Атлантис Ултра: Светозар Радишић – Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?


Ово је једно веома битно гостовање професора Радишића у Атлантису Ултра, у овим кључним моментима за Србе, ради свог освешћења, самоосвешћења и спознаје ко су они у ствари, будући да је у СФРЈ дубља историја Срба била табу тема. Кроз југословенско „историјско“ образовање србски нараштаји готово да нису ништа знали дубље од првог и другог српског устанка, и то само фрагментарно, кад су почели и када су се завршили, јер сваку понаособ историју „југословенских“ народа, и постојећих и измишљених, требало је потиснути у дубину, требало ју је уравнотежити и ускладити само са заједничким појавама од другог светског рата па надаље (борба против фашизма – ту почиње историја југословенских народа, ту се и завршава), јер Срби више нису Срби, већ југословени, таман посла да Срби сазнају да су јако стар и одавно писмен и културан народа у односу на друге народе, јер можда све то увреди неке друге народе, па и да на тај начин све то доживе као „великосрбску хегемонију“. Само је било потребно знати да су Срби дошли на Балкан у 7 веку.

А одакле су дошли на Балкан?

Ма небитно је, Срби су то, можда и са Марса, ко зна…

У СФРЈ историјска научна истина сваког понаособ народа била је небитна у образовном систему, потребно је било само имати „заједнички југословенски-историјски дух“, није било пожељно чепркати по дубљој историји сваког понаособ народа, јер многи „ђаволи“ би изашли на површину, што би пореметили тако светло „братство и јединство“ југословенских народа. Далеко веће и државотворно планске злочине хрвата према Србима (Геноцид над Србима! Јасеновац – 700.000 покланих Срба!) требало је у неком болесном „реципроцитету“ вештачки изједначити са далеко мањеим четничким злочинима према Хрватима, као да је то било „једно те исто“.

Али није!

Неке историјске чињенице је, барем се мени тако чини, професор Радишић по први пут јавно саопштио. Идемо прво са текстом водитељице Атлантиса Ултра, Биљане Ђоровић.

Атлантис Ултра: Светозар Радишић: Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*************

Аутор: Биљана Ђоровић

Гост 53. емсије Атлантис Ултра је пуковник, проф. др Светозар Ђ. Радишић. Недавно је на сајту „Вести.нет“ објављен текст професора Радишића: „Зашто је у Србији сакривено да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе“, који представља изванредну анализу пројекта уништавања Срба и Србије, коју Велики брат убрзано преко својих пиона и послушника у Србији настоји да гурне у амбис. Због чега смо трн у оку Великог брата? Какве су перспективе избављења? Неке су од тема које покрећемо у првој емисији циклуса разговора са професором Радишићем експертом за стратегије и доктрине, сведимензиону одбрану, „психолошки рат“, „нови светски поредак“, неоружане облике агресије и борбену готовост, аутором студија Неокортикални рат; ,Неокортикални рат 2, Сатана се више не крије – Неокортикални рат против будућности , Скривено мисаоно оружје, Рат свих против свих, Магија у неокортикалном рату, Док мисли стварају космос, Нестанак великог брата 2012 , …Или нас неће бити , Гушење истине , Космички додир.

*************

Да би вам приближио шта вас очекује док слушате Атлантис, поделићу емисију по тематским деловима са цитатима професора Радишића.

О древности Србског народа

Говорећи о древности србског народа, Радишић је говорио о резултатима истраживања научника Анатолија кљосова, зачетника и творца ДНК Генеологије». Анатолиј Кљосов је гостовао на једном научном скупу» у Сава Центру који је одржан у септембру ове године, који је наравно медијски потпуно маргинализован од државних медија и „истиричара“ САНУ.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Професор Светозар Радишић (18:40):

Постоје информације о томе и ко смо и шта смо. Ево сад рецимо, био нам је гост Анатолиј Кљосов, у септембру месецу. Човек је дошао из Бостона, руско порекло и на основу ДНК Генеологије доказао је да су Срби на овим просторима били најмање 30.000 година. Пазите, запрепашћујућа је цифра. Па онда каже, најмање 3000 година у континуитету последњих, јер у међувремену је било много промена и кретања и ратова, и свега. У сваком случају најмање 3000 година су Срби били овде у Подунављу. А наши историчари то не тврде…“

Не само да то не тврде, већ су на религијско-верском нивоу заговорници фалсификоване историје срба и Словена од стране германско-нордијске историјске школе, које се и немачка академија наука одрекла», али не и србска САНУ!

Овде професор говори о чињеници да је хришћанство настало из србске религије, није тачно да су Срби примили хришћанство. Дакле, са историјске и духовне истинитосне тачке, хришћанство је настало из србске религије.

Професор Светозар Радишић (23:43):

„… Проблем је заиста у схватању себе у смислу да схватиш шта си ти ако припадаш српском роду. Ко си ти? Дакле, српски род је тај који заговара оно што заговара хришћанство. Српски род је онај народ или тај род који заговара Православље. Срби заговарају Светосавље. Нигде на Планети нема Светосавља, осим код Срба. Нигде нема Славе, осим код Срба. Ни једна религија није била толико блиска Богу као ова религија српског народа и толико искрено примљена, као што је његова. Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство.

Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

То је проблем историјски и истраживача историчара. Кад историчари на западу схвате да је хришћанство наслоњено и проистекло из српске религије, а не обрнуто, онда ће разумети зашто ми имамо тај приступ према стварности, зашто нама може да се догодити то, да ми некога нећемо да нападнемо, а он нас хоће…“

Биљана Ђоровић:

„Како то мислите, дакле да је хришћанство производ српске религије“?

Професор Светозар Радишић:

„Па зато што много сам књига прочитао, па нешто знам и из истрорије“.

О Олги Луковић Пјановић и њеном немерљиво значајном доприносу расветљавања најдубљу србске историје, као и о томе како је и на кој начин фалсификована.

Професор Светозар Радишић (21:33):

„… Донела је јако много податаха, више од 9000 извора је користила да би направила мозаик о историји српског народа на основу туђих података, не на основу српских података. У тој процедури је доказала, да су у брисању српске историје, учествовали и нордијци, нордијска школа, и германска школа и ватиканска курија, и садашњи Ватикан, и она Угарска…“

О свом слабом познавање сопствене историје, о Шиптарима…

Професор Светозар Радишић:

„… Па ми немамо у својој историји ни побројане своје краљеве?! Ми не знамо ни ко је владао у нашем роду, а при том подаци о томе постоје. То нису измишљени, него стварни подаци кад је и кој је период покривен којим краљем. Занимљиво је рецимо, да је један од наших краљева примио те несрећне Арбанасе, који сад хоће да имају државу на овим просторима. Ми смо њима учиунили услугу тако што је један од наших краљева учинио гостопримство и дозволио им да населе садашњу Албанију. Дозволио је да се населе на просторима који су они напали на броду. Дакле, могао је да их врати назад према Италији и да никад ту не буду. Мого је да их потопи, могао је да их поубија. А он је њима допустио тај простор….“

О западу и његовој свесној методлогији лажи

Овде Светозар Радишић говори о тенденцији да запад у својим књигама учи своја покољења како да лажу?! Да, добро сте прочитали, није грешка у писању, запад учи своја покољења како да лажу.

Професор Светозар Радишић:

„… Српски народ има неки свој специфичан однос према стварности. Ми негде, кроз историју, смо стално говорили о правди, праведности, о истинитости. Нас уче родитељи да водимо рачуна и шта причамо, да не кажем да смо дошли до тога да нас уче и шта да мислимо, али у сваком случају родитељи наши нас уче да будемо коректни према другима, да не начинимо неко зло, да не лажемо итд…

Тај однос запад нема.

Рецимо, ја се сећам једног текста из тамо 1653. године када су учили латини да лажу. Они уче своје, они у својим књигама пишу шта треба и како треба лагати?! Таквих књига овде нема…“

О Хрватима

Ово се односи на аутохтон и оригиналан хрватски народ, не и на „хрвате“ који су покатоличени Срби.

Професор Светозар Радишић:

„… Хрвати су дошли на овај простор, на српски простор. И зна се тачно ког века су као Аварски народ овде насељени. Имали су исте проблеме са србима око примања хришћанства… Они имају велики проблем. Њихов је проблем према истини. Замислите како је кад знате да вам се стално говори: „украо си ми језик…“

Само да се надовежем на ово…

А при томе док вам Срби стално говоре оно што јесте, да сте им украли језик, ви сте као Хрвати свесни да сте Србима украли језик, свесни сте тога, јер историјске научне чињенице су непобитне чињенице. И уместо да се суочите са ИСТИНОМ, ви се и даље котрљате низбрдо, мислећи да се пењете узбрдо, али од истине не можете побећи, чак и ако је лажирате, она ће вас треснутуи кад се најмање надате, јер постоји само ИСТИНА. И сама лаж се позива на њу, тврдећи да је истина, но лаж је лаж.

Професор Светозар Радишић:

„… Ми сваки дан говоримо Хрватима: „Ви сте украли наш језик“. У некој процедури, историјској, ми смо практично пристали да Хрватима дамо свој језик. Врло је занимљиво видети њихова документа пре 1832 године. Како су изгледали њихови натписи, односно све оно што су они написали. Они то не би разумели. Једноставно у илирском покрету они су добили преко Ђуре Даничића СРПСКИ ЈЕЗИК ( на поклон)…“

О тој фамозној „катастрофалној“ 2012-ој години

Ово је по мени веома битно да народ зна, да би што боље схватио механизам лажи запада, будући да сам и ја сличног мишљења, а то је да се и наука инструментализује у ту сврху. Наиме, професор Радишић изражава једну своју логичну сумњу, о једном веома битном фактору повезаним са 2102-ом, односно тим фамозним 21.12.2012. а то је да и научници из НАСЕ плаше човечанств и тако се свесно инструментализују за рачун владара Планете у креирању новог светског поретка…

Професор Светозар Радишић (58:28):

„… Задње, што је исто мени занимљиво, ја ћу сад учествовати у једној емисији 20-ог децембра, говорићемо о 2012. години, и биће и научника из НАСЕ, значи у контакт емисији 20-ог децембра 22:15, није реклама, него хоћу просто да се то зна, зато што је НАСА умешана и у то. На Првој телевизији говорићемо о феномену 2012. односно о 21. децембру, 21 сат и 21 минут, и биће и научника из НАСЕ. А зашто њих спомињем. Па зато што је и НАСА умешана у ово што се нама догађа. Јер НАСА плаши целу Планету са неким својим извештајима да ће бити крај можда и Планете, замена полова, магнетне олује од 21.12.2012. па до марта 2013.“

Остаје нам да сачекамо март следеће године, да видимо да ли ће пасти и последња карика манипулативног запада, наука?

Ја сам убеђен да хоће.

Додуше, тачно је да многи на западу замењују полове, али мислим да Земља то ипак неће учинити, будући да ју је Космос већ одавно орјентиса 🙂

Светозар Радишић: Нестанак великог брата, 2012-та


Кратко подсећање…
Доктор Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор је наука из области теорије ратовања, стручњак је и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије.

Светозар Радишић: Нестанак великог брата, 21012-та

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У овом предавању из 2007-ме године, господин Радишић је говорио о две комплементарне теме, о великом брату (владарима Планете) и 2012-ој години. Прво, треба рећи да се погрешно тумачи наслов Радишићеве књиге: „Нестанак великог брата 2012.“ у смисли да ће велики брат нестати баш 2012-те. Не, то су две одвојене теме, тачније тумачење наслова књиге било би ово: „Нестанак великог брата, 2012-та“. Професор Радишић нас полако, корак по корак, упознаје са системом владавине великог брата, са његовом пирамидалном структуром владавине.

Велики брат је глуп. Али, пошто има много пара њима надомешћује своју глупост купујући најбриљантније умове да раде, размишљају и кроје планове за свет уместо њега. Два таква најистакнутија ума које је он купио су Хенри Кисинџер и Збигњев Бжежињски. Велики брат има своје слуге и службенике.

Ко је велики брат, како и на кој начин влада светом, како контролише и креира оно што ће нам се, по његовом плану догађати, чућете у предавању са доста детаља. Отпор великом брату је наравно могућ. Говори се и о 2012-ој години као години великих промена услед дејства космичких кретања и циклуса који утичу на цео Универзум, не само на нашу Планету. То се циклусно догађа у одређеним временским интервалима. Наравно, 2012-те неће бит смак света, већ почетак великих промена, једне потпуно нове Ере, у позитивном смислу.

Моје лично виђење је да ће багра и скотови нестати, али гледаће да повуку за собом што више људи. Наравно да има одбране од тога, за све оне који се окрену себи, истини у свим њеним модалитетима и испољавању, како на индивидуалном тако и на групно-колективном плану, затим: у породици, на моралном плану, у духовности, у науци ( Теслијанска наука, наука нове Епохе у којој улазимо… ) у здравом животу и очувању природе, наше прелепе Планете Земље. Треба се окренути исхрани органском храном. Мој савет свим људима је да треба да науче преживљавање и живот у природи, да почну са оснивањем еко комуна, еко насеља, еко села, да уче како да производе здраву органску храну без икаквих хемикалија и пестицида, јер владари планете се обрушују на наше здравље и животе путем ГМО хране и Codexa Alimentarijusa.

У овом предавању господин Радишић је обухватио и наш српски контекст, нашу судбину, нашу прошлост, садашњост и будућност, све је то ЈЕДНО и повезано. Шта нам је чинити? Прво што нам следи да би изградили бољу будућност за своју нацију је самоосвешћивање, то је у току и биће га све више и више. Професор Радишић изражава оптимизам у нашу бољу будућност, у нашу обнову. Кад, тад, десиће се, то је сигурно…!

Мирослав Марковић: Чудо звано вода, метаноја – чудо унутрашњих промена, велике промене 2012-те


Недавно сам сазнао за емисију „Космос“ Радио Телевизије Војводине, аутор и водитељ је Нина Мартиновић, и одушевио сам се емисијама, посебно са емисијама у којима је био гост Мирослав Марковић, за сада их је било 3, али вероватно ће их бити још, јер су емисије са господином Мирославом изазвале велико интересовање. Господин Мирослав је инжењер машинства, инжењер физике и метафизичар. Написао је више научних и стручних радова који су изазвали буру у научној јавности, написао је више интересантних књига, неке од њих попут „Чуда и мистерије воде и вере“ и „Метафизички законик судбине“ можете бесплатно читати на његовом лепом сајту: „Истиник„.
Гледајући ове емисије… Мирослав ме је одушевио, види се да је то човек који је ишо и иде испред времена, а сада је дошло време да своје знање подели са другима:

Мирослав Марковић: Чудо звано вода

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У овој емисији Мирослав је говорио о води. Вода није само вода, она је постала чудо од када је настала, она крије мистерију и тајну унутар себе, вода је жива ма колико то неком звучало смешно, то је и данашња наука почела да спознаје. Вода памти, она има своју меморију, можете је оплеменити помоћу магнета и тако побољшати њена својства. Пијући такву воду постаћете здравији, отпорнији на болести. О свему томе и још много тога корисног о води, сазнаћете од Мирослава који је и оснивач нове научно-метафизичке дисциплине – Хидронике.

Мирослав Марковић: Метаноја, чудо промене

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У овој емисијхи било је речи о метаноји, о промени у уму и предстојећим великим променама које ће се десити 2012-те, па надаље. Све је повезано, мењењем себе променићете свет. Неће бити смака света како вас плаше многи са доласком 2012-те, после 2012-те доћи ће 2013-та, 2014-та и тако редом, али ништа више неће бити исто, почеће нова Епоха у људској цивилизацији. Хтео то неко да прихвати или не, до велике промене ће доћи, доћи ће и ако не верујете у то, доћи ће и ако промене не желите, јер напросто ради се о космичким временским циклусима који се у одређеном периоду завршавају и почињу нови. То су Космичке законитости вишег реда, човек им се не може одупрети, то је напросто тако, али може бити активни учесник и делатник. Мирослав ће вам све око тога објаснити на научан начин, шта се дешава и шта ће се дешавати са Земљом, са нашом Галаксијом, са целим Универзумом са својим средиштем црном рупом.

У овим великим променама нестаће зло, јер напросто велике промене нису велике ако зло не нестане, онда то нису никакве промене, то се тако догађа, Космичке законитости су неумољиве. Људи смисла, духа, истине, моралности и етике, ако активно учествују у надолазећим великим променама, ако размишљају својом главом у правцу унутрашње трансформације, ако раде на себи, они ће се трансформисати, искористиће надолазећи талас одређене Космичке енергије, постаће истинско биће смисла, љубави и етике, део будућег хуманијег друштва.

Космичка правда и метафизичке законитости су нешто што је неумољиво, то превазилази „моћ“ зла. Багра и скотови ће нестати, као и сви они који су у том крду и који им служе, људи разних менталних профила и интересних група.
Шта нас очекује у будућности, како се понашати, како искористити ту велику надолазећу енергију за индивидуалну тренасформацију? Без страха, само смирено и на правом сте путу…

Мирослав Марковић: Истиник, велике промене

Линк ка видео прилогу на: http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог

И у овој емисији, попут претходне, говори се о предстојећим великим променама, како се понашати, како бити активни учесник, шта ће се догађати у будућности. У једном делу умисије било је речи и о Мирославовој књизи: „Метафизички законик судбине“. Уживајте, човек је стварно вансеријски позитивац и мислилац. Ако га пажљиво слушате и размишљате о свему што Мирослав говори, биће вам то од велике користи. Што пре то схватите, то боље.

Велимир Абрамовић: Како је Теслина заоставштина стигла у Београд


Ево још једног текста Велимира Абрамовића о Тесли.
Преузмите текст:
Како је Теслина заоставштина стигла у Београд (Word 2003)
Аутор:Велимир Абрамовић

Још 80-тих година двадесетог века, читајући Теслу,  видео сам да у његовој заоставштини која је бројна, (десетине хиљада научних докумената у архиву Теслиног музеја у Београду),  постоји потенцијал једне потпуно нове науке, потпуно новог схватања простора, времена и   енергије, које је дубље и од релативистичког и од квантномеханичког, као и од оног космолошког које се данас у астрофизици развија као теорија ’великог праска’. Тада ме је изненадило сазнање, до данас непромењено, да се у Србији, земљи где се налази највећи део Теслине научне архиве, нико озбиљно не бави понављањем његових експеримената, чији резултати противрече веровањима у савременој науци.

1899. Тесла је извео низ експеримената и дошао до значајних открића и запажања који су остали у сенци рада на бежичном преносу. Утврдио је услове под којима при пражњењу његовог осцилатора настају ватрене лопте, у једном тренутку је у правилним временским размацима регистровао сигнале непознатог порекла за које је помислио да долазе од интелигентних бића са друге планете, створио је вештачку маглу у лабораторији и уверио се у техничку могућност вештачког произвођења кише. Пред сам одлазак из Колорада, Роберт Џонсон му је послао фотографа који је снимио најважније детаље експеримената.

У патенту “Техника преношења електричне енергије кроз природне средине” који је пријавио 16. маја 1900. изнео је податак да је најнижа резонатна фреквенција Земље 6 херца, што је потврђено тек мерењима које је 60-тих година  извео Schuman. И док му је овај податак обезбедио велико признање тадашње науке, један други податак је био узрок критике  и мишљења да је у својим мерењима и прорачунима негде погрешио. Наиме, он је тврдио да се, на у патенту описан начин произведени стационарни таласи, шире планетом средњом брзином већом од брзине светлости, тачније 471 240 километара у секунди.

Теслин експеримент и мерења изведена су шест година пре објављивања теорије релативности, чији постулат о константној брзини светлости у вакуму обара Општа теорија релативности, истог аутора. Светлост по овој теорији скреће у близини гравитационих маса, што значи да убрзава. Из тога њена брзина по Општој теорији релативности, као што знамо, није константна. Свој горе наведени реазултат, Тесла је пријавио као патент, тачно пет година пре објављивања Специјалне теорије релативности.

Све у свему, желео сам да сазнам зашто је научна заоставштина Теслина уопште дошла у Београд, како се то уопште десило?  Зашто је Тесла неприродно ишчупан из историје Америчке цивилизације, не само науке,  иако је био амерички научник читавог свог живота, као и холанђанин Едисон, и како је могуће да на пример у Смитсониан институцији Тесла готово да није заступљен, мада је он тај који је практично заслужан што је Америка постала супер сила. Без Теслине технологије, (науке+технике), организационе способности Ј. П. Моргана и Г. Westinghousa остали би на нивоу фармерско-трговачког пословања, парне машине и за индустријски развој непогодне једносмерне струје. Теслини изуми ту су били кључни, фундаментални, као на пример патент даљинског управљања из 1898. године, којим је омогућен развој телекомуникације, када је Америка била још чисто аграрна земља.

Пре свега, важно је схватити да Тесла није обичан технолог електротехнике, већ у суштини визионар и мислилац једне цивилизације, која још увек није остварена. Његове главне идеје за које је он већ тада имао прототехничка решења, и такође извео основне експерименте и мерења, заправо још увек припадају будућности.

У чланку „Повећање људске енергије“ Тесла експлицитно пише да је могуће материју, односно атоме и молекуле, синтетисати директно из светлости, луминоферозног етра, за који је по њему нека врста флуида који се разређује и згушњава. Он има мерења, конкретне мерне резултате суперлуминалних брзина, односно брзина већих од светлосне за нехерцијанске таласе који се распростиру кроз земљу или обухватају земљину површину.

кула Вандерклиф

Тесла је Земљу третирао као сферни кондензатор врло велике снаге који се сам електрише и набија потенцијалом. Зашто?

Сама планета Земља очигледно је ротор гигантског електричног генератора. Земља је заправо магнет који се обрће, и према томе Тесла је закључио да нема никакве потребе градити објекте који производе струју, јер Земља то већ и онако чини, него само антене којима би се то земљино огромно електрично поље једноставно употребило. Оно би у потпуности било и еколошки чисто, јер  енергија земљиног електрицитета која би дошла на апарат, извршила рад и вратила се у систем планете у истом електромагнетском облику, не би подлегла конверзији. Дакле, конверзија енергије, посебно преко фосилних горива, као главни загађивач наше средине, била би апсолутно избегнута.

Било ми је јасно да је Тесла несхваћен научник чија су највећа научна открића и даље непримењена. Он је ишао трећим путем у физици који је у двадесетом веку у потпуности занемарен. Развијале су се релативистика и квантна механика, идеје без најдубљег значаја, које су данас потпуно исцрпљене. Победила је технологија заснована на, у филозофском смислу, недовољно промишљеним фундаментима физике и математике, и застранила користећи земљине ресурсе на такав начин да то читаво човечанство данас доводи у опасност и угрожава му опстанак.

Руковођен овим чуђењем због непризнатих а у потпуности проверљивих Теслиних резултата, који би били у стању да разреше многе проблеме данашњице и вероватно да глобалну цивилизацију усмере на један хуманистички пут, који би водио у хармонију човека и космоса. Зауставио би се тренд људских покушаја да природу прилагоде себи на неадекватан начин, јер природа је бесконачни основни ентитет – увек је изнад човека, јер и само човечанство није људски производ. Значи, морамо имати у виду да је Космос оно што је у сваком погледу не само јаче од сваког људског физичког експерименталног напора, већ истинитије и дубље и од сваког људског мишљења.

Зато сам 1996. године отишао у Вашингтон и провео тамо три месеца покушавајући да одговорим на једно једино питање, а то је: „Зашто је Теслина заоставштина дошла у Београд, где се њом нико озбиљно не бави од 1953. године када је почела да стиже?“

У Америци сам био гост Симониде Перица и Роберта Јута, брачног пара који је са пола милиона долара капитала финансирао филм о Тесли у сопственој продукцији. Robert Uth, сценариста и редитељ филма, четири је године филмовао свакога до кога је успео да дође укључујући и Теслиног последњег  асистента, канадског инжењера Метјуса. Робертово истраживање показало је да се на бази Теслине науке, један број војних инжењера у Америци, углавном пензионисаних, у својим гаражама и кућним условима бави понављањем Теслиних кључних експеримената.

Ти људи у Америци су у извесном смислу презрени и маргинализовани, као на пример Thomas Burden, иако имају одређене успехе у свом научном раду, зато што научна заједница званичне универзитетске науке Теслу сматра неким готово барбарогенијалним изумитељем, који никад није досегао ниво научне спознаје, дакле који никад није у строгом стручном смилу освестио сопствена сазнања.

Покушавајући да реконструишем Теслин друштвени живот, који је био врло богат, његове везе са утицајним људима тог времена, открио сам да су му лични пријатељи били из круга енглеских спиритуалиста, великих научника који су покушавали да научно докажу егзистенцију душе умрлих људи и после смрти,  егзистенцију душе ван тела. То су били Вилијем Крукс, човек који је 1915 – 1918. године вршио дужност председника Royal Society of  England, а још у XIX веку бавио се спиритуализмом као научно теоријским сазнањем и спиритизмом као техником одржавања контаката са умрлим особама.

Преко 40 година Крукс је експериментисао и неки од чувених медијума били су описани у његовим научним радовима, као што је то Даглас Хоум, човек који је био у стању да телекинетички свира хармонику, затим, да левитира и најзад, био је у могућности да смањује тежину тела, за шта постоје многи докази у Круксовим експериментима. Вилијам Крукс је био иначе експериментални физичар првог ранга, познате Круксове цеви заправо су прве катодне цеви, дакле пре Ленардових и Рендгенових цеви, затим изумитељ спинтарископа, справе за пребројавање радиоактивних честица у гасовима. Бавио се хемијом и пронашао елемент Талијум.

Други научник био је Оливер Лоџ, такође Теслин пријатељ из енглеског спиритуалистичког круга који је као ректор универзитета у Глазгову писао уџбенике из физике који се и данас сматрају најбољим средњошколским уџбеницима. Оливеру Лоџу син је погинуо у Првом светском рату и он је са њим по сопственим речима одржавао редовну комуникацију.

Трећи је био Лорд Келвин, који се бавио теозофијом и био уверен да етар постоји. Били су то Теслини лични пријатељи као и три америчка председника, Теодор Рузвелт, Вилијам Хардинг и Вудро Вилсон. У своје време Тесла је врло често излазио на насловним странама New York Times-a и ни најмање није био усамљен. Утолико је необичније што је данас у оваквој мери заборављен. У Србији Тесла такође није нарочито цењен од стручних људи. Електротехнички факултет у Београду није дао нити један докторат или магистратуру, па чак ни дипломски рад, на основу проучавања Теслиног дела.

Али, Теслине идеје буде машту на Истоку. Недавно је у емисији на државној руској телевизији, емитованој за свих петнаест часовних зона Русије,  један од највећих руских академика, Рибаков, говорио о томе како је искључиво објашњење за Тунгуску катастрофу 1908. године заправо тест Теслине куле Варденклиф изграђене на Лонг Ајленду, која је била у стању да целокупну планету земљу ухвати у резонантно коло, јер је тако била и конструисана. Руски научни новинар Правдивцев отишао је у конгресну бибилиотеку у

Вашингтон и пронашао податак да је Тесла послао у марту 1908. године свог асистента Шерфа у Конгресну библиотеку у Вашингтон да требује детаљне карте Сибира, посебно Тунгузије, а експлозија се догодила 30. јула у седам сати и седам минута и узрок је до данас остао непознат иако су Руси детаљно испитивали место наводног удара комете или леденог метеорита или како је то Пјотр Леонидевич Капица претпоставио врло малог парченцета анти-материје које је успело да прође кроз атмосферу.

Прочитај текст до краја >>

%d bloggers like this: