Света наука


Аутор: against illusions

Доморадачко становништво Северне и Јужне Америке, Аустралије, Африке и многих мањих територијалних пространстава у додиру са европском »цивилизацијом« имало је два избора:

1. да се покори;
2. да буде истребљено.

У великој већини, људи су истребљивани. Довољна је информација да је слободан одстрел Абориџина у Аустралији био дозвољен чак до почетка 20. века. Вероватно би био и данас, да срести Абориџина на његовој земљи није постала сензација првог реда. О судбини северноамеричких Индијанаца излишно је говорити. Заправо, слободно можемо поставити питање: ко су уопште ти људи, где су они? Нема их.

Како је једна цивилизација уопште могла да поступа на такав начин? Хајдемо најпре да се осврнемо на неке антрополошке идеје које су се јавиле још пре заснивања ове науке, а паралелно са јављањем тих »идеја« трајало је истребљавање домородачког становништва на свим подручјима где се то могло. Да ли случајно?

За почетак овог текста, искористићемо дело »Други и ми« Цветана Тодорова, поглавље »Раса и расијализам«. Разликујмо расизам и расијализам. Расизам подразумева понашање, док је разијализам доктрина, која не мора подразумевати никакво понашање, већ само мишљење. Расиста би, дакле, био човек који мрзи припаднике друге расе и сходно томе предузима поступке против њих, док би расијалиста био човек који подржава идеју о различитости раса. Шта подразумева та расијалистичка идеја. Да бисмо препознали класични расијализам, он мора да задовољи пет поставки. То су:

  1. Постојање раса – људске групе поседују заједничке физичке одлике.
  2. Континуитет између физичког и моралног – расијалиста претпоставља да физичке разлике одражавају моралне. Илити, црнац може бити једино морално искварено биће из простог разлога што је црн.
  3. Колективизам – подразумева да понашање појединца зависи од тога којој групи (народу, раси) припада. Дакле, шта год сте сазнали о себи, или о некој другој особи – заборавите. Група условљава појединца и појединац нема ничег свог.
  4. Хијерархија – постојање хијерархије међу расама, где је, очекивано, раса којој припада човек који подржава идеју расијализма најбоља, најпаметнија, најлепша… Остале расе су ниже од његове.
  5. Политика заснована на расијализму – када окупимо претходне четири поставке, из њих следи пета, која налаже да се политика руководи према »здравом« разуму (»научном сазнању«), према чијим судовима ће остале »инфериорне« расе бити поробљене.

У суштини, расијализам је настао и постојао једино у Европи, тако да је цела прича о »оправданом« ниподаштавању и поробљавању других раса од стране белаца.

Жорж Бифон (18. век) је био један од најзначајнијих расијалиста, фактички, зачетник расијализма. Бифон је био познат као природњак (биолог); уживао је велики углед код интелектуалне елите у тадашњој Европи. У свом делу »Природна историја«, Бифон се позабавио расама. Наиме, Бифон је уверен да су све небеле расе – ниже расе. Снажан утицај Бифоновог дела огледа се у томе што је његово дело имало НАУЧНИ карактер. О каквој науци је овде реч?

Бифон најпре тврди да је људски род јединствен. Постоје разлике међу људима, али како је могуће да се различите расе укрштају, онда нужно следи закључак да расе припадају једној врсти. Дакле, сви људи потичу из једног рода. Друга заједничка ствар свих људи је радикална разлика у односу на сва остала жива бића, која се огледа у супериорнијем разуму. Тада овај аутор обрће причу и почиње да прича против онога од чега је пошао. Тако, следеће што Бифон тврди јесте да одсутво разума и говора и одсуство хијерархије је једна дистиктивна одлика животињског света. Што, заправо, значи да ако постоје друштва која не поседују хијерархију, та друштва не чине људи већ животиње. Ако људи нису способни да уоче хијерархију, односно да схвате да нису сви једнаки, онда су они асоцијални. »Сваки народ код којег нема ни реда, ни закона, ни владара, нити друштва у уобичајеном смислу, више је скупина варварских и независних људи, који се потчињавају само својим појединачним страстима, него што је та скупина народ« (Бифон, Природна историја). Термин »варварски« исто је што и »независни«, тј. асоцијални. Слободни људи су дивљаци, а не би били дивљаци само ако су спремни да себе ограниче правилима, законима и да им се потчине. Наравно, уз господара. Дакле, ако немате господара ви нисте човек. Шта ли је онда господар?

»Пошто у том делу америчког континента није затечен ниједан цивилизован народ, могли бисмо претпоставити да је бројност људи ту била исувише мала и да су те крајеве населили пре исувише кратког времена да би могли осетити потребу, а још мање вредности удруживања у заједницу.« Слаба насељеност је карактеристика недовољне развијености. Притом је слаба насељеност за Бифона очигледан доказ да ту не постоји цивилизација, од тога се и полази. Чврсти аргументи против индијанаца, нема шта! А погледајте следеће аргументе за разликовање нижих и виших раса:

»Персијанци, Турци и Мавари су постигли известан степен просвећености, али Арабљани (…) живе као Татари, без икаквог поретка, непросвећено, скоро ван заједница. (…) Њихове куће су ниске и примитивно грађене; земља им је лоше обрађена. (…) Чак им је и језик толико упрошћен да скоро сви говоре исто. Пошто поседују веома мали број идеја и број израза им је оскудан. (…) Сви су подједнако прости, сујеверни и затуцани.«

Опис народа северног Јапана:

»Они живе као дивљаци и хране се китовим месом и рибљим уљем« (замислите те простаке, једу рибље уље и китово месо, не схватајући да крем човечанства треба да једе друге врсте меса).

»Жене за своје украшавање нису измислиле никакво друго средство до да обрве и усне боје у плаво« (а по чему је супериорније бојење обрва у црно, а усана у црвено?).

»Мушкарцима је једино задовољство да иду лов на вукове, медведе и јелене и да лове китове« (док је лов на фазана и јаребице узвишенији?). Што се тиче Азијата »они имају мале свињске очи« (и због тога су инфериорнији, глупи, неразвијени…).

А обратите пажњу како Бифон једним зарезом сугерише да прихватимо његове вредносне судове: »Ти народи су веома црни, дивљи и сурови«. Ево једног сугирисања помоћу »такође«: »Разликујемо их од других по боји која је много црња, а такође и по томе што су глупљи и примитивнији«, или »људи су ту такође веома лепи и природно продуховљени« (ако нам се људи учине веома лепима, онда су они и природно продуховљени?).

И тако даље…

Зашто је ово за нас важно? Бифон је био научник, природњак на добром гласу. Овај човек је искористио свој ауторитет природњака да убеди људе како је ропство сасвим основана ствар! Многи су касније прихватили ову доктрину, и даље је разрађивали. Волтер је прокоментарисао следеће: »Није невероватно да су у жарким крајевима мајмуни потчинили девојке«. Мислим да је ово срамота и помислити, а камоли изговорити. Волтер је толико мрзео небеле расе да је чак прихватио идеју о полигенези људског рода, тј. да је човечанство настало на неколико различитих места земаљске кугле. Убеђеност европљана да су супериорнији од остатка света чврсто је била уврежена у »науци« до пред крај 19. века. Касније није више било ни потребе, јер је цела светска популација, осим Јапанаца, Арабљана, Кинеза и још неких индоевропских народа, поробљена или истребљена.

Због својих интереса, владари су се пред јавним мњењем правдали тобожњом науком како би легализовали поробљавање или истребљење, пре свих, црнаца, американаца и аустралијанаца. Наука (али и Црква са својим »мисионарима« (читај шпијунима, агентима)) је давала алиби за тај робовласничко-имеријалистички подухват. Да ли заиста мислите да је данас наука већином у другачијој функцији? Хуманизам и хуманост никада нису ни постојали, то је заблуда, прича за малу децу. Људима је обећавано да ће напретком науке и »прогресом« ускоро читаво човечанство уживати у изобиљу. Данас је очигледно да је то била лаж. И сутра ће бити. Расијализам не само што је био погубан за небеле расе, већ је у 20. веку био искоришћен за проливње велике количине крви (II Светски рат). Постоји ли могућност да је расијализам свесно »убачен« и »одржаван« обзиром да је неко од њега имао велике материјалне користи?

Говорећи о науци, морамо приметити да је научна тврдња тако конципирана да се у њу уопште не може сумњати, као коначна истина. Иако смо много пута били сведоци да наука »заказује«, ми и даље слепо верујемо научним тврдњама. Кључна реч је »верујемо«. Исто тако смо веровали да се Крсташки ратови воде у име Бога. Није ли манипулација масама инструментима Црквиног хришћанства једноставно замењена науком? Црква је пропагирала догму, данас то чини наука. Не видим битнију разлику. Цркви су биле довољне црквене школе и свештеници (као њени репрезентативни представници) у сваком месту, док су науци потребни медији и системи образовања. Суштина манипулације масама је остала иста, само се користе другачији инструменти. Мада, приметно је, да су профит и ефикасност корз манипулисање науком далеко већи и сигурнији. Црква је, за свој алиби, пропагирала некакав систем вредности, јер је претпостављала Христа и Бога, као моралне узоре. Наука је и последњи бедем одбране човекове од самога себе (морал) – избрисала.

Никола Тесла је говорио да је наука опасна ствар уколико није вођена вером у Бога. Претпоставимо да је вера у Бога за Теслу била пуко постојање квалитетног система вредности. Овај Теслин позив има тежину, ако ни због чега другог, само зато што га је он изговорио. Данас није потребно ово анализирати, јер је наука омогућила следеће ствари: атомску бомбу и бројна друга оружија, изузетно деструктивна, која омогућују убијање великог броја људи одједном; манипулацију путем масмедија којој се не види више ни почетак ни крај; фармацеутску индустрију (заједно са тзв. »званичном медицином«) која не лечи, већ има задатак да створи што већи профит кроз третирање болести (скупе терапије које не могу да излече, већ да одложе дејство болести), не кроз лечење јер онда неће имати коме да продаје своја срања; бројне материје и зрачења која директно нарушавају здравље људи, а о којима се ћути; загађеност планете; и још много, много других ствари због којих закључујем, верујем оправдано, да је наука човечанству нанела више штете него користи. А замислите: људи у науку уопште не сумњају!

Ипак, наука без медија не би имала оволику моћ коју данас има. Треба још рећи да наука није крива сама по себи што је злоупотребљена, али у већини случајева, она се финансира из нечијег џепа, дакле, неко улаже у њен развој. Онај који улаже очекује и профит. Уопште ме је страх да помислим који је крајњи циљ пројекта на француско-швајцарској граници у вези са изградњом оног џиновског акцелератора атома. Надам се да је циљ крајње тривијалан: да се организује одлив великих средстава за научна истраживања у нешто што само по себи неће донети никакву конкретну корист. Надам се да је тако.

Наука и њена знања су данас до крајности злоупотребљена и тога морамо бити свесни сваког момента, нарочито када сазнајемо нове »научне тврдње«, или се о старима »много прича« ових дана.

Објављено у Друштво. Ознаке: , , , , . Leave a Comment »
%d bloggers like this: