Пред Путином у Русији тајкуни „клече“, а пред ким ће овде да клече, у Србији?


А у Србији је по овом питању другачије, јер како стоје ствари у овој мафијашкој земљи где мафијаши контролишу државу у којој су се сви лидери са својим странкама изменили у свим могућим шемама „опозицуионих“ и „позиционих“ улога, више је вероватно да тајкуни „постројавају“ политичаре и премијере, кад не „одраде“ све како треба да би се њихова империја увећала , а и пре свега била сигурна и безбедна од закона. Чак, шта више, у овој се земљи пљачка и „легализује“ кроз недоречене и „рупичасте“ законе и законске „процедуре“.

Овај видео клип што сам поставио доле, многи су већ видели, но ја сам чекао да нађем клип са преводом, и сад то објављујем.

Укратко да кажем нешто о ефектним догађајима који су се повољно одвијали за раднике трију повезаних фабрика, као и за све грађане тог индустријског градића Пикаљово, којима је топла вода бла искључена скоро годину дана због неплаћених рачуна.

Олег Дерипаска, једно веме најбогатији Руски тајкун и „бизнисмен“ (… сада је спао на „само“ 3 милијради $, са некадашњих 20 милијарди $) је са својим холдингом „Басиц Елемент“ 2007-ме купио у Пикаљеву јединствену фабричку целину коју је поделио у три посебна фабричка одељка: „Базел-цемент-Пикаљово“, „Пикаљовски Цемент“ и „Метахим“. Та, сад посебна фарбричка одељка су по свом технолошко-сировинском поступку и производњи, три међузависна предузећа која чине једну јединствену нераскидиву целину, и било какво нарушавање те целине и производног склада, на уштрб неке од фабрика, била би погубна ствар за укупно пословање, и генерално за све раднике.

Поред Дерипаске који је био главни власник тих фабрика, у игри су била још два „бизнисмена“ и власника тих фабрика алуминијума и цемента.

Шта ради Дерипаска и остали власници, по Путиновим оптужбама и наводима…?

Он нарушава ту јединствену целину, и „скупља кајмак“ форсирајући само фабрички део који је производио цемент и соду. Тако се та повезана фабричка целина подељена у три дела нарушила, производња је стала, радницима је почела да касни плата, и временом имали су неисплаћене плате у вредности од скоро милион € (41.42 милиона рубаља).

Радници и њихове породице у градићу Пикаљеву имали су проблема до гуше, јер због неисплаћених плата нису могли да плаћају рачуне за топлу воду која им је скоро годину дана била искључена. Мафијаши их притегли са свих страна. Но, радници су ишли поступно, прво су се обраћали за помоћ фабричком руководству, па руководству града, па руководству Лењинградске области у којој је припадао град Пикаљово, штрајковали су, заузимали зграде администације, али ништа није пмогло, док 3 Јуна то све буквално није пресекао Путин и натерао Дерипаску да потпише уговор по коме се обавезује да ће покренути обустављену производњу, да ће исплатити сва дуговања према радницима, рекавши му између осталог:

„Рок је, данас…!“

Као и да грађанима Пикаљева буде укључена топла вода, јер на преваспитању код Путина није био само Дерипаска, већ и градско руководство, и руководство Лењинградске области.

Погледајте, овако раде Руси……

Линк ка видео клипу на http://www.youtube.com/

Преузми видео клип (7 мб.)

Ко се не снађе, упутство за скидање видео клипова може се погледати овде.

Гледам ово и мислим се, да ли би мого наш премијер Цветковић, или било који други утицајан политичар у влади Србије, овако да построји рецимо тајкуна Мишковића (?) и да га „пита за здравље“… да му као Путин да под нос уговор да потпише, по коме ће обештетити све раднике купљених фирми које је ојадио…?

Брзо протрљам очи и схватим да то није могуће ни у најлуђим сновима, можда само у цртаним филмовима, јер овде заправо тајкуни контролишу целу ту страначко-политичку структуру финансирајући њихове странке, и „опозиционе“ и „позиционе“…“за сваки случај“, јер овде се то брзо мења и једни те исти лидери са својим странкама у веома кратком року могу да буду и опозиција и позиција, или нека чудна болесна коалиција.

По мени…нас може да спаси само ванстраначка парламентарна скупштина са најумнијим, најчаснијим и у пракси проверено доказаним стручњацима из свих потребних области, часним интелектуалцима из читаве зермље, без обзира из којег краја сви они долазе, јер ако нам блиска прошлост, уништена привреда, финансије, па чак и нада да ће бити боље, све што су странчари дотакли уништили су и обесмислили, држава је пред банкротом, ко омча око врата нам је и дужничко ропство у које су нас увалили ( преко 30 милијарди $), понижени смо, обезглављени… и поврх свега у главама људу утиснули су „вирус“ страначког лудила,… и ако све то није довољан доказ да се побунимо и омогућимо тим новим „нестраначким људима“ да нас воде, онда…. у п.м.

Још нешто…

Овај видео клип је направљен лепо у оптимистичном тону, тако и теба, али одмах сам помислио ово, можда је то неком промакло:

“ колико пута смо кроз историју ми радници и грађани били понешени оваквим и сличним овдашњим „победама“, попут ове коју је извојевао Путим у Русији за своје раднике и грађане, па кад обрнеш и окренеш, прође нека година и ми се преварени и постиђени нађемо у чуду, пред ‘вратима пакла…!’…“

Сетимо се само блиске прошлости, полета и великог ентуизијазма после петооктобарских „промена“, људи су били срећни, позитивна енергија се осећала у ваздухуи, сузе су некима текле од среће…јер „дошла је слобода“.

А где смо сада…?

Пред вратима бездана….

Ово је одлично што је Путин урадио у Русији, али заправо Дерипаска треба да се нађе у затвору, а не да се извуче од кривичне одговорности тако што ће „само да врати паре“, наравно да треба да их врати, али пре свега и да се судски изпроцесуира, да се види како је све шта стеко, што је свесно на штету радника уништавао производњу фабричке целине у Пикаљеву, а не да тајкуну и „бизнисмену“ кажеш да врати оно што је отео и покрао, иначе…“ја ћу ти покажем твог бога“!

Поред јаких личности, попут Путина, који све пресечу одједном…институције једене земље треба да буду главно мерило правде и неправде, зар не?

То и нама највише треба, а не би било лоше да се у међувремену, док се то не догоди, изненада појави и неки наш „Робин Худ“, да то убрза…!

Ко је премијер Мирко Цветковић?


Трагајући на нету да видим шта се све пише о актуелном премијеру Владе Србије, Мирку Цветковићу, нашао сам чланак са B92 блога, који преноси текст из листа Press у коме се причају славоспеви о премијеру, …да је права душа од човека, те добро дете, те добар ђак, студент, музичар, тих, повучен, вредан, предводник демонстрација 96-те 97-ме, али нигде да се нађе нешто о његовим досадашњем раду и активностима које је обављао у име владе Србије.
Наравно, има и тих текстова, али они нису ни мало пријатни за наше ДС и остале „демократе“ и „реформаторе“ који су Србију довели у тако сурово тешку ситуацију и банкрот, а ти исти и намеравају да нас усреће у неком будућем времену, док истовремено, у садашњости кроз криминално-мафијашку приватизацију и „реформе“, остављају пустош у привреди Србији и пре свега у душама људи, који знају да су по ко зна који пут тако болно преварени од политичара свих странака, изманипулисани и oпљачкани, ојађени, излуђени, тужни, апатични, без вере у икога, јер сва обећања су била само мамац да се добије глас, а после… узимај, кради, пљачкај, брсти…

Да видимо ко је заиста та „душа од човека“ Мирко Цветковић како неки пишу о њему…

Mirko Cvetković-premijer Srbije

Мирко Цветковић - премијер Србије

Ево шта су рекли о Цветковићу храбра Верица Бараћ председница Савета за борбу против корупције, и Бранко Павловић који је својевремено био на челу Агенције за приватизацију на чијем је челу претходно био Мирко Цветковић, па је после смењен, то је било у периоду од 2003 до 2004.

То је речено 16.05.2007 поводом именовања Мирка Цветковића за министра финансија.

Верица Бараћ:

„Један од највећих Цветковићевих грехова јесте то што је у време када је био на челу Агенције истовремено био и извршни директор фирме „Цес Мекон“, коју је иста та Агенција често ангажовала. То је очигледан, страшан сукоб интереса! Све приватизације завршаване су у уском кругу људи и магичном троуглу: Економски институт – „Diloit & Tuš“ – „Ces Mekon“.“

Не да је то „сташан сукоб“ како из одређених културних разлога Бараћева мора да каже, већ свакоме је јасно да се ради о организованом криминалу мафијашког типа, где је Мирко само једна нижа карика у пирамидалном ланцу, на чијем је челу неки наш „Ал Капоне“.

Наше демократе воле да кажу како свака држава има своју мафију, и дају неке примере, ова држава, она, те то се ни у тим много развијенијим државама не може тек тако лако сузбити, а камо ли код нас који смо у „транзицији“ (годинама). Али, за Србију то једноставно није тачно, јер више се ништа и не крије.
Немамо ми проблем што имамо своју мафију, код нас је увек све обрнуто, наш је проблем тај да нашом државом управља наша мафија!

Код нас мафија има државу, није као у „развијеном“ свету, далеко смо ми чак и од тога.
Како то доказати, мислим, кроз судске процесе и кривична гоњења?

За сада никако. Нико ту није чистих руку, и сваки процес би био фарса, свако ту зна све о свакоме, како, где, колико,ко и шта… или би евентуално било кажњено неко „жртвено јагањце“ које би неко време лежало у затвору, „по договору“, а када би изашло на слободу, било би још богатије.
Чињеница, да наш Савет за борбу против корупције има само саветодавну улогу у Влади Србије, као помоћни орган, дакле нема права да на основу откривених доказа који указују на криминалне поступке неког политичара, покрену и кривични поступак, већ тај свој извештај даје некоме у Влади Србије (некада је то био Динкић), а тај неко, фигуративно речено, то баци у корпу за отпатке или тим папиром обрише замазана уста од бурека… у преносном смислу, тако они то третирају…

Бранко Павловић:

„Мирко Цветковић је катастрофално решење, јер о финансијама не зна ништа, нити се тиме икада бавио! Он је на директној линији оних тајкуна који се боје превелике моћи Божидара Ђелића. Они се плаше да се Ђелић не отргне контроли и почне да их заобилази у будућим приватизацијама, јер има добре контакте на Западу – истиче Павловић.“

Бранко Павловић је брзо смењен са чела Агенције за приватизацију, мислим да је био само три месеца, јер је почео „много да прича“.

Појединац је немоћан, код нас се треба мењати систем, али како када су у њему и „позиција“ и „опозиција“ са својим мафијашким клановима које зовемо странке…?

Само нови храбри и непоткупљиви људи могу нам помоћи да заједно са нама, народом, свргнемо са сцене ове страначко-мафијашко-тајкунске кланове… неки нови Христоси, ако их уопште има…

Нама је по мени потребна ванстраначка парламентарна демократија.

Ево у целости чланка у коме Верица Бараћ и Бранко Павловић говоре о садашњем премијеру Мирку Цветковићу:

16.05.2007
Изјава Верице Бараћ, председнице Савета за борбу против корупције, поводом именовања Мирка Цветковића за министра финансија

Преузето са сајта: Савета за борбу против корупције

Прочитај текст до краја →

%d bloggers like this: