од 8 година радио и уређивао блог», па прекинуо. У суштини, то ће бити моја критика тих анационалних комуниста који од шуме не виде дрво, јер, забога… они су „грађани света“, они припадају „нацији“ човечанства, а Дуци је само типичан представник таквих комуниста, који према националном идентитету имају одређени анимозитет, како интелактуални, тако и емотивни, јер „националисти су примитивни“, „само мисле на себе“ а не на човечанство, и тако се „усуђују да имају своје националне интересе“, као што природно има свака нација и народ на свету, и поносе се тиме, што су националисти. Међутим, ни у једној нацији осим Срба, нема толико анационалних комуниста и космополита који национални идентитет и природни национализам сматрају ретроградним и самим тим, пошто их има у огромном броју, разједају национално јединство срба, попут незауставиве малигне болести, које је ионако крхко у Срба, заправо и не постоји, јер да постоји, не би нам се дешавало ово што нам се данас дешава, сва ова понижења, да пропадамо као нација, јер душмани нас уништавају зато што смо срби, а не грађани, јер грађанин може бити и кинез. Изгледа да су се наши преци узалуд несебично жртвовали за нас.

Србима је у СФРЈ потпуно анационалним дискурсом с којим су васпитаване и одгајане генерације Срба, репрограмиран идентитет, постали су данас идеал анционалних комуниста тзв. „слободни грађани“ који у себи носе дубоку кривицу што су Срби, а самим тим и националисти. Међутим, ти срби данашњи, тај идеал свих космополитских анационалних комуниста зван: „слободни грађани“ је потпун промашај, јер данас су то зомби, изгубљени појединци у времену и простору. Од оног „слободни“ нема ничега, ни „С“ од слободе“, јер све су то робови разних компензативних светова које нуди филм, телевизија, интернет, спортски преноси, кладионице итд…

Али ето, тражили су, желели су добро, а добили су што нису ни слутили. Анационални и антисрбски титоисти у СФРЈ, уништили су национални колективни идентитет срба, и уместо жељеног „слободног грађанина“, добили су зомбирано недоношче, јер као што то обично бива кад научник (марксиста) умисли да је Бог, експеримент је кренуо непредвидљивим током, бактерије су побегле из епрувете… јер једно је теорија, пусте жеље, а друго је жив живот и пракса.

Не каже џабе мудра изрека:

„Пут у пакао је поплочан добрим намерама“

Човек није бактерија, већ човек са неприкосновеним и елементарним правом на слободан избор.

Тако је то кад марксисти коло воде и изграђују друштво, јер не познају нити човека у бити (само теорије, теорије, и опет теорије о „поправци света“), његов сложен идентитет, као ни друштвена кретања и процесе у реалном смислу, у планетарном смислу, како се кроз време догађају и изграђају, којом брзином и темпом.

Чим се неко од срба забога „усуди“ да пропагира неко нацинално становиште, неки не дај боже срБски» интерес, ти србски анационални „свештеници човечанства“ су ту да ти погрдно прилепе етикету: „Ти си националиста!“ као да си дивљак и звер ако си националиста, само бити националиста, не и шовиниста.

Намерно у текстовима неће се провлачити отворено анти-србство код „србских“ интелектуалаца и европејаца, јер оно је отворено и лако приметљиво, за разлику од србских анационалиста, који немају отворен и јасно показујући мрзитељски однос према националном идентитету и национализму, али ЕВИДЕНТНО јак анимозитет према њему имају. Они свој анимозитет према националном идентитету и национализму „прикривају“ у јавним деловањима између редова, покушавајући тако да позадински утичу да срби коначно постану у идентитетном смислу искључиво и само оно што предвиђа марксистички шаблон и друштвени инжењеринг, а то је у идентитетном смислу бити искључиво и једино оно што марксистичка доктрина сматра вредним, дакле бити: „грађанин“, „пролетер“, радник“, дакле да људи искључиво имају класну свест, јер бити националиста је по њима „тако примитовно и ограничено…!“, то је по њима најнижи облик друштвене свести, још мало па су националисти животиње, обичне животиње.

Дакле, у бити, тај анационални дух, који потпуно прожима и Дуција, је дух који је потпуно супротан националном духу, потире га и он се највише изражава путем грађанске идеологије и идентитетом грађанина. Међутим, оно што је најважније, а скоро нико јавно не говори о томе, овде треба разликовати 2 типа грађанина, један тип је идентитет грађанина који сваки појединац, без обзира које је националности, стиче (улази му у крв) самим начином живота у граду, са адекватним правилима и нормама понашања која су својствена само животом у граду. Дакле, сваком таквом појединцу који живи у граду, било које да је нациналне припадности, грађански идентитет задобијен НАЧИНОМ живота у граду напросто „улази у крва“ и тај тип идентитета којег ми зовемо „грађанин“ је потпуно анационалан, прожима га ДУХ АНАЦИОНАЛИЗМА који потире колективни национални идентитет и сами тим национализам, јер елементарна људска права тичу се сваког појединца одређеног друштва, она нису резервисана само за национални колективитет који је у историјском смислу створио одређену државу. Тако да, најважније од свега је објашњавати људима да се елементарна људска права сваког појединца-грађанина који гради државу, у смислу равноправности без обзира на националну припадност, остварују не по овом типу грађанина, већ по државотворној правној категорији коју објашњава појам „грађанин, будући да људи појединци (становници) који живе у некој држави не живе само по градовима, већ и селима где је начин живота потпуно различит од живота по градовима, а самим тим идентитет сваког становника села је потпуно различит од идентитета појединца који живи у граду.

Дакле, тај тип грађанина који је искључиво државотворна правна категорија звана „грађанин“, није никакав ИЗГРАЂЕН идентитет који се стиче начином живота у граду, селу, нити било где, већ напросто то је САМО државотворна правна категорија за сваког ДРЖАВОТВОРНОГ појединца (становника) једне земље по којој је у остваривању елементарних људских права, сваки такав државотворни појединац (становник, и градитељ-грађанин одређене државе), у потпуности ПРАВНО равноправан у остваривању свих елементарних људских права која му гарантује држава.

Још једном, да поновим, будући да је ова финеса веома битна а не објашњава се људима…, сте тачке гледишта, то је тип грађанина (искључиво техничка државотворна правна категорија – Не ИДЕНТИТЕТ) по којем сви државотворни становници једне земље имају иста елементарна људска права без обзира на националну или верску припадност, а појединац живео у граду или селу. И, на тај начин је сваки појединац у начелу гра-ди-тељ-грађанин друштва државе у којој живи, па тако гради и изграђује својим доприносом то друштво. Стим у вези, то није никакав идентитет грађанина који прожима свест сваког појединца, већ само обична државотворна правна катогорија грађанина по којој је свако људско биће које живи у једној ДРЖАВИ потпуно ПРАВНО равноправно у остваривању елемантарних људски права, без обзира на националну и верску припадност, без обзира да ли припада нацији државе у којој живи, и која је створила ту државу, или је припадник неке националне мањине, верске мањине или етничке групе.

Да је Љубодраг Симоновић Дуци анационалан објаснио сам у првом тексту „Мој разлаз са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем“ испод овог поднаслова у тексту: „Љубодраг Симоновић Дуци је а-националан, са одређеном дозом анимозитета према националном идентитету уопште. Тај анимозитет сам осетио на својој кожи, и описаћу тај догађај…“ док ћу целу ту ствар са Дуцијевим анационализмом, а и шире, још детаљније објаснити у тексту којег тек треба да објавим, а имаће овај наслов: „Љубодраг Симоновић Дуци – Ти си националиста! Да ли нацинални идентитет „једе живи децу“? Да ли је национализам нижа друштвена свест ?

Ово је веома битно објаснити људима, јер комунисти-титоисти су перфектно искористили анационални дух грађанског идентитета да србима поттпуно униште национални дух, да га понизе зарад грађанског идентитета, да србе репрограмирају и промене им свест, да осећају кривицу што су уопште као срби срби-националисти. Срећом, неки срби су „преживели“ сву ту репресију и тај национално идентитетни масакр титоистичког србождерачког режима, који је учињен Србима као Народу. Иако малобројни, упорним радом и деловањем они су основ за посрбљивање већинске анационалне и апатичнме нације, посебно младих, јер данашњи млади срби започето посрбљивање треба да доврше у потпуности, јер…

Сувише дуго су срби расрбљивани да би посрбљивање ишло брзо и глатко. То је сложн процес који ће трајати одређено историјско време, не ради се то за дан-два, али мислим да ће се то десити…
Дај Боже да се то деси!
Нека буде тако…!

Милан Младеновић и Драган Ђинђић Станковић

Ову страницу ћу искористити да промовишем два човека и Србина, две Словенске душе. Први је прави дисидент Титовог србомрзачког и србождерачког режима, који је то осетио на својој кожи. То је наш врсни интелектуалац, песних и филозоф Милан Младеновић»или како га још зову, Пра Милан од Лужице», кога сам имао част и да лично упознам када сам својевремено лично од њега у његовој књижари „Сфаирос“ купио књигу Олге Луковић Пјановић: „Срби народ најстарији“. Мислим да је то било негде 1990. године, или пак годину дана раније, или после. Тада смо десетак минута и попричали пријатно.

И баш сам се питао шта се дешава са тим дивним човеком и Србином, није га било нигде по медијима, све док на интернету нисам нашао ове видео прилоге.

Голи Живот – Милан Младеновић – (ТВ Хепи 2014.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Емисија Незванично: Филозоф пра Милан Младеновић – 27.01.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Затим следи Миланово скорашње гостовање на интернет радију „Снага Народа“ чије емисије можете да слушате и скидате са њиховог профила на Ју Тјуб».

Душа ћирилице 27.08.2015. – проф. др Милан Младеновић (Пра Милан од Лужице)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Затим следи следећа емисија. То је једно мешовито гостовање где је поред Милана Младеновића било још гостију…

Душа ћирилице 24.09.2015. – проф. др Милан Младеновић (Пра Милан), Јелена Цветковић, Зоран Јовичић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Ђинђић Станковић

Драган Ђинђић Станковић је оснивач и Вожд Србског Славјанског Саборја». Недавно је дао интервју интернет медију под називом „Балкан Инфо“ који има налог на Ју Тјубе». Говорио је о неопходности уједињења словенских народа у данашњим преломним моментима за читаву људску цивилизацију, шта је било, шта ће бити и још много тога.

Интервју: Драган Ђинђић Станковић – Биће нових грађанских ратова на Балкану – 04.11.2015. (разговор је вођен 25.10.2015.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Ђинђић Станковић: Вратимо се примарној сили предака!

Извор»
Пише Споменка Милић

Драган Ђинђић Станковић признаје да се некада бавио астрологијом, али наглашава да је данас – звездочатац, можда једини на свету.

Звездословље ипак не ставља на прво место у животу, важније му је нешто друго – очување традиције славјанства („Веома поштујем примарну силу предака и сматрам је једном од највећих, најснажнијих сила у космосу, јер и сам живот доказује да се појединац или народ који се одвоји од ње – страда”).

Ђинђић је вожд Српског Славјанског Саборја и његов оснивач, власник чина козачког генерал-мајора, који је добио од Међународног обједињеног козачког покрета, а од исте организације добио је и Одликовање слободе и части првог степена, као и диплому доктора филозофије словенства. Често посећује Русију и комуницира са виђеним људима тамошње културе и науке. Враћање коренима, традицији словенске душе – нешто је чиме се бави Ђинђић, а ту ипак спада и – звездословље, наука или вештина – древнија од западне астрологије. У чему је разлика?

-У ставу у односу на то колико можемо да утичемо на наметнуте околности које се виде из почетног кода – наталне карте, односно „звездарника”. Ту је основна разлика између астрологије и звездословља, односно старословенске варијанте астрологије – звездарења или звездочтенија, како су то стари наши монаси звали. Наиме, овом вештином управо су се бавили наши монаси, а томе је писао и владика Николај Велимировић у рецензији књиге др Радована Казимировића Тајанствене појаве у нашем народу и Креманско пророчанство. Астролози признају могућност тек површног утицаја на задате околности, међутим, врло су сумњичави када се ради о дубљем утицају са наше стране, о нашој унутрашњој чаролији, магији… Једини астролог на који је тврдио да је много тога до нас, и да нешто можемо и изменити, ако радимо на томе, јесте Миле Дупор.

*Где је постојала традиција звездара?

-Тиме су се бавили углавном монаси који су имали школе око Жиче и Студенице и око бугарских и руских манастира, и то је датирало све негде до 16. или 17. века, када је ова традиција забрањена за народну употребу. Иако је звездочтеније званично укинуто у православној црви, верујем да се на неки начин баве тиме и сада, јер се и данас помоћу звездословља одређеују променљиви датуми верских празника, попут Васкрса.

Стари звездари су сматрали да мудар човек или жена управљају својим звездама, док им се будале подређују. У просечном сагледавању, 50 посто је до нас, а 50 посто – до околности које нам се намећу. Међутим, то се мења од особе до особе. Неко ко нема довољно свести, духовности, а самим тим и неке унутрашње снаге, врло мало може да утиче на околности. Многи су кроз историју покушавали да направе поделу људи на основу свести и духовности. И ја имам своје виђење, по којем сам поделио људе по нивоу свести и духовности – почев од првог, анималног чопора; репродуктивног нивоа; нивоа креативне интелигенције и четвртог – нивоа божанске интелигенције. Ова четири нивоа имају по три поднивоа, дакле – укупно их је 12. У складу са том поделом, види се колико можемо да утичемо на околности које су нам дате, а које покушава да тумачи астрологија или звездословље.

Сврховитост примене звездословља у практичном смислу јесте да се људи упозоре на одређене важне околности. Ако је неко упозорен, може се боље припремити и утицати да ствар иде у жељеном правцу. Са становишта тзв. хоризонталне астрологије, звездословља, могу да се виде тенденције за нешто, али чак и они којима је рођењем дато да буду снажне личности, са добрим условима за продуховљавање, могу постати слаби ако себи дозволе да постану жртва неких западњачких тенденција задовољења ниских нагона и конформизма. Такав став прво удара на темеље ума и на основна животна начела, а самим тим – губи се снага. Ја одбијам наше људе са других континената који траже да им тумачим звездарник телефоном или имејлом, јер немам особу испред себе, не могу са њом да поразговарам и проценим на ком је нивоу свети и на основу тога дам тумачење.

*Да ли и планете у звездословљу имају другачије особине у односу на западну астрологију?

-У складу са ведском вером у претхришћанском постојању старих Словена, називи планета носе називе наших старословенских божанстава.

Рецимо, врховни бог универзума је Род, који је праотац свих богова. Створитељска сила читавог света су бог Род и његова жена Рожаница, који су својим уједињењем створили читави свемир и, самим тим, читаву цивилизацију старословенских богова који су, по ведском веровању, наши преци. Дајбог је бог који је поистовећен са Сунцем – вероватно се ради о томе што Сунце даје светлост. Месец је Луна – задња страна Дајбога. Марс је – Јарило или Јарослав (од јаре, ватре). Венера је Маја, Сварожић је Јупитер, Меркур је Кришња. Сатурн је бог Прав. Прав је старословенско божанство које се бавило тиме да све буде истинито и да се све види истинито, тј. праведно. Осим са Правом, ја Сатурн поистовећујем са још једним старословенским божанством – Свјатигором. Уран је Сварог или Перун, Виј је Плутон, а Нептун – Црноморац или Велесдон. Премда су последње три планете недавно откривене, ова божанства највише одговарају персонификацији тих небеских тела.

* А сазвежђа, односно – знаци?

-Иако се сазвежђа не уклапају у потпуности по времену владавине, може се рећи да је Белојар Ован, Лада одговара Бику, сазвежђе Купала – Близанцима, сазвежђе Кресења Раку, сазвежђе Дајбога Лаву, Маје – Девици, Велеса Ваги, Перуна Шкорпији, Китовраса – Стрелцу, Коледа – Јарцу, сазвежђе Кришњег – Водолији, а сазвежђе Рода, тог врховног божанства – Рибама (као крај, односно почетак свега).

* Постоји ли још нека разлика?

-Различит је и карактер тих митолошких бића – богова и полубогова. Они су потпуно другачији од старогрчких и стаароримских божанстава, самим тим, тумачење утицаја тих сазвежђа и планета је другачије. Можда нисам објективан, као неко које је славјанољуб, али дошао сам до закључка да су, у складу са општим душевним животом читавог народа, етнолошке групације нас Словена – та божанства много невинија, светлија и здравија у својим тежњама него што су то она у хеленској митологији, где има доста перверзија, братоубистава, породичних убистава, клања, инцеста, чедоморства. Самим тим, и њихов утицај је другачији.

*Да ли сте се некада бавили астрологијом?

-Да, дуго сам био астролог, све до пре петнаестак година, када сам „случајно”дошао до текстова везаних за звездословље, и почео сам га изучавам. Доста тога пронашао сам у руским књигама о старословенским божанствима и старој староловенској астрологији, али – уопштено. Што се тиче самих техника које користим у неком примењеном смислу – то су потпуно личне технике.

*Да ли је звездарење још негде опстало?

-Распитивао сам се у Руској академији наука, као и у Прагу, али, нажалост, нико не зна да постоји још неки жив звездар. И у словенском свету сви су данас астролози, „астролошки експерти”. Изгледа да сам тренутно једини звездар, али надам се да ћу успети да пробудим ту варницу једног успаваног доброћудног дива кога зовемо „звездословље” – у нашим словенским народима. Волео бих да се тиме баве и неки други народи, јер ми Словени несебично дајемо своје знање.

* Зашто је ова вештина нестала?

-Мислим да тај суштински приступ не одговара данашњем човеку, јер онемогућава да све своје грешке и немаре ставимо на терет звездама. Звездословље тражи одговорност од људи, а астрологија не. Такав је данашњи однос према животу уопште. Потребно је више знања и одговорности, не само од онога коме тумачимо, него и код тог који тумачи.

Не можемо се оправдавати тиме да нам нешто није „дато”, јер нам је ипак свима много тога „дато”, и тим особинама, односно оружјима – треба да се боримо у животу, да се служимо оним што имамо.

*Ко је понајвише очувао словенску традицију? Да ли су то Руси?

-Добио сам критику у врло важној установи, то је Фонд Нарашњицкине, који помаже Путинову странку и политику руске федерације, као и у Руској академији наука, и у Фонду за словенску културу и уметност у Москви – јер су из мојих казивања и питања схватили да ми Срби, па и ја, словенство везујемо највише за Русе. Сами Руси наглашавају да не треба да везујемо словенство само за њих, јер ће се на тај начин други Словени погубити од самих себе.

Јаку црту словенства и чувања традиције и културе држи Праг. Такође, у смислу очувања традиције и народних обичаја, па и чистоте ДНК, морамо поменути Белорусе. А што се тиче „титуле” почетка свега у смислу словенства, Руси тврде да су у питању стари Сораби и да смо то – ми. Тврде да нисмо дошли овде у 6. или 7. веку, већ смо аутохтоно, прво старословенско племе. Одавде су делови наших племена кренули у неке подручја где је било мање ратова, мање „гужве” и стигли су до Карпата, до сибирске висоравни, до дарашњих украјинских степа. Ту се становништво умножило током векова, а онда је део опет кренуо у топлије крајева – на Балкан, где су срели потомке својих прадедова. Међутим, 90 посто наших људи не зна ништа о томе, а како видим – и неке министарке.

Али, да се вратим на питање – Москва, Праг и Минск су нека три центра где се чува та примарна сила наших предака. Међутим, Руси сматрају је њихова заслуга великим делом у бројчаној надмоћи. Занимљиво је подсетити да Словени поседују највећи део површине планете. А ништа није случајно и Бог не даје ништа случајно. Уверен сам да када западни народи који су уништили праве људске вредности и развили ту ђавољу технологију која уништава планету и довели ситуацију до пропасти – престану да командују – да смо ми, Словени, дати од створитељске силе и позвани да преузмемо кормило, заједно са неким другим народима. Да покушамо да спасемо цивилизацију, као што смо то већ неколико пута чинили, последњи пут – стварањем равнотеже са западним „каубојима”.

*Како Руси на нас гледају, у смислу очувања славјанства?

-Диве се, због наше малобројности, како смо, поред свих историјских погрома, успели да очувамо културу, традицију, дух… Сматрају да је много већа заслуга у очувању словенства код нас Срба него код њих. Када бисмо упола били оно за шта нас Руси сматрају, били бисмо народ без грешке.

*Колико је у модерној Русији очувана традиција старословенских „вештина” паранормалног?

