Генадиј Петрович Малахов: Гладовање

View this document on Scribd

Генадиј Петрович Малахов:

„Многи од нас слушали су приче о томе да се неки људи лече гладовањем и да чак постоје специјалне клинике у којима лекари гладовањем лече болеснике. Има још много непознаница у тој краткој речи глад која нас истовремено и плаши и привлачи. Шта нас плаши, а шта привлачи у тој речи?

Када сам се практично сусрео с глађу, када сам почео да гладујем, временом сам схватио шта је у мом организму против глади, а шта је прижељкује. У свим упутствима о гладовању углавном се истиче утицај овог стања на физиологију и психу човека, али нико није јасно рекао како гладовање делује на човеков спољашњи изглед и на његову свест.

Гладовање нам омогућава да контролишемо своја осећања и ум, поготову ако су се она „разрасла“ и „укоренила“ у нашој свести, па им је потребно одређено задовољење. Човек се у суштини само тиме бави, удовољава својим прохтевима – има апетит, ужива у мирису јела, комфору и сексу. Ум којим се поносимо, служи осећањима, задовољава њихове најмање прохтеве, разрађује најсложеније комбинације како би заобишао природу, да умири савест, да се правда и оправдава. И вама је познато до чега то на крају доводи – до претеривања и презасићености који рађају болест.

Када почне добровољно да гладује човек се не бори с болешћу, већ с осећањима и спретношћу ума, који их је створио. Првог дана гладовања незадовољена осећања протествују преко свих њима доступних механизама. У нашем уму стално се изражавају незадовољство, раздраженост, жалост, сажаљење, страх и слична осећања. Али то желите ви, ваша душа којом „господари“ ум?

Медицина, која се бави телом, никада нас неће ослободити обољења чији се стварни узрок не налази у нашем физичком телу, већ у нашим спољашњим манифестацијама (свести). Гладовање се показало као погодно средство помоћу којег можемо самостално да управљамо патологијом свести и њеним последицама у физичком телу. Ако желимо да се излечимо од свих обољења, треба да се мењамо као личности.

Аутор се нада да ће ова књига много шта променити у вашој свести, у односу на властити организам и живот уопште. Ви ћете временом схватити и проценити смисао руске пословице:“

„Глад није тетка, већ рођена мајка“.