Србија је од увек била расадник генијалаца, генијалних изумитеља, али…
О томе „али“ ћу на крају два текста о Милијином изуму које преносим са интернета…
*************
Нишки проналазач пркоси Њутновом закону?
Извор: РТС сајт
недеља, 04. мар 2012, 07:55 -> 10:16
Изум Милије Стојановића из Ниша за производњу струје може користити енергију речних токова и ветра минималне брзине, брзине хода човека. Када би се уградио у хидроелектране, тврди проналазач, Србија би, без изградње нових електрана, могла да извози струју.
Милија Стојановић са својим проналаском пркоси Њутновом закону
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Професор математике из Ниша Милија Стојановић изумео је ротор са самоподешавајућим лопатицама, патентиран у Заводу за интелектуалну својину, чијом би се применом знатно увећала производњу струје у хидроелектранама.
Нишки проналазач тврди да би применом његовог изума, без градње нових хидроцентрала, Србија могла да постане извозник струје:
„Ротор са самоподешавајућим лопатицама које се могу направити од платна или алуминијума за производњу струје могу користити енергију речних токова, морских таласа и ветра минималне брзине, брзине хода човека.“
Стојановић тврди да би се само применом тог проналаска на хидроцентрали, капацитет производње повећап за 20 до 30 одсто, што, како каже, значи да се уз минимална улагања могу задовољити све потребе наше земље за електричном енергијом.
Милија је покушао да са нишком Електродистрибуцијом свој изум примени на миниелектрани у Сићеву, међутим, за тако нешто нису добијене све потребне дозволе.
Малиша Божић, из Сектора за минихидроелектране Југоистока у Нишу, потврдио је да изум Милије Стојановића, уз помоћ воде и ветра, може знатно да повећа прозводњу струје, а да на хидроелектрани у Сићеву није примењен јер нису могли да пронађу инвеститора.
За патент заинтересовани Американци
Стојановићев патент је у међувремену заинтересовао Американце, тако да се може десити да најпре буде уграђен у америчке ветрогенераторе.
Нови проналазак, каже нишки професор, побија Њутнов закон да се тела не могу кретати супротно сили дејства.
Без обзира на то са које је стране из фена Милија усмеравао ваздух на лопатице хеликоптера он се кретао искључиво напред. Стручњаци за физику, међутим, сматрају да је реч о деловању три закона физике, поменутог Њутновог, акције и реакције и одржању импулса.
„Нема разлога да тврдимо да је ово решење потпуно другачије од ових закона. Једноставно ти закони важе, али тумачење ситуације које имамо код конкретног техничког решења треба прилагодити овим законима“
, каже Драган Гајић, професор на Природно-математичком факултету у Нишу.
Уколико, међутим, Стојановић заиста побија Њутнов закон онда је то, по мишљењу многих стручњака за физику, вредно Нобелове награде.
Следећи текст…
Извор: Вечерње Новости
Милијин ротор меркају и Американци
Миша Ристовић | 06. мај 2012. 07:12
Захваљујући изуму Милије Стојановића Србија би могла да извози струју. За уградњу на хидроцентрали „Сићево“ није било ни дозвола, али ни пара.
НИШ – Србија би и без изградње нових електрана могла да извози струју! И то захваљујући ротору са самоподешавајућим лопатицама, изуму професора математике Милије Стојановића из Ниша, који за производњу киловат-сати може да користи енергију речних токова и ветра минималне брзине.
Стојановић тврди да би се само применом тог проналаска на хидроцентрали капацитет производње повећао за 20 до 30 одсто, што, како каже, значи да уз минимална улагања могу да се задовоље све потребе наше земље за електричном енергијом.
Професор предочава да је већ покушао са нишком Електродистрибуцијом и фабриком алуминијума „Нисал“ да на хидроцентрали „Сићево“ дограде универзални ротор. Међутим, нису добили потребне дозволе, а у „Југоистоку“ кажу да овај изум није примењен јер нису могли да пронађу инвеститора.
Стојановићев патент је у међувремену заинтересовао Американце, тако да се може десити да најпре буде уграђен у америчке ветрогенераторе. А када би његов „точак“ за добијање енергије и практично заживео, за употребу не би било потребно да се граде нове бране на рекама и потапају огромне површине.
Систем рада је сличан воденичном, ротори се серијски поставе у воду, коју „гурају“ према генераторима. Нишки проналазач је на свом прототипу извео и експеримент и доказао да ротор са самоподешавајућим лопатицама може да издржи и ураганске ветрове од 150 километара на час.
– Код класичних елиса у ветроелектранама ударна сила „иде“ на стуб, а само пет одсто се користи за ротацију – каже Стојановић. – Конструкције уградног крила мог изума могу да буду огромних димензија, и до сто пута сто метара, под углом од 80 степени.
Стојановић указује да овај изум може да се примени и на хидроцентралама на морским струјама, што до сада никада није рађено. Објашњава и да његов ротор има низ бољих особина за коришћење енергије ветра, јер омогућава самостално усмеравање за максимални пријем.
Добија се и већа „сила ротације“, мање је оптерећење на стуб ветроелектране, а сигурнији је од елисе, јефтинији и простије израде.
Његов ротор, како тврди, може да се искористи и за једрилице, које би се лако кретале у свим правцима, без обзира на смер ветра.
– Енергија ветра помоћу овог ротора могла би да се искористи у околини Вршца и на територији Београда, где постоји велики број ветровитих дана у току године – предочава Стојановић.
БРЗИНА
ЗА употребу ротора за ветроелектране потребна је брзина ветра на нивоу човековог хода, што је далеко мање од услова за класичне елисе.
ОД ПЛАТНА
Стојановић објашњава да је суштина ротора да се лопатице саме подешавају када ће да примају енергију, а када не. То омогућава иновација којом су лопатице постављене на помоћним осовинама, а посебним оквирима фиксиране на главну осовину. Тиме се постиже и те како већа ефикасност од класичног ротора, а лопатице могу да се направе од алуминијума или платна.
*************
И поред тога што је евидентно да нису потребне велике инвестиције да би се Милијин изум имплементирао на хидроелектранама и тако повећала производња електричне енергије, да је чак има и за извоз, стиже нам објашњење да „није нађен инвеститор“.
Пазите, Србија не само што може да са минимумом финансијског улагања у Милијин изум, без потребе да прави нове електране за производњу струје, да производи струју потребну за своје потребе, већ може уз помоћу Милије да продаје патентирани изум и пласира га у иностранству, тако да зараду има и Милија и држава, само на основу патента.
Држава је задужила ову земљу милијардама евра на основу узимања кредита за финансирање своје државне пљачкашке олигархије, ставила је народ пред дужничко ропство, па зашто сада не узме неки мањи банкарски кредит да изфинансира имплементацију Милијиног изума? То ће јој се вишеструко вратити, биће већих зарада, профита, у буџету ће бити више пара?
Зато шту су у свим властодржачким институцијама, од врха до дна, пажљиво од „неког“ бирани разни типовани типови и затим „инсталирани“ путем „промена“ на власт. А тим типованим типовима једини је задатак да на сваком пољу разбију ову државу Србију, да је уништавају за туђе и своје интересе, а самим тим и привреду, и зато смишљено у медијима ти исти типовани типови протурају тезу да на основу „историјских искустава“ видимо да држава „не зна да руководи привредом и фирмама“, „незграпна је“ кажу, „неспретна је“.
Добро, а како то да фирме у том њиховом западу које су такође у већинском власништву државе,успешно раде?
Како то мајку му да код њих у истом случају држава није „незграпна“?
Узмимо пример „Теленора“ компаније мобилне телефоније.
Теленор је у већинском власништву Норвешке држава са више од 51% власничког капитала и савршено добро функционише као тзв. „друштвена својина“ или тачније и прецизније „државна својина“.
Тај „Теленор“ је апсурда ради, раније био „Мобтел 063“ у већинском власништву српске државе, доносио јој је профит, а држава га је продала, односно „приватизовала“ (???!), предала у рукама друге државе, да њој доноси профит, лишавајући се свог профита и своје профитабилне фирме???!
Ширити мит да држава „не зна“, „незграпна је да води своје фирме, потребна је „историјска странсформација власништва и прелазак државне у приватну својину“, јер … „приватник зна“, а истовремено приватизовати државну фирму не приватнику, већ другој држави, заиста, необично, зар не?!??
Хммм… и није, с обзиром где се то догађа…
Не, није, с о бзиром да се ради о Србији, јер није апстрактна „држава“ „незграпна“ и „неспретна“ да управља својим компанијама, па оне стално праве губнитке, већ су смишљено „незграпни“ КОНКРЕТНИ људи који управљају тим фирмама из шибицарских странака на власти, и зато из свега овога намеће се просто питање:
Како држава Норвешка савршено добро зна да управља својом фирмом мобилне телефоније која јој стално доноси профит, а у Србији „држава то не зна“ … „неспретна је“, ииххх… јадна држа?
Па чак се и одриче профита, продаје своје успешне фирме, попут Мобтела о63???!
Па зато што суштински није ствар у власништву, када је у питању државна својина над компанијама, већ у стручним и МОРАЛНИМ људима, који управљају тим ДРЖАВНИМ компанијама, И ДРЖАВОМ. Јер, рецимо попут Теленора, и неке друге стратешке фирме на том фамозном западу „где влада приватна својина“, попут њихове „Електродистрибуције“, њиховог „Телекома“, Железнице итд… у већинском су власништву државе са минимумом од 51% власничког капитала, и савршено добро функционишу, доносе профит, а у Србији је све супротно, такве фирме праве губитке, гурају их у стечај!
Дакле, није ствар у држави, већ у људима који управљају државном индустријом и привредом када говоримо о томе.
Није чак ни проблем у стручним људима, имамо их ми, и те како. Може стручан човек да рецимо води Електродистрибуцију, да је води тако да нема губитке, али ако му партијски босови који су га поставили на директорско место и који по мафијашком принципу „поделе плена“ владају Србијом, нареде да Електродистрибуција терба да буде „крава музара“ за мафијашке и партијске касе, џабе у том случају Елерктродистрибуцију води стручан човем, али без „му*а“, односно морала, јер ако се супротстави партијским босовима, летиће ко из катапулта са директорског места, на његово место доћи ће други послушник да свесно упропашћава привреду Србије и народ, јер, ето, шта да се еради кад: „држава не зна“.
Сада је јасно зашто „није нађен инвеститор“, и зашто нису добијене све дозволе да се оживи привреда Србије уз помоћу Милијиног изума и врло малих финансијских улагања што би сама држава могла да изфинансира, без икаквих кредита.
Али свему овоме доћи ће крај, неће се чекати дуго, јер притисак надолазећих великих и огромних промена прочистиће простор Србије, то је незаустављив просец, све ће доћи у своје време које је пред нама…!
Држава тада више неће бити „незграпна“, инвестиција ће увек бити за генијалне иноваторе, за Теслијанце, јер они су наше непроцењиво Благо! А профит, зарада, удесетостручиће се у односу на улагања, то ће бити природан след догађаја…
Небојша 