-Метафизичке, параномалне појаве биле су веома јаке код наших предака. Савремени човек зна за шамане по Амазонији, Африци, за наше Влахе који су такође словенско племе, а те ствари замрле су код данашњих Словена. Познавање магије, дакле – силе утицаја на наш и друге животе, што данас зовемо врадбжинама или чинима, било је веома познато и развијено код старих Словена. Данас се Руска академија наука и уопште руска држава у својим лабораторијама широм Русије, бави покушајима да са становишта савремене науке лабораторијски докаже одређена деловања која ми зовемо паранормалним или врадбжинама и чинима. У том смислу, Руси су далеко отишли – успели су да молекуларном биологијом докажу како одређене ствари које ми носимо у области наше енергетике – носе наш енергетски код, као отисак прста, са собом. То је оно што се радило и дан-данас се ради – вражбине преко симпатетије енергија, преко нечије личне одевне ствари. Доказали су и како вода упија биоенергију, а све је то почело још од Стаљина, који је покренуо причу доказивања свете водице. И дан-данас остала је непознаница какав је у ствари његов однос према вери, али сама чињеница да је тражио од руских научника да докажу деловање свете водице и истраже зашто она није подложна „кварењу”, деловању бактерија – много говори. Руси су одавно доказали да се структура течности, односно воде, мења у односу на енергије присутне у њеној близини, и то су урадили много пре Јапанаца.

*Колико се у о томе зна у јавности?

-Због ниске свести других народа и сталног ривалитета, многа научна достигнућа се крију како не би дошла у спознају и руке не само неким другим народима, већ и до јединки из руског народа које би могле да то злоупотребе. Та достигнућа се већ употребљавају, углавном у одбрамбене сврхе. Други покушавају да управо на тај начин, параномалним, делују на руске високе научнике и друштвенополитичке раднике. Сматра се да су неки већ ометани у раду на тај начин, а неки чак и убијени.

Све у свему, оно што зовемо вражбинама, чинима и сујеверјем – доказано је научно, лабораторијски. Од тог тренутка то престају да буду сујеверја, врадбжине и чини, то постаје наука.

*Да ли сте ви лично видели нешто од тога?

-Био сам у делу Руске академије наука који се бави паранормалним, односно метафизиком. Више детаља не смем и не желим да кажем, само оно што ми је дозволила наша Славјанка др Елена Гускова: да сам ту дошао уз њену помоћ. Наиме, Елена Гускова жели да подржи стварање Славјанског саборја, које уназад 150 година није постојало као такво, још од Свесловенског сабора, који је бивствовао половином 19. века у Русији.

*Има ли напретка у стварању Свесловенског сабора?

-У последњих 150 година постојале су организације које окупљају Словене, али само католичке или само православне, или само руска племена итд. Иначе, Српско славјанско саборје основао сам 2003, на светог Алимпија. Успели смо да оснујемо и Украјинско славјанско саборје, Руско, а на помолу је оснивање и Чешког. Дакле, то велико славјанско саборје које се састоји од нас оснивача Срба и других славјанских саборја по државама где живе Словени – чине то велико Славјанско саборје које се све више шири. Иако смо ми оснивачи, има нас најмање. Украјинско славјанско саборје (основано 2008) већ има више од 40 хиљада чланова, углавном козака. Руско је такође бројно, а надам се да ће чешко удружење Слован (они су напали Мадлен Олбрајт на промоцији њене књиге и имају секцију за подршку Србима на северу Косова) пристати да преузме улогу чешког Славјанског сабора.

*Да се вратимо на словенску магију, или – како то већ звали… Поменули сте једном приликом да су се словенски шамани нашли у „рату” са „колегама” са друге стране…

-Почело је тако што су Американци искористили духован, праисконски народ који живи у шумама Амазоније на један најгори начин – тако што су обећали да ће сачувати део Амазоније од сече шума (утицајем на бразилску владу и велике компаније) – ако буду сарађивали са њима.

Прво су покушали да их искористе као предаваче, преносиоце знања службеницима америчких тајних служби. Међутим, Американци су само теоретски схватили шта шамани покушавају да им пренесу, али нису то успели да примене – зато што немају довољно духовности. Наредни корак је био да шамани, уместо да буду „педагози”, постану „ученици” – обучавали су их разним језицима, начину сналажења у цивилизованом свету, слали их чак у Москву са одређеним задацима. Наравно, Русима је све ово добро познато. Тако се, ђавољим утицајем групације коју зовемо северним Американцима, догодило да се нађу у „рингу” јужноамеричка и старословенска магија. Лично мислим да је то негде „мртва трка”, али да смо ипак мало јачи од њих, макар зато што је морал на нашој страни, јер ми се бранимо, а они служе тој сотонској групацији.

Comments Off on Мој разлаз са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем
%d bloggers like this: