Мој град Бор и РТБ Бор


Мој град Бор је диван град. Увек смо имали одличне стручњаке, техничаре, инжињере итд… као и цела Србија. Наши стручњаци су 70-их и 80-их година прошлог века градили руднике бакра у Индији, Бурми и Ираку.

Моја мајка је као врсна дактилографкиња куцала те пројекте, зато то и знам…

РТБ Бор није требао да буде продат Кинезима, јер као што рекох имамо ми свакојаке стручњаке и докторе наука да можемо сами да експлоатишемо и производимо бакар, злато и ретке метале које у околини има, али накотила се багра политичара који загађују Бор и целу Србију!

Ако се народ не дигне у побуну бићемо збрисани од политичара зомбија, који су испрограмирани да служе светским моћницима…!

Народе, побуни се док је време, сутра ће већ бити касно…! Нису нам криви Кинези, већ наша политичка багра која им је продала за шаку долара највеће благу Србије, а то је РТБ Бор, што је и противно Уставу Србије!!

Ево, све више кинеза долази у Бор, шире се свуда, али они само раде свој посао, који им је омогућила наша политичка багра која загађује Србију више него било која смрдљива депонија и канализација…!!!

Град Бор

Пра-генетски код – Шанса за боље човечанство…!


Овај доле преведени клип о Пра-генетском коду је врло, врло значајан за људе на Планети Земљи. Када сам га погледао и размислио, увидео сам да је тема о прагенетском коду најзначајнија за људски род, убедљиво!

Пра-генетски код

Следи транскрипт из видео прилога на Скрибду:

Пра-генетски код – Шанса за боље човечанство…!

Пра-генетски код (ћирилица):
Скини транскрипт»

Пра-генетски код (латиница):
Скини транскрипт»

Ово са Прагенетским кодом је у ствари сензационално откриће од пре 30-ак година, за које данас шира популација људи мало зна, јер је Швајцарска хемијска компанија „ЦИБА-ГЕИГИ (CIBA-GEIGY)„, под притиском светским паразитских моћника који управљају овом Планетем, обуставила истраживања, сакрила патент и уништила све трагове интервјуа о томе.

Али, ето, срећом, видео прилог о томе је захваљујући постојању интернета 2013. угледао светлост дана, када је клип о томе пуштен у оптицају, барем што се тиче Србије…

Наиме, ради се о веома једноставној техници, семе неке биљке се држи 3 дана у вакуумским кутијама, у статичом електричном пољу кроз које не тече струја и у којима је исти напон, после тога се засади, а резултат је кукуруз са 5 уместо 1 клипа. Кад се биљке тако третирају, оне су отпорније и боље него када се прскају отровним пестицидима, и не само то, тако се код биљака, укључујући и житарице, активирају успавани гени, па су се рађале биљке које одавно више не постоје, у таквом генетски најбољем и најздравијем облику постајале су пре милион година…

Када би се којим случајем сутра овим начином почеле третирати све биљке и житарице које човек користи за исхрану на овој предивној Планети, потребе за пестицидима и хемикалијама, с којим се данас третирају пољопривредне културе, биле би излишне, и тако би индустрија за производњу пестицида и разних хемикалија потпуно пропала, а са тиме и милијарде профита за моћнике, што би било предивно за обичног човека, али не и за те моћне паразите, владаре ове Планетер, који се на тај начин богате.

Е, сад, интересантан је експеримент са калифорнијским пастрмкама, где се јајашца женке узимају у лабораторији где се оплођују вештачким путем и изложена су 4 недеље електростатичким пољем, и кад су се упоредиле такве пастрмке и ове данашње, утврдило се да су ове пастрмке чија су јајашца за размножавање трертирана електростатичким пољем, боље и отпорније од ових данашњих, чак шта више, тврди се да су такве пастрмке исте оне које су постојале пре 150 година, што значи, у односу на време ових експиримената, да се те пастрмке постојале тамо негде 1830-те године.

Шта нам ово указује?

Па указује нам на то да је загађење природе и Планете почело индустријском ревоуцијим која је датумирана на 1760-ту годину, и тако мало по мало, све до данашњих дана, путем загађивања природе деградиран је сваки облик живота не генетском нивоуу, почевши од биљака, житарица, шума, риба, животиња, па наравно и човека.

Међутим, поставља се сад једно суштинско питање, а тао је:

Да ли се овом методом са електростатичким пољима у којима не тече струја, може „побољштао“ данашњи човек„?

Другим речима, да ли се у данашњем, од хиљадугодишњих силних загађења тотално издегенерисаном човеку, може пробудити тај прагенетски код, тако да се човек врати у „првобитном стање„? Да буде здрав, да дуго живо, по 800-900 година, јер и Библија је описивала да су некада људи живели дуго. Адам је живео 930 година, а Ноје, који је једанаеста генерација после Адама, умро је 350 година после потопа, када је имао 950 година.

Ја мислим ад може…

Рецимо, може овако, ово је једна од варијанти… пре вештачке оплодње жене, сперматозоид мушкарца се у лабораторијским условима изложи дејству електростатичког поља, и тако се држи у том пољу колико је потребно, затим се таквим сперматозоидом оплоди жена које је такође смештена у електростатичком пољу. Врло је вероватно да ће се у таквом плоду у утроби мајке пробудити прагенетски код, јер меморијски запис у генима о њему постоји, гени треба само да се „сете“ тог кода, и самим тим пра генетски код се тако буди и активира, баш као и код калифорнијске пастрмке из експеримента…

Тако би се после више циклуса рађања, поново створио тај првобитни човек са јаком и отпорном генетиком. Такав човек би био здрав и отпоран, био би паметан, а не као заглупљени данашњи зомби, не би био болешљив као данашњи издегенерисан човек, не би користио токсичне лекове и разне хемикалије, јер не би имао потреба за тиме, будући да му је генетика јака уз помоћ буђења прагенетског кода. Такав човек би постепено живео све дуже и дуже.

Затим, када би се број тако генетски снажних и отпорних мушкараца и жена повећао, тада не би било више потребе за третмане сперматозоида електростатичким пољем, јер та пробуђена пра-генетика била би сама по себи увелико активна, жива, радна и функционална, не би више била успавана, тако да више не би било потребе за вештачким оплодњама, већ би се такав снажан и генетски јак човек размножавао природним путем,… ја волим тебе, ти волиш мене, и тако деси се „оно“… 🙂

Е, сад, када се сагледа ово целокупна ситуација, поставља се основно питање:
Због чега се та првобитна супер генетика биљака, шума, риба, животиња, временом издегенерисала, и ко је одговоран за то?

Одговор се сам по себи намеће, за то све је одговоран човек који је загађивао Планету (земљу, реке, мора, ваздух) не само путем скорашње индустријске револуције, па надаље све до данашњих дана, већ и путем ратова, нуклеарних ратова. Сви знамо да из разних извора имамо информације да се некада давно у овој цивилизацији десио веклики нуклеарни рат (потоп Атлантиде), један од извора за то су опште познати спис, индијска „Мафабхарата, и наше Славјено-Аријевске веде, а ево шта о свему томе прича» познати риски физичар, Сергеј Саљ:

„Што се тиче паклених сила које су окупирале човечанство, то је било током десетак миленијума, када никакавих масона, никаквих јевреја уопште још није било. То се увек дешавало и увек је доводило до глобалних ратова човечанства. Било је уништено неколико цивилизација, пустиње које су на Земљи су резлтат дејства нуклеарног оружја, јасно је доказано….“

Затим, у Славјано-Аријевским Ведама, односно књигама које су веродостојне у описивању догађаја из давних времен, имамо описе о Планетарним катастрофама. Погледати овде» описе прве Планетарне катастрофе, а овде» друге.

Међутим, ако би почео да се овако ствара нови-стари човек са отпорном и првобитно моћном генетиком, морало би се престати са загађењима ове прелепе Планете, са катастрофалним ратовима, јер би опет човечанство поново дошло на ивици опстанка…

И кад се све ово сагледа, није чудо што се издегенерисала генетика биљака, живитиња, човека. Ако се данашњи човек не опамети, обистиниће се ово пророчанство канадског племена Кри:

“Тек када се искрчи и последње дрво, затрује последња река, улови последња риба, људи ће схватити да се новац не може јести.”

А и не само то, јер ако се ово пророчанство обистини, човек ће зажалити» што није постао од мајмуна, јер да јесте, не би загађивао Планету, већ би весело скакутао и јео банане, али би барем био жив…

Слободан М. Филиповић: Научна утемељеност србског предања која се упорно и систематски склања од очију јавности, чини Србе народом ван времена и простора


Извор: Васељенска ТВ

Слава од искона

Београд – Слободан М. Филиповић, србиста, дипломирани етнолог и новинар који се бави митологијом и палеосемантиком. До сада је објавио низ значајних књига:

„Србизми у турско-источњачким језицима“, Бгд. 2000 (7508.), Сардонија,
„Божанска имена“, Бгд. 2004 (7512.), Сардонија,
„Речник српско-аријски или архаично-српски с додатком корена“, Бгд. 2011 (7520.), Сардонија и друго допуњено ауторско издање,
„Србизми у грчком и латинском“, Бгд.2011 (7520.), Пешић и синови,
„Есеј о Илијади“, Бгд. 2011(7520.), ауторско издање,
„Слава од искона“, Бгд.2012 (7521.), ауторско издање.

Диплом,ирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник...!

Дипломирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник…! (Фото: Васељенска ТВ)

Слободане, ви сте 1978. за дипломски рад на катедри за етнологију Београдског универзитета изабрали тему из духовне културе о институцији Славе, а недавно сте објавили књигу „Слава од искона“. Кажите нам шта је слава, у каквој вези она стоји са Годишњим обичајима и какво је тумачење њеног имена?

По митском назору Срба постоје три света: богова, људи и мртвих душа, сваки са по једанаест богова, а њихов творац је Сварог или Триглав. У старој србској вери са континуитетом од неолита, троједан свет хенотеизма[1] је представљен као холограмска манифестација светлости која је извор живота и сваког постања. Отуда је слава духовни појам, за нематеријални природни циклус или стално понављајући процес природне (примордијалне) енергије. На Истоку су њени енергетски облици познати као „прана“ у Инда или „чи“ енергија код Кинеза, у хришћанству као Свети Дух, а на Западу као „оргонска“ енергија.

Непрекидна смена директне и индиректне светлости чини ток Стварања са почетком о јужном оврагу (увратина, сунцоврат) или Божићу, рођењу младог Сунца:

Нема дана без очњега вида,

Нити праве славе без Божића (Горски вијенац).

Са Божићем започиње узлазна путања Земље, која недри мистеријски ток Остварења или обнову природе у пролеће. Отуда народ вели: Слава је колач и свећа, јер, Годишњи обичаји су мистеријски везани управо за генеративну моћ природе о пролећној равнодневици.

Име за празник Славе је изведен од духовног појма „слава“, од кога је и инфинитив „славити“,[2] који се употребљава за све празнике Годишњих обичаја, а преносно у општем смислу. Семантика славе је сагласна њеном божанском току Стварања и истородна аријском или архаично српском срава, слава, оно што тече или струји, од корена сру, тећи, инф. сравати, славити, сливати, ославити (потећи), словити (говорити). Појам славе стоји у семантичкој вези са хомонимом шрава, (по)хвала, уважавање, глас, углед (шравана, славан), част, од корена шру, слушати, чути, а молитва Господу (изворно Сварогу) започиње речима: Слава тебе Боже…

У чему је посебност српске Славе?

Што се тиче развоја култа славе, преломни моменат је реформа Светосавске цркве у средњем веку, којом је крвно приношење замењено бескрвним, а празновање потиснуто на дом свечара. На тај начин, створена је једна специфична институција, за коју Р. Грујић каже да је „ у границама области Жичке архиепископије, доцније Пећке патријаршије, добила нарочито национално обележје, а током времена почела се сматрати као искључиво српска и то више национална него верска“.

Суштинско питање посебности Славе код Срба, јесте њена научна утемељеност на којој се иначе заснива целокупно српско народно предање. У науци, слава или циклус природне енергије са Сунца, познат је као електромагнетна сила настала субатомском емисијом фузије водоника и хелијума на сунцу, коју хелиоцентрична метеорологија зове „сунчев ветар“. Она на Земљу долази преко магнетне жиже Земље (геомагнетни фокусатор) односно нематеријалног крста северне земљине полулопте, познатог у народу под именом Часни крст или „крст са оцилима“. Симболише циклус тока Стварања, у коме надир (север) „отвара“ крсну или десну страну кола небеског која припада светлости. Постоји у континуитету још од цивилизације Винче и дан данас је претстава на обредном хлебу који се меси о Ускрсу, празнику тока Остварења, а налази се у србском грбу.

Пример објашњења Часног крста показује, да је српско предање сагласно са савременом науком. Зашто онда нема званичне научне верификације те истоветности?

Зато што најмање виде они који то неће. Нарочито, ако држе нож и погачу, па секу онако како се њима допада. Осим тога, потребно је и знање да би се видело. Научна утемељеност србског предања која се упорно и систематски склања од очију јавности, чини Србе народом ван времена и простора. Нематеријална знања србског мита и њихов придевак „небески народ“ су допуњујући, јер су преци Срба дошли са неба доневши са собом веру, знање,[3]писменост и цивилизацијски однос према стварности, што је оставило генског трага. Срби имају предање да их бог није створио, већ да су његови потомци, док материјални аргументи сведоче да су они културни источник холоценске цивилизације света, која се крстолико ширила из Седморечја[4] у Подунављу Хелма (Балкана).

Значи ли то, да не може „шут са рогатим“?

Знате ли онај виц са Солунског фронта: Питао официр војника кога је питао за оно што је урадио, а војник одговорио: своју задњицу.

– Шта кажеш, наљути се капетан. Да, да капетане, питао сам је да ли може да издржи 25 батина! Наравно да може „шут са рогатим“? , само што то скупо кошта, па је привлачнија линија мањег отпора, која на крају испадне најскупља. Да не може „шут са рогатим“, свет би био непроменљив. Према томе, будите сигурни да „са истином нема погађања“, јер мисли поседују снагу остварења.

Какав мотив може да стоји иза забране неке научне истине, нарочито историјске?

Мотив је обично политичке природе, али их често прати психолошка потреба моћних за исконом у духовном смислу. Виртуелност науке је директна последица манипулације знањем, иза које стоје власт „најгора од свих болести“ и тајна друштва која спречавају човека да управља својом судбином.

Што се тиче „забрањене историје“, на то питање је одговорио Гебелс: Узмите једном народу историју и он ће за сто година бити стока. Можда је грубо рећи да је од Берлинског конгреса прошло сто тридесет година, али и мека варијанта принципског питања идентитета подразумева историјско и људска права. Узмимо за пример, „научну“ кампању о илирском пореклу Шиптара. Зашто је „науци“ важно да они буду Илири? Зато што у том случају временски „претходе“ Србима досељеним „ономад“ на Хелм (Балкан), па им аутоматски у оквиру људских права припада и право на српску земљу, јер су тобоже историјски старији на овом простору.

Шта је онда потребно урадити да би се однос према научној аргументацији променио?

Потребно је да држава стане иза србистике, јер ми смо једина земља на свету која нема институцију за проучавање сопствене културе. Леонтјев каже да нема неморалних народа, већ постоје само неморалне државе, а колико је то важно сведочи Љотић, када каже да је држава „инструмент судбине једног народа“. Људи склони избегавању конфликта, обавезно западају у конформизам који подразумева прилагођавање групи или друштву. Уколико овај конформизам дуго траје, долази до стагнације и поремећаја личности. Иван Иљин то назива „новом елитом“, која долази одоздо, „са школом туђег мишљења и слепом покорношћу“.

За почетак је довољна употреба логике и промена терминологије, која је фалсификована, измењена и измишљена. Узмимо за пример Сарбине старинце Апенина, којима су скинули слово „р“ па их данас зову Сабини или чак Абориџини. Сарбини су сами себе звали Расени, па зашто их онда зову измишљеним именима „Етрурци“ или још натегнутије „Коловени“? У науку би требало увести правило, да се сваки народ зове именом каквим он сам себе зове! По правилу владајуће науке, кадгод су Срби (Словени) у питању ништа се не зна или се погрешно и непотпуно представља! Суреби су главно племе србских Германа, којима је такође скинуто фамозно слово „р“, које се само у србском језику употребљава као самогласник. Тако су они постали „Свеви“, „Суеби“ и „Швабе“. Исто су прошле и сирбиле, свештенице и пророчице бога Сербона које се данас зову „сибиле“.

Зашто се Раси или Рашани редовно називају по јелинском изговору Траки или Трачани? Зар Сарбате треба звати Сармати, само зато што Јелини не могу да изговоре правилно ову реч? Не постоје никави „Трибали“, у јелинским облику изговора, већ само Срибали најстарији народ свету, са којима су семантички и етнички у сродству латински сервили (сербили), племство Алба Лонге и тројанске лозе Јулија! Бројни су примери бесмислица у научнј терминологији, који нису произвољни већ срачунати и наменски уведени. Посебно су штетни „Индоевропљани“, „Грци“ и „Словени“, па постоји потреба да се они поближе објасне.

Лингвистичка кованица „Индоевропљани“ лепо звучи али етнички не значи апсолутно ништа, иако је идеолошка замена за „мајку народ“ Арија (Аријеваца) који су сами себе звали Срби. “Индоевропљани“ су само корисна измишљотина, која је непозната у историји до пре нешто више од два века.

„Грци“ су погрдно име хуритских дошљака на Хелм, којим су Римљани назвали Јелине осам векова касније, када су их окупирали у другом веку старе ере. Не постоје никакви „стари Грци“, поготово „не као носиоци културе“, јер су брзо нестали са историјске сцене пре око три хиљаде година. Постоје само Јелини (Хелени) како сами себе зову, али они не воле погрдно грчко име, па своју земљу зову Јелада. Уосталом, да су Јелини старином од Пелазга или Рашана, античких Срба, то и они сами признају.

За оне које данас зову племенским именом „Словени“, више десетина историчара и лингвиста кажу да је њихово старо народно име било Срби.[5] Назив „Словени“ је данас збирно име за дванаест србских народа, а колико је он апсурдан у својој идеолошкој потреби, показује чињеница да народ под овим именом не постоји! Па каква су онда папјазанија тек „прасловени“? Нарочито се руска историографија „посипа пепелом по глави“, па у последња два века ниједан посао не започиње без Словена и такође измишљене „Византије“ алијас Ромеје или Источног српско-римског царства, што има посебно штетан утицај.

Срби и Руси су два имена за исти народ (Срба или Рашана), све до стварања Русије под Рурићем или до Ивана Грозног, јер су Срби конститутивни елемент Руске царевине. Разлика између имена Срби и Руси, (Роси, Раси, Рашани, Расени), само је у томе што је српско име опште и старије, што је пресудно за културни континуитет, поготово када се зна да је постојбина Арија или србских народа на илирском Хелму (Балкану). Енглези греше када кажу да су Срби „мали Руси“, исправније је рећи да су Руси „велики Срби“, јер, сујета је дозвољена само у општем интересу.

Више о Слави, као и о нашем предању, паметарници, језикословљу, природњаштву и уметности, можете наћи и прочитати на сајту светлица.срб (или за оне који не користе азбуку http://www.светлица.срб/ ) Извиђачко-природњачког Друштва предања Светлица, у реферату „Духовни појам славе“, прочитан на мећународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“, 21-23. 9. ’12. у Београду.

—————————————–

Напомене:

(1) Хенотеизам је једнобоштво у коме Бог има мноштво појавних облика. Семантички, реч бог је духовни појам, истородан ариј. б’ога, закон, правило, месечев дан (28 конака) у биолошком ритму Земље (једна ротација сунца).

(2) Опште народно име Срби (Словени), треба разликовати од националног (Срби, Јужни и Лужички), поготово што је историографија деветнаестог века поистоветила нацију са државом из политичких разлога. Старија ортоепија српског имена је на Истоку познатија у облику Сабири, што се и семантички разликује од имена Срби. Без обзира на ортоепију и семантику, баш је згодно вратити у науку име Сарбати уместо „Словена“ који су ионако потомци Сарбата у Европи и Азији.

(3) Тамо где нема знања нема ни Бога међу људима (Венцловић, народни духовник)

(4) У Ведама, постоје у сва три света по седам река. Отуда је света земља Медија или библијска Хавила земаљска рајевина Седморечја Хелма (Балкана).

(5) „Славити“ изворно значи „дизати у славу“, које се по правилу врши до зенита (подне), за који Ориген вели да је „лице божије“.

* * * * * * * * * * * * *

Слободан Филиповић: СрБско питање и теорија завере

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Забрањена историја 14 – Србска дивонија или митологија

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Слободан Филиповић: Симболи србског грба

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

%d bloggers like this: