Едвард Кардељ је још 1952. године рекао да су Словенци само привремено ушли у Југославију и да ће из ње изаћи кад за то дође час! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!


Настављам најављени серијал о историјски гледано најтрагичнијој заблуди код нас Срба, о заблуди југословенства и стварања Југославије. Цена заблуде србске „елите“ била је превисока и трагична за србски народ, то је био стравични геноцид у Јасеновцу о коме и дан данас „елита“ бесрамно ћути, док истовремено разним „чињеницама“ Хрвати фалсификују праву истину око Јасеновца и ако се не одупремо томе, ускоро ће нам званична „историја“ говорити да је Јасеновац био само „систем разних радних логора“, где су Срби умирали од тешког рада и болештина, да није било клања и масакра!! У том ужасу и паклу Јасеновца, о томе ћу ускоро детаљно и документовано писати, хрвати су једини народ на свету који су имали и логор за децу (побијено је око 100.000 деце!), за србску, ромску и јеврејску децу, а Срби ни до дан данас нису поднели тужбу против Хрватске за тај геноцид, јер злочин геноцида не застарева по међународном праву, али изгледа када је у питању србска тзв. „елита“, то не да је одавно застарело код њих, већ се и крије права истина о Јасеновцу!

Будући да су се Словенци први насилно и противусатавно отцепили из СФРЈ 1991. године, почињем са њима и њиховим јасним историјским ставом да су у Југославији ушли само привремено, док не дође час за отцепљење и остваривање њиховог историјског сна да створе неазависну државу Словенију. Кардељеве речи о томе већ сам споменуо у претходном тексту, сада вам дајем на увид и видео прилог који о томе говори.

Само су наивни Срби веровали у идеју југословенства

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Едвард Кардељ:

Другови, да се одмах прекине ова расправа, јер ви добро знате да смо ми Словенци ушли у Југославију привремено. И, да ћемо ми изаћи кад дође време. То време није дошло„.

Едвард Кардељ:Другови, да се одмах прекине ова расправа, јер ви добро знате да смо ми Словенци ушли у Југославију привремено. И, да ћемо ми изаћи кад дође време. То време није дошло

Идеја је једно, а реализација њених идеала у животу нешто је сасвим друго, и питање је да ли све стране по питању неке велике „заједничке“ грандиозне идеје и њене реализације то заиста искрено желе и мисле, да је спроведу у дело, а не да ли то причају у медијима народу, јер јавно могу да причају једно, а скривено да мисле и желе да реализују нешто сасвим друго. У случају југословенства радило се о „двоструком књиговодству“ „братских“ народа, само је наивни српски народ водио једноструко књиговодство, односно његова тзв „елита“, зато сад народ плаћа цену тог трагичног једноструког књиговодства, а та иста „елита“ преузела је нову интернационалистичку идеју, „европејство“, ново двоструко књиговодство.

Докле народе, докле?

Бранко Драгаш:

„… Јер је та идеја југословенства, јесте била лепа, као што је идеја Европске Уније лепа, али прво морамо да научимо оно што сам научио, читајући историју. Значи, где је ту двојно књиговодство? Значи, шта ми добијамо, шта ми ту губимо. Ако ми то, губимо, зато што неко други добија, и нас зато користи као што се десило од 1918. Живојин Мишић не само што је био генијални ратник, који је био смењиван неколико пута, него је једноставно видео шта ће се ту десити. И онда ми улазимо у једну… потпуно смушено, непланирано, у једну трагичну заједницу која се зове Југославија. Где, и Словенци и Хрвати плански улазе у ту заједницу да би се ослободили Италије, Аустрије и моћних око себе. Рецимо, ја сам један од ретких, ја сам са 17 година, можда спадам, ја сам један од ретких који је прочитао сабрана Кардељева дела. Ја мислим да то, врло тешко можете наћи неког ко је то прочитао. То је неких 7-8 књига… и ја сам сад читао тамо негде 1952 године избила је „Цесна афера“, И сад ја читам та, са Централног Комитета Комунистичке Партије Словеније записник. Ја мислим да то ни они нису читали. Ја сам то читао, јер ме занимало, да видим шта ту има. И сад има на једнум месту, у Уставу Словеније је тад избила афера због чега се гради по Југославији, а не гради се Словенија, такозвана „Цесна“ афера. Ови старији то знају. И, онда, у једном тренутку кажу: „ма шта ће нама Југославија, нама Словенцима, ми можемо да живимо итд…“ и почне расправа у оквиру тога. Јави се Кардељ и каже следећу реченицу:

Другови, да се одмах прекине ова расправа, јер ви добро знате да смо ми Словенци ушли у Југославију привремено. И, да ћемо ми изаћи кад дође време. То време није дошло„.

