Три прста антисрпства


Аутор:Валентина Шекарић

Последњих година српски поздрав победи уобичајено се врши са три раширена прста: палцем, кажипрстом и средњим прстом, а да се ретко ко упитао шта овај поздрав значи, одакле и од када потиче. Они који су себи заиста поставили ово питање, дошли су до врло неочекиваних сазнања.

Ако питате самозване «стручњаке» од када се овај поздрав користи међу Србима, неретко ћете добити одговор «одувек». Ако их питате шта значи, рећи ће вам да три прста представљају Свету Тројицу. Истинитост ових њихових тврдњи можемо врло лако проверити. Ако је заиста истина да се овај поздрав користи «одувек», за очекивати је да га видимо на сликама старих српских уметника који су дочаравали тренутке из наше славне историје.

Ако не ту, а оно барем од када се појавио фотоапарат. Било би врло природно видети одушевљене српске борце после Церске или Колубарске битке, или после пробоја Солунскога фронта како показују три прста. Међутим, таквих слика и фотографија нема. Чак ни у многобројним записима, било историографским, социолошким или етнографским, нигде нема ни речи о та три прста.

У том случају идемо даље кроз историју… Долазимо до Другог светског рата. За очекивати је да ћемо овакав поздрав видети на мноштву фотографија бораца Равногорског четничког покрета чији «наследници» највише и користе овакав поздрав. Ипак, ни ту се ни на једној слици не види да ико показује три прста! Ни у једном опису неког значајног догађаја не спомиње се да је ико икада показао три прста као знак некаквог одушевљења.

Интересантно је да то чак не помињу ни странци који су у то време боравили у четничким јединицама. Нигде ништа о три прста код Срба.

Припадници Српскога Добровољачкога Корпуса полажу заклетву

Припадници Српскога Добровољачкога Корпуса полажу заклетву

Ипак, успела сам пронаћи неке изворе из времена Другог светског рата који помињу или показују овакав поздрав. Изненађује чињеница да ти извори не воде ка српским четницима или било којим другим српским јединицама, већ на сасвим супротну страну-ка хрватским усташама! Наиме, хрватске усташе, о којима не треба посебно трошити речи, полагали су заклетву своме «поглавнику» пред римокатоличким свештеником са раширена три прста – палцем, кажипрстом и средњим прстом, десне руке. Овакав поздрав хрватске усташе преузеле су од немачких СС јединица, мада се по неким изворима наслућује да су Хрвати овакав поздрав користили чак и у Првом светском рату.

Слично су заклетву полагали и елитни српски одреди у Другом светском рату, одреди Српског Добровољачког Корпуса. Сличност је у томе што се подизала десна рука и што су се мали и домали прст постављали једнако као и код усташа, али ту се свака сличност завршава. И код једних и код других, мали и домали прст су спојени и савијени уз длан. Код усташа, јер другачије не могу да се рашире остала три прста, а код СДК-а да се покаже јединство Божанске и људске природе у Господу Исусу Христу. Ратници СДК-а су заклетву Краљу Петру II Карађорђевићу полагали са спојеним палцем, кажипрстом и средњим прстом, као симболом јединства Свете Тројице, управо онако како се православни осењују часним Крстом.Порекло оваквог коришћења спојена три прста, као и малог и домалог спојених и савијених на длану, потиче још из 4.века, и времена Светога Мелетија Архиепископа антиохијскога.

У то време су се Хришћани борили са аријанским јеретицима. Између осталог, спор око природе Господа Исуса Христа довео је и до тога да Архиепископ Антиохијски Мелетије руком дочарава присутнима на Сабору тројично јединство Божије. Када је Архиепископ Мелетије спојио три претходно раширена прста, из њих се виде светлост као муња.

Прво раздвајање прстију, «раздвајање Свете Тројице» код Срба десило се почетком деведесетих година прошлога века, и за то је најодговорнији тадашњи вођа опозиције, а данас антисрпски прегаоц Вук Драшковић. Од времена успона несрећног Драшковића на политичку сцену Србије, Срби заборављају стари хришћански поздрав са спојена три прста и узимају антихришћански са раздвојена три прста. На ово су упозоравали и различити четнички листови у емиграцији као и разне омладинске националне организације у отаџбини. Међутим, на сва упозорења Срби су остали неми.

То је Свето Тројство! За то се боримо! То је наша идеја!

То је Свето Тројство! За то се боримо! То је наша идеја!

Још једна занимљива чињеница је управо она која се десила на задњим Олимпијским играма у Пекингу. Још увек актуелни председник Србије, Борис Тадић, и његов пулен Вук Јеремић све спортисте из Србије поздрављали су са “традиционалним” српским поздравом са три прста ! Најгоре је од свега је то што Борис Тадић очигледно нема појма шта тај поздрав са три прста представља. Јер да зна, не бисмо ми имали ту част да он лично објашњава Џорџу Бушу српску традицију !

Да ли је «то» заиста наша идеја и да ли је «то» део нашег националног индентитета, оставићу на Вама да сами откријете. Ја, лично, знам да су моја схватања и моји видици далеко шири од та три прста антисрпства ! Уосталом, слике говоре више од речи, а историју још нико није успео да сакрије…


Остаје нада да ће будући нараштаји имати уши да чују упозорења која им се данас упућују и да ћемо одбацити овакав начин салутирања и обновити православни поздрав који смо користили преко хиљаду година.

3 реаговања to “Три прста антисрпства”

  1. Darko Says:

    Imam 45 godina i ne secam se da smo do 1990-tih koristili tri prsta u smislu pobede ili neceg slicnog, tako da ovaj tekst potvrdjuje moje iskustvo. E sad, ja se takodje ne secam da smo se u Srbiji ljubili tri puta sve tamo do 1980-tih godina kada je to postao obicaj uz napomenu „ajmo tri puta po crnogorski“. Ja cvrsto stojim iza toga da ljubljenje tri puta nije srpski obicaj (kao ni crnogorski obicaj, jer se crnogorci ne ljube ili se barem kroz istoriju nisu ljubili, dok se crnogorske zene ljube mali milion puta) vec dva puta. Imate li mozda podatke o ovom srpskom obicaju?
    Lep pozdrav

    • Nebojša Says:

      Што се мењне тиче, ја немам неки податак више о томе. Можда се неко други јави са подацима.
      Поздрав.

  2. rope Says:

    zelim da kazem da ovaj autor nema pojma o Srpskoj istoriji jer navodim sta on pise:Ако не ту, а оно барем од када се појавио фотоапарат. Било би врло природно видети одушевљене српске борце после Церске или Колубарске битке, или после пробоја Солунскога фронта како показују три прста. Међутим, таквих слика и фотографија нема. Чак ни у многобројним записима, било историографским, социолошким или етнографским, нигде нема ни речи о та три прста….e sad neka autor ovoga pogleda slike iz PRVOG I DRUGOG SRPSKOG USTANKA PA CE DA VIDI RAZIRENA TRI PRSTA U VIS..A TO ZNACI POZIV NA BORBU…


Постави коментар

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.