Аутор: Мирна Момчичевић
http://teslasciencefoundation.org
O српском генију електрицитета на конференцији у Њујорку
Њујорк – од 5. до 7. јануара хотел Њујоркер на Менхетну је био у жижи научне јавности. Теслина научна фондација из Филаделфије је организовала прву комеморативну конференцију под називом ”Зашто је Тесла битан”, поводом седамдесет година од смрти српског научника и генија. На тридесет трећем спрату овог хотела Никола Тесла је провео послиједњих десет година свога живота и преминуо 7. јануара 1943. на православни Божић.
Прве вечери конференције одржан је гала пријем у вечерњим сатима у Великој балској дворани хотела Њујоркер, а други и трећи дан су научници, предавачи и други Теслини љубитељи држали предавања.
Никола Лончар, оснивач и предсједник Теслине научне фондације истиче да је менаџер хотела Џозеф Кини био једна од главних карика која је омогућила сарадњу са хотелом и организацију конференције на високом нивоу. Кини је као тинејџер, одрастајући у Тенесију, похађао електротехничку школу и градио Теслине калеме. Он је уједно и једини који ради на томе да хотел сачува Теслино име у својој историји и да га у будућности представи на адекватнији начин.
Кини је обраћаући се присутнима на гала пријему истакао да је Теслин допринос човјечанству далеко већи од Едисоновог, јер је Тесла измислио наизмјеничну струју, која је једини практични начин преношења електричне енергије на велике удаљености.
Тесла нас је задужио
Предсједник Генералне скупштине УН-а Вук Јеремић је истакао да је Тесла тај који је на најбољи начин представио српски национални идентитет, и да наша нација треба да му се диви и да га посматра као узор у тренуцима у којима покушавамо да одбранимо свој идентитет у свијету који се константно мијења. Јеремић је додао да Тесла представља симболични мост између прошлости и неријешених питања са којима се суочавамо док покушавамо да изградимо бољи свијет за генерације које долазе. Без обзира колико је Тесла био поносан на своје српске коријене, његови записи и идеје су се увијек освртали на глобална питања и на човјечанство генерално.
Поред Јеремића присутнима се обратио и директор Музеја Николе Тесле из Београда Владимир Јеленковић. Он је истакао да је овакав скуп веома важан јер би могао донијети реафирмацију дјела Николе Тесле, и то баш у земљи у којој је он остварио већину својих изума. Јеленковић је истакао да су човјечанство и наука можда тек данас спремни да закораче у нејасни свијет Теслиних идеја, и да ми можда тек данас имамо капацитета да разумијемо Теслине науме и да покушамо да их остваримо. Он додаје да је Тесла човјек који је живио барем стотину година ”прије свога времена”.
Добротворном гала пријему присуствовало је преко стoтину двадесет званица из свијета науке, културе и политике у истој балској дворани у којој је деценијама уназад Никола Тесла славио своје рођендане.
Теслин дух
Други дан конференције под именом ”Теслин дух” је донео низ занимљивих предавања. Међу најзапаженијим говорницима били су Џејн Алкорн, директор Теслиног научног центра на Лонг Ајланд и Метју Инман карикатуриста и власник вебсајта Оатмил http://theoatmeal.com. Алкорн и Инман су почетком септембра скупили 1.4 милиона долара путем интернета, намјењених за откуп земљишта на којем се налази Теслина лабораторија, као и самог објекта. Двадесетседмогодишњег Инмана, који је веома популаран у Сједињеним државама, прате милиони фанова путем социјалних мрежа и како Инман истиче, управо на иницијативу једног од фанова он се придружио акцији коју је Алкорн покренула средином августа прошле године. Ова успјешна сарадња омогућила је потписивање уговора о откупу земљишта и лабораторије са корпорацијом Агфа, које је тренутни власник лабораторије на Ворденклифу.
Филмски режисер и директор Џозеф Сикорски који интензивно ради на филмском остварењу Фрагменти са Олимпуса – визија Николе Тесле је одржао занимљиво предавање пропраћено кратким видео записима о уводу у филм који су одушевили присутне. Наиме, Сикорски се нада да ће његов нискобуџетни филм од планираних четири милиона долара наићи на велико одобравање истинских Теслиних љубитеља, како у Србији тако и ширeм свијета. Тренутну кочницу представља недостатак новчаних средстава, али Сикорски истиче да интензивно ради са својим тимом на прикупљању неопходног новца и да се почетак снимања очекује у јуну ове године. Он истиче да су неки од холивудских студија били спремни да прихвате снимање филма, али да су захтијевали радикалне промјене у сценарију којим би представили Теслу као лудог научника и чуђака, доводећи у питање његову сексуалну опредјељеност. Он додаје да су овакви приједлози били неприхватљиви за њега и његов тим, јер је њихов најважнији циљ да кажу истину о Тесли и да га представе у свијетлу у којем Тесла заслужује.
На конференцији су између осталих говорили и Драгица Михаиловић, предсједник Тесла друштва из Загреба, као и Наталија Принчи, економиста и књижевник која је присутнима представила своју књигу под називом Теслина фреквенца мира.
Будућност у науци кроз Теслине идеје
„Стекао сам способност да управљам сном и да заспим и будим се у час који сам себи одредио. Aко ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим рјешење“.
Тесла нам у своме интервјуу из 1899. открива да је имао посебне методе и начине доласка до својих открића.
Тaко је и трећи дан конференције донео мноштво научних радова, идеја и метода подстакнутих Теслиним радом и патентима. Џери Петерсон је представио свој експеримент преношења бежичне енергије путем електричне кондукције за телекомуникацијске и друге сврхе. Петерсон је причао о електричном осцилатору Теслиног калема и његовим примјенама у преносу бежичне енергије. Он је власник 21st Century Books, интернационалне књижаре специјализоване за материјале везане за Теслу и његов рад у областима електрицитета и механичког инжењеринга. Предавање нашег дипломираног инжењера електротехнике Горана Марјановића је привукло највише пажње и изазвало највећи интерес током трећег дана. Марјановић је објаснио присутнима свој рад са Теслиним скаларним таласима и принципе на којима се могу лијечити разне болести уз помоћ ових таласа.
Тесла је жив док је спрског народа
По завршетку конференције у цркви Светог Саве на Менхетну служен је парастос поводом седамдесет година од смрти нашег великана. Свештеник Ђокан Мајсторовић је у кратком говору истакао да је Тесла српски син и да је задужио човјечанство, а изнад свега свој српски народ. Он је истакао да је Тесла био поносан на своје српско поријекло и да је потицао из познате породице српских православних свештеника. Он је још додао да српски народ не смије да заборави коликe су заслуге Тесле у овдашњем свијету и да ће Теслино име живјети док српски народ постоји.
Уручене награде
Предсједник и оснивач Теслине научне фондације Никола Лончар је уручио специјална признања и награде из области науке, технологије и иновација. Посебна награда уручена је и Српској православној цркви у Њујорку. Наиме, Теслина научна фондација је добила канцеларију у помоћним просторијама цркве из које је организована већина активности везаних за овaj догађај.
Господин Лончар је на вечери која је служена послије парастоса у просторијама цркве Светог Саве истакао да највећу захвалност дугује доктору Љуби Вујовићу, предсједнику Тесла меморијалног друштва из Њујорка. Лончар је додао да је Љубо Вујовић један од првих Срба који је покренуо кампање за очување и признање Теслиног дјела у Сједињеним државама. Он је додао да је Вујовић својим драгоцјеним савјетима много помогао поставци конференције с обзиром да иза њега стоји преко четрдесет година искуства. Поред савјета Вујовић је дао и значајан прилог који је у најтежим моментима омогућио фондацији да исплати рачуне, а на самој конференцији поклонио је колекцију од тридесет двије књиге у вриједности од хиљаду америчких долара.
Теслина научна фондација
Основана је 10. јула 2004. године у Српској православној цркви Светог Николе у Филаделфији као Клуб иноватора Николе Тесле. Због великог интересовања људи који нису били иноватори ни научници прерастао у фондацију. Основана је са циљем да промовише наслијеђе Николе Тесле и да подизањем свијести о његовим достигнућима и доприносима двадесетом и двадесет првом вијеку омогући остварење његових патената и изума који су још увијек непримјењиви. У модерном добу сва средства енергије су на неки начин ограничена, необновљива и контролисана од стране корпорација вођених приватним мотивима, а Тесла је тврдио да могу бити oдржива, лако доступна, бесплатна и у изобиљу. Људска креативност и иновације надмaшују тренутне методе производње енергије и енергетска парадигма које је еколошки нездрава, социјално разорна и морално неприхватљива онемогућава развој тих иновација. Развој технологије и слободне енергије је потиснут за више од једног вијека са тенденцијом која не престаје. Циљ Теслине научне фондације је да едукује кроз промовисање Теслиних идеја, стратегија и замисли.
Тесла је рекао да је наука сама по себи настрана осим ако за крајњи циљ има бољитак човјечанства.
Небојша 