Бранко Драгаш:

„Кад сам ту реченицу са 17 година прочитао, мени је било потпуно све јасно“.

Да, једном седамнаестогодишњем омладинцу све је било јасно, а да ли је то било јасно онима којима је требало да буде јасно! Онима који су задужени у име српског народа да им буде јасно! Да ли је тадашњим „искусним“ српскик комунистима то било јасно! Некима јеста, а наивцима српским комунистима и српским југословенима из невладајућих теоретичарских и идеолошких сфера изгледа није, будући да они стално „лебде у облацима“ идеја, не виде шта се дешава на земљи, у пракси, у животу, у реализацији!

Срби, идеалисти, они који су и поред трагедије стварања Југославије и даље „југословњени“ никако да схвате да се све те фантастичне идеје могу савршено употребити за манипулацију у разбијању неке нације и народа, јер идеје спроводе вешти политичари „шибицари“ и манипулатори, то се кроз историју показало, та тенденција. Међутим, све би било у реду да народи који желе да се уједине то искрено заиста и желе, али у случају Срба, Хрвата и Словенаца, то је видимо немогуће, јер без обзира што се воде као јужнословенски народи, то априори није гарант да ти народи „исто мисле“. Разлике у васпитно-негованим менталним склоповима и религијским правцима који су битни и утицајни на погледе и визије живота сва три народа, драстично су супротни без обзира што смо ми етнички и лингвистички „исти народ“, Словени, јужни Словени. Ми Срби то најбоље знамо, једини смо искрено желели заједничку државу, док су је Хрвати и Словенци доживљавали само као „чекаоницу“, док не дође прави моменат да их њихов „воз“ одведе у њихову самосталну државу.

Зар нам на примеру Словенаца Кардељ савршено јасно то не говори?

Идеалисти нека сањају и даље, али они који желе да буду политички ангажовани, морају бити мудри, јер се са нама Србима и идеалима „југословенства“ судбина горко поиграла, крваво! За то смо ми Срби одговорни, никакви Хрвати, Словенци!!

Ево ја имам још бољи сан и идеал него што је југословенство, мој интимни сан је да на Планети Земљи постоји само један Род, род Земљана, да постоји само нација „Земљана“, јер то је савршено смислено из свих углова и аспеката: духовних, егзистенцијалних, са становишта чисте логике, етике и пре свега интелигенције, знања. Али, да се то јавно пласира и тиме доји народ, тако је наивно, јер да се поклопи да то сви народи света истовремено ИСКРЕНО ЖЕЛЕ И ПРЕ СВЕГА РАДЕ НА ТОМЕ, односно њихове тзв. „елите“ које их вековима уско парцијално и фрагментално обликује, образује, васпитава… тако је немогуће у овом ступњу човекове свести и духовности. Поготову код интелектуалаца, тако да би у овом моменту, прави идиотизам био форсирати ту најграндиознију идеју „Земљанизма“, у политичком смислу. Није ствар у идеји, идеја је одлична, супер, али… видели смо на примеру сјајних идеја југословенства и комунизма, све сјајне идеје преузима и спроводи у пракси интелектуална багра и шљам са својим скривеним циљевима!

На примеру науке и Тесле то се најбоље види из другог угла, а истоветан је процес. Теслина имплементирана наука усрећила би цео свет, све нације, све људе на Планете Земљи, али не и болесну и искомплексирану багру која повлачи конце развоја народа и човечанства, јер не владајући собом и својим унутрашњим конфликтима, нагонима, „крпи“ се владајући масама.

Због свих тих ствари нас Србе у овом најтежем историјском тренутку може спасити само обједињавајућа национална идеја, повезивање са Словенском браћом која су се кроз историју према нама тако и показала, браћа која нису ратовала против нас, већ су нам помагали. То су Руси, Белоруси, Украјинци, Чеси, Словаци итд… Треба створити један моћни Савез Словенских држава и тако се духовно, образовно, културно, научно, екононмски и војно (мора се, таква је реалност) удруживати, повезивати. Бити целина, а уједно да свако има и залива своју сопствену „башту“. Тако ће истовремено цветати и Целина и посебност, тај врт Словенства, са прекрасним различитим мирисним баштама и прелепим разноликим цветовима.

Вратимо се на Словенце….

За време другог светског рата многи Словенци су спас од фашистичке Немачке нашли у Србији, а међу њима и једно мало словеначко дете по имену Милан Кучан. Милан Кучан се касније као председник Републике Словеније лепо одужио Србима и Србији. Као председник Републике Словеније, у име свих Словенаца, 1991 је прекршио тадашњи УСТАВ СФРЈ и насилно отцепиоп Словенију из ње, будући да тадашњи УСТАВ СФРЈ није дозвољавао отцепљење било код народа из СФРЈ, без сагласности свих осталих конститутивних народа. Те сагласности од Срба који су живели у целој СФРЈ, у свих 6 Република, знамо није било. Нико их од сепаратиста није ништа ни питао.

Да се подсетимо, за време стварања Краљевине Срба, Словенаца и Хрвата, једино је тада Србија била независна и међународно призната као држава. Хрвати и Словенци тада нису имали никакву државу, сада је имају. Хрвати је имају базирану на геноцидној политици према Србина, а Срби који су их братски све загрлили скоро да и немају, на путу су да је изгубе ако се не отрезне. И Хрвати и Словенци, та наша „браћа“ здушно су непосредно пре распада СФРЈ увелико помагали шиптаре у правцу отцепљења, а сада су и признали Косово као независну државу, иако знају да је то нелегално и незаконито урађено, јер националне мањине по међународном праву немају права на отцепљење, а срби-југословени би и поред свих ових чињеница опет да праве Југославију?!

Ми Срби не требамо кукати над судбином, нити на нашу „браћу“ Словенце и Хрвате, свако је добио шта је тражио, неко свесно и стрпљиво, а неко брзоплето и несвесно, тражио је једно, а добио нешто сасвим друго, оно што није тражио, а изгубио је оно што је имао пре него што је ушао у оно што је тражио, мислећи да и други то исто траже и желе.

Прве ратне злочине приликом распада СФРЈ учинили су баш ти „цивилизовани“ Словенци, а не „варвари“ Срби. То је учинио Јанез Јанша и његова територијална одбрана каја се „храбро“ понела и борила против ЈНА коју је Анте Марковић, један њен део наравно, послао у Словенији и на граници са Аустријом. А кога је послао? Послао је неискусне голобраде младиће који су тренутнио служили војни рок у ЈНА, и при том су добили маневарску муницију, тако са су словенцима служили као глинени голубови за одстрел, и они су се тако „храбро“ изборили за своју независност. Детаље око тих злочина словеначке територијалне одбране више можете пронаћи са Видовдан форума и из једног текста Николе Алексића који је у то време помно пратио шта се дешава у Словенији.

Видовдан форум:
http://is.gd/Q0AqSh

Поједини делови, цитати…

… У одлуци словеначког парламента историјске реминисценције имале су доминантну улогу. То је најбоље изразио Франце Бучар, председник Скупштине:

Тај акт представља кулминацију о стогодишњим настојањима словеначког народа. Југославија у садашњем облику није способна да преживи и постаје жариште потенцијалних конфликата и ратне опасности. Срж југословенског проблема је у томе што држава никад није била утемељена на споразуму као интегратору. Зато се Југославија не може преобликовати у творевину способну за живот…

…………
Скривање злочина

„Војник ЈНА Милан Танасковић био је на стражи у складишту у ЈНА. Стражу и складиште опколили су и блокирали припадници МУП-а Словеније, али нису отворили ватру. Заправо, војници и припадници полиције су се у тим првим часовима понашали као да су сви схватили да је реч о потпуно бесмисленом сукобу.

После два дана сукоба, припадник МУП-а Словеније пришао је жичаној огради и замолио војника ЈНА Милана Танасковића да му припали цигарету. Док му је Танасковић палио цигарету, полицајац је отворио ватру и усмртио га. У већ мртвог војника испалио је више рафала из аутоматског оружја. Ово је један од најужаснијих примера рата који је у Словенији трајао нешто више од десет дана. Ни за овај, али ни за било који други злочин, ни петнаест година од тих дешавања, још нико није одговарао.

У претходних неколико наставака „Вести“ су презентовале све оне догађаје који према важећим међународним законима представљају тешко кршење правила и обичаја ратовања као и тешке повреде хуманитарног права. На крају овог серијала навешћемо и имена 44 погинула војника ЈНА. Њихове судбине су завршене те 1991. године. Иза свега су остали ТВ снимци, сведочења преживелих и рањених и горак укус да је после крвавог распада СФРЈ Словенија прва примљена у чланство Европске уније?!…“

Чланак Николе Алексића из Еколошког Покрета Новог Сада дат листу „Курир“.

http://is.gd/st0cFh

*************
Генерали крију доказе

БЕОГРАД – Скоро сто војника ЈНА стрељано је у сукобима у Словенији јуна 1991. године, а не 41, како је то званично саопштено – тврди за Курир Никола Алексић, директор Еколошког покрета из Новог Сада, који је истраживао збивања с почетка рата на просторима бивше СФРЈ. Он оптужује бивши војни врх и садашње државне функционере да прикривају доказе о масакру над војницима ЈНА у Словенији.

Сведок… Никлока Алексић

Алексић каже да је до цифре од стотинак војника дошао уз помоћ родитеља војника који су убијени у Словенији, чијих имена нема у званичним документима.
Пошто су сазнали да трагам за истином о терористичким актима и ратним злочинима словеначког руководства на челу са Јанезом Јаншом, Миланом Кучаном и Јанезом Дрновшеком, звали су ме родитељи побијених младића чијих имена није било на званичним списковима. Контактирали су са мном чак и из Хрватске, са острва Крка и из других република бивше СФРЈ – тврди Алексић, додајући да је чуо стравичне приче о зверствима начињеним над војницима ЈНА.

– Родитељи убијених су ми причали да су им рањена деца превожена санитетским возилима, на лежајима подмазаним уљем. Возећи их онако рањене, при великим брзинама на клизавој подлози, ломили су ту децу, а онда их живе стављали у хладњаче или бацали у вртаче – сведочи овај новосадски борац за људска права.

Он додаје да му је професор Смиља Аврамов причала како је на ВМА виђала обдукционе налазе у којим је писало да је већина од званично 41 убијеног војника имала прострелне ране на потиљку, начињене хицима из непосредне близине. Алексић је киван на државне органе што ти обдукциони налази нису као доказни материјал прослеђени судовима.

– Док је Зоран Станковић био начелник ВМА, тражио сам да ми да те налазе, а он ми је одговорио да су ти налази више нису у тој здравственој установи. Све су то сакрили руководећи људи у војсци деведесетих година и на тај начин постали саучесници у прикривању злочина словеначких терориста – наводи Алексић, додајући да у прикривању злочина учествују и неки од садашњих државних функционера када траже да се процесуира само троструко убиство у Холмецу, забележено камерама ОРФ телевизије.

Као доказ да је бивше војно руководство чинило све да прикрије истину о збивањима у Словенији, Алексић наводи случај водника Слободана Груловића из Чачка, који је због заслуга у словеначком сукобу ванредно унапређен у чин поручника, а одмах потом демобилисан из ЈНА.

– Када је неки словеначки официр из Територијалне одбране дошао на капију магацина који је дужио Груловић и тражио да га овај преда, водник Чачанин је извадио пиштољ и убио га као пса. Команданти ЈНА су одликовали Груловића, али га одмах потом демобилисали, да тај јунак не би сведочио о велеиздаји генерала – каже Алексић.

Курир је контактирао с професорком Смиљом Аврамов с намером да провери тврдње Николе Алексића, али је она најпре демантовала наводе директора Еколошког покрета из Новог Сада. Када смо је питали шта је истина, Смиља Аврамов је рекла да не жели да прича о сукобу у Словенији.

– Немојте ништа о томе, молим вас. Не желим да причам о тој теми – рекла је љубазно професорка Аврамов.

*************

У идућем чланку детаљно ћу обрадити стравична догађања у Јасеновцу, а после тога, у следећем, бацам се на аргументацији да су Хрвати искључиво желели и сањали да створе своју независну државу. Југославија и „југословенство“ само им је био идеолошки „алат“ да то остваре. Рецимо, „највећи Хрват“ и „Вееееллииикии југословен“, бискуп Јуриј Штросмајер, нити је био етнички хрват, нити искрени југословен.

Бискуп Јосип Јуриј Штросмајер води порекло из немачке војне породице која се у Хрватској доселила из Горње Аустрије. Рођен је 1815. године у Осјеку. Дакле, он није био етнички хрват, већ се родио у породици која је била кроатизована.

Ватикан је изгледа врло добро знао преко кога да шири југословенство у сврху разбијања Срба и словенства, не би ли проширио свој утицај на исток.

Да, тачно је, Јосип Јуриј Штросмајер се залагао за југословенство, да се јужни Словени уједине у једну државу, али да то њихово уједињење буде у оквиру Аустроугарске државе, под патронатом будног свевидећег ока Ватикана, где би хрвати били фаворизовани.
Све ово, а и многи више од тога можете прочитати у књизи историчара Василија Крестића под називом: „Бискуп Штросмајер у светлу нових извора„.

Ови подаци о „великом југословену“ Штросмајеру тек су од недано познати историјским научницима. Књига историчара Василија Крестића публикована је 2001. године, а базирана је на грађи једне друге књиге коју су написали Хрвати, под називом: „Korespondencija Josip Juraj Strossmayer-Serafin Vannutelli 1881-1887„. Ова књига је објављена у Загребу током 1999 године. То је уствари преписка и тајна коресподенција између бискупа Штросмајера и Ванутелија који је у то време био папски нунције у Бечу. Књига садржи укупно 110 писама ове преписке, од којих су само 20 Ванутелијева писма, а осталих 90 Штросмајерових. То су копије те преписке, док се оригинали налазе у тајном Ватиканском архиву, у фонду „Архива Бечке нунцијатуре“.

Крестићевој књизи посветићу посебан чланак, на крају овог серијала о заблуди са југословенством код Срба, а сада ћу издвојити само један битан и упечатљив цитат, а сви који желе, књигу могу скинути са доњег линка и проучавати је.

Скини књигу

Цитат:

„… Штросмајерова преписка с нунцијем Ванутелијем до краја је разобличила и разјаснила његове најважније верске и национално-политичке намере и циљеве. Из преписке недвосмислено произилази да је ђаковачки бискуп пре свега и изнад свега био римокатолик и то тврди, бескомпромисни и према свима другим црквама, и вероисповестима искључив и нетрпељив. На Србе православне вере он није гледао као на браћу друте вере, већ као на расколнике, шизматике, фоцијевце, бизантинце и крмељивце. Сличан потцењи вачки и ниподаштавајући став имао је и према протестантима и муслиманима. За њега је једина, истинска и права Христова вера, вера над верама, и права Христова црква, црква над црквама, била само римокатоличка вера и само Римокатоличка црква. Он је био ватрени Хрват и све што је чинио и радио чинио је за добро Хрватске и Хрвата.

Он је у сваком погледу био типичан кроатоцентриста. Уз помоћ Беча, династије и апостолског величанства, као политичких чинилаца, и уз помоћ Свете Апостолске Столице, као снажног моралног чиниоца, Штросмајер је увек и свугде покушавао да на рачун других народа (Мађара, Срба, муслимана из Босне и Херцеговине) стекне неке предности за његове Хрвате и за његову Хрватску. Бискупов недосањани сан била је велика римокатоличка Хрватска, Хрватска у чијим оквирима би се нашле Босна и Херцеговина. Све планове и циљеве који су се тицали Хрватске и Хрвата Штросмајер је везивао за Аустрију, тј. Аустро-Угарску и њену хабзбург-лоренску династију. Уз њену помоћ и у њено име желео је да шири границе Хрватске на Балкану, да отуда потискује православље и да сузбија утицај православне Русије. Због интереса Хрвата и Хрватске, чију судбину је везивао за Аустрију, бискуп је био доследни и уверени аустрофил….“

Наравно, ове своје истинске идеје, жеље, мисли и погледе у тајној преписци са Ванутелијем, бискуп Штросмајер вешто је прикривао у јавности, у којој се нудила једна романтичарска идеја за масе, око „уједињења“ јужних Словена…

Јосип Јуриј Штросмајер, тај „велики хрватски југосовен“ говори следеће:
„… У писму од 26. јануара 1883. Штросмајер је нагласио да оно што је код Хрвата католичко треба не само да се сачува, већ „да се тијеком времена и преобрази у божански квасац који ће онда све тијесто јужних Славена прожети и к јединству Свете Матере Цркве привести“. О тој историјској мисији Хрвата бискуп је писао Ванутелију и 10. јуна 1883. године. Међутим, овог пута Штросмајер није пропустио да каже шта би Ватикан, за узврат, требало да чини Хрватима. О томе је написао: „Чини се стога да је Божја провидност њих (т. ј. Хрвате — В. К.) особито предодредила да буду квасац у руци Бога и Свете Апостолске Столице који ће, тијеком времена, прожети тијесто јужних Славена те их привести јединству Свете католичке Цркве. Па из свега тога произилази да Хрвате ваља подупирати и из дана у дан чвршће их везати уз Свету Апостолску Столицу. Такав одговор бит ће најисправнији, у највећем сугласју с добробити Католичке цркве и уједно неоспорив.“ По трећи пут бискуп је изнео Ванутелију своје виђење улоге Хрвата међу Јужним Словенима 15. децембра 1886. године. Тада је написао: „Ја сам често изјавио и поновио да смо ми Хрвати катотлици од Бога предодређени да као квасац цјелокупно тијесто Јужних Славена прожмемо и мало помало да га светом јединству Католичке цркве приведемо.“ По овоме се види да је Штросмајер дубоко веровао и да је и друге хтео да увери у то да су Хрвати предодређени да одиграју значајну верску мисију међу Јужним Словенима. Тиме би они, подржани од Ватикана, али и од Беча, постали водећи верски и политички чинилац на Балкану…“

8 реаговања to “Едвард Кардељ је још 1952. године рекао да су Словенци само привремено ушли у Југославију и да ће из ње изаћи кад за то дође час! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!”

  1. Неђељко Милосављевић Says:

    Поштовани Небојша, Ништа ново о оваквим заблудама и Вране су говориле, Срби Чувајте се само Срби то нису чули или разумјели. Није проблем код Срба проблем је тај да Срби увек дају власт којекаквим незналицама а те незналице су пробране од налогодаваца тако да незналице не знају да размишљају самостално јер су научили да их неко води у Синџиру као пса. ТТешко народу док таквих има на власти. Још једна је слабост нашег рода да он зна да грли џелата без обзира колико тај има крви на својим рукама. Ја се надам да ће доћи боља времена кад се роди нова генерација која ће бити свесна свог бића, док овој је одавно одзвонило, кад међу њима има Брозоваца на сваком кораку и у Влади и на улици и на утакмици итд. Што се у суштини чланка тиче он је добар орјентир ако би неко био у недомуци да бира , нека ово прелиста можда ће му помоћи.

  2. Radmilo Says:

    Kardelj je rekao:“Jahacemo ovu kobilu (Jugoslaviju) dok nam bude trebala i prvi cemo je sjahati,,

  3. slobodan jarcevic Says:

    Најважније је ово што је писао Штросмајер. А то су изјављивали и други – Хрвати ће бити оно што ће разбити српски народ и распарчати српске историјске земље. Све је у рукама Ватикана и Запада. Хрватска је полуга. Српски државници, од 19. до 21. столећа, нису били дорасли својим обавезама. Поступали су по упутствима Ватикана и Запада.

  4. eugenika Says:

    Холмец…егзекуцуја
    25 јуни 1991

    • Небојша Says:

      Да, први ратни злочин починили су „храбри“ Словенци убивши голобрадог војника ЈНА који се предао, и који је био на одслужењу војног рока. Наравно, био је без икаквог ратног искуства, јер то је било обично служење војног рока.

      Ја немам тон овог снимка.

  5. eugenika Says:

    Снимак је без тона, направили су га са аустријске стране њихови граничари.

  6. proizvodiusluga Says:

    Веома добри текстови, поучни и пуни опомене за будућа поколења која долазе, а која ће се суочити са истим проблемима.

  7. kocmoc Says:

    Ja sam preko okeana ali ni dok sam ziveo u Brozoslaviji nisam video resenje. Resenja nema. Brozobagra koja je vladala od 1944 vlada i danas i nema izgleda da ce se ista promeniti. Narod je usmeren da besno laje na “Zapad” tako da ne bi usmerio paznju na uzase koji se kod njega desavaju. Fantazmagoricno, irealno ali ISTINITO. Cak ni u USA nezamislivo. J.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: