Гранд – црна рупа нашег народа


Аутор:Валентина Шекарић

„Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар.“

Сасвим случајно налетех на овај видео клип на јутубу и нисам могла да одолим жељи да га постујем на блогу. Разумећете, сигурна сам, снажну поруку коју он носи у себи. Довољно је само да пажљиво слушате…

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…ало, у овој причи није страдала чета ђака у једном дану. Овде је страдала млада генерација, наше младе наде…. Видите, једног дана су џелати дошли на идеју да нас погубе мучки и удаве у сопственим сузама које нећемо исплакати никада. Њихова имена са поносом почињем малим словом – саша и марина. Марина има чудне ставове. Обратите пажњу, јер се у њеном животу све око њих врти. Уколико Ваш дечко изађе са друштвом то значи да Вас је он преварио и Ви треба да раширите ноге првом који наиђе и да не осећате грижу савести због тога. Уколико немате дечка, онда чекајте оног који ће Вам поклонити бунду или нешто слично, па му дозволите да Вам покаже постељу у којој звер почива. Ако је купио бунду, значи да је купио и Вашу част, тако да је то оправдано. То су само неки од закона пресветле нам марине. Док је наш други џелат, врста божанства чак, пресветли сале, само колекционар наших молитви. Наравно, молитве у виду СМС порука које коштају више него паклица цигарета или, још боље поређење, више од литре млека које би попило Ваше дете које у соби плаче док Ви слушате нови ултра мега хит наше предивне Гоге. Она од алкохола не осећа ноге и не сећа се где живи, јер јој драги не поклања пажњу како она очекује, па сада пева о томе у виду стиха „скини ми прљаве гаћице, али запамти – ја сам поштена“. Ове речи слушају младе мамице, „али то што сам лака не значи да нисам паметна.“ Мега хит заиста, ја се њој дивим!!! Но небитно, то је нека наша хијерархија. Уколико тражите краља – нема га. Он је давно умро. Његово име би било Галилео Галилеј. Не заиста, само тако називам све људе који имају мало мозга да не слушају глупе матрице које они врте. Сви велики су постали велики тек после смрти, па ће ваљда једном и они.
Имамо ми и трећу врсту људи овде – оне који могу све да промене, али им фали мотивација. Изговор? Па, то је хит, баш има лепу мелодију итд. Запитајте се једном : кад сто пута чујеш нечије мишљење, хоћес ли почети да мислиш као он? Ја нећу, имам своје! Али, очигледно је да спадам у мањи проценат истих. О моралу ће нам држати предавање они који имају морала колико и амеба мозга. Речима једног човека којег ја сврставам у „Галилео“ категорију : „Овај rock and roll је узео све! Дао једва нешто мало да се помене. али пре бих свирао и даље макар ни за какве паре него сада да одустанем!“ Тако ћу и ја. Вичем све док ме не буду чули они којима су речи намењене.

Закључак? Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар. Ми смо жртве своје егзистенције. Умиремо, јер овде живимо…Али, запамтите – нисмо ми криви што делимо исти ваздух са горе наведенима. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.“

Текст написао Јевтић Жељко
Текст читала Ивана Петковић

( Овај пост објављен је и на матичном блогу „Приче из недођије“ )

Циљеви појединих невладиних организација у Србији


Аутор: Иван С.


Недавно сам случајно пронашао књигу – приручник намењен садашњим и будућим активистима НВО, пројекат финансиран од стране „European Initiative for Human Rights and Democracy“ или лакше речено – европске заједнице.

Познато је да су те организације одиграле веома важну улогу у више преломних тренутака политичке сцене у Србији. Вероватно се никада неће до детаља одкрити како оне заиста функционишу и чему служе али су неке појединости ипак добро уочљиве. На први поглед, књига представља својеврстан микс правних и друштвених препорука у циљу успешног оснивања и деловања таквих организација. Не примећује се ништа посебно, све док се мало дубље не замислимо о коначној сврси њиховог постојања. Гледајући са стране, види се да не постоји било какав механизам провере њиховог рада и сваки потенционални указ на њихово антидржавно деловање резултује тврдњом да им се тиме ускраћују демократска права. А по свој логици, тим указом би једино нашкодили сами себи.
У приручнику је споменут широк спектар делатности од којих је на првом месту заштита националних мањина. Ово звучи веома лепо и хумано ипак, мени то изгледа сувише лепо и чудно ми је да неко троши толико времена и средстава на такве пројекте. Знамо да ЕУ или та (практично непостојећа) „европска заједница“ никада не троши паре на пројекте који им се неће исплатити, све има свој циљ.

Аутор књиге каже да свака НВО у свом постојању пролази кроз следеће циклусе: пророк, варварин, градитељ, истраживач, ујединитељ, администратор, бирократа и аристократа. Признаћете, веома чудан начин за помоћ националним мањинама. Овај почетак ми више личи на стадијуме стварања неке секте а не пристојне организације као што су удружења добровољних ватрогасаца, филателиста, шах клубова и сл. Даље у књизи, аутор говори да НВО организације морају користити некакав „The Logical Framework Matrix“ у свом функционисању. То ми је веома чудан израз чије значење сам донекле схватио али ми још увек није јасно какве то има везе са ватрогасцима нпр.

Кренућемо редом, од предпоставке да свако друштво, када се изолује од штетних спољних утицаја добија тенденцију економског, моралног и духовног развоја. Човек је у својој суштини позитивно биће и ако до њега долазе само подаци истински корисни за њега, он ће имати предуслове за свеукупан развој.

Разумевање тезе о наводној угрожености националних мањина захтева један мали експеримент.
Замислимо дружину од пет људи као узорак просечног људског друштва. Они се добро слажу, не идеално али довољно добро за пријатан живот под истим кровом.Годинама већ живе заједно без неких нарочитих проблема, то је било евидентно.
У њиховом комшилуку се доселила невладина организација, њихов налогодавац је чуо да један од петорице људи говори другачијим нагласком него остала четири. Позивају човека са другачијим нагласком на информативни разговор, од њега сазнају да је посао изгубио у приватизацији као још три пријатеља, док само један од њих још увек има сталан посао. Њих четворица живе од ситних хонорарних послова, сналазе се како знају и умеју. Људи из НВО закључују да је само он угрожен у таквој ситуацији и то му јасно стављају до знања. Човек са другачијим нагласком се на тренутак збунио али је убрзо схватио игру. Обећали су му бесплатну обуку за нови посао, добру плату и малу финансијску прву помоћ. Једини услов је да глуми жртву терора својих пријатеља и да редовно доставља информације о њиховом кретању и плановима. Он се са тим није сложио али су га убедили да то није ништа страшно, да се у целом свету тако помаже људима са другачијим нагласком од већине.
НВО је започела тиху кампању против остале четворице, до медија су стигле и све ситне грешке које би они направили, сви приватни разговори, детаљно имовинско стање и многи други подаци помешани са гомилом додатих неистина.
Резултат је био тешка свађа измедју њих петоро, један је викао да је човек са другачијим нагласком за све крив, да га треба избацити из куће. Други је говорио да треба њих обоје избацити јер му иду на живце. Трећи је покушавао да смири ситуацију, да их помири. Четвртог све то уопште није занимало и није желео да губи време на њихове проблеме али су на крају и њега увукли у свађу.
Дошло је до туче, неко је позвао милицију и новинаре, дошла је и хитна помоћ…

Остатак приче је добро позната медијска слика, њено пласирање свакодневно примећујемо, не само код нас него и у целом свету. Само ће ретки схватити праве узроке догађаја, праве кривце већина неће приметити или једноставно не жели да примети. Слога је нешто што се догађа само по себи, нико споља је не може наметнути али је итекако може покварити. То је прастари римски принцип „завади па владај“. Он одлично функционише на овим просторима, успева толико добро и толико често да се и сами креатори сукоба чуде нашој наивности.
Када неко напише да иза њега стоји „European Initiative for Human Rights and Democracy“, то звучи тако лепо и узвишено, просто да погнемо главе пред једном таквом, иначе смехотресном глупошћу.

Цео овај народ у својој историји никада није водио ни један освајачки рат (за разлику од великог броја других) а сада треба да се осети неспособним за миран живот са комшијама. Тај комплекс је опаснији од свега, он продире дубље од гелера и боли јаче од било чега.

(Рецензија је написана на основу књиге „Све што би требало да знате о НВО“, можете je скинути на овој адреси)

Европа нема алтернативу


Аутор:Валентина Шекарић

Међународни монетарни фонд одобриће Србији већи дефицит како би се попунила све већа рупа у државној каси. Заузврат, тај исти ММФ ће тражити повећање пореза на додату вредност! Тако су нас недавно упозоравали економисти.
Са друге стране, Титови пионири просто су се утркивали у давању изјава не би ли исмејали економско знање стручњака. „Нећемо смањивати плате и пензије ни повећавати порезе“ и „Током преговора са ММФ-ом биће издејствовано да не дође до повећања ПДВ-а, али ни смањивања плата и пензија“ обећавали су они са врха. И да нисам поборник оне наше старе : „Обећање-лудом радовање“, можда бих још и веровала у ове бајке. Али…наш happy end, изгледа, неће бити баш тако happy попут бајке. Све више ми се чини да ће то бити суморно буђење успаване лепотице без принца који је,уз пут, само жаба која нема ту моћ да наивним пољупцем реши све. А српска бајка почиње овако : Да би попунила све већу рупу у државној каси, Влада Србије ће од Међународног монетарног фонда тражити повећање дефицита, али ће и подићи порез на додату вредност. Кажу – то је једино решење! Стварно су способни, нема сумње. Кад год нема пара, а мора се вратити оно што је позајмљено, они се смело досете, па удри по сиротињи! Оној што, у безнађу, сама себи сече прсте. Грбача народа је, дакле, још увек најпрофитабилнији бизнис! И док јавност навелико нагађа о већим порезима и начину на који ће харач да се убере од сиротиње, има и оних који су мало размислили пре него што су се досетили да постоји и друго решење – обавеза да се жестоко смањи број запослених у јавном сектору, пре свега у просвети и здравству! Дакле, то је то. Транзиција ће, изгледа, бити успешно довршена када број поједених оброка у народним кухињама буде једнак броју оброка поједених у нашим домовима. За то време, политички синови, ћерке, жене, тетке, стричеви, братинице, сестрићи, бабе и прабабе и даље ће безбрижно да раде уваљени на најбоље могуће положаје! И они најпаметнији никада се неће сетити да смање број ових „привилегованих“ лезилебовића како би олакшали буџет и сјахали са грбаче напаћеног народа. Роналд Реган није био у праву око пуно тога, али је једно погодио у сам центар: „Не очекујте од државе да реши Ваше проблеме, јер држава је – проблем!“ Ових дана, те речи добијају своју потврду. Опет и по ко зна који пут, настрадаће ситна боранија иза које не стоји ни једна једина политичка партија! Али, нема везе…Цене скачу, посла нема, а рачуни стижу. Они срећнији данима једу попару и џем. Они мање срећни једини спас виде у народној кухињи. А има и оних који сањају један оброк дневно или макар суву корицу хлеба! Зимница, огрев и нова гардероба постали су мисаона именица за многе у Србији. Живот испод ивице егзистенције постао је симбол просечног Србина. Али, опет…Све то нема везе. Најважније је да смо добили Бели шенген и да идемо у Европу, зар не? А Европа нема алтернативу!
Било како било, ММФ ће бити веома задовољан радом Титових пионира. Будуће генерације у Србији имаће прилике да раде за дуговања која ће им остати у наслеђе, мало од нас који ћутимо, а мало и од наше пословне елите стручњака са „сјајним“ идејама! Симулација пада са 3000 метара без падобрана је управо почела. Сигурна сам да ће се на далеко чути када једном ударимо у земљу. Свесни да нам нема спаса, Титови пионири испуњавају последњу жељу и брзина тог задњег пада се повећава. Ко преживи – причаће. А до тада, хипнотисана гомило, гласајмо и даље за Титове пионире. Ако ништа друго, морам признати да имају стила!

(Пост је објављен и на матичном блогу “Нешто сасвим лично”)

Интервју са проф. др Светозаром Радишићем


Овај интервју са проф. др Светозаром Радишићем урадила је ексклузивно за овај блог госпођа Биљана Ђоровић. Ово предавање господина Радишића је на тему: „Велики брат“, где ће вам бити презентована аудио презентација увида који су предмет појединих студија овог врсног истраживача.

Такође, ексклузивно за овај блог, госпођа Биљана припрема серију предавања и разговора са нашим еминентним интелектуалцима, а овај интервју са Радишићем је први, у низу следећих…

Господин Радишић

проф. др Светозар Радишић

проф. др Светозар Радишић

говори о многим стварима. Говори о новом светском поретку и владарима планете називајући их „Велики брат“. Он говори о пирамидалној структури и хијерархији моћи великог брата, колико их има… ко је на врху… ко су они.

О Уједињеним Нацијама, Савету безбедности…

Говори о Српско-Руским односима… Руси да се извину Србима…

У интервјуу ћете чути о сведимензионалном рату који се води против једног народа, не води се данас само рат за физичко уништење човека.

Чућете доста тога о НВО организацијама које финансира Велики брат, то су тзв „борци“ за људска и хуманитарна права, а такође Радишић износи и неке тенденциозне мистификације његове личности од стране неких НВО у циљу његове личне дискрeдитације.

Чућете важност и значај симбола, што је веома важно да се одреди ко је ко.
Чућете и то, да су Американци ставили забрану од 50 година на приказивање сателитских снимака о „геноциду“ Срба над Муслиманима у Сребреници.
Па ако смо ми геноцидан народ, зашто онда не пусте те снимке да их сви виде, јер ионако нема нити једног јединог снимка покоља са простора Сребренице.

Зашто то крију!?

Па зато јер геноцида није ни било, јер да јесте… вртели би они то данима, а ни Холандски батаљон који је био у рејону „заштићене зоне“ Сребренице, није снимио ни на једној камери неки покољ цивила, а ни седам дана после „геноцида“ ништа се није извештавало о томе, и тек после тих седам дана сви светски медији су оркестрирано „урлали“ геноцид…геноцид…!?

То је једна од најпрљавијих лажи која се намеће Српском народу, да је геноцидан, народу чија је цела историја слободарска и који је био жртва разних геноцида!

Александар Павић је написао књигу „Забрањена истина о Сребреници“ која је сачињена само од страних извештаја по којима се види да нема ни говора о геноциду..!

Зашто Соња Бисерко, Наташа Кандић, Борка Павићевић и Биљана Ковачевић Вучо не прочитају ту књигу…?

Човече…чим се покуша да се на документован начин разобличи нека лаж о Србима, или да се нешто прича у одбрану Срба, оне одмах почну да пене, креште и готово да добију нервни слом…!

Послушајте интервју са Радишићем, има доста тога вредног да се чује…

Интервју са Радишићем

Преузми цео интервју 104 минута (17.8 мб.)

Доктрина шока, „шифра“ за глобалну доминацију разарајућег капитализма !


Емисија Атлантис, други програм радио Београда, водитељ и уреденик емисије Биљана Ђоровић.

Атлантис – Снимак емисије са професорком Седлар (2008.)

Преузми емисију у целости (8.33 мб. 48:34 минита)

Још прошле године у Октобру, када се емитовала тема у Атлантису „доктрина шока“, базирана на књизи Наоми Клајн „Доктрина шока : успон разарајућег капитализма“, написао сам нешто о томе, а дао сам и један потресни видео клип о бруталним и нехуманим експериментима ЦИЕ над затвореницима и заробљеницима базираних на шоку, а то можете поново погледати на доњем линку:

The Shock Doctrine by Alfonso Cuarón and Naomi Klein

а преузмите видео клип овде (15.6 МБ.).

Тада нисам успео да снимим емисију, јер сам имао проблема са тв картицом, али сада,када је недавно репризирана емисија,снимио сам је у целости, што ћете имати прилике да слушате , а и да скинете цео материјал. Гост емисије је била незаменљива професорка Љиљана Богоева Седлар.

Поред емисије са професорком Седлар,они који знају Енглески моћи ће да прегледају 5 видео клипа са наступима Наоми Клајн, као и један њен нешто дужи говор у аудио продукцији.

Доктрина шока је кјуч да се схвате сви најважнији догадаји који су се десили у скоријој историји и у економском и у политичко-историјском смислу, што у суштини прати једно друго, јер тамо где „убеђивања“ не помажу да се изазову жељене промене по мери најутицајнијих представника тржишно-профитне капиталистичке идеологије, може рат.

Веома је битно да помно пратите шта причају госпођа Биљана и професорка Седлар објашњавајући садржај књиге Наоми Клајн, јер кад схватиимо оперативну методологију доктрине шока, лако ће се схватити и распад СФРЈ,који се десио класичном применом доктрине шока, а све се десило искључиво на штету нас Срба, и ми смо као народ,нација и друштво, константно у латентном шоку од распада бивше Yуге,  – не дају нам да се опустимо и живимо нормално, већ кад год затреба они нас шокирају (светски медији, ДОС тоталитарни медији и странке, НВО,прорежимски аналитичари…итд) не би ли разбили Србију тотално,дезинтегрисали је и распарчали.О томе ће бити речи нешто касније.

Naomi Klein

Naomi Klein

Наоми Клајн је то лепо и бриљантно уочила, и схватила да је доктрина шока „тајни код“ по коме су се одигравале све битније промене у свету, када се у разним државама уводила неолиберарна идеологија тзв „слободног тржишта“, где нема никакве слободе, већ има само места за најјаче корпорација, а економија дотичних земаља се уништавала, нестајале су заштитне мере за домаћу производњу, јер корпорације не желе конкуренцију, оне је уништавају,само најјачи опстају. После се намерно урушене фирме приватизују, домаће политичке лопурде узимају провизију, а права реч за то је се мито,ето то је то: „слободно тржиште“…

Но, да кренемо од почетка, да разјаснимо неке ствари. Шта је у ствари доктрина шока…?

Научници су у Америци у прошлом веку око 1940 године развили револуционарну методу лечења менталних болести путем електро шокова. Путем тих електро-шокова мозак болесника се чисти, брише од нежељених садржаја и даје им се нада и шанса за нови почетак.

То је касније уочила ЦИА и око 1950 год. почела је да експериментише и примењује нехуману терапију, терапиј психичког шокирања заробљеника и затвореника. У тим експериментима људи се шокирају како био се довели у стање послушности. На основу тих експеримената ЦИА је урадила и тајни приручник за однос са заробљеницима како би их што пре сломили, а те методе можете видети и на видео клипу који сам горе дао.

Ствар је у томе да се путем тих шокова човек редукује и доведе у стање детета,послушног детета. Тада,након употребе шокова, настаје празнина у сећању особе,ум се испразни, то може потрајати одређени период,или бити врло кратлог трајања, али и то је довољно да се особа услед дејства тог шока доведе у стање много веће отворености за притиске и сугестије, пре него што је била у шоку,цела поента и суштина те технике је у томе.

Е, сад, ствар је у томе што су се неки досетили да ова техника може деловати и на читава друштва. Тако се применом ове технике може исценирати нека колективна траума (ми смо најбољи пример), рат, терористички напад. Тада се та друштва,народи и људи доводе у стање шока,несигурности, тада су људи отворени и пријемчиви да буду послушни својим лидерима спасиоцима, који ће их заштитити и дати им неку сигурност.

Потом, на сцени ступа најутицајнији економиста и интелектуалац у капиталистичким земљама, Милтон Фридман. Он је пропагирао неку врсту тржишног радикализма, био је саветник Маргарет Тачер,Регана, Буша и других државника. По Фридману,  профит и тржиште треба да прожме сваки аспект људског друштва, а једина улога државе по њему је да штити границе и уговоре, све остало треба препустити логици тржишта, з дравствену заштиту, школе па и војску , итд…. и све у том правцу. Он се залагао за укидање институција владе, која би,што им је и улога, шитиле заштитним мерам грађанство од прогресивне тржишно-профитне визије друштва, јер све по Фридману треба подредити слободном тржишту,ништа ту не сме да кочи то.

Наравно, те радикалне мере би биле непопуларне и неприхваћене код обичног света, јер њихова примена би уносила велику несигурност,губитак радних места, незапосленост, укидање заштитних мера и механизама и тада би од живота настао хаос, био би неподношљив.

Наравно, Фридман све то схвата, у нормалним условима живота у некој држави,  такве радикалне мере се не би могле донети,али почео је да схвата суштину моћи технике шока коју је почео да примењује са својим следбеницима.

Цела идеја доктрине шока по ЦИА истраживањима је та,  да кад особу доведете у стање шока, касније, треба да онемогућите ту особу да се релаксира, да се опорави од шока, већ кад затреба, ви је поново шокирате…

Фридман је укапирао да ову технику шока на основу ЦИА истраживања, када после њене примене затвореници постају пријемчиви и отворени више него иначе за било какав притисак и сугестију, да се те технике могу успешно примењивати на читава друштва, државе,а све у циљу да се у целом свету, на глобалном нивоу уведу радикалне мере капиталистичко тржишно-профитне визије света.

Фридман је тако саветовао политичарима да се одмах после неке кризе у друштвима и државама, почну да спроводе те радикалне тржишне мере, док су људи још у шоку,пре него што схвате шта им се десило,шта их је снашло. Тај метод је назван „екомомска шок терапија“, а Наоми је то назвала доктрина шока.

Да сад мало направим дигресију на наше „реформаторе“…

  • Сећате се када је Ђинђић нашој руинираној привреди,економији и услед санкција и беспослице изнуреном и осиромашеном народу, наметнуо економску шок терапију,а само нам је још то требало после толико исцрпљивања,санкција, бомбардовања. А главно гесло му је било ово „Оперишемо без анестезије! Ко сарађује,преживеће !“. Када је видео да се мало з****о, јер „његови пријатељи“, који су му обећали лову да попуни буџет да би могао да спроводи ту политику,нису му је слали,већ су га лагали и давали празна обећања.
    А кажу „био је визионар“.
    Па какав је то визионар који већ спроводи политику шок терапије, а нема у будзету средстава за то, већ то спроводи рачунајући паралелно да ће му у медувремену стићи обећана лова, па кад види да не стиже, он визионарски закључи да је погрешио, да су га за****** „његови пријатељи“.
    Зар је то визионар?
    Где је ту одговорност за народ и за свој рад?
    Зашто није слушао паметније од себе у економиј?
    Па,имао је каризму, од ње није видео ништа.
    Није слушао оне који су му лепо причали да се окружио идиотима, и да ће политиком шок терапије и радикалним мерама слободног тржишта уништити ионако оронулу домаћу привреду, да ће се створити још већа незапосленост, беда хаос.

А сада да обрадимо два примера примене шок доктрине,један је за Америку, а један за распад бивше Југославије.

Да би припремили своју земљу за радикалне мере повећања војног бужета ради својих империјалних похода на земље чији су ресурси и богатства „Амерички национални интереси“, као и да обезбеде позиција за своје моћне корпорације и њихво „слободно тржиште“,  да порушену земљу обнове,исти руше,исти граде, … владари планете су морали да исценирају неки радикални шок,да доведу своје друштво у стању шока и несигурности,како би грађани тада послушно одобравали радикалне потезе својих лидера спасиооца.

Иценирани терористички акт, чувени 09.11.2001 био је идеално решење. То је био највећи шок који је икада доживео свет и Америка! Одмах после тог трагичног догађаја, без темељне истраге, оптужени су Арапи као извршиоци,све је органозовао Бим Ладен.Одмах су објавили да је у боингу била група од 19 арапа терориста који су били наводно извршиоци, дали су и њихове фотографије,и наравно,били су мртви, пошто нико није преживео катастрофу. Али, после извесног времена, 7-8 Арапа са већ објављених фотографија, јавило се да су живи и здрави, а требали су ето да буду мртви, пошто су „терористи-извршиоци“.

Толико је било тих интернет презентација целог догађаја, јер су покупљени преко интернета снимци СНН-а о том догађају, који су на детаљан и аргументован начин доказали да нема шансе да су то урадили Арапи, и да је то уствари урадио неко други, неко ко управља катастрофичним догађајима.

А Буш и компанија више не верују ни себи када и даље тврде да су то урадили Арапи, јер делује тако несигурно и бледуњаво када их новинари питају да објасне неке чудне ствари.Одговоре кратко,са киселом фацом, и више нема питања,одмах оду негде.

А до дан данас имају само један „доказ“ да је то организовао Бин Ладен, а то је неки аматерски снимак…!?.

Баш валидан доказ… где наводно Бин Ладен у разговору са неким признаје да је он организовао 09.11.2001. Међутим, када се види тај снимак,када се упореде слике правог Бин Ладена и тог на снимку, види се да тај наводни Бин Ладен на снимку није прави, то се јасно види на овом линку где се то анализирало. Но, најубедељивији доказ да је све фарса око 09/11 је Напад на Пентагон (овде скини видео клип, има 3 мб. | прво кликни десним кликом на линк, па онда левим кликом на „саве линк ас“,  да би скинуо видео клип) који су Амери сами презентовали. Погледајте то, и све ће вам бити јасно, али само под условом да размишљате својим главом, а ако сте леминг, или зомби, онда нећете веровати својим очима, већ ћете слепо понављати „званичну истину“ са медија, да је то теорија завере.

После овог исценираног и трагичног терористичког акта, Амери су константно били у шоку, и тај шок их је дуго држао. После ове припреме, следила је инвазија на Авганистан, да се обрачунају са терористима.

Америчка влада је после тог трагичног догађаја увела неке радикалне законе који крше неке елементарне слободе Американаца, као нека превентива против тероризма. Рецимо, један од тих закона је и закон који је донео председник Буш „Patriot Act i Military Comissions Act“ Већ пар година, дакле, било којем Американцу може бити претражен стан без судског налога и он може бити задржан више од годину дана у притвору без икакве оптужбе или доказа. Може бити легално мучен – и то све под недоказаном већ само номиналном сумњом да је ”терорист”.”

И на крају да обратимо пажњу на наш случај,на распад бивше Југославије која је разбијена од стране Американаца и њихових савезника класичном методом доктрине шока.

Сетимо се само како је све почело, прво је ишла медијска припрема светске јавности за будуће пројектоване догађаје,где су се унапред знали ко су „зли“, а ко „добри“ момци, ко су  „агресори“, а ко „жртве“. Нама Србима је била резервисана улога „агресора“ и „злих момака“. У почетку је све то било умерено, али се тенденциозно стављао нагласак да су Срби одговорни за све, све смо ми започели, али када се исценирао први медијски шок зван „Улица Мишкин“ где су страдали недужни цивили, све је одмах без икакве истраге преписано Србима, Срби су починили тај масакр, Срби су злочинци,кољачи, крвници који „једу живу децу“, и светски медији су то оркестрирано јављали, свет је био шокиран: „па шта раде ти Срби дивљаци…!“, а и било је чудно да су камере одмах биле на лицу места тог догађаја, чак и пре тог масакра по касније утврђеним чињеницама.

Било је и других извештаја од званичног особља УН-а, а то је да је по балистичкој анализи утврђено да путања одакле је дошла граната никако није могла да дође са Српске стране, с’обзиром да се знао распоред Српских и Муслиманско-Хрватских формација, али то није било по вољи и сценарију креатора унапред фингираног догађаја, где се унапред знало да су Срби то починили.

Југославији је било потребно донети санкције, и да би се то оправдало,светска јавност је требала бити шокирана, и тако, увели су нам санкције. По истим принципима доктрине шока десили су се и следећи догађаји:

  1. Сребреница-наводни геноцид Срба над Муслиманима да би се оправдала НАТО интервенција на страни Муслимана, а против Срба. Тада је НАТО уједно и легализовао своје акције ван својих Статутних ингеренција, јер:

    По члану 5 Северноатланског уговора НАТО је искључиво одбрамбени савез и има обавезу да само у случају напада споља на једну од чланица савеза, пружи заштиту

    Овде су се легализовали као нека „морална сила“ која има право да кад хоће , и где хоће,… „утерује правду“. Овде на мом блогу имате све потребне чланке да сагледате шта се заиста догодило у Сребреници…

  2. Рачак – медијска лаж и шок за свет! Срби су одмах били оптужени за „масакр цивила“, без истраге. Сада се зна да су то били лешеви шиптарских терориста са којима је вођена борба. Али, ни то није било по вољи владара света и сценариста медијских лажи у шокирању светске јавности, јер требало је оправдатии нелегалну агресију на Југославију и бомбардовање,јер:“ Срби су злочинци, крвници, дивљаци, силују, убијају цивиле…“

Сећате се како су нас тада сви светски медији невиђено и стравично оркестрирано сатанизовали. Постигнут је циљ, путем доктрине шока преко медија, публика је била шокирана и зато је мирно посматрала директне преносе НАТО злочина и агресије над Србијом, само су ретки Светски интелектуалци попут нобеловца, Британца Харолда Пинтера рекли праву истину о НАТО агресији над Србијом. Хвала му на томе,јер сама спознаја да на Свету још постоје такви људи много значи.

Сада нам остаје само да утврдимо како ДОС странке са својим лидерима преварантима манипулишу нама помоћу доктрине шока, јер ми смо у латентном шоку који они нон-стоп „подгрејавају“ кад затреба.

Људи виде да су то домаће окупационе снаге у служби разарајућег капитализма,виде да живимо још лошије него пре Милошевића, јер од Прокламованих завештаних обећања у Уговору са народом који је ДОС пунудио грађанима на „потпишу“ 24.Септембра 2000., када су били избори после пада Милошевића. То су прокламовали 24.08.2000, а обраду тога уговора, односно да ли је ишта испуњено од прокламованих обећања имате и на мом блогу, где сам уз мој коментар пренео текст новинарке Милице Грабеж која пише за Бркићев ТАБЛОИД.

Наравно да ништа нису испунили,само лажу, а сада да би опстали на власт направли су коалицију са СПС-ом против кога су се и борили,али сада је то „модерна“ странка са којом вреди сарађивати!? Па што је нису модернизовали одмах након петог Октобрта и да направе тада коалицију са њом,него сада када „тону“… ?

А и те патриотске странке, све неки фолиранти, једни су килави, а други трапави, што му дође исто, али кад и као такви дигну неки глас пред изборе у заштити наших највиталнијих државних,националних и економских интереса онда приучене ДОС – овце методом подстицања и „подгрејавања“ шока, који је латентно свих свих ових година и даље присутан у народу,манипулишу са изнуреним грађанима,јер довољно је само рећи:“ то је враћање на деведесете године“, „… знамо шта се тада догодило… “ и латентни шок изађе на површину свести, уђе несигурност у човека, тада се сети свега: санкција, бомбардовања… поколеба се и поново да глас против себе, да глас онима за које и сам види да су обичне барабе и преваранти, „за сваки случај“, да се можда поново не деси „оно…“…

Те ДОС „пит-бул“ кампање где само „режу“ и пљују противничку страну, а народ шокирају деведесетим годинама, подржава и оркестрирано светско јавно мњење,са нешто другачијим речима, па кажу…ако гласамо за „демократе“, обезбеђен нам је просперитет, бољи живот и напредак, а ако гласамо за „оне“, е то је „враћање у порошлост и изолацију“.

ДОС и владари Планете су свесни да је све веће незадовољство и бес народа који увиђа да је преварен, понижен и намагарчен од петооктобарских „демократа“, и вероватно се сви они,укључујући и ДОС, и сами чуде колико је моћ шока да народ поново гласа за оне који их 8 година, понижавају, лажу, варају и пљачкају, то је заиста просто невероватно.

Народ после силних избора одмах види да се води иста деструктивна политика против највиталнијих интереса Српског народа, вероватно се и реши да на следећим изборима“окрене други лист“, али изгледа да смо ми најшокиранија нација на свету, када нас константно истим и похабаним „шок триковима“ натерају да стално гласамо против самих себе.

Да ли се можемо борити против манипулације доктрином шока…?

Наравно да можемо, само требанмо да будемо свесни како се то дешава, зашто се дешава,који су механизми тога, и сама та свесност биће нам довољна да када нам следећи пут кажу : „то је враћање у деведесете“, само махнемо руком и те менталне дрк****е пошаљемо заувек у историју,а  и не само у историју,већ и у затворе…!

Али лично не верујем да ће народ чекати следеће изборе да би изашо из стања шока, десиће се то и пре, јер изгледа да само бес и незадовољсво покреће овај народ да направи преокрете у својој историји, а садашњи бес и незадовољство је веће него када се рушио Милошевић…!

Nastupi Naomi Klajn

Наступи Наоми Клајн

How Economic Shock Therapy Backfired in Iraq (2005)

Снимак говора Наоми Клајн о примени шок терапије у случају Ирак, одржан у Oakland-u, California, 09.02.2005

Преузми аудио клип (8.73 мб. 50:52 minuta)

Видео снимци са наступима Наоми Клајн

Кликните на линкове да покренете презентације.

1.Naomi Klein vs. Alan Greenspan on Inequality
Преузми видео клип klip (7.5 мб. )

2.Frost Over The World – Naomi Klein -14 Sep 07

3.Real Time with Bill Maher
Преузми видео клип (13.4 мб.)

4.Naomi Klein: Disaster Capitalism

Преузми видео клип (20 мб. )

5. No Logo:Brands, Globalization & Resistance

Преузми видео клип (6.8 мб.)

Разгледајте сајт Наоми Клајн

Home|The Book|Excerpt|Where to Buy|Reviews|Tour|Resources|Photos|

П.С.  Ако има неког ентузијасте да преведе са енглеског ове наступе Наоми Клајн,и пошаље ми текст,био бих му захвалан, јер би тако урадио титлове на Српском. Ја сам разумеро све ове говоре,без обзира што око 20 % речи нисам разумео тачно шта значе, али то ми је било довољно да из контекста говора схватим целину. Међутим, за титл ми требају прецизни преводи за све речи. За аудио клип могла би се урадити паралелна синхронизација говора, тиши глас да буде Наомин, а јачи преводиочев.

 

Манипулација свешћу


Најгора ствар на овоме свету је манипулација људском свешћу ,а такве манипулаторе сматрам за најштетнијие људе за човека и читаво човечанство!

Манипулативна психологија и манипулација људима је права наука,суптилна и са тачно одређеним законитостима и механизмима.Неко може годинама да буде изманипулисан,а да тога и није свестан,јер кажем… све је тако суптилно,јер само одређеним тоналитетом и бојом гласа у изговору и говору, можете од човека направити „своју играчку“,а да он мисли да је „свој“.

Најтежа ствар у манипулацији људима је та,да када којим случајем или „чудом“ откријеш да је неко рецимо двадесетак година манипулисао тобом,да те је искоришћавао,да си био „играчка“ у рукама мајстора који је скренуо твој живот у штетном правцу по тебе,…тада дође тешко разочарење,бол,туга,чемер и јад,јер како ћеш да вратиш живот 20 година уназад и да живиш неки нови живот,неки нови почетак и да очекујеш неки бољитак,јер то напросто није могуће,живот тече даље,он само иде напред,не тапка у месту,не враћа се уназад,а теби преостаје да живиш са тим болом и тешкоћама,сав понижен у сазнању да си био обична „лутка“ у рукама манипулатора.

Проф. Др Сергеј Георгијевич Кара-Мурз

Проф. Др Сергеј Георгијевич Кара-Мурзa

Има људи који се суоче храбро са тим болом и комплетно трансформишу своју енергију у позитивном и креативном правцу,али по мени њих има врло,врло мало,јер за тај преображај треба воља,снага и знање;- како да се превазиђе и трансформише тај бол.

Сигуран сам да вам ова књига може дати много знања о манипулацији,јер понекад је довољно и само бити свестан техника манипулације,суптилних трикова,заправо то је први корак,бити свестан тога,тада брзо уочиш када неко крене да манипулише са тробом.

Постоје и оне површне,примитивне манипулације,тако „излизане“, видљиве и уочљиве,али када их ко папагај понављаш оне дају резултате.

То раде и наше издресиране ДОС-овце које као да су хипнотисане понављају једну од својих мантри : „Европска Унија је услов свих услова…“ што све делује болесно,смешно и јадно,понекад и даје резултата,али кад претераш и ко навијени лудак не умеш да станеш,већ само трабуњаш,трабуњаш,то обично изазива супротни ефекат,јер видиш да земљу воде идиоти,багра, и све прелази у гађење код људи,уместо манипулације,изазиваш бес код људи према себи.

Тај бес људи према петооктобарцима,ДОС-овцама и њиховим излизаним мантрама за испирање мозгова,је свакога дана све већи и већи,тај бес ће веома убрзо покренути народ да узме судбину у своје руке,јер све ове странке играју манипулативну игру:“подела плена“ , само им је реторика наравно другачија,различита…

Цитираћу почетни део књиге,а делове из књиге можете прочитати и са овог линка:

http://www.srpskapolitika.com/intervjui/latinica/022.html

……

Вјерују
(књигу је самопрегорним радом превела госпођа Сава Росић)

Ja, Сергеј Георгијевич Кара-Мурза, рођен 1939. године, Рус, по образовању сам хемичар (доктор хемијских наука), али се од 1968. године бавим методологијом науке, а потом и системском анализом.

Док смо имали поуздану државу, као и претежна већина нисам ни покушавао да појмим наш живот, задовољавајући се философским сурогатом који је наше, у суштини још сељачко друштво нетачно објашњавао. Наша истинска културна начела држала су нас и под љуском идеологије, јер је била потпорањ совјетске државе. Али, то нас је скупо коштало – ништа нисмо схватили када су се „другови“ латили пиљења тог потпорња. Допустили смо разарање совјетског уређења – нашег животног устројства. Сада се извлачимо испод рушевина, израњављени. И пре свега морамо „обновити главу“.

Мене совјстско уређење подсећа на породицу у којој су роди- тељи имали врло тешко детињство и читавог живота напорно радили. Па желе да им се синчић наужива животних радости. Али, мањка им културе и духовне снаге да би синчића васпитали без помоћи спон- таног васпитача каквим могу послужити невоља и немаштина – те он израсте у свињу и на крају крајева избаци старце из куће. Јер, они који су преживели рат управо су тако васпитали садашњи млади нараштај. Та, наша омладина негде дубоко у себи мора схватати да су све њихове кожне јакне и видео-уређаји – комад хлеба истргнут старцима из уста. Страшно ми је жао тих младића и девојака палих у искушење, чекају их велике невоље, а кривица је умногоме на мом поколењу.

Део кривице ћемо скинути ако појмимо дешавања, оставивши омладини макар нешто повезаних сазнања. Поставши жртве разарања, дужни смо да се уздигнемо изнад бола и гнева, да постанемо и лето- писци и пророци. У сваком чину разарања види се целина – они идеали и интереси којима се рушиоци руководе. Виде се и узроци слабости жртава. Изблиза сам посматрао настајање, оправдавање и остваривање програма за разарање совјетске науке.

Наша је наука – јединствена културна и духовна појава, тешко објашњива. Слична појави као што је Пушкин. Демократска елита посматра њену агонију с лоше прикривеним задовољством, као раз- мажено дете смрт мачета кад га измрцвари. Без икаквог узвика сажа- љења или бола. Стално о томе размшљам, тражим објашњење. Понекад ми се чак учини да се из нашег народа издвојио известан његов део који је физиолошки унеколико другачије устројен. Као кад би се у политички покрет удружили, рецимо, хомосексуалци. Можда они и имају разлога да се љуте на остали део народа, али би било страшно да тотално преузму власт и покушају да све нас приморају на живот по њиховим начелима.

Међутим, наука је појединост. Радило се и ради се о слому цизилизаније у целини, о замени свих њених начела, врсте привреде и међуљудских односа. Није једноставно повезати у систем све што видимо. Морамо се учити.

О себи могу рећи да се трудим да што више читам, бирајући ауторе трију категорија: оне који су осмислили западно друштво што нам се као узор нуди; оне који су схватили и одбацили евроцентризам и цене разноврсност цивилизација; оне који су доживели тешке кризе и болести друштва и лично посматрали распад начела. Из свега што сам прочитао могу извући закључак: интелектуални тим „архитеката“ перестројке свесно се послужио преваром колосалних размера. Просто ме запрепашћује тај корак људи од науке, то је сасвим нечувена појава.

Друго што се трудим да радим је то да се до најситнијих поје- диности присетим свог живота, а нарочито детињства, рата. Све се сада види у другачијем светлу, пуни новим смислом. И када данас видим уметнике и академике огорчене, увређене на земљу и народ, као да им је нешто закинуто, запањен сам – да ли они уопште живе? Или само израчунавају губитке? И чини ми се да ти људи, окусивши западни однос премa свету, нису успели да с тим изађу па крај, иису га „пробавили“ већ се разболели. Желео бих да им помогнем. Али, како то учинити кад се осећају победницима?
(Увод у зборник „Опет питања вођама’)

Манипулација свешћу „Сергеја Кара-Мурзе

или

упутство за одбрану од неолибералне идеологије

Откривање праве истине о великој победи заговорника идео- логије Новог светског поретка и стварним узроцима слома бившег Совјетског Савеза – кључна је тема ове изузетно вредне философско- социолошке расправе. Сергеј Георгијевич Кара-Мурза пажљиво и са пуно смисла за објашњавање свих битних појединости проблема о коме пише, наводи да тријумф западне неолибералне филозофије у његовој земљи значи да се Русија сада налази пред судбинском дилемом: Русија мора, како то опажа Кара-Мурза, или да прихвати нове поли- тичке, економске, културне, језичке и друге стандарде Запада (читај САД), или да попово гради механизме за одбрану од туђинске идео- логије и превласти.

Изузетна вредност ове књиге је у томе што Сергеј Кара-Мурза кроз практичне примере показује како се, упорном манипулацијом посредством јавних гласила (ТВ, радио, штампа) као и свих других бројних расположивих начина, врши „освајање“ мозгова људи и њихово свођење на пуку гомилу која слепо слуша наредбе своје псеудополи- тичке и остале елите.

Какви су изгледи људи да се супротставе тој поробљивачкој и неоимперијалној техници владања људима, народима, па и целим држа- вама? Сергеј Кара-Мурза као одговор нуди низ добрих савета како да сваки појединац препозна активност својих унутрашљих и спољних мапипулатора и остане „биће по себи“, што значи човек који мисли сопственом главом.

Ово је књигa чији се редови читају жељно и нестрпљиво, као да се ради о занимљивој крими-причи. У њој се на необичан и крајње отворен начин указује какав заправо удес чека житеље наше планете, ма где они живели, уколико прихвате да постоје у друштву без исто- ријског памћења и дозволе да њихова свест постане само прости при- кључак „централне намети“.

Сергеј Кара-Мурза је, иначе, у својим луцидним запажањима социјално-економских промена у савременом свету веома вешто кори- стио изванредно познавање природних и друштвених наука, јер је осим доктората у хемији успео да задобије и подједнако високо научно знање у историјској науци.

Уколико се прихвати као истинит закључак лекара да је у откри- вању сваке болести пола успеха гарантовано добром дијагнозом обо- љења, тада је Сергеј Кара-Мурза својом „Манипулацијом свешћу“ то учинио откривањем смртоносног вируса који, кроз ужасавајуће обез- вређивање свих основних човекових вредности, прети да расточи и на крају уништи људску цивилизацију.

Недељко Којић

Увод

Сведоци смо и учесници догађаја космичких размера. Наочи- глед једног поколења Русија је успешно поткопана и, могуће, скршена. Та огромна цивилизација је десет векова повезивала и уравнотежа- вала два главна блока људског света – Запад и Исток. После првог удара у XX веку Русија је, овога пута у облику СССР, васпоставила своје главне црте, изнова стекла своје лице (истина, умивши се крвљу). Али, остао је вирус у њеном организму, болест је пронашла нове рањиве тачке, криза је очито била знатно тежа. Заљуљао се и почео осипати један од ослонаца читавог живота људске заједнице. У пере- стројку се с нарастајућим ужасом увлачи читав свет.

По свему се види да ће смутња потрајати дуго, и тек нас очекују невероватне догодовштине. Унеколико преиначивши чувену Хрушчовљеву фразу* , можемо рећи: «Садашње поколење совјетских људи неће се досађивати све до саме смрти». И, за разлику од пред- виђања Никите Сергејевича, та прогноза ће се, изгледа, остварити. Тим пре што се живот уз такву разоноду убрзано скраћује.

Да се приликом свођења рачуна са животом не бисмо несносно стидели учињених глупости, не би било згорег да поразмислимо: шта се то десило? Како то да смо хтели онако како је најбоље, а испало нам не као и обично, већ како ни у најстрашнијем сну нисмо сањали. Јер, све се досад штедише банке «Чара» један другоме жале: «Будим се с надом: све је то био сан. Немогуће да сам ја, толико паметан и лукав, своју уштеђевину однео и дао преварантима. Добровољно!». Не, све то није сан. Па и «Чара» је ситница. Тачније, није ситница, већ она кап воде у којој се одразила сва ова перестројка, реформа, демократија и све што је мађионичар још под шеширом имао.

Мислим да су се страсти већ помало стишале тако да можемо сви заједно поразмислити – исплати се па макар се и смејали (покаткад живчано, али више не хистерично). Како жртве наше епохалне пре-

*«Садашње поколење совјетских људи живеће у комунизму» (прим.прев.).

варанције, тако и они који су њоме, чини им се, успели да се окористе. Такви постоје, премда их је све мање. А и не воли човек да испадне тикван, па се кочопери – ја сам сада банкар, а ја менаџер.

Можда ће наше разматрање још и нама самима помоћи у нашем животу, а свакако ће помоћи нашој деци – она ће бити принуђена да кусају попару. Па и за историју, за потомке бих желео да оставим сведочанства очевидаца с барем некаквим покушајима разабирања смисла. Јер, овако, данас читамо разне верзије о томе шта се то Русима почетком XVII века десило, а тешко нам је да схватимо. Шта то беше Смутња? Зашто су поверовали лоповима и кукавним пробисветима, и чак их на руски престо довели? Зашто су војводе све један другог претичући похитале да предају градове ништавним снагама зачуђених пустолова, док су козаци похрлили у пљачку руских градова?

Ми смо, ceм тога, већином неверници (свећице и крстићи – то није баш оно право), али већину копка тајна помисао: та мораћемо положити рачуне нашим мртвима. Питаће ме отац који се није вратио из рата: «Шта сте то тамо измудровали? Објасни, овде сви само нага- ђамо, никако да схватимо». Јер, морамо се припремити, не можемо нашим прецима. тутнути под нос Горбачовљев говор: ето, као, овим смо се истинама занели. А они нису имали ново мишљење, већ здраво.

Па почнимо онда да полако одмотавамо нит, реконструишући у сећању историју, да бисмо схватили: каквим су нас то чудотворним средствима убедили да учинимо све оно што смо учинили. Јер, попри- лично смо набрљекали, и то без икаквог штапа и колача – с ентузи- јазмом па чак н одушевљењем. Понеко је сад паметан кад је касно. Неки се чак хвале: знао сам! упозоравао сам! Такви људи не мењају општу, слику.

Као прво, таквих паметних је било врло мало. Прочитајте макар наступе Лигачова, нашег конзервативног мргуда. Једно те исто, само мало другачије упаковано. А понеки су упозоравали наизглед исправно, али у таквом намерно накарадном облику, као да су њихова упозорења писана у ресору А.Н. Јаковљева. Присетимо се макар писма Нине Андрејеве. Наравно, писала је она сама и то искрено, док је ресор А.Н. Јаковљева само одабирао такве бисере и «омашком» пуштао у штампу.

Најзад, у сваком људском друштву (па чак и у сваком стаду) постоји известан број урођених бунтовника, природних дисидената.

Они увек гунђају и противрече. Узмите макар Солжењицина. Ретко коме је пошло за руком да толико допринесе уништавању совјетског уређења. Најзад су га уништили, све учинили како је он молио – а он опет незадовољан. Не, само ви убијте, али тако да буде лепо. Да покојник буде румен и насмешен. Мислим да се такви вечити незадовољници не могу узимати за сведочанство постојаности нашег националног разума.

Дакле, прихватимо као чињеницу: известан утицајан и орга- низован део човечанства (у који је примљен и понеки наш земљак) некако је постигао да наше друштво у целини, скоро 300 милиона људи, не рачунајући «савезнике», активно делује по програму који доноси огромну добит тој скупини и огромну штету нама самима. Данас, када је важан ступањ тог програма завршен а исход очигледан, то заиста можемо прихватите као чињеницу и више се на томе не задр- жавати. Губици и тековине су познати и очити, израчунати и обнаро- довани у светском књиговодству, буквално написани на њушкама сретних политичара.

Ма шта рекли скептици с касним паљењем, ако сматрамо да смо народ (то јест, јединствено тело с надиндивидуалним разумом) онда нам ваља признати да је наша народна мудрост из неког разлога затајила. Колективно смо гутали све мамце заредом док нас нису привели удици и извукли на палубу за комадање. Истина, и дан-данас има таквих који, већ лежећи на тој палуби, вичу: «Ја сам то хтео и не могу се одрећи принципа*! Живео друг Чубајс!». Али, такви су танане природе, њих поготово жалим.

Дакле, хајде да разаберемо какав то беше мамац, како су га спремали и с каквим речима су нам њиме испред носа махали. Зато што се оно што су са нама учинили назива сувопарним термином: манипулација друштвеном свешћу. Том програму нема сличних у историји по размерама, трошковима, трајању и исходу. Током његове припреме и спровођења начињен је огроман број проналазака па чак и открића, прикупљена су нова важна сазнања о човеку и друштву, о информацијама и језику, о економији и екологији. Пре почетка одлучног деловања у Русији, изведени су «жестоки» (често изузетно крвави) експерименти над многим народима и стечена значајна сазнања о етнографији и антропологији. Свет се није променио само због слома
* Алузија на писмо Нине Андрејеве (прим.прев.).

СССР. Сама невидљива делатност на манипулисању друштвеном свешћу мноштва народа земљине кугле променила је изглед света и погодила практично сваког житеља планете. Поготово културни слој човечанства, читаоца и телевизијског гледаоца.

Успех манипулације свешћу народа СССР и пре свега руског народа (по Далсовим речима, «најнепокорнијег народа») опасно је завртео мозак политичарима-победницима и њиховим експертима. Данас је штампа пуна тријумфалних поклича о принципијелној могућ- ности потпуне контроле људског понашања, и то уз сасвим незнатне трошкове. С друге стране, многи који себе сматрају жртвама манипу- лације снуждено су поверовали у некакво тајно оружје КГБ-а или ЦИА-е (или заједничко), у некаква психотропна средства помоћу којих подли политичари људе «зомбирају». Јасно је да вера у мистичку снагу противника паралише вољу за отпором. Тако да «стварање» те вере (путем гласина, чланака, «раскринкавања» и «признања») само по себи представља важно средство манипулисања друштвеном свешћу.

Људи се, независно од своје идеологије и политичких склоности, деле на две врете. Једни сматрају да је човек у начелу велико дете и манипулација његовом свешћу (наравно, за његово сопствено добро) од стране просвећеног и мудрог владара – не само да је дозвољено већ и пожељно, «прогресивно» средство. На пример, многи стручњаци и философи сматрају да прелазак са принуде, поготово ако је уз при- мену насиља, на манипулацију свешћу, представља огроман корак у развоју човечанства.

Други сматрају да слобода човекове воље која претпоставља поседовање непомућеног разума и омогућава да се начини одговоран избор (макар и погрешан) – представља огромну вредност. Та кате- горија људи одбацује законитост и морално оправдање манипулисања свешћу. У крајњој линији, сматра да је физичко насиље мање погубно (ако не за индивидуу, оно за људски род) од «зомбирања», роботиза- ције људи.

Та два става условљена су људским вредностима, идеалима. Значи, узалудно је расправљати о томе који је од тих ставова исправ- неји и бољи. То је исто што и спорење око тога шта је важније – душа или тело. Рационално и чак логично можемо расправљати о томе какве ће последице по друштво и личност имати претварање овог или оног идеалног става у политичку доктрину. Утиче ли на човеков живот спровођење те доктрине линеарно – или тај утицај има критичне прагове. То јест, да ли је допуштена «манипулација у разумним гра- ницама» или њено прихватање као оправданог средства управљања значи прелазак у квалитативно другачије друштво.

Зато ћемо се у књизи која се читаоцу нуди само као основа, матрица за дијалог, потрудити да избегаемо оптужбе и оцењивање идеала. Говорићемо о делима – она се могу и требају оцењивати са становишта савести, пошто задиру у живот људи. Али је исто тако узалудно па чак и штетно скривати своја опредељења, та није ово агитпроп. Није потребно врбовати у своју веру, знатно је важније створити жариште дијалога у нашем поцепаном друштву. Зато ћу ипак упозорити да је књига написана са становишта неприхватања манипулације како друштвеном тако и личном свешћу. Уверен сам да човека на том путу, који, дабоме, обезбеђује удобност и комфор, чека невоља. Изнуривање битка и утрнуће читавог људског рода, укљу- чујући и касту жречева заселих за пулт машине за манипулације.

Али то је – нешто лично и о томе је боље читати код Досто јевског. Ми ћемо, пак, попричати о очигледним и опипљивим ства- рима – о оној технологији манипулисања свешћу која је у наше доба успостављена и примењена против «Совјета», против мене и мојих суграђана.

Део I

Шта је манипулација свешћу

Поглавље 1.

О чему се ради

Када човек који себе цени чује за манипулацију свешћу, помисли да је њега немогуће преварити. Он је индивидуа, слободни атом чове- чанства. Како на њега утицати? Јер, атом je атом, али се испоставило да je и атом могуће цепати, премда сама реч «атом» значи «недељив».

Ограничићемо предмет нашег разговора, идући од општег ка појединачном.

У свим представама о свету, почев од најархаичнијих митова, присутан је чин Стварања. Богови претварају Хаос у Космос – сређену целину чије су све честице повезане невидљивим нитима, струнама. Човек, прожет космичким осећањем, осећа јединство Битка, а себе сматра станаром огромног и велелепног дома.

Научна револуција, Коперник, Галилеј и Њутн срушили су представу о свету као складном Космосу, «открили» простор и «испра- вили» време. Међутим, идеја о међусобном утицају ствари је очувана – сада у виду механистичког детерминизма. Све је на свету скопчано, али не више чудесним струнама, већ као зупчаници у сату – законом гра- витације. Земља програмира понашање баченог камена.

«Бог се не коцка!» – тако гласи кредо механике, чак и најно- вијих њених верзија. Верование да је утицај једног тела на понашање другог сасвим тачан и недвосмислен долазило је до крајности. Лаплас је тврдио да када би му саопштили координате и импулс (масу, смер и брзину кретања) свих честица Васељене, он би могао израчунати стање света (свих његових честица) у сваком тренутку прошлости и будућ ности. Сада смо умногоме превазишли такав «крут» детерминизам, признајемо да је свет сложенији од механичке машине.

У смиреној свакодневици не обраћамо пажњу на међусобни утицај ствари у свету. Није нам ни на крај памети да се замислимо шта би било кад не би било на пример трења. Када се клин не би могао држати у дрвету, а навртку не бисмо могли притегнути на завртањ. Не чуди нас што се хрпа глатког, сипког зрневља, пошто мало одлежи, збије у врло чврсту целину. Но, добро де, зрневље, али чак се и зрнца песка, савршено тврда и глатка, у хрпи тако збију да се по њој може ходати. Али, потрупкајте по том песку, разорите слабо садејство зрнаца, и песак постаје сипкав као вода, у њему се може потонути.

Нашу пажњу не привлаче стања мировања, нити клин што штрчи из даске или мирно брдашце песка, већ ситуације слома уста- љеног система, промене («перестројке») његове структуре – катастрофе. Запањује нас што малецки, чак и најмањи поточић може подлокати огромну уставу. И тај је поточић у сваком случају недопустив пошто «покреће» ланчани, самоубрзавајући процес. Померивши једно зрнце песка, кап нешто проширује млаз воде. У нашу културу је ушла холанд ска прича о малом дечаку који је видео како кроз брану капље вода и прстом запушио рупицу. Посустајући, остао је у том положају све док га одрасли нису пронашли.

Када смо се упознали с атомском енергијом, људе је запањило то страшно испољавање граничног учинка. Ето, лежи сасвим инертан комад урана. Додаш му микроскопску честицу, макар један неутрон – и долази до атомске експлозије. Настала је критична маса у којој је садејство честица прешло праг иза кога следи ланчана реакција цепања језгара. Сећам се како су многи људи о томе размишљали и причали 1945. године када су Американци бацили атомске бомбе на Јапан и када је у новинама објављено популарно објашњење физике атомске експлозије.

Вероватно су још необичнији учинци прага код неатомских експлозија до којих долази услед хемијских реакција и нагомилане топлоте. У Хамбургу је на пристаништу експлодирала гомила азотног ђубрива, обично сасвим неексплозивног. Само зато што је гомила била превелика, слободни радикали у њој премашили су критичну величину и започели процесе које нико није очекивао. Н.Н. Семјонов је, истражујући разгранате ланчане реакције, извршио необичне огледе у које је дуго било немогуће поверовати. Он је открио да се паре фос фора у присуству кисеоника пале у уском опсегу притиска. И гле, у стакленој боци са смешом пара фосфора и кисеоника долазило је до паљења када би он отварао славину, пуштајући у боцу инертни гас аргон. Гас којим се могу гасити пожари! И обрнуто, горење је тренутно престајало када је у боцу са пламтећим гасом уводио чист кисеоник!

Чак и системи неорганске природе образују толико сложене комбинације и испољавају толико зачуђујуће и сложено понашање да метафоре почињеш узимати малтене озбиљно. Као да поседују памћење и мишљење. Ето, облаци плове, а понекад и брзо пролазе небом, дуго задржавајући свој необичан облик – распознатљив, понекад као извајан. Зашто се та дугачка избочина налик на лабудову шију не распада, чак и на ветру не расплињује? Јер, то je само измаглица од најситнијих капљица воде. Зашто је тако постојана равнотежа њиховог узајамног привлачења и одбијања? Зашто вихор танком сурлом блуди пољем, па онда селом, као да тражи нечију кућу с које треба да стргне кров? Јер, он се не распада, не дроби на хаотичне ударе ветра, чак и ако наиђе на велику препреку. Ево, растурио је гомилу дасака, изгледа да је готов, распао се. Не, гле, једно десет метара даље обновио је своју грађу, завртео се истом брзином и отумарао.

А у тим се неорганским системима садејство заправо своди само на пренос масе и енергије. Они у строгом смислу речи не могу примати и обрађивати информације. Ако, опет, пређемо у царство живе природе, видимо такву истанчаност и сложеност садејства «уче- сника» да нам само навика и спасоносно одсуство знатижеље омогу- ћавају да живимо и бавимо се својим стварима. Иначе бисмо само проматрали и размишљали. Чак и упознавање с најелементарнијим чином бележења, чувања и очитавања генетских информација буди религиозни осећај. Како је само такво чудо могло настати из некаквих случајних громуљица азотастих материја, некакве слузи, методом проба и пребирања? Зар је Васељена могла имати довољно времена за стварање тог механизма путем обичне еволуције? Прочитајте остатак овог уноса »

Највећа тајна – Дејвид Ајк


Аутор: Иван Антић

http://www.ivantic.net/

Преузми књигу.
David Icke: Највећа тајна (27 мб.)
Преузми текст:
Највећа тајна – интервју (150 кб.)
Преузми текстове:
1. Историја масона
Права историја темплара и масона, какву ниједан масон не жели да призна нити да зна.

2. сатанизам
Све о сатанистичким ритуалима жртвовања људи и деце који се масовно одигравају свуда у свету, од најраније историје до данас, врло детаљно, са свим именима људи и места, теоријом и праксом.

3. Где нестају сва та деца?

Једно од најшокантнијих поглавља „Највеће тајне“ Дејвида Ајка. Одговор на питање где нетрагом нестају сва та деца у свету.
Методи контроле ума од стране CIA и водећих људи Америке и Европе, темплара и масона. Сведочанство Кети О’Брајен, бившег роба (‘председничког модела’) која сведочи о сатанизму Буша и многих моћника (све сами масони и њихови господари). Имена, сведочанства и детаљи о пакленом наличју многих познатих личности. Логори за програмирање деце. Права природа тероризма.

Сведочанство жртве контроле ума Кети О’Брајен

Сатанистички ритуали под контролом CIA и FBI

Пред смрт, Гери Карадори је своју истрагу водио на два нивоа – вези са Вашингтоном и сатанизму. Сатанске активности нису биле новост у Небраски и околним државама Средњег запада. Још 1974 године нашироко се писало о сатанском култу чији су Чланови хватали стоку на испаши и вадили јој крв, коју су користили у сатанским ритуалима. Према сведочењу Пола Боначија, Лери Кинг је приступио сатанистичком култу крајем 1980 године. Боначи сведочи да га је Кинг одвео на састанак сатаниста и да је том приликом у ритуалу жртвован један дечак. Пошто су искасапили дечака, сви присутни (и Боначи с њима) су пили крв жртве помешану са урином и рецитовали:
„Сатана је наш бог и краљ. Царство мрака је дошло и даје снагу нама, твојим робовима.“
Да ово није плод Боначијеве маште, потврђује и интервју Кетлин Соренсен на „Хришћанској ТВ“, 1989 године. Њена сазнања су резултат разговора са девојчицама Нели и Кимберли Веб, које је преузела после хапшења Вебових због сексуалних злоупотреба усвојених девојчица. Из интервјуа је јасно да, сем сексуалних злоупотреба од најранијег детињства. паралелно иде и увођење деце у крваве сатанске ритуале. Све је повезано са претњама да ако икоме кажу нешто о ономе што су видели, биће следеће жртве ритуала! Ово има разорни утицај на дечију психу. Њихов живот се претвара у кошмар, већина њих завршавају на клиникама као психички оболеле личности. Како и да остану нормална када учествују у ритуалима где убадају жртве ножевима и у којима има канибализма, или се жртве поливају бензином, па их деца са свећама запале, а оно што преостане од скелета се самеље и разбаца како не би било физичких трагова убиства!

У октобру 1989 године, Кетлин Соренсен је погинула у саобраћајној несрећи. Бивши функционер FBI, Тед Гандерсон, који је истраживао околности ове несреће, тврди да је несрећа намерно изазвана и да је реч о убиству Соренсенове. Доктор Денсен Гербер, која је као психијатар испитала Пола Боначија, изјавила је пред истражним сенатским комитетом Небраске да Боначи има изузетну меморију, да не лаже и да је са изузетно много детаља описао сатанске ритуале, које иначе не би могао да измисли, већ је јасно да им је присуствовао. Ова тврдња угледне докторке, специјалисте за насиље над децом, имала је посебну тежину, јер је Боначи значајан део свог сведочења посветио пројекту Монарх.

Роботизовање деце

Боначи је испричао да је више пута воден у Вашингтон, једном чак и у Белу Кућу, где је лобиста по имену Крејг Спенс организовао забаве са малолетним мушким проституткама. Такође, споменуо је Мајкла Аквина и свог „командира“ Била Племонса из војне ваздухопловне базе „Ofut“, где се одвијао програм контроле ума који је имао разрађену методику и подпрограме (Master Programmer и Black master). Ови програми користили су ликове из дечије књиге „Чаробњак из Оза“, или Мики Мауса и бића из свемира, у која су се програмери прерушавали како би изазвали потпуну збрку у дечијој психи и осигурали програме од „проваљивања“, јер ко ће веровати деци да су их сексуално злоупотребљавали Мики Маус и ванземаљци.“
Прочитај цео текст »

%d bloggers like this: