Љубодраг Симоновић Дуци: Хомосексуалност


Љубодраг Дуци Симоновић
E-mail: comrade@sezampro.rs

Преузмите текст у целости:
Хомосексуалност

ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

У савременом капитализму стварају се покрети све бројнијих хомосексуалаца који би по Марксовом „хуманизму-натурализму“ спадали у дегенерисану друштвеност и на тај начин у дегенерисану природност. Не ради се о „поремећеној“ биолошкој природи човека (човек је хетеросексуално биће и има органску предиспозицију за педерастију), већ о владајућим друштвеним односима и њима одговарајућим вредносним изазовима. Није реч о „болесном човеку“, већ о болесном друштву. Не треба, стога, лечити људе, већ треба створити „здраво друштво“ (Фром) у коме ће стасати здрави људи. Хомосексуалност је конкретна друштвена (историјска) појава која је условљена природом владајућег поретка. Она је облик у коме се појављује одређени вредносни систем који уређује односе између полова и као таква је конкретни вид друштвеног функционисања. Антички педерастички Ерос има битно другачију природу од на капиталистички начин условљене хомосексуалности. Хомосексуална заједница данас један је од облика у коме се појављује на капиталистички начин дегенерисана друштвеност. Развој хомосексуалних односа одговара распаду породице као оплемењене природне заједнице и постајању брака економском заједницом. Хомосексуалне заједнице добијају легитимност „друштвености“ не у односу према породици као оплемењеној природној заједници, већ у односу према усамљеничком безнађу које ствара капитализам. Хомосексуална заједница је крајњи облик на капиталистички начин дегенерисане породице, а развој педерастије доприноси укидању могућности стварања породице као оплемењене природне заједнице. Истовремено, уништавајући човека као природно и људско биће капитализам уништава аутентичну друштвеност чиме стерилише Ерос и на тај начин уништава могућност биолошке репродукције друштва. „Репродукција друштва“ постала је сегмент деструктивне капиталистичке репродукције која се, као и све друге области живота, заснива на принципу „Паре не смрде!“. Вештачка оплодња, продаја семеног материјала, изнајмљивање материце, продаја деце – све су то легални и легитимни облици капиталистичке репродукције. Капитализам увлачи у своју егзистенцијалну и вредносну орбиту све погубније последице које производи дајући им институционални статус и стварајући од њих средство за свој развој.

Када се има у виду да капитализам уништава човека као природно и људско биће, суштина брака је опстанак човечанства као хуманизоване природне заједнице. Он је институционализована заједница жене и мушкарца која пружа могућност за стабилну биолошку репродукцију друштва и за одгајање деце. Када је брак лишен животворне (родне) димензије он губи основни разлог постојања. Истовремено, без животворне димензије брак постаје љуштура у коју је могуће убацити најразличитије садржаје. Ако се пође од хомосексуалног принципа као основе за успостављања брачне заједнице, због чега не дозволити склапање брака између браће, између сестара, између мајке и ћерке, оца и сина, бабе и унуке, деде и унука…? Родбинска веза има значај пре свега у перспективи биолошког опстанка, што значи полазећи од тога да инцест доводи до телесног и менталног дегенерисања потомства. У хомосексуалним односима, који немају родни карактер, тај проблем не постоји. Постајање хомосексуалности темељним принципом брака руше се све границе и са њима традиционално схватање породичних веза које се заснивају на хетеросексуалном односу. Истовремено, укида се историјска димензија човека и у том контексту хуманистичка и егзистенцијална визија будућности човечанства. Не само како ће изгледати, већ како ће бити могућ опстанак људског друштва уколико оно буде претворено у педере и лезбејке? На то питање капитализам може да пружи одговор који има техничку природу: вештачка оплодња, што значи техничко произвођење деце. У савременом свету хомосексуалност је постала анти-егзистенцијални принцип. Она је један од начина на који се уништава репродуктивна моћ човечанства и производи стерилно друштво. Хомосексуалност се појављује данас као део света који биолошки пропада и који уништава човека као природно, друштвено, културно биће… Она је постала анти-биолошки као деструктивни принцип.

Каква је природа „права хомосексуалаца“ може се видети у односу према остваривању права деце. Каква је то „хуманост“ која се обрачунава са основним потребама и правима деце? Уместо борбе за очување породице и у том контексту борбе за право деце да имају оба радитеља и њихову љубав и бригу, инсистира се на „праву хомосексуалаца да усвајају децу“. Истовремено, заједница деце са једнополним „родитељима“ постаје узор за „породицу будућности“. У коначном, због чега деца треба да имају родитеље? Због чега се не успоставе фарме за производњу и одгој деце – као што је то предлагао Платон и као што су то урадили нацисти? Усвајање деце није само један од начина „решавања проблема“ деце без родитеља, већ је постао принцип на коме се заснива хомосексуални брак. Оно се заснива на последицама које ствара капитализам као par excellence нехумани поредак, тачније, на лишавању деце могућности да задовоље своје основне људске потребе. Усвајање подразумева да су деца лишена својих правих родитеља, односно, да су лишена права да имају оца и мајку. Уместо „отац“ и „мајка“, на Западу у личним документима све чешће стоји „први и други родитељ“. Једни „производе“ и одбацују децу, а други их усвајају. Усвајање деце постало је робно-новчана и техничка операција. Децу продају и купују као ствари. За купљену децу важи „период под гаранцијом“ – као и за сваку другу робу. Заједно са одбацивањем права деце да имају родитеље, одбацује се хуманистичка педагогија, што значи педагошки систем који се заснива на настојању да се оплемени природно биће човека путем породице као оплемењене природне заједнице. Истовремено, лишавање деце родитељске љубави и поштовања узрок је најтежих менталних болести и најгорих облика друштвене патологије.

Основно право деце је право на будућност, а то значи право на хумани свет и на здраву животну средину. Реализовање потреба деце као људских и природних бића постало је питање опстанка човечанства. Настојање најреакционарнијих капиталистичких групација да број становника на планети сведу испод једне милијарде подразумева стерилисање људи и уништавање „прекобројних“. У том контексту, деца нису више „највеће благо“, већ највећа опасност за опстанак човечанства. Будућност се не сагледава полазећи од стваралачких потенцијала човека и хуманистичке визије света, већ полазећи од „чињенице“ да су природни ресурси ограничени и да томе треба прилагодити број људи на планети. Уместо да се тежи искорењивању потрошачког лудила које влада у најразвијенијим капиталистичким земљама Запада, које је главни узрок све драматичнијег пропадања планете, све су гласнији захтеви да се униште милијарде „прекобројних“, што пре свега значи деца. Уништавајући децу капитализам уништава животворну снагу човечанства и претвара људско друштво у свет телесно и ментално дегенерисаних метузалема.

У хомосексуалном односу људско тело губи изворну еротску димензију и бива инструментализовано на неприродни и нехумани начин. Оно постаје предмет сексуалног егзибиционизма при чему најважнију улогу добијају делови тела који немају везе са изворном еротском, поготову не са животворном природом човека. Не ради се о оплемењеном природном, већ о денатурализованом и стога дехуманизованом односу при чему је тело „партнера“ сведено на средство за изазивање оргазма. Пенетрација пениса у анус представља (повређујуће) насиље над организмом „партнера“ и (као и „орални секс“) деградирајући облик „сексуалног општења“. Психолошки основ хомосексуалности није потреба еманципованих људских бића за љубављу, већ страх од усамљености, одбачености, неизвесности… Уместо равноправних односа између „партнера“, доминира потчињавање и подавање, што значи садо-мазохистички однос који је непосредни израз положаја човека у капитализму као класном поретку који се заснива на принципу „Гази или пузи!“. Потреба за доминацијом и потчињавањем постаје основ дијалектике „сексуалне игре“. „Преузет“ је модел међуљудских односа на коме се заснива владајући однос између жена и мушкараца при чему су жене сведене на објекат сексуалног иживљавања.

Тежња за реализовањем човека као људског бића далеко превазилази (хомо)сексуалну димензију човека. Инсистирање на хомосексуалности као основном питању са којим се одређује човекобивство постаје начин сакаћења људскости и произвођење „једнодимензионалног“ (Маркузе) човека. Људскост је редукована на одређени тип сексуалности. Бити „неко“ значи бити gay или macho-man. То постаје основни облик друштвене самопотврде човека са којим се уклањају други облици самопотврде човека као самосвојног бића. На тај начин човек бива укинут као историјско, слободарско и визионарско биће. „Покрет хомосексуалаца“ заснива се на редукованој људскости и дегенерисаној друштвености. Човек долази до своје људске самосвојности и друштвености путем своје сексуалности, а не преко грађанског статуса, класне припадности, националне самосвести, породице, културе, политичких и религиозних убеђења… „Понос“ се не везује за борбу за слободу, за национални опстанак и друштвену правду, за очување природе и човечанства… већ за (хомо)сексуалност која има анти-егзистенцијални карактер. Хомосексуалци нису „поносни“ зато што су људи, већ зато што су „педери“ и „лезбејке“. Сексуалност више није лична ствар, већ добија спектакуларну јавну промоцију. Потреба за друштвеношћу сведена је на сексистички егзибиционизам који има банални циркузанерски карактер. Редукована људскост има данас битно другачију природу него што је то било у прошлости. Она се појављује у односу према све реалнијој могућности уништења света и у односу према стваралачким моћима човека који је у стању да укине класно друштво и створи нови свет.

„Борба за права хомосексуалаца“ указује на хипокризију капиталистичког света. Зашто је „борба за права хомосексуалаца“ лишена опште-људске и визионарске димензије? Зашто се они који се позивају на „хуманост“ када је реч о хомосексулацима, не боре против нехуманог, а за хумани свет? „Борба за права хомосексуалаца“ нема хуманистички, већ политички карактер и служи очувању постојећег света. Параде хомосексуалаца су врхунске манифестације „демократије“, а „поштовање права хомосексуалаца“ врхунски показатељ „хуманости“ владајућег поретка. Наметањем питања „остваривања права хомосексуалаца“ уклањају се са јавне сцене питања од којих зависи опстанак човечанства и слобода човека: биолошко пропадање народа, беспоштедна пљачка радних слојева, умирање од болести, глади и жеђи, дрога, криминализовање друштва, успостављање полицијске државе, неписменост, усамљеност, уништавање читавих народа од стране „демократског“ Запада, експерименти са генетским материјалом, произвођење све деструктивнијих средстава за масовно уништење, „запрашивање“ становништва и земљишта, менталне болести, уништавање земљишта и живих организама генетски модификованим биљкама, хаварије на нуклеарним постројењима, самоубиства, насиље, све скупље медицинске услуге и све погубнија манипулација фармацеутским препаратима, све веће социјалне разлике и све већа беда у којој живе радни слојеви, деца и пензионери, све загађенија животна средина, све отровнија храна, монопол капиталиста над медијима… Истовремено, „борба за права хомосексуалаца“ постаје уношење раздора међу људе на темељу њиховог сексуалног опредељења са чиме се разбијају они облици друштвености (национална и класна интеграција) који пружају могућност човеку да опстане и оствари слободу. Уместо да се тежи хуманом свету и истинској људскости, „решење проблема“ хомосексуалаца тражи се у капитализму који производи најгоре облике друштвене патологије. У нехуманом друштву хумана питања могу да буду „решена“ једино на нехумани начин. Само у хуманом друштву хумана питања могу бити решена на хумани начин.

Питање (хомо)сексуалности може бити схваћено на хуманистички начин само у контексту реализовања целовите људскости и то у перспективи борбе за очување живота на земљи и стварања хуманог света. Критичка дистанца према капитализму с аспекта хуманог друштва истовремено подразумева и критичку дистанцу према хомосексуалности с аспекта човека као оплемењеног природног (животворног) и друштвеног бића. На тој основи хомосексуалци као еманциповани људи могу да дају допринос развоју таквих друштвених односа који пружају могућност да се превазиђе (хомо) сексуална једнодимензионалност. Треба правити разлику између хомосексуалаца који су еманциповани људи и хомосексуалаца чији се поглед на свет и будућност заснива на њиховој сексуалној оријентацији. Први су у стању да сагледају хомосексуалност као друштвену појаву у контексту борбе за опстанак човечанства и стварања хуманог света; други су лишени критичке и визионарске свести и безнадежно су заглибљени у блату капитализма. Еманципација хомосексуалаца као људи од хомосексуалности само је један од облика у коме се човек ослобађа неприродних и нехуманих потреба које је капитализам створио у човеку. Заправо, еманципација хомосексуалаца од хомосексуалности само је један од облика у коме се човек еманципује од капитализма. Човек који је свестан погубних последица развоја капитализма треба да се супродстави демону који је капитализам усадио у њега и то на тај начин што ће се, заједно са другим људима, борити против капитализма а за хумани свет. Сви смо ми жртве капитализма. Сви ми од раног детињства носимо у себи клицу зла која се, у нељудском свету, развија уништавајући људско у нама. Сви смо ми склони насилништу, сви смо љубоморни, себични, „перверзни“, деструктивни… Питање је, само, колико смо у стању да контролишемо и прикривамо зло које је у нама. Једини начин да се човек избори против зла које је усађено у њега је да се бори против поретка који ствара зло и поспешује његов развој. Усамљеничко безнађе је тло на коме се најуспешније развија капиталистичко семе зла. Развој међуљудских односа и стварање од друштва заједнице слободних људи најбољи је начин на који човек може да супродстави злу и да развије своју људскост. Ради се, заправо, о развоју еманциповане и борбене друштвености. Зато су од прворазредног значаја покрети као што је то „Occupy Wall Street“ и друге грађанске иницијативе и раднички покрети који извлаче људе из њихових усамљеничких јазбина и пружају им могућност да, борећи се против нехуманог света, доживе себе као друштвена бића. У борби за опстанак човечанства и за стварање хуманог света у први план ће избити оне особености људи које их спајају и чине људима.

Дошло је задње време, у Србији Србима је забрањена слобода кретања и окупљања!


Ово је страшно!!
Почео је лов на Србе, иако су већина у српској држави, забрањена им је слобода кретања и окупљања из „безбедносних разлога“.

********

Извор: Вести

Монасима забрањено да оду на Космет

17. 09. 2011. 15:47х | Б. Ђ.

Српска полиција зауставила је аутомобил и аутобус у којем су били рашчињени владика рашко призренски Артемије и његови следбеници, спречивши их да одласком на административни прелаз Јариње пруже духовну и моралну подршку Србима који су већ данима на барикадама на северу Косова. „Цела држава се дигла да спречи 64 монаха да уђу на Косово и Метохију“, каже разочарани владика.

Мирољубивим и мирним монасима, са Владиком Артемијем, забрањено је кретање, Тадићев режим из "безбедносних разлога" не дозвољава да оду на север Космета и тако пруже на миран начим браћи Србима подршку.

У изјави за „Вести“ Артемије је потврдио да га је полиција пресрела и зауставила код Богутовца, на путу од Краљева ка Рашкој.

„Легитимисали су све путнике, а кад смо им на питање где смо се запутили одговорили да намеравамо да преко Рашке и Јариња уђемо на Косово, одговорено нам је да је то забрањено и да морамо да се вратимо. Тренутно нас уз полицијску пратњу спроводе до Љуљака“, додаје владика.

Враћање Артемија и његових следбеника, нажалост, није била једино тренирање дисциплине српске полиције током данашњег дана. Према речима Игора Војиновића из Народног покрета Отаџбина, од раних јутарњих часова полиције је заустављала аутобусе који су пошли на скуп „Срби на окуп“ у организацији Свесрпског националног већа који је требао да се одржи у Рашкој. Полиција је забранила скуп и око педесетак припадника МУП није дозвољавало приступ грађанима месту где је било планирано окупљање.

Како је јављао портал Фејсбук репортер, код аутобуске станице у Рашкој била је полицијска марица са петнаестак полицајаца који су легитимисали све оне који су се упутили на Космет и враћала их назад. Отуд су кружили савети да се полиција максимално избегава, а у случају да их пресретне да им се каже да се путује на море!

Аутобус који је са грађанима из Новог Сада и околине кренуо у раним јутарњим часовима са намером да се прикључи литији која је требало да крене из Рашке, под пратњом МУП-а Србије враћен је у главни град Војводине. Аутобуси који су организовано кренули из Београда такође су пресретани и упућени – на ванредни технички преглед! Исту судбину доживео је аутобус из Ивањице. Десетак возила које је успело да прође до пункта МУП-а у Рудници ка Јарињу, на крају је пресрела српска полиција.

Безбедносни разлози

У Министарству унутрашњих послова Србије, „Вестима“ је речено да је из безбедносних разлога забрањен скуп у Рашкој. Из истих разлога су и враћани аутобуси са монасима и монахињама рашчињеног владике, као и возила у којима су били припадници десничарских организација попут Наши и 1389, који су намеравали да уђу на Косово и Метохију преко Јариња.

Пресрели их жандарми

„Аутобус са монасима, који су понели и помоћ у храни за Србе на КиМ, пресрела је Жандармерија у Рашкој код скретања за Копаоник. Један од полицајаца рекао нам је да је скуп у Рашкој забрањен и да монахе на челу са владиком Артемијем, који је био најављен као главни говорник, враћају уз пратњу из безбедносних разлога“, испричао је за „Вести“ рашчињени монах Дамјан.

********

Не треба Србима НАТО, имамо га ми већ у Тадићевом репрсивном режиму, где полиција и жандармерија пресреће србе свештенике, монахе и грађане, не дозвољава им да оду на Север Космета и да се мирно, НЕНАОРУЖАНИ, придруже протесту својој браћи, већ их враћа назад из „безбедносних разлога“. Већински српски народ је против предстојеће октобарска геј параде, скуп је врло ризичан, али из „безбедносних разлога“ држава не забрањује тај скуп, већ ће га обезбеђивати неколико хиљада полицајаца.

С друге стране, грађанима српске националности, забрањено је окупљање у Рашки као и слобода кретања, из истиг тих „безбедноисних разлога“?!

Ово је једно такво неподношљиво понижавање!

И ђаво би се постидео овога, али не и Тадићев режим. Сви имају већа права у Србији од Срба:мањине, педери, лезбејке, животиње.

Овај режим мора пасти, јер ако овако настави, изазваће грађански рат, будући да ће ситуација постати неподношљива. Можда то диктатор Тадић са својом антисрпском полицијом и војском жели, да би завео диктатуру војне хунте, и тако завео неограничену власт.

Непосредно после завршетка овог текста, дошао сам до овог видео прилога.

Извор: Васељенска ТВ
17. 09. 2011 | 23:14

Ексклузиван снимак: спровођење Владике Артемија у Краљево

Родитељи ухапшених вапе за помоћ, патриоте где сте?


Родитељи ухапшених после геј параде по ко зна који пут протествују да се њихова деца пусте из затвора и бране са слободе, ако су за нешто криви, а овај мој текст је намењен патриотским организацијама које изузетно слабо дају актиивистчку подршку овом оправданом протесту против кршења људских права. Родитељи и данас протествују, прочитајмпо прво њихово саопштење:
Извор: Фејсбук

******

Саопштење родитеља родољуба ухапшених 10.10

Родитељи младића који су хапшени 10.10.2010. одржаће у четвртак 13. јануара у 12 сати нови протест испред зграде Министарства правде у Немањиној улици у Београду. Иако нам је, на састанку са државним секретаром Слободаном Хоменом 29. децембра, обећано да ће тужилаштво приспитати одлуке о одређивању притвора и да ће у већини случајева притвор бити укинут то се није догодило. Огорчени смо што се наша деца држе у притвору скоро три месеца, а наше жалбе се не разматрају уз убразложење да су тужиоци на одморима, док се притвор укида ратним злочинцима. Престали су сви правни разлози за притвор (испитани су сведоци, осумњичени, прегледани докази) и још пре два месеца су се стекли услови да већина ухапшених буде пуштена да се брани са слободе. Напомињемо да већина ухапшених нема предходни кривични досије.

Уколико наша деца не буду, у складу са законом, у најкраћем року пуштена да се бране са слободе бићемо принуђени да радикализујемо наш протест и ступимо у штрајк глађу као и да се за помоћ обратимо међународним организацијама за заштиту људских права као и страним амбасадама. Спремни смо да идемо до краја како би заштитили своју децу која се налазе у притвору у условима који су недостојни човека и где им се крше права гарантована затвореницима. Иако већина њих без ранијег досијеа држе се месецима у нехигјенским просторијама, без дневног светла, са вишеструко осуђиваним криминалцима (силоватељима, убицама, пљачкашима…). Омогућено им је да само 30 минута дневно изађу на светлост дана, ускраћује им се адекватна лекарска нега и свакодневно су изложени психичкој тортури што све представља кршење Устава и закона Србије али и међународних конвенција о заштити права затвореника.

Иницијативни одбор породица чија су деца ухапшена 10. октобра


******

Ови родитељи мученици су скоро потпуно сами у борби за правду и своју децу, јер осим какве такве активистичке подршке организације НАШИ 1389, све остале патриотске организације су анемичне. Пре него што нешто више кажем критички у односу на патриотске организације, увек треба напомињатти народу ово за све шибицаре у страначким униформама.

Прво, узалудан је сваки апел властодржачкој диктаторској коалицији за било коју неправду или кршење Устава и закона, попут овог и сличних:

„… еј, немојте то да радите, па ви кршите Устави Србије и њене законе, то је кривично дело, сместа повуците ту одлуку…“

Од оваквих апела властодршцима нема ништа, сведоци смо тога већ више од 10 година. Они су доведени на власт управо да раде то што раде, да опљачкају Србију, да униште домаћу привреду, производњу, војску, да униште српси народ по свим идентитетним темељима и основама. У том неделу наравно не либе се да отворено крше Устав и законе Сбије. То добро раде, уверили смо се свих ових година. Ево, чак поједини лидери из властодржачке структуре оторено и јавно говоре да треба променити Устав у коме пише да је КиМ у саставу Србије, да се Устав прилагоди „реалности“, другим речима да се и на правни начин, у свом Уставу, одрекнемо Косова и Метохије што би нам заувек везало руке да икада и практично повраттимо КиМ у оквиру Србије, јер констелација светске моћи ће се кад-тад променити, још брже овај наш издајнички режим, и ако сад сами прилагодимо свој устав „реалност“, онда ће светски моћници и сви наши непријатељи оправдано рећи да немамо шта више да тражимо да нам се поврати КиМ, јер смо га сами избацили из свог Устава као саставног дела Србије, и тиме признали независност Косова. Све то подупире претходна добро осмишљена квислншка резолуција око Косова у УН, што је предпослењи правни акт одрицања од КиМ-а, док би промена Устава око КиМ-а био задњи ексер на мртвачком сандуку.

Да је овај режим антисрпски који се одриче КиМ-а говори индиректно и извештај Дика Мартија, оптужбе и докази да је Тачи директно одговоран за трговину људским органима. Сада се опет спинује јавност са Еулексом који ће наводно да покрене истрагу против Тачија и доктора „Франкештајна“, међутим Еулекс нема ингеренције да покрене било какву истрагу, већ релевантни међународни суд, нити Еулекси има интереса за то, већ држава Србија! И уместо да Тадић преузме ствар у своје руке, да да иницијативу нашем тужилашту да покрене тужбу пред међународним судом против Тачија, и да тако да сигнал да ипак брине о интересима Срба и државе, Тадић најављује да ће преговарати са Тачијем док се не докаже да је невин?! Тадић је марионета запада, а марионете раде само шта им се нареди.

Треба наравно писати о свим криминалним и неуставним радњама овог режима, али говорити им:

„еј, немојте то да радите, то је против закона и интереса Србије..“

је чиста фикција, илузија, фатаморгана.

Такође и од „опозиције“ не треба ништа очекивати, јер само изводе народ пред изборе, наводно кад дођу на власт све ће променити, ове претходне ће стрпати у затворе, јер „имају доказе“. Па не треба ти власт да покренеш тужбу против неког, ако већ имаш доказе. Да, да… стара фора „судије су њихове“ па кад их доведемо на власт, довешће као „часне судије“ које ће им омогућити поштовање закона и независно процесуирање оптужених.. Игре без граница су то, сви то исто причају кад треба да дођу на власт, али кад дођу, раде исто што и претходни, криминалци не иду у затвор, пустошење привреде се наставља, тајкуни су још богатији, Србија и Срби као нација нестају у најдубљем понижењу…

Ево, сад Тома Николић позива народ на митинг протеста против власти почетком фебруара. Наравно, он је будући партнер запада, јер сад свира другу музику, а да је као радикал најавио митинг западна штампа би га медијски „очерупала“ до голе коже, био би то „смак света“, позивали би се на 90-те , на злочине, на велику Србију, да је Србија са Томом и радикалима претња миру на балкану.

Где је био Тома и сви лидери „опозиције“, Коштунца, Веља Илић, радикали када је требало изводити народ на улицу у моментима када је $Тадићев$ немилосрдни антисрпски диктаторски режим радио против интереса Срба, Србије и већине грађана?

Зашто нису организовали протесте 10.10.2010 притив геј парада када су знали да је 90% грађана против тога?

Зашто нису организовали митинге грађана да спрече доношење антисрпсике резолуције о Сребреници и резолуције око КиМ-а у УН?

Зашто не организују митинге подршке родитељима ухапшених младића када знају да се неуставно држе у притвору њих још око 200? Док у исто време овај антисрпска режим пушта на слободу из притвора чланове „Гњиланске групе“ који су оптужени за убијење, силовање и мучење на Косову и Метохиј током 1999-те године!

Зашто дозвољавају да родитељи од немоћи посежу са штрајком глађу и тражењу правде на међународном суду?

Ко је позиција, ко „опозиција“, кад ће се народ „организовано“ пубунити, одређује велики брат

Једина шанса да дође до истинских промена је у НОВИМ људима који нису никад били у шибицарско страначким клановима. Има их, има их у патриотским оргаизацијама, међутим, патриотско-родољубива сцена је уситњена, неодлучна и колебљива, па чак се не држе задатих речи и обећања.

То се најбоље може увидети баш на примеру ухапшених младића родољуба поводом геј параде.

Представници неких патриотских организација попут: Српског Сабора Двери, Националног клуба Видовдан, Фонда Слободан Јовановић и Српских националиста, одржали су после геј параде конференцију за штампу под називом:“Апел за ослобађање свих ухапшених и нови друштвени договор”. Све је било уреду, испричали су своју причу и упознали јавност са позадином догађања око геј параде, изнели су своју апел да се младићи који нису крали пусте да се бране са слободе. У име свих, Александар Павић из Националног клуба Видовдан, најавио је да ће се, ако се ова власт оглуши о те апеле, покренути кампања широм Србије у прикупљању потписа за ослобађање родољуба.

Александра Павић:

„Подсећамо на нереде 9-ог марта 1991 кад је Београд много више страдао и кад су вођене демонстрације да се сви… сви… сви… пусте на слободу. То исто тражимо и ми, и ако се власт оглуши о то, ми ћемо покренути кампању скупљања потписа и то по читавој Србији, и да може читава Србија да чује да се 10-ог нису промовисала људска права, него педофилија, него мржња према Србији и њеним младим људима…“

Обећаше, неиспунише….

Око 200 родољуба већ четврти месец чами у притворним јединицима где им се крше Уставна и законска права Србије, као и међународне конвенције о правима затвореника, а обећане кампање нема па нема. Једино су колико су могли својим активизмом протесте родитеља подржали „Наши 1389“ који су неоправдано и без икаквих доказа од Тадићевог режима брутално сатанизовани. То су „дивљаци, екстремисти, ултра десничари, фашисти, нацисти, праве звери…“, малте не, они су Хитлерове СС трупе. Оптужују их, а не пружају им шансу да одговоре на нападе у емисијама које би ишле уживо, да би грађани тако стекли јасну слику ко су они и зашта се залажу. Али их зато попут антисрпске ТВ Б92 позову у емисију инсајдер, сниме матерјал за емисију, и после најпримитивнијим методама пропаганде лажи, путем сечења и монтаже матерјала, дају искривљену и лажну слику о њима.

Немам ништа против људи патриота који су на конференцији за штампу обећали подршку демонстрантима, њихов рад у расветљавању истине и борбе против лажи је евидентан, но не може се нешто обећати па неиспунити, поготову оно што је оствариво и потпуно легално, прикупљање потписа грађана. Тако се шаље лоша слика код ионако разочараног и обезглављеног народа, а поготопву међу младима, младим родољубима носиоцима будућих промена.

Све у свему, овако раситњена патриотска групација управо одговара режиму који вештим медијским играма може да их држи под контролом. Једини начин да патриотске снаге донесу бољитак србији је укрупњивање и уједињење у једну већу и снажну патриотску организациу, са најзначајним заједничким смерницама и начелима за опстанак, опоравак и бољитак Србије, те смернице би могле да буду следеће:

     

  • Не у НАТО,
  • Обнова тужбе против НАТО пакта и тражење ратне одштете за агресију и бомбардовање,
  • Да, Косову и Метохији, да Србији,
  • Не Европској Унији и Евроатланским интеграцијама,
  • Да сарадња са земљама БРИКА-а (Бразил, Русија, Индија, Кина),
  • Ревизија комплетне приватизације и кажњавање пљачкаша,
  • Кривично судско процесуирање свих који су донели штетне одлуке по српску нацију,
  • Опоравак пољопривреде и њен убрзан развој у производњи и извозу органске хране,
  • Опоравак и развој комплетне домаће индустрије,
  • Развој малих привредника,
  • Обрачун са организованим привредним криминалом, криминалом и корупцијом,
  • Обрачун са нарко мафијом,
  • Независно судство и тужилаштво,
  • Ванстраначка парламентарна демократија као основ демократског просперитета,
  • Санирање беле куге и стимулација за пораст наталитета српске нације,
  • Очување Православља као израза колективне вере српске нације,
  • Дефинисати темељне српске националне интересе и држати се њих,
  • Развој грађанске клтуре и грађанских слобода,
  • Заштита људских права,
  • Заштита права националних мањина,
  • Право свкаког на своју вероиспевост,
  • Стоп ГМО храни и Codexu Alimentarijusu у Србији,
  • Развој екологије и заштите природне средине,
  • Само јака економска Србија може помоћи браћи ван Србије.

Мислим да су овакве или сличне смернице могуће око уједињења патриотских организација.

Овај текст сам почео да пишем пре подне, затим сам га прекинуо и довршио сад увече, тако да је у међувремену стигла вест о данашњем протесту родиитеља.
Извор: „Press online

Чланови породица ухапшених најављују штрајк глађу
Београд 13. 01. 2011

Чланови породица ухапшених током насилних демонстрација на улицама Београда, поводом одржавања Параде поноса у октобру прошле године, протестовали су данас испред Министарства правде Србије, тражећи да се ухапшени пусте на слободу.

Организатор протеста Синиша Шљамић рекао је да ће се породице ухапшених окупити и у петак испред зграде Министарства, најављујући целодневне протесте од понедељка и штрајк глађу, уколико ухапшени ускоро не буду ослобођени.

„Крајем децембра на састанку са државним секретаром Слободаном Хоменом, обећано је да ће тужиластво преиспитати одлуке о одређивању притвора и да ће у већини случајева притвор бити укинут, али то се није догодило“, рекао је Шљамић.

Према његовим речима, више од 100 ухапшених је у притвору 96 дана, а многи родитељи их нису видели два месеца.

„Уколико наша деца не буду, у складу са законом, у најкраћем року пуштена да се бране са слободе, обратићемо се за помоћ међународним организацијама за заштиту људских права као и страним амбасадама“, истакао је Шљамић.

Током одржавања протеста испред Министарства правде присутан је био велики број полицајаца на улазу у зграду, али и око ње.

Отимачина деце


Сурово, неправедно и лицемерно

ОТИМАЧИНА ДЕЦЕ

Манипулација правима деце у земљи извознику свакаквих декадентности;  Подударање индијанске и српске судбине;  Српској власти су преча права „поносних“ геј-парадера;

Аутор: Ратко Крсмановић
Београд 30. Децембар 2010. Године

Да америчко схватање права деце, погађа саму децу и породицу, видели смо из случаја породице Настић која је своје место потражила у „обећаном“ америчком ланцу живота и благостања. Илузија о срећном животу и америчком сну, место је уступила патњи и породичној драми. Ова, и ко зна колико других породица је лишена природног и изузетног односа родитеља и деце под притиском и насиљем бирократских институција манипулацијом правима деце.

Већ смо кушали дискриминације и понижења у виду онемогућавања да бринемо сами о себи, што сада поприма неке нове облике којима се Срби лишавају и бриге о сопственом потомству. На то указује агонија унесрећеног брачног пара Верице и Вука Настић, којима је, како смо видели отето право на бригу о својој деци а Вуку је ускраћено и право на рад. Да патња и туга савијају и ломе чак и најснажније, успели смо да видимо посредством неких медија који су скренули пажњу на овај догађај.

Такво, узнемирујуће сазнање, као да не дотиче српску власт навикнуту и издресирану на безусловно подчињавање великом империјалном тутору. Цео свет је огуглао на америчку самовољу и бахатост стрепећи да се не замери империји зла. У земљи која је извозник свакојаких декадентних вредности, које се и нама намећу посредством намесничке – колонијалне власти и глобалних медија, нема места традиционалним културама, моралним и традиционалним породичним релацијама, неговању сопствене вере, језика, обичаја… У Америци је поодавно актуелна отимачина индијанске деце од родитеља која се одводе у државне резиденцијалне школе и интернате због беде и сиромаштва њихових родитеља, углавном под католичком црквеном управом. Након отимања земље и смештаја у гетое у виду резервата, остатак индијанске популације и није у прилици да себи приушти материјално благостање.  Како видимо, судбина Индијанаца се вишеструко подудара са судбином Срба. Разлика је у томе што Срби не плаћају свој „Данак у крви“ по први пут.

Занимљиво је то, да тако „забринутој“ држави за права деце, не смета стравична чињеница да је више од 90% „збринуте“ деце у државним институцијама и хранитељским породицама било изложено сексуалном и физичком насиљу. Какве су последице таквог насиља на развој ове деце, само се може препоставити!?

Српској власти су како видимо преча права и параде „поносне“ геј-популације (по америчком диктату) од права Настасије (5)  и Дамјана (8) Настића. Нашем заштитнику грађана су приоритетнија права кинеског дисидента од заштите права породице Настића, па је наврат-нанос пожурио да званичној, нама пријатељској Кини забоде прст у око како би се улизао америчком тутору. Председник Србије је након пола године агоније и вапаја Настића одлучио да случај „подигне на највећи дипломатски ниво“, уместо да се пре шест месеци запита: Шта би званична Америка урадила да су неком Американцу одузета деца у Београду, да им је забрањено да говоре својим енглеским језиком, да је ускраћено свештенику односне вероисповести да обиђе децу…? Из одговора на то питање лако би дошао до формуле сопственог поступка. Због  понижавајућег и полтронског понашања охолих и хвалисавих властодржаца, наше достајанство и слобода су одавно на рециклираним штакама америчког клошара. Истина, није лако према Америци и америчким поступцима подесити став. Немогуће их је заобићи и игнорисати јер се срећу на сваком кораку у свету и у свакој делатности. Трпељивост њиховог насилништва и бахатости подстиче их на још агресивније понашање а сваки поступак који их погађа представља изговор за освету у првој прилици.

Јасно је да натурализовани Американци и кандидати за држављанство империје изнад човека, морају проћи све фазе преваспитања укључујући и неопходност одбацивања традиционалних навика неговања породичне топлине и блискости, из којих би се могао обликовати и догодити човек који се окреће човеку, који људски мисли и осећа. Зато, америчко схватање права деце и погађа саму децу. За наше „недемократско“ схватање права и слобода, остаје неразумно и неразумљиво што тамошње друштво остаје равнодушно према таквим чињеницама. Колико оваквих породичних агонија и ледених празнина никада нећемо ни открити? Колико је родитеља у стању да у туђем свету покрене поступак против оваквог насиља, да плати и ангажује адвоката? Колико суровости, неправде и лицемерства у земљи која цео свет дисциплинује и намеће решења људских права, слободе и демократије?

Борис Тадић: Деца ће имати проблема у развоју ако их усвајају хомосексуалци, а шта кажу остали психолози, лекари, стручњаци?


После геј параде 2010. све маске  Тадићевог мрачног режима су пале, баш је језив, што се и показало на самој паради. Била је то парада тираније и менталног насиља према већини грађана који нису подржавали параду. Иза свега овога стао је Борис Тадић лично. Погледајмо једну другу страну Бориса Тадића, психолога, који је 2007-ме године у интервјуу хрватској телевизији говорио о истополним браковима. У овом доњем инсерту извучени су најбитније детаљи:

Борис Тадић: Деца ће имати проблема у развоју ако их усвајају хомосексуалци

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/ Видео прилог скините путем овог упутства.

Дијалог је текао овако…
Тадић:

„Мислим да у овоме тренутку на простору Балкана, у Србији или Хрватској, идеја легализације хомосексуалних бракова није реална…“

водитељ:

„Што ви мислите?“

Тадић:

„Исто то“.

водитељ:

„Да то није реално, или да то није добро да се легализира?“

Тадић:

„Значи, ево… опет, не активирате само мој политички, већ и стручни капацитет.“

водитељ:

„Покушавам добит конкретан одговор. Јел ти више да сам га нашо у једном вашем интервјуу, гдје кажете да то није добро, ја вас могу и цитирати, кажете овако:’Не верујем да су такви бракови породични амбијент који за децу могу бити поспешујући‘…“

Тадић:

„Па, говорим као психолог. Дакле говорим као психолог“

Тадић:

Што се тиче деце у хомосексуалним браковима, постоји један огроман психолошки проблем. Свако људско биће има потребу и за мушким и за женским идентитетом, и тако се изграђује. Уколико имате једнополни идентитет, увек имамо, или скоро увек по правилу имамо проблем…

Овде видимо да Тадић као психолог добро говори у корист заштите права детета, јер ако их усвоје хомосексуалци деца неће у свом одрастању имати природне узоре мушког и женског полног идентитета. Погледаjмо сад шта говори Марко Караџић, донедавно државни секретар за људска и мањинска права, када је реч о усвајању деце од стране хомосексуалаца:

Марко Караџић се залаже да хомосексуалци могу усвајати децу, што је кршење права детета!

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Погледајмо сада како се изјашњава по питању усвајања деце од стране хомосексуалаца др Душица Марковић Жигић, психијатар и сексолог, један од више гостију емисије „Седмица“ првог програма радио Београда, која се емитовала баш на дан геј параде 10.10.2010-те од 10 до 12 часова. Емисију можете скинути са сајта радио Београда, а овде вам је линк (52 мб.) за директно скидање, тако да можете послушати целу емисију пажљиво.

Др Душица Марковић Жигић, психијатар и сексолог, каже (68мин. 10сец.):

„А што се тиче одрастања детета у истополној породици, ја сам, раније сам можда другачије размишљала, раније сам била мало критичкији настројена према томе, а сада кад човек размишља о томе дал дете да расте у дому, јел? Да ли да расте потпуно без љубави или да расте у љубави, па са истополним родитељима, мислим да је то боља варијанта. Али с друге стране зависи у којој средини. Код нас? Ми нисмо још за то зрели..“

Почећу од Караџића а завршићу са Тадићем…

Овде видимо да се он ватрено залаже у корист хомосексуалаца и то потпуно свесно, по цени основних права детета. Он каже да чини све да би заштитио права детета, а у ствари баш га брига за дечицу, јер од таквих немилосрдних геј лобиста деца ће, ако се и овде не дај боже хомосексуалцима да право да усвајају децу, имати највише штете! А уз то и лаже да не постоје истраживања која показују да ће деци бити лоше ако одрастају  у истоплоним браквима, јер му главом и брадом истраживања психолога Тадића говоре супротно. С обзиром на то, Караџић се може слободно оптужити за злоупотребу положаја (Марко Караџић државни секретар за људска и мањинска права у време ове изјаве) и да у корист геј лобирања крши основна права детета загарантована Уставом и законима Србије! То је у ствари урођено право детета, да у свом одрастању има узоре мушког и женског пола, нико му га не даје нити поклања, већ се само пренесои у законе. Свако дете је есенца било ког друштва, његовог опстанка и будућности. Оно је човек, људско биће дужно највећег поштовања и бриге. Дечица не могу да одлучују о себи самима већ одрасли, и зато је на њима велика одговорност, а поготову на људима попут Караџића који су задужени да у државном апарату штите сва људска права, па и људска права детета… беба, дете, дечко, човек, људско биће.

Кад слушате Караџића како са ерупцијом емосија заговара идеју да истополни родитељи могу да усвајају децу, просто се осећа са колико гнева и мржње тај човек уствари говори против хетеросексуалне већине, која као да децу баца по канализацијама и ђубриштру, а педери и лезбејке су по њему прави анђелчићи послати са неба да одгајају децу у наводно „загарантованој“ љубави. Живот је дуг, ко уопште може гарантовати да ће неко дете живети у љубави, а већ сада живимо у паклу којег су створили монструми људске цивилизације. Он тако потпуно и свесно пребацује терен на другу страну, на лошу социјалну слику, на разбијену породицу, хаос и беду коју ствара управо Тадићев режим у којем и он вегитира на средствима грађана. Уместо да се заиста фокусира на право детета, на његово природно предодређено право да у свом одрастању има узор мушко-женско у разнополним родитељима, Марко бескрупулозно лобира за гејеве! Осим тога, ако му је до усвајања деце, Марку су испред очију само око 5% популације педера, а да би се обезбедила пуна права детета може наћи колико хоће хетеросексуалних брачних парова где би се детету обезбедила основна права.

Обрадимо случај напуштених беба и дечице од 3 до 6 година…

Обавеза и одговорност друштва је да им се обезбеде разноплони узори мушког и женског у родитељима. Дечица своју сексуалност препознају тек касније, у пубертету, у раном младалаштву, до тада је по питању сексуалности неутрално, и то тако треба да буде, то је примарни закон природе и људске расе. Међутим, ако усвојено дете одгајају истополни родитељи, дете ће се тако до препознавања свог сексуалног идентитета одгајати у хомосексуалном духу, са свим могућим ризицима по његово ментално здравље, а ми не знамо када ће се ти ментални поремећаји зачети и развити, за 5,6,10,15 година, и какве ће психичке последице имати то дете.

Шта ће се десити у главама деце ако више пута присуствују сценама ватреног љубљења и грљења својих истополних родитеља?
Шта ће се десити у главама деце кад схвате да децу могу рађати само хетеросексуални парови, а не њихови истоплни?

Стога је од суштинског значаја да се усвојеном детету обезбеде његова законом заштићена природна права на разнополне родитеље, па ако у 15-16 година „препозна своју хомосексуалност“ нека га, ако одлучи да буде педер или лезбејка, ок… његов живот је његов живот. Колико знам, сви садашњи педери и лезбејке произашли су из хетеросексуалних односа, у родитељима су имали узоре мушко-женско, касније су се „препознали“… и у чему је проблем да и остала деца имају разнополне родитеље?

Жалосно и срамно је да доктори и психијатри попут др Душице Марковић Жигић својим залагањем да истополни родитељи могу усвајати децу, крше основна права детета за разнополним родитељима, а као стреучњаци треба да их штите! У мору хетеросексуалних парова, и она попут Марка види само потоке љубави у истополним паровима, хетеросексуални као да су истребљени, па је свет спао на хомосексуалце. Она свесно пребацује тежиште на потпуно другу страну, не на есенцијална и примарна права детета као јединке, већ на став социјалне срдине која усвојену децу неће прихватити:

„Али с друге стране зависи у којој средини. Код нас? Ми нисмо још за то зрели..“

А деца доктори и психолози, пита ли њих неко нешто?
Ко треба да штити њихова права на здраво одрастање ако не могу она?

Питам ја Марка „стручњака“ за људска права, др Душицу и све психијатре који се залажу да истополни родитељи могу да усвајају децу, да ли би могли да се суоче са погледом и питањима 25-огодишњака, са хаосом створеним у његовој глави услед одгајања од истополних родитеља:

Где сте били када сте требали да штитите моја права кад сам био беба, кад сам био мали!“

Зашто ми нисте обезбедили, као и код све деце, да растем уз разнополне родитеље, да имам природан узор мушког и женског у родитељима, па после да се сам препознам где сам и шта сам, да ли сам хомосексуалац или хетеросексуалац!“

Ко је крив за мој уништен живот!

Сви доктори, психијтри, социолози који отворено заговарају усвајање деце од стране хомосексуалаца, биће најодговорнији за лудило и хаос болесног друштва којег тако стварају, већ га начињу. Права је срамота, уместо да у име детета штите његово право на здраво-психофизичко одрастање, они га свесно крше, јер као компетентна лица врло добро знају о чему се ту ради, о прљавој игри политичара и геј лобиста.

Што се тиче Тадића, он као психолог врло добро говори у корист заштите дечјих права, али будући да је то било 2007-ме, морао је мислити на предстојеће изборе 2008-ме, на већину која се слаже са овим што је изреко, јер да је тада подржавао гејеве, да је причао другачије, да се залагао да гејеви могу усвајати децу, довео би у питање будуће председничке изборе и изборе странака за Парламент. Већина грађана се није слагала са том геј парадом, али Тадић сад ту већину третира као необразовану гомилу, крдо, као неваспитану стоку.

Такође, Тадић врло добро зна да је геј парада само први корак ка легализацији хомосексуалних бракова у Србији и права на усвајање деце од истих. Тадић стално говори о „европским вредностима„, то је мера свих мера, међутим он их сам несвесно разбија у парампарчад и указује да је то само пропагандни мит иза чијег паравана се крију разне болесне ствари, попут легализације права хомосексуалца за усвајање деце. Европом и Европском Унијом одавно не управљају европљани, већ сатанисти иза сцене и њихови продани и корумпирани политичари.

Зар по цену „европских вредности“ треба да кршимо права детета, да уништимо њихове живите и будућност, будућност наше нације и друштва? Тадић са својим режимом и камарилом само је егзекутор који ради за страни фактор у циљу уништавања Србије на свим нивоима. Кад се једном отвори пандорина кутија, тешко ју је после затворити, није само у питању болесна идеологија хомосексуализма која се јавно путем геј парада шири и прети да зарази младе људе, посебно децу.

Не знам да ли сте знали, али по кривичном закону Србије из 2005-те добровољни секс између пунолетних крвних сродника није више кажњиво дело?!

Закон дозвољава секс међу рођацима:

„Док предлог Хрватске да се у тој земљи легализује инцест потреса регион, Срби без страха од кривичног гоњења слободно могу да ступају у сексуалне односе са сестром, мајком, стрицем?! Наиме, Кривични законик из 2005. године добровољни секс између пунолетних крвних сродника не препознаје као кажњиво дело, а једина законска санкција за овакве парове је немогућност да стану пред олтар…“

Било је тога и раније, али овим законом „дизне“ ће се још више отворити, и не могу ни да замислим какве ће поремећаје из таквих веза имати деца, инцестна деца прерано умиру.

Шта је следеће што закони из Тадићевог режима неће препознати као кажњиво дело?
Педофилија…?

…………….

Десиће се, ако…

„Мама, тата… како сам ја дошао на овај свет, јел је и мене рода донела као и вас“?

„Родитељи“ одговарају…

„Не сине, не. Тебе је донела геј парада, чика Тадић је то подржао, а било је и пуно пуно полицајаца да те заштити од евентуалних порођајних компликација…“

Парола хомосексуалаца на геј паради „Смрт држави“ – на челу поворке министар Чиплић!


Ова геј парада је и веше него очигледно показала ко нам води државу.

На челу геј парада педофил Франк ван Дален (испод пароле „Смрт држави“) и министар Чиплић

Кликните на слику да је увеличате

Сада је и више него јасно да прави хулигани седе у држави, и јавно промовишу насиље, јер бити у име државе на челу геј параде уз транспарент СМРТ ДРЖАВИ, је позив на насиљи и директно кршење УСТАВА и закона Србије са елемантима кривичне одговорности! Осим тога, на челу колоне поред министра Чиплића, био је и холанђанин Франк ван Дален који се залаже да на геј парадама учествују малолетници, и који је на геј паради у Амстердаму 2007-ме у једном чамцу возио малолетну децу од 12 до 16 година.

После те параде једна мајка га је оптужила да је напаствовао њено дете, тако да је Франк ван Дален оптужен за педофилију, да је ту децу искоришћавао за своје изопачености. Причали су да се овом геј парадом промовишу људска права, а доводе педофила да га промовишу! Ето које нам „вредности“ држава шири у име људских права. Да овде им закона и морала неко би због овог морао кривично да одговара. Ови људи који воде државу изгубили су сваки морални и етички кредибилитет, и питање је само тренутка докле ће народ да трпи ову срамоту.

Министар Шутановац, Чиплић и Хомен, називају младе протестанте хулиганима, Шутановац чак и фашистима, а јавно на геј паради путем пароле „Смрт држави“ држава позива на насиље! Нико није ухапсио педера који је носио ту паролу, а да је ту паролу носио неко од младих демонстраната, већ би био у затвору. Петооктобарски плаћеници сад тако лицемерно постављају питања, жигошући младу генерацију хулиганима: „Ко стоји иза тога“… „Ко их је злоупотребио“, „Која је политичка позадина“, „ко је све то организовао“, а њихов државни апарат путем геј параде јавно позива на насиље,  финансира га и стоји иза њега.

На геј паради држава у име људских права промовише педофила…!
(обавезно погледати до краја)

Педофили организатиори геј параде у Београду

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Цитати из видео прилога:
Посланик радикалне странке Александар Мартиновић:

„… Јел је ово држава Србија, коју ми треба да оставимо будућим генерацијама? Да педофили кажу шта треба да радимо у нашој рођеној држави! Па ви нисте могли да добијете већи шамар од немачког министра спољних послова (Гвидо Вестервеле), који вам у лице каже: „Заборавите да је Косово Србија.“ А на питање новинара, да ли намерава да закључи брак са својим партнеропм, он каже: „Сада не, зато што тренутно не живимо у истом граду“.

Али дочекао је министар спољних послова немачке да озакони своју везу са дечком: „Гвидо Вестервеле озаконио везу са партнером“.

Сад се сетих да је професор Милан Брдар у једној емисији Атлантиса испричао да је слушао од појединих људи на власти ово:

„Ми смо дошли на власт да не бисмо били држава??!“

Не, погрешно, Србија ће бити држава, ви сте дошли да покажете српском народу како изгледа највећи шљам у српском друштву. Овом срамном геј парадом су се мало прерачунали, све ће им се по принципу бумеранга вратити, геј парада је почетак њиховог краја…!

Српски сабор Двери затражио забрану геј параде због кршења Устава и закона


Преносим захтев Српског Сабора Двери МУП-у Србије и полицијској управи града Београда за забрану одржавања геј параде 10.10.2010. у Београду.

Аутор: Српски Сабор Двери

Српски сабор Двери предао је Министарству унутрашњих послова и Полицијској управи града Београда захтеве за забрану одржавања геј параде 10. октобра у Београду због кршења Европске конценције о заштити људских права и основних слобода, Устава Србије и Закона о окупљању грађана. У наставку доносимо текст захтева и факсимиле са потврдом пријема од стране Министарства унутрашњих послова и Полицијске управе града Београда.

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
За Министра унутрашњих послова

На основу Устава Републике Србије, Закона о кривичном поступку и Закона о окупљању грађана, Српски сабор Двери подноси, Захтев за забрану јавног скупа „ПАРАДЕ ПОНОСА 2010“ заказане за 10. 10. 2010. године у Београду у парку Мањеж(1) те се захтева да надлежни државни орган донесе

РЕШЕЊЕ

„Забрањује се одржавање јавног скупа „Парада поноса 2010“ заказане за 10. 10. 2010. године у циљу заштите јавног здравља и морала. Налаже се организаторима тог јавног скупа да све започете радњу у правцу организовања скупа обуставе и прекину“

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Дана 10. 10. 2010. године у Београду у парку Мањеж заказан је јавни скуп који носи назив „Парада поноса 2010“ и чији су организатори следећа лица:

  • Удружење грађана Геј стрејт алијанса
  • Независна невладина организација Квирија-центар за промоцију културе ненасиља и равноправности

Члан 11 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода каже да „свако има право на слободу мирног окупљања….За вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописане законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља и морала…“

Према члану 54 Устава Републике Србије „слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.“ Такође, према члану 11 Закона о окупљању грађана „надлежни државни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавање ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине“.Према ставу судске праксе Републике Србије „Јавни морал није дефинисан као правна категорија у позитивним прописима. Отуда повреда јавног морала представља фактичко питање које се мора ценити у складу са схватањима грађана које преовлађује у одређеним срединама у временским периодима…“ (2)

Према последњем попису из 2002. године у Републици Србији од укупно 7498001 становника њих 6371584 изјаснило се да припадају православној вероисповести, њих 239658 исламској, 410976 католичкој.(3) Како у Републици Србији више од 90% становништва припада некој од вероисповести чији се етички кодекси и морал противи одржавању једног оваквог јавног скупа, управо имајући у виду и праксу јавних скупова таквог типа који су се одржали на различитим местима и градовима у свету, и констатујући да се овим скупом крши целокупни традиционални породични морал, испуњени су сви законски услови за забрану „Параде поноса 2010“ у циљу заштите јавног морала.

Како је подносилац овог захтева Српски сабор Двери молим да све одлуке које се буду односиле на горе наведен захтев достављате искључиво на адресу удружења Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд

У Београду, 4. 10. 2010. године

Председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, Радован Тврдишић

(1)Пун назив скупа као и датум одржавања преузет је са званичног сајта „Параде поноса 2010“- http://www.parada.rs/

(2)Извор: Обавезност пресуда донетих у управном спору, чланак Љубодрага Пљакића, Иубор судске праксе 5/05

(3)Републички завод за статистику-http://webrzs.stat.gov.rs/axd/popis.htm?#Stanovnistvo


МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Полицијској управи за град Београд

На основу Устава Републике Србије, Закона о кривичном поступку и Законом о окупљању грађана, удружења грађана „Двери Српске“ подноси, Захтев за забрану јавног скупа „ПАРАДЕ ПОНОСА 2010“ заказане за 10.10.2010. године у Београду у парку Мањеж (4) те се захтева да надлежни државни орган донесе

РЕШЕЊЕ

„Забрањује се одржавање јавног скупа „Парада поноса 2010“ заказане за 10. 10. 2010. године у циљу заштите јавног здравља и морала. Налаже се организаторима тог јавног скупа да све започете радњу у правцу организовања скупа обуставе и прекину“.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Дана 10. 10. 2010. године у Београду у парку Мањеж заказан је јавни скуп који носи назив „Парада поноса 2010“ и чији су организатори следећа лица:

  • Удружење грађана Геј стрејт алијанса
  • Независна невладина организација Квирија-центар за промоцију културе ненасиља и равноправности

Члан 11 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода каже да „свако има право на слободу мирног окупљања…. За вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописане законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља и морала…“ Према члану 54 Устава Републике Србије „слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.“ Такође, према члану 11 Закона о окупљању грађана „надлежни државни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавање ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине“.Према ставу судске праксе Републике Србије „Јавни морал није дефинисан као правна категорија у позитивним прописима. Отуда повреда јавног морала представља фактичко питање које се мора ценити у складу са схватањима грађана које преовлађује у одређеним срединама у временским периодима…“ (5)

Према последњем попису из 2002. године у Републици Србији од укупно 7498001 становника њих 6371584 изјаснило се да припадају православној вероисповести, њих 239658 исламској, 410976 католичкој.(6) Како у Републици Србији више од 90% становништва припада некој од вероисповести чији се етички кодекси и морал противи одржавању једног оваквог јавног скупа, управо имајући у виду и праксу јавних скупова таквог типа који су се одржали на различитим местима и градовима у свету, и констатујући да се овим скупом крши целокупни традиционални породични морал, испуњени су сви законски услови за забрану „Параде поноса 2010“ у циљу заштите јавног морала.

Како је подносилац овог захтева Српски сабор Двери молим да све одлуке које се буду односиле на горе наведен захтев достављате искључиво на адресу удружења Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд У Београду, 4. 10. 2010. године

(4)Пун назив скупа као и датум одржавања преузет је са званичног сајта „Параде поноса 2010“- http://www.parada.rs/

(5)Извор: Обавезност пресуда донетих у управном спору, чланак Љубодрага Пљакића, Иубор судске праксе 5/05

(6)Републички завод за статистику-http://webrzs.stat.gov.rs/axd/popis.htm?#Stanovnistvo

У Београду, 4. 10. 2010. године

Председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, Радован Тврдишић



Информативна служба Српског сабора Двери

%d bloggers like this: