Мајкл Паренти, агресија САД на Југославију, синхронизација говора на Србском


Док не урадим титл на Српском за видео снимак Парентијевог говора из Сијетла кога сам објавио овде, послушајте синхронизацију Парентијевог говора на Српском коју су за мој блог урадили наши људи из Америке.
У позадини, али тише, иде глас Мајкла Парентија, а упоредо али јаче иде синхронизација на Српском. Аудио клип је у популарном „mp3“ формату, има 13.2 megabajta.

Да вас подсетим, Паренти у овом говору у Сијетлу 16.05.1999 у великом делу говори и о агресији Америка на Југославију и у потпуности разобличава Америчку империјалистичку политику, политику двоструких аршина када се ради о грађанском рату у Југославији из 1999.

Сви се сећамо тог времена, и ми Срби смо малте не били криви и што нас убијају.

У свом комплексном и бриљантном говору Паренти у потпуности разобличава империјалистичку и неправедну политику Америке и запада кроз дуги низ година према многим народима на свим континентима, а све по принципу јефтиног холивудског сценарија „добрих“ и „лоших“ момака, где су улоге унапред одређене, и на крају долази „праведни“ НАТО да у својим „хуманитарним“ интервенцијама коначно победи „зле“ момке и њихове народе „демократизује“.

Успут вам поруше све живо у држави, „часте“ вас мало разним пројектилчићима са својих залиха, па затим мало и са пројектилчићима са „зачином“ осиромашеног уранијума, и на крају вас у потпуности „цивилизирају“, јер немају они времена од силне ужурбане „праведности“ да се бакћу са међународним правом и законима, после ће они то да прелистају, па ако за 10 година признају да су кршили законе, цинично ће вам објашњавати да су имали лажне информације од својих служби, а нису имали времена да све то проверавају, јер „правда не може да чека“.

parenti

Синхронизација Парентијевог говора на Српском

Скини аудио клип у мп3 формату (13.2 mb.)

Мајкл Паренти – агресија САД на Југославију!


Ово је бриљантан говор бриљантног Америчког интелектуалца и антиглобалисте Мајкла Парентија ( Michael Parenti) о бруталној и некажњеној агресији САД на Југославију. Има ту и других ствари и чињеница о некажњеном терору Америке над другим земљама, много тога значајног што би људи у Србију требали да чују, а то је да нисмо сами, има и Запад поштене и часне интелектуалце који су на страни правде и истине, који раскринкавају прљаве лажи и пропаганду контролисаних светских медија о нама, који осуђују бруталну силу САД која исценира ратове где жели и како жели, јер њихова главна индустрија, која им само одлаже пропадање, је ратна индустрија. Ја сам овај говор , гледајући га 3-4 пута, схватио, али ипак не могу због недовољно перфектног познавања Енглеског језика да урадим титл на Српском.

Зато бих замолио неког ко одлично познаје Енглески језик, да ми помогне и пошаље комплетан превод ове видео презентације.

Крајње је време људи да се на добровољној бази удружимо и волонтерски радиму у своју корист, у корист Србије, на пропаганди за нашу ствар, за истину о нама, не може све да ради један човек, сам, овде је потребан тимски рад…!
Све друге Нације раде на превођењу видео кипова са You Tube који иду њима у прилог, а ми спавамо…докле људи?

Крајње је време да се организујемо, да образујемо и информишемо наше људе, да знају да нисмо сами, да је светска поштена интелектуална елита са нама…!

TalkingStickTV – Michael Parenti – The U.S. War on Yugoslavia

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Последице НАТО бомбардовања Србије!


На десетогодишњици НАТО бомбардовања прoф. др Светозар Радишић био је гост на телевизији “АС“ у емисији “Гост са поводом“, а водитељ емисије била је Ивана Јелић. Са тог Радишићевог гопстовања издвојено је неколико видео презентација које су постављене на Радишићевом Ју Тубе налогу, где можете погледати све његове досадашењ видео презентације, што се може видети на доњем линку:

http://www.youtube.com/profile?user=sergiox69x&view=videos

Ја ћу сада нешто мало рећи о последицама НАТО бомбардовања по нашу земњу пројектилима који у себи садрже осиромашени уранијум, о чему је између осталог једним делом говорио и проф. Радишић на доњем видео клипу. На самом почетку Радишић је нагласио да канцерогене последице услед загађености простора осиромашеним уранијумом највише ће претрпети Шиптари, јер су њихови простори највише били “чашћавани“ бомбама са осиромашеним уранијумом од стране њихових НАТО “савезника“. Само да напоменем, да сам ја пре једно две године прочитао анализу једног нашег стручњака, сада тренутно не могу да се сетим његовог имена, да Шиптари, пошто их сад тренутно има највише на подручју Косова и Метохије, неће више за 10-15 година од завршетка НАТО бомбардовања умирати природном смрћу, већ од разноразних болести услед канцерогених последица дејства осиромашеног уранијума! Наравно, ни оно мало Срба што је остало на Северу Косова и Метохије неће бити поштеђено тога, али далеко веће последице осећаће далеко бројнији Шиптари.

Оно што је за нас најбитније, ван тренутно окупираног нашег Косова, је то, да треба уложити велика новчана средства у чишћење, односно деконтаминацију простора где су пале бомбе са осиромашеним уранијумом, јер су те бомбе само уклоњене после бруталног НАТО бомбардовања, док тај простор није чишћен. Наша “демократска“ власт упорно крије од јавности штетне последице канцерогеног дејства после НАТО бомбардовања, а чак су једном нашем доктору са ВМА, који је хтео да докторира на загађењу Панчева, забранили то, нису му никада одобрили тај докторат, чак је тај доктор, због своје велике упорности да докторира на загађењу Панчева, морао и Србију да напусти, јер му је вероватно и лична безбедност била угрожена. Нешто више о загађењу у Панчеву чућете од Радишића.

На недавно одржаној конференцији у Луковској бањи, односно научном скупу, професорка Зора Југовић је између осталог говорила да је код Крагујевца услед неке мутације примећен кромпир величине бундеве?!

Познато је да Амери имају своју НАТО базу на Косову и Метохији названу:“Бондсвил“, као и то да њихови војници из те базе нису очистили простор Косова и Метохије од канцерогеног дејства пројектила са осиромашеним уранијумом.
Сада ће се вероватно многи питати:“па нису ваљда Амери луди да жртвују своје људе!?“

Не ради се овде о Американцима као народу, најнаивнијем народу на свету, већ о најмоћнијим људима иза сцене који управљају Америком и владају целим светом, а Радишић их назива “Великим братом“.
Ти људи контролишу све, они управљају свиме, и они попут разних Менгелеа одобравају бескрупулозна експериментисања са њиховим војницима и убризгавају им и опробавају на њима разне канцерогене супстанце, тако да је познат случај када се Клинтон извињавао многим породицама, чији су чланови били тако брутално жртвовани убризгавањем плутонијума и ботулина у тело. Ко зна шта је све тим жртвованим људима убризгавано у тело, и зато се јављјају разни синдроми попут “заливског синдрома“ итд…

Исто тако је познато да Амери микрочипују своје војнике, припаднике специјалних јединица “Делта“, све до једног. Ти микрочипови могу да се контролишу и активирају са даљине и тако да се убије неки војник, уколико је то потребно, у случају да не би пао непријатељу у руке, напомиње Радишић. Исто тако се зна да се преко разних сателитских система попут:“ЏПРС-а“ могу активирати разне супстанце и хемикалије које су похрањене у тим микрочиповима и које изазивају рецимо ненормалну храброст код војника.

Кад Амери тако брутално експериментишу са својим војницима и жртвују их тако, шта онда рећи за њихово “топовско месо“ Шиптаре, као и многе страдале цивиле у разним НАТО “хуманитарним интервенцијама“ попут бомбардовања Југославије!

Све те људске жртве за Великог брата су само “колатерална штета“ у циљу морбидног стицања профита, профита, и само профита, чак и по цену уништавања људи и животне средине, земље, воде, ваздуха… нашег јединог боравишта, прелепе Планете Земље!

Осим тога, људи који се бирају као војници НАТО алијансе претежно се третирају као  “трећа класа“, јер се регрутују по неком одабиру на улицама Америке и Велике Британије, и после се шаљу у ратове у Ираку, Авганистану и свуда где треба.

Е, сада на крају, пре него што погледате видео клип, ја бих поставио једно питање:

“Шта мислите, ако Србија не дај Боже уђе у НАТО пакт, да ли ће и нашим младићима, војницима који као “топовско месо“ буду слани у немилосрдне ратне походе НАТО алијансе, бити убризгавана у тело нека канцерогена материја или не…?“

Можда наш “храбри и утицајни“ председник Тадић “свим демократским средствима“ нешто интервенише код Амера,…а?

Светозар Радишић – уништавање шиптара


Линк ка видео клипу на http://www.youtube.com/
Преузми видео клип (13.4 мб.)
Ко се не снађе око скидања видео клипа, јасно упутство о томе може прочитати
овде.

Одбрана од неоружаних облика агресије у функцији социјалне безбедности


Аутор: Светозар Радишић
Објашњење: цео текст можете читати и овде у Scribd плејеру. Да би текст читали преко целог екрана потребно је да кликнете на задњи квадратић десно, на основној линији Scribd плејера.

А на доњем линку можете скинути цео текст:

Цео текст у Pdf-у (673 кб.)

Агресија на СРЈ – експеримент ин виво за нове врсте вишедимензионих интервенција


Аутор Проф. др Светозар Радишић

Нови Београд, Пеђе Милосављевића 54/13,
тел. 011-2176079, 062/448964,
е-маил: svetozarradisic@yahoo.com
сајт: http://www.svetozarradisic.com/

Српски народ никад у историји није био окупиранији, нити мање свестан своје неслободе. Није био никад изгубљенији, равнодушнији, безвољнији, безнаднији… У то стање успео је да га доведе „велики брат“ уз помоћ својих у државне администрације уграђених службеника и слуга, стварањем света дегенерика, заменом теза и свега значајног безначајним, „испирањем мозгова“, излуђивањем медијским манипулацијама и осталим неоружаним облицима агресије. Будући да већ више од четврт века изучавам теорију ратова, не желим да се помирим с начином размишљања политиколога, који непрестано користе клишее из претходних векова, научене школске фразе, учења из радионица „великог брата“ и размишљање туђим мозгом. Када то кажем мислим на чудесну истину да умни људи још успевају да изговоре синтагме као што су „амерички интервенционизам“, „представник међународне заједнице“, „председник Америке“, „ставови и захтеви Европске уније“ и сл.

Чињеница је да ниједан од наведених феномена не постоји, или постоји условно, а то указује на неозбиљност оних који легално, кроз школски систем, шире своја схватања и уче друге неистини, у времену када више нико нема право да се игра судбином људског рода. Уче нове генерације шта је шта у школским системима, у којим још нису дефинисане мисли, емоције, нагони, психа и душа, а научно су оспорене основне теорије на којима се заснива договорна стварност. Последица „неоружаних облика агресије“ је схватање чак и научника, да су агресију на СРЈ извеле војне снаге из 19 и више земаља, што није истина. Агресор је био војно-политичка организација названа НАТО алијанса, коју не финансирају земље чланице, него финансијски магнати, а ти финансијери преко својих устаљених механизама постављају политичке олигархије у свим земљама света. Учинили су то и у Србији. Треба коначно да се схвати да је наводни амерички интервенционизам природни начин остваривања глобалистичких циљева финансијских магната на размеђу информатичке и нанотехнолошке ере. Односно да су у том интервенционизму грађани САД и Велике Британије, само беспомоћна оруђа „великог брата“, а не освајачи. Освајачи су краљица Елизабета Друга, фон Турн И. Таксис, Дејвид Рокфелер, чланови породица Ротшилд, Форд, Карнеги, Ањели, Аденауер, Буш… Списак обухвата нешто више од 3000 лица.

При томе, мора се признати да је глобални интервенционизам све више амерички, јер су Сједињене Државе, као инструмент „великог брата“, све усамљеније, с проблемом да нађу коалиционе партнере за нове ратне походе. Савезништво се свело на војно увек амбициозну Велику Британију, мада није јасно ко је коме поданик у тој ратн(ичк)ој симбиози. Основни разлог њиховог осамљивања је вероватно освешћивање преосталог света, који као да коначно схвата да интервенције воде свет у егзистенцијални амбис, јер не решавају ниједан витални светски проблем, а уништавају осим недужних људи, макроклиму и скоро све друге услове за опстанак људског рода. Данас је тешко, упркос медијским манипулацијама, пронаћи и необразованог и неискусног човека који не зна да је капиталистичка похлепа у индустријском периоду, и након њега, у информатичкој ери, утрошила услове за живот будућих генерација. Ретки су људи који помињу 22. век, а још ређи они који мисле да ће будућност бити извеснија и берићетнија од садашњости.

Интервенционизам је суштински повезан са интернационализмом, јер му је основна замисао – ширење, а планета Земља нити може да се про(шири), нити да изнедри нове, непознате, или недоступне ресурсе. Осим тога, код војних интервенција реч је о јачању и одржавању моћи, оних који настоје да што пре оформе „светску владу“. О владању планетом отворено се говори од успостављања тзв. новог светског поретка, а још чешће после чувеног вавилонско-илуминатског инсценирања рушења „њујоршких близнакиња“ и уласка у планирано изазвану светску финансијску кризу, наводно „ради реформе светског финансијског система“.
Геополитички посматрано, НАТО је агресијом на Савезну Републику Југославију први пут прешао границу између Запада и Истока. Запосео је најважнију војну геостратешку тачку на планети и стварањем дуго жељене базе на Балкану створио мостобран за нове војне, источније интервенције.

У експерименту ин виво, НАТО је над Југославијом испробавао прецизна гађања; парализовање система ваздушног осматрања, јављања и навођења; тзв. неубојна оружја (бомбе с графитно-електромагнетним материјалима); оружје за масовно уништавање (пуњења с осиромашеним уранијумом, касетне авио-бомбе): разорност убојних средстава; пробојност разних материјала; гађања с различитих удаљености разноликих циљева; ефекте и дозвољени опсег при изазивању ограничених еколошких несрећа; парализу комуналних система; утицај психолошко-пропагандних материјала на понашање становништва у различитим ратним околностима (без воде, струје, информација, превоза); реакције сопственог становништва, затим јавног мњења нападнуте стране и светског јавног мњења, итд. У истој свеобухватној кампањи, проверени су морална чврстина нападнутог и сопственог савезништва и тренутни статус, моћ и способности доскорашњих и потенцијалних великих сила као што су Кина и Русија. Од тада у Пентагону много лакше могу да планирају операције „изван ратног стања“ с хуманитарном маском, уколико им за неки нови случај затребају.

Примењујући, при томе, најсавременије технологије „сведимензионог рата“, на неки начин и тоталног рата, „велики брат“ је коришћењем услуга НАТО-а створио услове за то да данас говоримо о доктрини новог америчког интервенционизма. Биће то амерички интервенционизам у оној мери у којој јавност стекне утисак да су идеје потекле из Њујорка, Вашингтона или Пентагона и да су војници у ратове упућени из Сједињених Држава. Мада су иницијатори ратова тренутно у потрази за „сигурним кућом“, јер су наслутили ефекте социолошких побуна које следе.

Сиротиња увек ратује за рачун имућних. Тако ће се и у Србији стварати специјалци, тзв. професионалци, за ратове „великог брата“, који ће убијати недужне грађане других земаља, и проглашавати жртве као неминовну, „узгредну штету“, у сукобима изазваним ради пљачке преосталих ресурса, под разним хуманитарним изговорима. На тај начин ће и Србија, због незнања и похлепе њених политичара, чувати набеђено вредну „америчку демократију“ и измишљену колективну безбедност.

Многи грађани Србије нису разумели, да су Србе у Србији ракетама кажњавали и „опамећивали“ инернационалисти. Властољубиви „демократски блок“, окупљен у ДОС-у, на тајним скуповима по хотелима изван Србије, у сусретима с америчким генералима и пуковницима у пензији, добијали су новац за уличне протесте и отвореном подршком упућеном НАТО-у, САД и Европској унији, саучествовали у агресији на Савезну Републику Југославију. Југославију коју су предводили неокомунисти, настали метаморфозом СКЈ у СПС, напали су неокомунисти преподобљени у демократе, односно глобалисте, што је други назив за интернационалисте. Левичари су преузели власт од левичара ракетама и бомбама са осиромашеним уранијумом, а страдали су Срби. А да су циљ агресије били Срби најбоље се може закључити по „знаковима поред пута“. Уништена је Војска, која је херојски бранила Србију и Косово и Метохију. Њене генерале не бирају у пронатовкој администрацији Србије. Њих бирају слуге „великог брата“ негде у Бриселу, Вашингтону и Стразбуру. Војска је осим угледа изгубила борбену моћ (били су присиљени од сопствене власти да сами уништавају тенкове и ракете, а у противваздушкој одбрани има неколико авиона одавно технолошки пензионисаних МИГ-29, са којима се хвале, због неспособности искреног расуђивања). У одбрани није основни проблем недостатак средстава да се реформише Војска, него савршено незнање оних који се постављају на дужност министра одбране, јер ти министри, од Тадића до Шутановца, доказали су, организационо и доктринарно, да се не припремају ни за једну врсту савременог и будућих ратова. Србија нема војску која би у догледно време могла да испуни ригорозне услове за улазак у НАТО алијансу, нити је Србија тој алијанси потребна. Исто вађи за Европску унију. Осим лицемерја испољеног у превари да су Титове интернационалисте, преко Милошевићевих, заменили Тадићеви интернационалисти, постоји лицемерје садашње власти да се позива на Резолуцију СБ 1244, не би ли очували Косово и Метохију. Демократе су ту резолуцију 1999. године прогласиле за капитулантски акт, којим се верификује пораз Милошевићевог режима, а сада би да се на Косово и Метохију врате оних „до 1000 војника“ и у сарадњи са окупатором спрече даље ширење „Велике Албаније“. Припадници власти и невладиних организација у Србији муцају када их неко приупита откуд то да им треба документ који је Слободан Милошевић лажно и бесрамно назвао доказом своје победе, а они крахом безумља једног тиранина, којег непрестано имитирају. Закони усвојени у Скупштини у којој седе марионете од 2000. године углавном су антисрпски и усмеравају Србе на нестанак у метастазама званим „бела куга“

Међутим, живот тече даље. Србија се никада није питала, бар не од 1, маја 1776. године, где ће и какве бити границе на Балкану, у Европи и свету. Зато смо, ипак, у праву када кажемо „амерички интервенционизам“. Сједињене Америчке Државе су од свог настанка, који се поклапа са настанком „илумината“, перфидно, наводним ширењем своје демократије, планираним ратовима заснованим на лажима и медијским манипулацијама, одржавале високи животни стандард својих грађана. Међутим, сада, због распада лихварског, виртуелног финансијског система, и њима прети државни колапс, по моделу распада Совјетског Савеза. Стога су приморане да јачају спољну, али сада и унутрашњу војну моћ. На истоку и југу планете чекају их неосвојени простори, а унутар федералних граница протести и немири, због неминовног пада стандарда и веома вероватно – расуло.

Јасно је да је агресијом на СРЈ „велики брат“ учинио фаталну, стратешку грешку, која је основа неизвесне будућности планете, но то није српски проблем. Да би Србија имала шансу за опстанак, потребно је да се из колективно-несвесног њених грађана избрише медијски уграђено безбожно учење, „да се треба придружити злочинцима, будући да их је немогуће победити“. То значи да је излаз у неутралности, јачању националног бића, и у мудрој, беспоштедној борби за слободу. Неутралност Србије је логичан излаз, који би одговарао Истоку и Западу у садашњем односу снага и ситуацији која све више подсећа на „нови хладни нуклеарни рат“. Будући да су Срби у историјама написаним по вавилонским шаблонима толико сатанизовани да су антисрпске лажи ушле, кроз предања и школске системе, у гене Италијана, Британаца, Француза, Немаца, Холанђана… народима из Европске уније неће сметати то немешање са Србима. Уосталом, на Србе и нису кидисали народи, него „велики брат“ који је већ испунио своје основне интересе: окупирао је простор Балкана, поставио највећу војну базу на планети на српски простор, наместио београдску администрацију која ради на даљем цепањеу српског националног бића, увео „демократске“ прописе који ће деморалисати Србе и поништити им веру у Бога, обесправио Србе у сред Србије (отео је Србима средства јавног информисања, школски систем, разбио Војску, разбија Цркву, одвојио је српску матицу од дијаспоре, поделио Србију на националну и интернационалну…).

Неутралност треба само да се добро образложи, али то не треба очекивати од власти у којој седе људи који ће ускоро тражити да Срби буду бесполни. Када након усвајања (без)бројних закона који подсећају на замке за „здрав разум“, усвоје закон о забрани изговарања речи „госпођа“ и „госпођица“, биће свима јасно да слуге из Стразбура – масони 33-ег степена, или неко попут пиона Оли Рена – не служе само Мамону, него и „апсолутном злу“. Но, ту није крај. Нове србијанске генерације, сведоци агресије на СРЈ, имају шансу да да се освесте и направе од Србије оазу у коју ће сви људи из „неоробовласничких енклава и резервата“ желети да дођу на чашицу пића, добро јело, живу воду и свеж ваздух, не би ли видели и гостопримљива, српска насмејана лица.

%d bloggers like this: