Гранд – црна рупа нашег народа


Аутор:Валентина Шекарић

„Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар.“

Сасвим случајно налетех на овај видео клип на јутубу и нисам могла да одолим жељи да га постујем на блогу. Разумећете, сигурна сам, снажну поруку коју он носи у себи. Довољно је само да пажљиво слушате…

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…ало, у овој причи није страдала чета ђака у једном дану. Овде је страдала млада генерација, наше младе наде…. Видите, једног дана су џелати дошли на идеју да нас погубе мучки и удаве у сопственим сузама које нећемо исплакати никада. Њихова имена са поносом почињем малим словом – саша и марина. Марина има чудне ставове. Обратите пажњу, јер се у њеном животу све око њих врти. Уколико Ваш дечко изађе са друштвом то значи да Вас је он преварио и Ви треба да раширите ноге првом који наиђе и да не осећате грижу савести због тога. Уколико немате дечка, онда чекајте оног који ће Вам поклонити бунду или нешто слично, па му дозволите да Вам покаже постељу у којој звер почива. Ако је купио бунду, значи да је купио и Вашу част, тако да је то оправдано. То су само неки од закона пресветле нам марине. Док је наш други џелат, врста божанства чак, пресветли сале, само колекционар наших молитви. Наравно, молитве у виду СМС порука које коштају више него паклица цигарета или, још боље поређење, више од литре млека које би попило Ваше дете које у соби плаче док Ви слушате нови ултра мега хит наше предивне Гоге. Она од алкохола не осећа ноге и не сећа се где живи, јер јој драги не поклања пажњу како она очекује, па сада пева о томе у виду стиха „скини ми прљаве гаћице, али запамти – ја сам поштена“. Ове речи слушају младе мамице, „али то што сам лака не значи да нисам паметна.“ Мега хит заиста, ја се њој дивим!!! Но небитно, то је нека наша хијерархија. Уколико тражите краља – нема га. Он је давно умро. Његово име би било Галилео Галилеј. Не заиста, само тако називам све људе који имају мало мозга да не слушају глупе матрице које они врте. Сви велики су постали велики тек после смрти, па ће ваљда једном и они.
Имамо ми и трећу врсту људи овде – оне који могу све да промене, али им фали мотивација. Изговор? Па, то је хит, баш има лепу мелодију итд. Запитајте се једном : кад сто пута чујеш нечије мишљење, хоћес ли почети да мислиш као он? Ја нећу, имам своје! Али, очигледно је да спадам у мањи проценат истих. О моралу ће нам држати предавање они који имају морала колико и амеба мозга. Речима једног човека којег ја сврставам у „Галилео“ категорију : „Овај rock and roll је узео све! Дао једва нешто мало да се помене. али пре бих свирао и даље макар ни за какве паре него сада да одустанем!“ Тако ћу и ја. Вичем све док ме не буду чули они којима су речи намењене.

Закључак? Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар. Ми смо жртве своје егзистенције. Умиремо, јер овде живимо…Али, запамтите – нисмо ми криви што делимо исти ваздух са горе наведенима. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.“

Текст написао Јевтић Жељко
Текст читала Ивана Петковић

( Овај пост објављен је и на матичном блогу „Приче из недођије“ )

Фантастична Сузан Бојл ушла је у финале…!


Фантастична шкотланђанка, аматер Сузан Бојл (Susan Boyle) ушла је у финале такмичења „Британија има таленат 2009“!
У полуфиналном такмичењу Сузан је понову одабрала за аматера нешто најтеже, песму из мјузикла, овога пута то је била песма „Memory“ из мјузикла „Мачке“. Својим фантастичним и беспрекорним гласом, Сузан је поново одушевила све, и пубилику, и жири, и милионски аудиторијум преко малих екрана!

Невероватно, она је целог живота живела за ово, и дочекала је, у 48-ој години остварио јој се сан!

На самом почетку овог такмичења својим изгледом Сузан је изазивала подсмехе, незаслужене подсмехe, али је својим анђеоским и небеским гласом освојила и запањила све, освојила је сва срца, тако да су јој се и неки чланови жирија извињавали.
Сузан је живи пример, да човека не чини спољашњи изглед, већ оно што носи у себи.
Сузан је наступила на крају програма, и песму је посветила члану жирија Пирсу Моргану, који јој се касније извинио у име жирија због подсмешљивог начина којим су је третирали пре него што је запевала:

“ Натерала си нас да изгледамо тако глупо“

рекао је Пирс.

Сузан Бојл је домаћица која живи сама, јер јој је мајка умрла, она волонтира у цркви.

Финално такмичење „Bitains Got Talent 2009“ одржаће се 30-ог маја, а ја уопште и не сумњам да ће Сузан бити победник и освојити награду од 100.000 € !

Уживајте слушајући Сузан Бојл…

Susan Boyle – I Dreamed a Dream [HQ] (full, srpski)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

 

Објављено у Моје импресије. Ознаке: , , , , . 1 Comment »

Мој најдражи лептиру!


Драги мој Боже, трагајући за тобом
на рамену ми је слетео лептир
и понео сам га са собом, у свом срцу
имао је предивне боје
што је израз Твоје креације и воље.
Црвена, жута, плава, љубичаста, златна…
купао сам се у теби
Бог ми те је даривао
мој најдражи лептиру!

Моју душу прекривају тмурни облаци
посрнуо сам, поклекнуо, упао у беду
ти блисташ у Божанском сјају
лепши него икад,
мој најдражи лептиру!

Своја снажна крила управљаш ка небу
пушташ ме да лежим на њима
и уводиш у Божанску исцељујућу утробу,
у њој се купамо, Он ти и ја
ми смо у Њему, Он је у нама
и, одједном, клик-клак
у мојој души нестаје тама
Он и ти
осветлили сте мој мрак
мој најдрaжи лептиру!

Добио сам чисто знање, љубав, унутрашњи мир
и поред свега, учинио неопростиви хир,
згазио сам те
мој најдражи лептиру!

Али авај, која глупост
ти си Бесконачна Божанска Радост,
згазио сам себе у себи
погодовао свом немиру,
да ли ће те Бог мени поново даривати
мој најдражи лептиру?

28.03.1992 , Небојша

Признајем… крив сам што јесам, а треба да нисам…


У поплави неморала, глупости, идиотизма и кретенизма у служби лажи силе и насиља које у свету предводи Америка, где испиривачи мозгова кажу: „то је реалност“, мало је оваквих људи као што је глумац Горан Султановић са својим пријатељима. Заиста дирљива презентација…

Кабаре – Путуј Европо

Линк ка видео прилогу
Преузми видео прилог (10.2 мб..)
Аутор:Горан Султановић

Кабаре „Путуј Европо“ настао је 1999. године пуком случајношћу. Тројица глумаца (Небојша Љубишић, Ненад Ћирић, Горан Султановић) у покушају да остану нормални, у данима док су „поклони милосрдног анђела“ падали на Београд и Србију, праве неке вечери у простору „Модерне гараже“, пре свега због себе и за ужи круг пријатеља. Те приче су се допале београђанима и тако је то кренуло. Ово је видео запис последњег концерта оригиналне поставке кабареа, 250-и свечани концерт у Атељеу 212. Не постоје два иста концерта, две исте приче.

Мисли, емоције и Космос


Преузми текст у Wordu (345 kb.)

Преузми текст у pdf-у (113 kb.)

ШТА СВЕ МОГУ ЉУДСКЕ МИСЛИ И ЕМОЦИЈЕ, БУДУЋИ ДА ПРИПАДАЈУ СФЕРИ МЕТАФИЗИКЕ, КАО ДА ИЗМИЧЕ НАУЧНИЦИМА, КОЈИ КАО ДА НЕ МОГУ ДА СЕ ОДМАКНУ ОД ЗА ЊИХ ПОДЈЕДНАКО МИСТИЧНЕ ФИЗИКЕ. НИКОЛА ТЕСЛА ЈЕ ПРЕДВИДЕО НАПРЕДАК ЧОВЕЧАНСТВА ТЕК КАДА ФИЗИЧАРИ ИСКРЕНО, АНАЛОГИЈОМ, ИСТРАЖЕ И СХВАТЕ ПОДРУЧЈА НЕВИДЉИВОГ.

Пише: проф. др Светозар Радишић

Тражећи астрофизичке узроке цикличких сукоба међу народима, Никола Тесла је развио теорију према којој сунчева магнетосфера, правилни циклуси појава сунчевих пега, протуберанце, магнетни поремећаји и буре утичу на појаву ратова. Укратко, магнетном индукцијом Сунца настају промене у Земљиној јоносфери, која је због карактера струја које њоме протичу директно у резонантном односу са људским мозгом. Записао је то проф. др Велимир Абрамовић у напису објављеном у часопису Војно дело бр. 6/1996. Али шта то значи? Колико је важно да се зна о наслућеним космичким ритмовима. Познато је да је цео осмотрени космос у неколико врста ритмова, који се разликују по учесталости и облику. На пример, постоје енергетски таласи, импулси, енергетски скокови, пљусци, одблесци, трептаји, безоблични континуелни протоци, спирале, вртлози, циклуси итд. Космос је суштински енергија и чине га њени облици. Врста ритма одређује понављања. Научници су, на пример, установили понављања економских догађаја у зависности од активности Сунца које се обнављају сваких 11,1 годину. О каквој је међузависности између Сунца и понашања људи реч (у овом случају економских), може да се закључи на основу анализе бројних економских показатеља, садржаних у Голдштајновој бази података. Наиме, у немачком институту за психологију у Готингену након научног скупа у Амстердаму објављено је под насловом „Turning points of long waves in Western economics: are they correlated with solar activity?“, да кључне тачке у дугорочним таласима западне економије значајно зависе од сунчеве активности. Космичка међузависност и васионски склад изражени су структуром и кретањима енергије, материје и информација, а та кретања су у космосу (скоро) идеално синхронизована.

Уочена су и чудна историјска понављања. Једни историчари, а још више метафизичари тврде да се историја понавља сваких 610 година, а други да историјски догађаји из 1908, 1918, 1928, 1938, 1948, 1958, 1968, 1978, 1988. и 1998. године личе једни на друге. Можда се и ту ритам понавља сваких 11,1 годину.

Уосталом, Никола Тесла је рекао и још нешто, што би требало да натера све људе на размишљање: „На садашњем степену развоја човечанства, на коме нема свести о историјским збивањима и њиховим космолошким узроцима, повремени потреси су још увек природни. Још жешћа битка ће се тек водити и то између Истока и Запада.“ То је Никола Тесла написао у тексту објављеном у Њујорку 20. децембра 1914. године, у листу „The Sun“, под насловом „Science and the Discovery are the great Forces which whill lead to the Consummation of the War.“

Човечанство на почетку 21. века сведочи наведеном пророчанству, сновиђењу, предвиђању или процени Николе Тесле. Уосталом инструменти „великог брата“ такође наговештавају да је мозак човека повезан с космичким циклусима. Ција је објавила да је из својих извора сазнала да су Руси уверени како уз помоћ ванчулног посматрања могу открити све тајне Запада. Човек који може да види и чује ствари и догађаје из другог времена и простора управо идеалан је шпијун. Одбрамбена обавештајна служба САД пустила је у оптицај извештај под насловом „Контролно непријатељско деловање: СССР“, у којем су предвиђали да ће Совјети, уз помоћ истраживања парапсихолошких способности бити у стању да открију садржај најповерљивијих докумената, кретање трупа и бродова, локације војних објеката, те мисли генерала и пуковника. Најчуднија тврдња била је да ће можда моћи да убијају људе или обарају ваздухоплове на даљину. Као потврда неведених ставова могу да послуже две америчке научна књиге (J. Shnabel, Remote Viewers: The Secret History of America’s Psychic Spies, New York, Dell, 1997, str. 94-95. i Mctaggart, Lynne, The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe, HarperColins, Scranton, Pennsylvania, USA, 2002, str. 162).

Подаци о моћи емоција и мисли учестали су у сразмери са степеном проучености мозга, ума, психе, емоција и мисли. На то указују и истраживања обављена у компанијама NeuroSky и CyberLearning. Њихови мајстори направили су прототип обруча опремљен сензорима посебне врсте који се ставља на главу. Када такав обруч „крунише“ главу камионџије, у диспечерском центру његове фирме, на мониторима рачунара, могуће је, у реалном времену, регистровати његово ментално стање. Газде и одговорна лица могу све време да знају где се тренутно налази возило, да ли је возач поспан, уморан, трезан, расположен или љут… Исти систем, који „лови“ и емитује таласе великог мозга, повећава могућности и обогаћује садржај игара на персоналним рачунарима. Супарници у интерактивним играма могу мисаоно да се надмећу, да стварају нове виртуелне амбијенте и да се надмудрују у новоствореним ситуацијама.

ЧУДЕСНИ МОЗАК ИЛИ МАГИЧНЕ МИСЛИ

У књизи Поклони непознатих ствари, биолог Лејл Вотсон је описао сусрет с једном необичном Индонежанком – шаманком. Она је у ритуалном плесу учинила да комплетна алеја дрвећа једноставно – испари. Шаманка се пред Вотсоном и другим посматрачима поигравала поновним појављивањем и нестајањем алеје, као у чувеном „филаделфијском експерименту „Николе Тесле, у којем је учествовала и о којем је сведочила и америчка војска. Познато је да шамани у својим рутуалима користе резонансу насталу усклађивањем ритма бубња с импулсима мозга и тзв. неуролингвистичко програмирање, што је, у суштини, припремљен „разговор“ с подсвешћу окупљених лица. Разговор с подсвешћу? Где је та подсвест? У мозгу? Мислима се утиче на мисли. Свакако не мозгом на мозак, али условно – да. Важно је да је шаманка знала шта треба да учини да њена ментална представа поништи, истисне, потисне или замени менталну представу код свих присутних. За то је потребно само знање или постојеће или некадашње, пренесено „с колена на колено“. прочитај цео текст >>

Минерали и биљке осећају


ИСТИНА И ЉУБАВ БИЉАКА

ЉУДИ МИСЛЕ ДА СУ САМО ОНИ ПРИВИЛЕГОВАНИ ДА ПОСЕДУЈУ СВЕСТ И УМ, МИСЛИ И ЕМОЦИЈЕ. ИСТИНА ЈЕ НЕШТО ДРУГАЧИЈА. КАДА БИ ЈЕ ЗНАЛИ БИЛИ БИ ОПРЕЗНИЈИ И ПЛЕМЕНИТИЈИ.

ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

Сазнање (свест) у одређеном степену поседује све постојеће у свемиру, почев од човека до минерала. Бар би Срби требало да знају да је Никола Тесла непрестано говорио да је све у космосу живо и да се према свим уређајима, на пример, према радио апарату понашао као према живом бићу. Тврдио је да је у праву лорд Келвин када је тврдио да живот престаје искључиво када престане кретање, а то значи – испод апсолутне нуле, а да је то стање које човек, на срећу, не може да досегне нити створи.

Иако је човекова самосвест највиша у природи, то не значи да камен не живи свој живот – једноставно у другом временском систему. Целокупна реалност делује као да је умно усклађена и хармонична. У основама космичке хармоније математичари су препознали такозвани златни пресек и Фибоначијев низ. Тај космички склад доказан је код минерала, биљака, животиња и човека.

Универалност универзума одражава се у свему постојећем. Свака пахуљица је другачија, али све те непревазиђене лепотице повезује хексагонални образац. То потврђује чињеницу да је у природи свеобухватно заступљена униформност. Нужност и лепота, ред и слобода, гравитација и грациозност, јединство и разноликост повезани су међусобно, према истом принципу, у природи, као и у судбинама људи.

Један од најлепших примера су биљке. Не само због своје лепоте, колорита, магичности, лековитости и грациозности. Нико не може одрицати да су оне живе, али ретко ко схвата да су живе у пуном смислу те речи. Човек доживљава биљке као бездушне биолошке творевине, неспособне да осећају и схвате себе и окружење. То је чиста грешка заснована на незнању. Биљке имају посебан вид нервног система – њихове ћелије, попут човекових, размењују електричне потенцијале. По свему судећи, оне могу да виде, чују, осете додир, укус и мирис.

Амерички научник Клив Бакстер једном приликом извео је експеримент користећи детектор лажи за у истраживању понашања биљака. У тесту су учествовале две особе: једна је ломила гране и кидала лишће, а друга се ласкавим речима обраћала истој биљци. Биљка је од тог момента распознавала наведене особе. Када је улазила у њену просторију „зла особа“, биљка је доживљавала стрес – на графикону је регистрован нагли скок као код ужаснутог човека. Када се приближавала „добра особа“ – биљка се смиривала и опуштала. Бакстер је у својим истраживањима доказао да биљке реагују, чак, и на људске мисли! Када би човек помислио да откине лист – биљка је реаговала стресом и то веома бурно. Бакстерова истраживања су касније потврдили многи други научници.

У једној од лабораторија, где су спровођени слични опити, собно цвеће је испољило осећање које се зове – љубав. Лаборанткиња је снимила на енцефалограму цвета да оно ужива (као мачка када преде) када га она залива и ласкаво разговара с њим. Од тада је цвеће сваки улазак лаборанткиње дочекало с радошћу, а на друге особе није реаговало. Истраживачи су били затечени и задивљени када је цвеће почело да показује знакове љубоморе. Будући да се у лабораторији догодио флерт у којем је лаборанткиња показала заинтересованост за особу супротног пола, цвеће је запало у стање које се не може незвати другачије него – депресија.

Видљиво је јединство које спаја људе са биљкама и животињама. Раст људи, сличан њиховом, развија се из једног центра, баш као у жабе, беле раде или сунцокрета. Зналци казују, да и у биљном свету постоје слични феномени: страсна припадност, привлачност, нераздвојивост и „верност“. У афричким прашумама, на пример, расту биљке различитих врста спојене чудном привлачношћу. Чврсто преплетене, живе заједно, и ако једна од њих увене, убрзо ће и друга.

Доказано је да и на нивоу ДНК (дезокси-рибонуклеаинска киселина), који се налази у свим живим бићима, постоје зачеци реаговања на људске мисли и појава телепетије. Зато човек не сме никад, ни на тренутак, да заборави на речи које све повезују – на истину и љубав.

Преузми текст у Wordu
Преузми текст у pdf-u

Оливер Суботић


Данас сам одлучио да вам представим господина Оливера Суботића.

Оливер Суботић је и теолог, тачније ђакон и информатичар. Привукло ме је баш то код овог младог човека, баш тај спој духовног и научног. Први пут сам нешто сазнао о њему када сам припремао текст „електронске личне карте“ и гледао сајт За живот без жига.Тражио сам биографске податке на том сајту о Оливеру, али их нисам нашао, већ сурфујући по нету. Мој поглед на будућност људског друштва је спој религије и науке, спој духовног и научног, и у друштву и у чoвеку, јер само продуховљен људи који се баве науком могу донети просперитет човеку и целом човечанству. Таква наука ће да буде креативно-хумана, у служби чувека, живота и природе, у саобразношћу са природом, а не против ње.

То ће бити нови човек, нови научни тип човека.

Имали смо једног таквог човека, човека-генија, звао се Никола Тесла.Тесла је био најсветлији спој духовног и научног у себи, као да га је сам Бог послао на Планету да ради за добробит човечанства и живота на Земљи.

Јединствени начин на који је Тесла долазио до својих научних открића путем визија, говори нам недвосмислено да је био духован човек највишег степена. Тесла је свом душом радио за човека, то је била једна потпону нова наука са новим парадигмама, хтео је да човеку подари бесплатну енергију, али патолошки болесни богаташи имали су само једну визију науке, науке у служби профита и само профита, профит чак и по цени деструкције и уништавања елементарног живота, загаде ти воду, па ти продају Coca-Colu и разне флаширане воде.

И зато није ни чудо да смо данас дошли на ивици самоуништења.

А, погледајте само ово са тужном ситуацијом у Србији, једину комплетну стручну студију о електронским личним картама, односно о биометријском систему идентификације, урадио је теолог и информатичар, Оливер Суботић. То можете прочитати и скинути овде → Биометријски систем идентификације-критичка студија (1.7 МБ.).
(књига је преузета са сајта: За живот без жига)

У држави имамо толико информатичара атеиста, а држава не ангажује никог да обради ову тему у свом тоталу, а како и би, када је све ово око електронских личних карата за њих само добар „dil“, у неолибералном прагматичном стилу и смислу живота.

Зато, једно велики хвала црквеним људима за уложене напоре да се јавност преко Оливера Суботића детаљно информише о биометријској личној карти и тој технологији, и нека почну од сада па надаље да образују и остале своје људе, младе духовњаке, да имамо црквене економисте и банкаре које ће истинито да информишу народ, нека оснују своју организацију, нека се кандидују за изборе, и ја ћу одмах да гласам за њих, а и не само ја, јер свима је мука од ових петооктобараца са својим „стручњацима“, доведоше државу пред банкрот, поделили су народ, расцепали наше национално биће.

Доста је више са тим, ..цркво…напред…!
……
Оливер Суботић, информатичар и теолог
И кандило и компјутер

Црква благословила Интернет. – Технолошко месијанство као покушај формирања „виртуелног царства небеског“

Оливер Суботић (Фото Д. Јевремовић)

Оливер Суботић (Фото Д. Јевремовић)

Када је Оливер Суботић, као студент треће године Факултета организационих наука, одсека за информационе технологије, 2000. године одлучио да упише теологију наишао је на прилично неразумевање околине. Многи су се питали шта је то будућег перспективног информатичара привукло божанској науци. Данас овај 29-годишњак из Нове Вароши са две факултетске дипломе у џепу, уместо да објашњава како је спојио 3Д компјутерску анимацију са јеванђељем, цитира Паскала: „Срце зна за разлоге које разум не познаје“.

– Духовник ми је поставио услов. Могу да добијем благослов да упишем православни богословски факултет само ако обећам да ћу завршити ФОН – прича Суботић који је са компјутерима почео да се дружи још у четвртом разреду основне школе када је добио „комодор 64“.

С дипломом ФОН-а одмах се запослио на Богословском факултету у Београду. Иако је још као студент писао за домаће рачунарске часописе, међу којима и „Политикин“ „Свет компјутера“, Суботић је 2004. године прихватио изазов уредника „Православља“ да уђе у амбицознији пројекат. Започео је да промишља о изазовима употребе савремених информационих технологија из угла православне теологије.

И кандило и компјутер

Из серије текстова у којима овај млади информатичар и теолог показује да се у 21. век може и са „кандилом и компјутером“ и да једно друго не искључује настала је књига под називом „Човек и информационе технологије – поглед из православне перспективе“.

Цитирајући у православном свету поштованог светогорског старца Порфирија који каже да хришћани треба да користе савремене информационе технологије, јер су и оне дар Божји, али критички и са расуђивањем, наш саговорник упозорава да Црква не сме да упадне у замку и преузме методологију световних установа. Христово учење се не може преносити на начин како то раде модерни медијски емисари. Преко интернета треба да шаљемо информације о православљу, али оне треба пре свега да буду подстицај човеку да дође у цркву и види и искуси шта је живот у Христу.

Суботић уочава да се све више младих који себе сматрају православним прикључује православним форумима којих сада већ има доста на интернету, па развијају већу присност са особама путем електронске поште него са људима из литургијске заједнице. Интернет не би требало, како упозорава овај млади стручњак, да постане средство индивидуализације, које нас суштински не зближава.

Заштитници глобалне мреже

Значај интернета међу првима је открила Руска православна црква. Московски патријарх Алексеј је још 1997. године у посебној посланици благословио употребу овог медија. Како Суботић додаје, православни хришћани би ускоро могли да добију и заштитника интернета. Од светитеља су предложени свети Јован Златоусти и свети Теофан Затворник.

– Од Цркве се не може правити виртуелно сабрање, она је реално окупљање свих хришћана на Светој литургији. Ако кренемо човекоцентрично да повлађујемо модерном човеку онда ћемо као што већ негде раде на Западу доћи у искушење да правимо виртуелне парохије. А онда следи и виртуелно причешћивање. Али, не треба заборавити да ће на тај начин и спасење наше душе бити виртуелно, а не реално – каже аутор овог зборника који је изазвао пажњу и у Исламској верској заједници.

По Оливеру Суботићу, две су опасности које вребају модерног човека ако не усвоји критички поглед на информационе технологије. Први је технолатријски, нека врста технолошког месијанства као покушај формирања „виртуелног царства небеског“.

– Такви наговештаји се могу видети у прогнозама појединих светских футуролога. Заговорници те концепције кажу да ће у једном тренутку развитка информационих технологија малтене и смрт бити побеђена тиме што ће садржај људског ума бити пренет у рачунар. То је опасност од супституције аутентичног духовног виђења света – сматра Суботић.

Други изазов су предвидели мислиоци у 20. веку, као Џорџ Орвел, а то је надирући информациони тоталитаризам. Данас се он најбоље уочава у покушајима да се уведу системи тоталне електронске идентификације људи широм света чему се већ супротстављају мислећа јавност, академске установе, аутентичне невладине организације па и Црква.

Оливер Суботић припада групи интелектуалаца која је тражила одлагање доношења закона о електронској личној карти док се не спроведе темељна јавна расправа, јер постоји опасност угрожавања права на приватност грађана. Али, иако је закон усвојен у Скупштини 14. јула, Суботић очекује да ће јавност, која није баш била упозната, тек реаговати.

– На недавном скупу у Галерији Српске академије наука и уметности на којем су учествовали стручњаци разних профила усвојен је закључак у којем се од владе тражи да се размотри могућност необавезне замене старих докумената новим са биометријским подацима. Најмоћније земље света уопште не поседује личне карте. У земљама ЕУ, као на пример у Италији, биометријске личне исправе се издају на добровољној бази – каже Оливер Суботић.

Миленко Пешић

[објављено: 24.07.2006.]

Текст је преузет из

http://www.politika.rs/

%d bloggers like this: