Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије


Овај Теслин чланак у оригиналу објављен је у америчком магазину „The Century Magazine“, јуна 1900. Касније је тај чланак преведен на србском језику и као такав објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци»“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије

Скини текст»

Из овог Теслиног чланка издвојио бих овај цитат:

Тесла:

Расправљало се о томе да ли ће усавршавање оружја велике разорне моћи зауставити ратовање. И ја сам тако дуго мислио, али сада мислим да ће то бити огромна грешка. Такав развој ће у великој мери променити ратовање, али неће га зауставити. Напротив, мислим да свако ново оружје које се изуме, сваки нови корак који се направи у том правцу, само привлачи нове таленте и вештине, ангажује нове напоре, даје нови подстрек и тако само подстиче даљи развој.

Помислите на изум барута. Можемо ли да замислимо радикалну промену од оне коју је узроковало то откриће?

Замислимо да живимо у том периоду: зар не бисмо тада мислили да је ратовању дошао крај, када је оружје витеза постало комично, када су телесна снага и вештина, које су тако много значиле раније, постале ртелативно мало вредне? Ипак, барут није зауставио ратове – насупрот томе, деловао је као најснажнији подстрек. И не верујем да се рат може икада зауставити било каквим научним открићима и идеалима, све док постоје овакви услови који свуда преовлађују, јер је сам рат постао наука, и због тога што садржи неке од најсветијих осећања која је човек у стању да доживи. У ствари, неизвесно је да ли би људи који нису спремни да се боре за један висок принцип, били довољно добри за било шта друго. Не чини човека дух, нити тело; већ дух и тело. Наше врлине и мане су неодвојиве као сила и материја. Када се оне раздвоје, човек више не постоји….“

Из овог цитата где Тесла помиње проналазак барута, јасно се види колико је Тесли савршено било јасно, да било какав новији и новији проналазак неког оружја велике разорне моћи, дотад незабележен, неће уопште помоћи данашњем човеку, таквом какав је (генерално – на нивоу свесне животиње), да види узалудност ратова, и решавања проблема ратовањем, већ разговором, дијалогом, договором… Напротив, сваким проналаском неког најновијег оружја велике разорне моћи, данашњем човеку ће само расти апетити ка што већем освајању и доминацији над другима, уз помоћ ратова и разарања свега живог и неживог, чак и по цени да се уништи свеопшти живот на овој нашој прелепој Планети Земљи. Такав ризик постоји, реалан је.

Данас смо баш на на том ступњу, на корак од самоуништења самих себе као људске врсте путем ратова, и свега живог на Земљи, јер барут је смешна ствар према данашњим најсавршенијим типовима нуклеарног оружја које је човек направио.

А шта је са тајним пројектима?

Ко зна каква су се све разорна оружја до данас развијена, а ми не знамо за то.

Увидевши све ово само на примеру барута, такође је савршено јасно зашто Тесла никада није направио неко смртоносно оружје, попут „Зрака смрти“, што му неки приписују (обичне шпекулације), јер да јесте, ми би се већ уништили као људска врста. Напросто, Теслин морал је био надљудски и Божански, морал који подржава живот и прогрес, а не разарање и смрт!

Ако разум не преовлада, само је питање времена када ће неко „да угаси светло“ на овој прелепој Планети Земљи…

Велимир Абрамовић: Етнички опредељен циклон


Извор: Веб-Трибуне

Употреба метеоролошког оружја, заснованог на Теслиној технологији ексцитирања и пражњења наелектрисаних слојева атмосфере, посебно Јоносфере, демонстрирала је у нападу на подручје Балкана невероватну прецизност циклоналног појаса чије су границе биле строго омеђене одређеном географском облашћу.
kisa-oluja-nevreme-uragan-oblaci-600x400

Циклон је данима кружио око Србије и њених рубних подручја, пре него што се зауставио тачно над нама, а онда се три дана и три ноћи није померао, да би потом нагло престао. У читавој операцији природна случајност је била минимална и без нарочитог утицаја на овај експеримент.

О карактеристикама оружја које је коришћено као део стратегије тоталног рата против Срба, за „Печат“ говори проф. др Велимир Абрамовић, стални члан руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара на Државном универзитету „Ломоносов“ у Москви. У оквиру Интердисциплинарног темпоролошког семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на „Ломоносову“ и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, 2011. професор Велимир Абрамовић одржао је предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална теорија релативности. Прво предавање на „Ломоносову“ Абрамовић је одржао 2003, под насловом „Увод у онтологију времена“. То је уједно било и прво предавање на „Ломоносову“ икада одржано на српском језику, уз превод.

Који систем је коришћен за производњу поплава у Србији и РС, које су однеле велике људске жртве и нанеле огромне материјалне губитке, за које одговорност сносе и они које занимају искључиво лични интереси и наредбе налогодаваца Новог светског поретка, који су након 5. октобра 2000. приступили великој операцији уништавања наше земље и народа? Како објашњавате да је циклон био изразито етнички опредељен? На који начин тај систем функционише? Да ли је у питању употреба усавршеног ХААРП система? Опишите нам, молим вас, на који начин је читава операција изведена.

Био сам импресиониран демонстрираном прецизношћу циклоналног појаса чије границе су обухватале несрпску популацију само у случајевима национално мешовитих варошица и села.

То раније, класичним ХААРП системом, није било могуће постићи. По томе судећи, затворена конференција научне секције НАТО-а, која је пре 12 година одржана у Словачкој, а којом је тада руководио нобеловац, термодинамичар Иља Пригожин, тек последњих година дала је и експериментално физичке резултате.

Конференција је била посвећена проблему дефинисања времена у физичким и биолошким процесима и није имала нарочит одјек у научној јавности иако је разматрала физички појам времена, кључну будућу тему теоријске физике, најзначајнију за постојање Физичке реалности.

Иља Пригожин, тадашњи научни саветник НАТО-а, заправо је актуализовао стару дискусију Ајнштајна и Бора о детерминизму и индетерминизму у квантној механици и написао је две књиге које то разматрају кроз призму термодинамике, то јест физичког еквилибријума и физичко-хемијских дисипативних система: Ред из хаоса и Крај одређености − време, хаос и нови закони природе.

У јулу 1999. године, прочитавши један мој чланак, који му је пријатељ превео на француски, Пригожин ме је писмом позвао да исте године учествујем на јубиларном симпозијуму у Падови, посвећеном његовом схватању креативности и том приликом водили смо дуг разговор о томе шта је у космосу основни принцип, поредак или слобода.

Дакле, после научне конференције у Словачкој, 2002. године, на којој је узело учешће и неколико професора „Ломоносова“, НАТО је у огледе са ХААРП системом унео и темпоралну компоненту, конкретно Пригожинове термодинамичке временске операторе, већ потврђене на примеру познате хемијске реакције Белоусов−Жаботински.

Јасно је да је у инжењерском смислу од тада учињен значајан напредак. Ту је за нас важан фазни помак који тачно синхронизује почетак циклоналних ефеката са одређеном географском облашћу. Циклон је данима кружио око нас пре него што се зауставио тачно над нама, а онда се три дана и три ноћи није померао, да би потом нагло престао.

Ко год ишта зна о теми о којој говорим, а сачувао је и здрав разум, сложиће се да је у читавој операцији природна случајност била минимална и без нарочитог утицаја на овај експеримент. Након кратке емисије од мање од пола сата на малом Интернет радију „Снага народа“ прорадила је и колективна народна интуиција: све укупно, преко пола милиона људи је за недељу дана позитивно реаговало на ту објаву истине. Ево само једног јавног коментара мени непознатог Љубише Стјепановића:

„Јесте ово изазвано ХААРП-ом, али не заносите се размишљањем да је то нека антеница ту у комшилуку. ХААРП не мора нужно да изгледа као поље антена, а функционише тако што се вибрација високог интензитета испуцава на Јоносферу и рефлектује на жељену тачку, што значи да антена може бити у Тунгузији, а мислим да нам ово праве браћа Европљани јер се двоумимо између Русије и Европе. Тог јутра, пре но што се формирао облак, мој wireless је тотално полудео. Јачине сигнала WiFi станица у околини су се из секунде у секунд мењале, скакале са -15 до -90 дбм, буквално подивљале на неких 1-2 сата пре циклона.“

Ово што описује колега Љубиша типично је за комбинацију фазног помака при амплитудној модулацији.

На којим принципима се заснива Теслина технологија која се користи за вођење метеоролошких ратова?

Ово што смо видели на делу у Србији последица је непотпуно схваћене, односно делимично примењене Теслине технологије утицаја на природне системе.

Деловало се само Херцијанским механизмима Теслиних апаратура, док је софистицирано, за физичке и биолошке системе − неоштећујуће дејство Теслиних, како их он сам назива – Нехерцијанских таласа, изостало, боље речено, остало непримећено. Нехерцијански таласи делују на саму конфигурацију дискретног простора, изазивајући промене синхроних фракталних зона и у физици су познати као скалари, тј. лонгитудинални, подужни таласи, који се из центра емитовања распростиру у свим правцима. Ови електромагнетски таласи, налик на звучне и друге механичке таласе, имају биоисцељујући карактер и користе се успешно у регенеративној медицини Теслиног типа.

Укратко, примена Теслине технологије заснива се на само два основна принципа који неотклоњиво утичу на све појаве у космосу, на принципу вибрације (којом Тесла назива хармоничну резонанцију целог физичког система на који се утиче) и резонанције (независно осцилирање одабраних делова физичког система) као и на три помоћна принципа: подешавање амплитудне, фазне и фреквентне модулације, које је изузетно важно за успостављање пуне резонанције, која може бити магнетска, електрична, електромагнетска, атомска, молекулска или сложено системска, посебно ако су у питању географска подручја.

Свакако да вођење метеоролошких ратова има и своје психолошке ефекте, јер је људски мозак сензитиван на промену такозваних Шуманових електромагнетских фреквенција атмосфере и планете Земље, јер је резонантан са њима, другим речима, планета Земља електромагнетски ради на истим основним фреквенцијама као и људски мозак, што зна сваки неуролог и биофизичар. Фазним помаком и модулацијом електромагнетских емисија се путем емитовања њихових виших и нижих хармоника, као и циљаном пулсирајућом индукцијом могу намерно и предвидљиво изазивати одређена психичка и емоционална стања појединаца, као и читавих група и друштава на техничким условима дефинисаној територији. Колективни психолошки ефекти имају и политичку феноменологију, јер се људско друштво састоји од појединаца, а радикална промена климатских услова има и економске последице, што зна сваки пољопривредник. Ево које су могућности Теслиних експерименталних сетова, укратко и српски јасно:

  1. Вештачко изазивање електричних пражњења и кондензације воде, као и вештачких кишних падавина, високоинтензивним јонизаторима и електромагнетским пољима, што је Теслу и његовог асистента Цита, када им се у лабораторији у Колорадо Спрингсу, у току експериментисања, случајно догодила олујна киша, натерало да истрче напоље из лабораторије како би спасли живу главу од струјног удара.
  2. Индуковање посебних психолошких и емоционалних стања резонантним електромагнетским пољима, што је Никола Тесла први открио такође у Колорадо Спрингсу још давне 1899. године, а што је деценијама касније разрађивано и усавршавано у научним институтима широм света.
  3. Ексцитирање и пражњење наелектрисаних слојева атмосфере, посебно Јоносфере (по потреби споро, нагло или катастрофично) Тесла је демонстрирао ноћном пробом Куле Ворденклиф на Лонг Ајленду, о чему је подробно писала тадашња америчка штампа. Пуну снагу свог трансмитера Тесла је испробао 15. јула 1903, почевши тачно у поноћ. Грађани Њујорка присуствовали су те ноћи манифестацији далеке научне будућности. Заслепљујуће бљештави праменови електричне плазме, дијаметра и по стотину миља, спајали су сферну куполу Ворденклифа са небом. Под насловом „Теслини бљескови застрашују“ и поднасловом „Али он неће да нам каже шта то покушава са торњем“, јутарњи лист „Њујоршко Сунце“ известио је следећег дана:

„(…) Суседи који живе у близини Теслине лабораторије на Лонг Ајленду више су него заинтересовани за природу његових експеримената са бежичним преносом. Прошле ноћи били смо сведоци необичних феномена као што су муње разних боја, које је Тесла по вољи пуштао, затим паљења слојева атмосфере на разним висинама и на врло великој површини, које је ноћ повремено претварало у дан (…) Дешавало се и да читав ваздух буде и по неколико минута испуњен светлуцавим електрицитетом, који се концентрисао по ободима људских тела, па су сви присутни светлели светлоплавом сабласном светлошћу (…) Изгледали смо сами себи као духови.“

Том приликом је Тесла запалио небо над Атлантским океаном у видљивој дужини од преко 200 километара, а даље није имао ко да посматра.

Након стравичних поплава, земљотреси потресају подручје Балкана: Албанију, Грчку, Турску, док је 26. маја Скопље погодио земљотрес јачине 3,7 степени Рихтерове скале, а истовремено се сручило и невреме са градом и пљусковима који су поплавили делове града. Да ли су ови земљотреси последица употребе метеоролошког оружја над Србијом, деловима БиХ и Хрватске?

Планета Земља чини јединствен геофизички систем. Шта год да радите у атмосфери, има неки ефекат и на Земљину кору. До пре двадесет година у нашем Геомагнетском заводу, који је у међувремену инвестиционо, кадровски и стручно сведен готово на прибежиште за држави Србији непотребна лица која се не буне због малих плата и нерада, било је научника, али су сад углавном у иностранству или у пензији.

Од тих најбољих давно сам научио да врло нискофреквентно осциловање атмосфере, стручно названо тектонски таласи, утиче и на сеизмику тла. И више од тога, да вештачко вибрирање Јоносфере, које није усклађено са другим геофизичким компонентама, обавезно, али темпирано, за два до три дана, изазива реакцију тектонских плоча. То се зове смиривање неравнотежно побуђеног геосистема. Наравно да ће реакција избити на механички најосетљивијем подручју, а то су на Балкану јужни ободи Србије. Тако је и било.

Руски министар за ванредне ситуације најавио је да ће испитати околности под којима је Србија поплављена. Да ли би то испитивање могло да укључи и проблематизацију употребе метеоролошког оружја? Да ли бисмо могли да очекујемо да и српски научници учествују у овом истраживању?

Зашто је он то најавио? Неће ваљда да проучавају блато на њивама!? У питању је прикупљање података и анализа пре свега свих институционалних и приватних електромагнетских мерења пре, у току и после циклона, као и научно анкетирање многобројних очевидаца. Руси знају тачно шта је било, али су им потребни докази, јер је психолошко нусдејство ХААРП-а учинило да се људи невољно евакуишу, већина погођених поплавама у првим нецензурисаним извештајима на телевизији изјављује да су били благо зачуђени и нису осећали никакву панику, чак ни обичан страх. Ужас је уследио касније, кад су се људи освестили и кад је ХААРП заправо искључен. Мислим да Руси немају разлога да било кога из Србије зову у тај тим, осим да неком српском научнику који не верује да је ово било вештачки изазвано натрљају нос подацима, јер они располажу истом или савршенијом технологијом контроле временских прилика.

Да ли српски научници скривају од народа своја сазнања о вођењу савремених климатолошких и метеоролошких ратова и због чега?

Ништа они не крију. Они то не би ни умели. Страх од компромитовања им је до те мере помрачио и побркао рационална сазнања да нису више ментално у стању ни да једноставно и здраворазумски упореде оно што виде, чују и осећају око себе, са оним што су из физике научили у току школовања, то јест кишу која пада природно са оном која је изазвана вештачки. Провинцијална инфериорност толико је опхрвала наше физичаре и електроинжењере да су праг своје аутоцензуре подигли до степена личног безумља и друштвено опасног неморала. Је ли нормално да у Музеју Николе Тесле, од деветоро стално запослених, нема ниједан стално запослени кустос електроинжењерске струке? Тамо малтене можете квалификовано да се распитате само за Ђукину личку торбицу, Теслин гвоздени кревет, штап и шешир… Је ли нормално да после Другог светског рата на Електротехничком факултету у Београду није одбрањен ни један једини дипломски, магистарски или докторски рад о Тесли?

Због чега је гађана ТЕ „Никола Тесла“?

Чисто симболички, да се целом свету покаже чија је физика заиста истинита и стога најмоћнија – Теслина, не Ајнштајнова, не Фермијева, нити она Нилса Бора… Реч је о педагошком експерименту, демонстрацији намењеној пре свега светским, а уз то и нашим надринаучницима који игноришу Теслу и неизмерне научне фондове траће на бесмислице, каква је Хигсов бозон, који је само још једна у низу од преко 400 назови елементарних честица, сасвим баналних карактеристика.

То неосновано и препотентно најављено трагање за назови-Божанском честицом, завршило се фаустовски жалосно статистичким, не правим, проналаском једне, у ствари, Ђавоље честице, која је натерала научнике да због утрошка огромних фондова (око 9 милијарди евра) најзад штимују резултате једног већ сваком видљиво лажног истраживања структуре материје. Једном атомском или хидрогенском бомбом не можете уништити планету Земљу, а једним јединим Теслиним комплексним осцилатором какав је била Кула Ворденклиф на Лонг Ајленду – можете.

Тунгуска експлозија 1908. године била је Теслин последњи планетарни експеримент усмереног тренутног трансмитовања великих количина енергије кроз природне средине, у том конкретном случају кроз земљу. Већ тада је езотеријским научним круговима светске владе у поодмаклом настајању било све јасно.

Али пуштена је и атомистика да се развија, само ради згодног застрашујућег оружја. Релативизам нико никада није озбиљно узео, ни сам Макс Планк, који је за Ајнштајна заложио сав свој ауторитет, пишући лична писма колегама физичарима да некако прихвате научне снове и физичку поезију нашег зета Алберта.

Занимљиву медијску операцију покренула је „Политика“. Намера је, чини се, била да се анализа одговорности власти за катастрофалне последице удара метеоролошким оружјем и саме употребе овог оружја прекрије питањима – да ли постоји или не постоји систем ХААРП, уз настављање операција „држите антену“ и нападе ад хоминем на људе који се баве истраживањима система Новог светског поретка.

Неморални стручњаци су пука средства опасне реторике власти. Стручњаци за антитеорију завере, које је некада угледни лист „Политика“ на брзину напабирчио по замрлим и научно и филозофски сасушеним београдским факултетима и институтима, у неодговорним изјавама и непажљиво написаним чланцима у „Политици“ од 25. маја ове године, показали су се недораслим свом неочекиваном државном задатку.

Доказујући без доказа и правог познавања теме да у Србији није било дејства ХААРП-а, стручне незналице, антизавереници по државном налогу, показали су толико незнање да су на крају претерали, тако да је имплицитни утисак читаве хистеричне „Политикине“ акције да ХААРП заправо и не постоји и да га је измислио књижевник Дејан Лучић, кога је на то наговорио редитељ Абрамовић.

Читав тим „Политикиних“ стручних питбул теријера, међу којима се поред лукавог психолога истиче и један физичар, кога иначе студенти на факултету зову Хигсов Бозон (он ће се препознати ко је) јер проводи више времена тезгарећи у ЦЕРН-у него на настави, учинио је следеће грешке:

Замена теза им је једна од перфиднијих метода за извргавање руглу људи који верују у теорије завере. „Нађите ми антену у Барајеву или на територији Србије!“ Ова невешта злоупотреба елементарне логике разбија се питањем: „Ко вам је рекао да антена којом се делује у области Србије мора и да буде на њеној територији?!“

Питање компетентности: компетентни су само они који имају титулу (диплому). Тако да човеку који говори о томе да му је водена бујица однела кућу и клизиште спрало темеље не треба веровати, јер он није ни стручњак за водопривреду нити за грађевину. Питам се шта би рекли за појединца који случајно има диплому из дате области а мисли супротно?!

Вероватно би му се нашла мана која га дискредитује! Изнад свега: пренебрегава се чињеница да су управо ти дипломирани експерти (најчешће запослени у државним институцијама) људи од којих нећете сазнати истину, јер је њихов морал (савест) у шаци оних који их плаћају и тиме одржавају њихову егзистенцију (редак је новинар који ће објавити истину ако зна да његова егзистенција зависи од онога који може да му да отказ због непослушности?!)

Није случајно што се глобално људи усмеравају на уске специјалности како појединац не би имао увид у контекст, то јест стекао ширу слику, која смањује ентропију и подиже степен критичке свести. Како видимо, некада наш лист „Политика“ залаже се данас за забрану мишљења ван општег клишеа и уске професије!

Веома подла дедуктивна психолошка анализа Небојше Јовановића (Овај Небојша Јовановић нисам ја, блогер из Бора, већ је то Небојша Јовановић психолог из Београда, који је написао текст у „Политици“), која увредљивим тоном говори о онима који „одскачу“ тиме што „желе да себе сматрају елитом која просвећује непросвећене масе“. Питам се зашто није такву анализу направио за говор председника владе на седници пред камерама и јавности Србије.

Неубедљиво и невешто, Јовановић наводи будаласте примере користећи оне који хоће на багерима у Барајево да руше антене и патријарха који за катаклизму проглашава геј параду како би скренуо и багателисао озбиљан проблем метеоролошког рата, дискредитијући сваку дискусију о томе.

То је демагогија попут: Пера каже да је Београд у Србији, али Пера је наркоман и алкохоличар. Према томе, свако је будала ко верује да је Београд у Србији. Они који користе такву реторику немају за циљ истину, него истеривање своје верзије! Толико о научним анализама експерата за антизаверу у „Политици“.

*****************

Веома поучан и прецизно објављен став Др Светозара Радишића о харпу, поплавама у Србији, и метеоролошком рату којег је професор Радишић изучаво још 1970 године, и знао још тада као научно војно лице да постоји. Дакле, ако је метеоролошки рат постојао у прошлом веку, тачније 70-их година прошлог века, како то данас не постоји како неки „експерти“ тврде, а силом логике, метеоролошко и климатолошко оружје може данас да буде само још савршеније него пре 45 година.

Свашта…

Духовна дератизација ( 🙂 ) – ХААРП – Светозар Радишић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Изгледа да су силе зла кренуле метеоролошким оружјем и на Русију…

Извор: Веб-Трибуне

После Србије на реду Русија: У Сибиру велике поплаве

На хиљаде људи је евакуисано, пошто су олујне кише у Сибиру изазвале велике поплаве.
floods-turn-amur-region-of-russia-into-a-sea

Ванредна ситуација проглашена је у областима које су највише погођене поплавама, саопштиле су данас власти.

Готово 4.000 кућа је поплављено, а више од 7.600 људи је евакуисано, саопштило је руско Министарство за ванредне ситуације. У другом саопстењу истог министарства, наводи се да је у поплавама живот изгубило шесторо људи, објавила је агенција Интерфакс.

Олујне кише, које падају од 29. маја, подигле су водостај река, па је дошло до делимичног плављења ненасељених места у републикама Каказија, Алтаи, Тува и Територија Алтаи.

До шест сати по московском времену и даље је било поплављено 3.967 кућа у 18 општина, у којима живи више од 9.000 људи, од којих су 2.000 деца, рекао је Воронов.

У току последња 24 сата број поплављених кућа порастао је скоро за 3.000. Око 5.000 домаћинстава прекривено је водом.

Поплаве су уништиле мостове у неколико ненасељених области.

Власти Територије Алтаи су рекле да се верује да су две особе страдале у поплавама, док су две нестале. У тој области је уведено ванредно стање због поплава које је изазвала обилна киша када је за само четири дана пала количина киша која обично падне за месец дана.

У том региону је уништено или оштећено 12 мостова (седам за аутомобиле и пет за пешаке). Саобраћајне везе са 11 ненасељених места су у прекиду.

Министар за ванредне ситуације Владимир Пучков апеловао је на становнике да слушају инструкције министарства за ванредне ситуације и локалних власти.

У борби са поплавама у сибирским регионима учествује око 2.000 људи и више од 630 јединица опреме, укључујући девет авиона и неколико десетина бродова.

Мештанин Бељине код Барајева покрај Београда, говори о потенцијалној харп антени, аудио прилог


Јуче ујутро неко ми је преко мејла послао 2 линка са Ју Тубе где у једном прилогу мештанин из Бељине код Барајева говори о потенцијалној харп антени (или уређају) која је монтирана у Бељини, са тачном локацијом где се она налази, али је чува полиција, зато и нема фотографије те антене. Оба прилога су у ствари аудио снимци, у првом прилогу говори мештанин Бељине, а у другом чини ми се нека особа која добро познаје ХААРП систем, прилози су стари 4 дана, на Ју Тубе су избачени 20.08.2012.

Пре него што сами преслушате ова 2 прилога, рећи ћу вам укратко о чему се говори у њима, но прво да се упознамо са Бељином, где се она налази. У доњим сликовитим приказима имате сателитски снимљене положаје Бељине, околних места и градова, саме Бељине, као и фотографију дома здравља у Бељини.
Бељина је село у општини Барајево са око 810 становника, од центра Барајева удаљено је 8 км. а од центра Београда 41 км.

Сателитски снимак Бељине, околних места и градова

Положај Бељине код Барајева у односу на Барајево, Београд, види се и Панчево

Сателитски снимак положаја саме Бељине

Локацијај самог рејона Бељине, на мапи је обележен и положај дома здравља у Бељини

Фотографија дома здравља и чесме у Бељини

Дом здравља и чесма у Бељини…

Дакле, у првом прилогу говори неки мештанин из Бељине, и детаљно описује где се налази та потенцијална харп антена, или нека направа, будући да је то округлог облика, како каже, величине 3 метра. Налази се каже 300 метара од дома културе у Бељини, на неком грађевинском земљишту и чува га полиција 24 часа!

Прича и да се људи осећају лоше због тог уређаја, да утиче на психу, боли их глава. Та антена каже да је укључена 3 маја ове године пред изборе, да би се утицало на психу људи. Сада када се зна локација те антене, дакле налази се на некој грађевинској њиви која је од дома културе удаљена око 300 метара, треба извршити притисак на државне органе да разреше дилему око ове антене, да се покаже фотографија антене и да се проговори о њеној функцији, да ли је то антена у служби харп система, или нешто друго?

Има ли је, или је уопште нема?

У другом прилогу чини ми се да говори неко ко познаје харп систем, јер говори о томе, као и овој направи у Бељини, каже да је приликом уградње овог харп уређаја у Бељини, био и неки професор са Стендфорда, каже да та направа не може да изазове земљотресе, али климатске промене да, повећање температуре ваздуха више него што је уобичајено лети, утицај на психу, ум итд…

Харп у Србији1

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Харп у Србији 2

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Тек сам недавно поново почео да обрађујем и пишем о харп систему, тако да сам пре 3 дана пренео овај текс новинара „Правде“ Миловановића, и видим да по интернету има и неких осуда за такве текстове тог новинара, да се саморекламира, да само плаши људе, да их дезинформише, јер „нема фотографију те антене“, „није је усликао“, „није савестан“, „мора да га неко плаћа да тако пише“итд… Наравно, већина тих нападача на новинара су некакви прорежимски плаћеници, јер нико не помиње државу, само новинар па новинар, нико не помиње државу, која је једина меродавна да да информацију о овоме, да ли је та антена уопште инсталирана или не, а држава упорно ћути!!!

Али као и претходна влада, тако и ова кобајаги „нова“, треба да пита Вашингтон шта се догађа у Србији, па онда да то саопшти народу Србије и њеним грађанима.

Ми грађани Србије, јер ради се о нашој кожи, морамо бити упорни и путем неког протеста натерати државу да ради свој посао, јер ако ико треба да разреши ову ситуацију око ове харп антене, има ли је или нема, чему служи ако је инсталирана, да покаже њену фотографију ако је она инсталирана, то су они, државни органи! Они су најмеродавнији да причају о тој антени по вестима новинара Правде и других извештача, не новинар. Они су одговорни за стање у држави, они имају информације о томе шта је то инсталирано у Бељини, ако је инсталирано, јер ако је на сајту Станфорда који сарађује са људима који руководи харпом, на својој мапи антена разасутих по свету била обележена Бељина у Србији, значи да су је и инсталирали, иначе је не би ни мапирали, просто ко пасуљ!

И уместо да се врши притисак на државу разни „савесни истраживачи“ говоре како су контактирали особље Стандфорд универзитета, а ови су им „прецизно рекли“ како је антена искључиво пријемна, а да су панику око харпа изазвали неки људи, ту се помиње и новинар Правде, ради некакве своје промоције и политичке сврхе. Али, логички се поставља питање, зашто ти „савесни истраживачи“ не траже од особља Станфорда, кад већ тако присно контактирају са њима, да им покажу фотографију и локацију њихове антене, јер ако она постоји у Бељини, они су је инсталирали, они имају и фотографију, не новинар „Правде“!

Нешто се мислим, само пилећи мозгови могу слепо да верују особљу Стандфорд универзитета који сарађује са харп организацијом која је одавно под сумњом светског јавног мњења да злоупотребљава јоносферу користећи то да делује неповољно на психу људи, да изазива земљотресе широм света, климатске промене и слично. То је чиста наива слепо веровати њиховим информацијама и ко дете брбљати: „Они су нам рекли да…“ будући да се јоносфера путем харп система и њихових антена може и злоупотребити, поред оне корисне улоге, а будите сигурни да онај ко је свестан да се то ради, да онај ко зна да се то ради, сигурно неће да вам каже:

„Па, да, ми то понекад и злоупотребљавамо“

Која наива, слепо веровање…

Да харп систем може бити злоупотребљен, то је научно доказано, о томе се говорило и у прошлогодишњој радио емисији „Речено и прећутано“ у којој су гости Биљане Ђоровић били професор Велимир Абрамовић и дипломирани инжињер електротехнике Горан Марјановић. Издвојио сам за вас неке најинтересантније детаље:

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП

Скини аудио клип (47 мб.)

Само још нешто да кажем на крају, о тексту новинара правде кога сам пренео:

„Одлучујући дан: ХААРП 12. октобра емитује најјаче зрачење над Србијом! Прете поплаве и земљотреси!“

http://bit.ly/O9seBY

Чуо сам нека мишљења да тај текст искључиво носи сублимиране поруке ширења страха, међутим у свом текстуалном додатку јасно сам рекао да преносећи тај текст не желим да плашим људе, што тако и јесте. У тексту се помиње и датум када ће се евентуално вршити појачано деловање и над Србијом, а наравно да када се то у јавности обелодани тај датум се може и променити, може то бити било када када господари смрти и живота одлуче, но није то поента. Ово може бити погодно да се датумирање искористи за анимирање маса да се побуне, јер чим се на мапи Стандфорда налазизи антена у Бељини значи да су је и инсталирали, иначе зашто би је и стављали на мапи? А грађане Србије не можеш да мотивишеш да се побуне против харпа говорећи им о њиховом основном системом антена на Аљасци, јер Аљаска није у Србији, већ ако се нека њихова антена налази у Србији где грађани Србије и живе.

Дакле, и по претходним вестима о инсталираној харп антени у Бељини, и по овим најновијим аудио прилозима и говора мештанина из Бељине, крајње је време да се грађани Србије покрену и изврше притисак на владу Србије, јер она је најмеродавнија да разреши ову неизвесност, да се дефинитивно изјасни да ли у Бељини постоји харп антена које може учинити зло грађанима Србије у садејству са харп системом на Аљасци, или те антене нема, све је измишљотина?

 

Велимир Абрамовић: Никола Тесла и етар – Нова наука и технологија


Извор: Башта Балкана
Аутор: Др Велимир Абрамовић

Теслина етарска технологија

Људско незнање је неизмерно и одбацивање Теслиниих идеја о етру као основном медијуму који структурно уједињује простор и материју довело је до заустављања мишљења у физици, до кружења у концепцијама, до непрестаног враћања на старе, већ испитане и превазиђене идеје.

Никола Тесла је открио и користио фундаментални закон који побуђује потенцијалне делове етра, и.е. закон који структуира оригинално бесконачан и компактан (апсолутно хомоген) етар. Ради се о принципу осамостаљивања делова у бесконачној целини јединстевеног физичког continuum-a (у данашњој научној употреби је више појмова који сви значе исту физичку појаву: нула, континум, континуитет, етар, бесконачност, целина, Елејско Биће, Еуклидова тачка, вакум, итд.).

Делови континум-а настају по посебном алгоритму који их издваја тако да не напуштају целину, тј. бескрај, и они су то што називамо електромагнетним ентитетима или класично – светлост.

Из претпоставке континуалности етера, основног космичког медијума, следи не само да је центар космоса свуда, тј. неодређен, већ следи и то да закон његовог структуирања мора бити подударан са законом који дефинише релације тачака на хомоцентричним сферама. (Овде није могуће улазити у дубљу анализу тог закона чија суштина захтева употребу језика филозофске онтологије и математике. Није познато да је Тесла своју теорију довршио и исказао у овом облику, али је оставио неколико апарата који раде на савременој физици потпуно недокучивим принципима. Реч је о етарском генератору, тј. електромагнетској кугли на увек истом електро-потенцијалу без обзира на извод, тј. одлив енергије, затим о асинхроном мотору који ради на гравитационе таласе планета сунчевог система (мотор сам почиње са радом у извесно доба године, реагујући на одређену констелацију планета и исто тако стаје када му истекне резонантни интервал времена). Осим овога, Тесла је оставио и “лебдилицу”, метални диск са антигравитационим својствима, који левитира на висини која зависи од јачине гравитације на датом терену.)

Етарски медијум бесконачан је у свим правцима, има једну једину карактеристику – р (радиус) који (по сферном закону) усеца сферне делове у континуум, делове чије су површине дисконтинуалне, односно пунктуалне.

Делови структуираног етера могу бити синхрони, односно резонантни, и асинхрони. У првом случају долази до кондензовања субатомских честица као што су електрони, протони и неутрони. Ове честице настају резонантном синтезом фотона по истим принципима по којима се и сами фотони осамостаљују као посебни ентитети у етеру. Асинхрони делови етера, дакле, нерезонантни, јесу простор у коме резонантни фотони граде материју.

Теслин Торањ Вараденклиф био је питагорејски осцилатор. Математика његовог емитовања комплекса електромагнетских таласа специјалних карактеристика била је идентична са тајном стваралачком математиком Питагорејаца. Симболи које је Тесла писао у својим једначинама имали су једнозначну физичку интерпретацију. Принципи Теслине етарске технологије припадају нивоу космичке егзистенције са кога се влада простором и временом. Не сама Кула, него принцип резонантног и хармонијског осциловања етера је тако моћан да се његовим схватањем и применом без сумње решавају сви кључни проблеми савремене физике и посебно конверзије енергије.

Помоћу своје такозване отворене вакумске цеви Тесла је производио протоне, електроне и неутроне директно из физичког континум-а, стварајући их на било којој удаљеностеи. Уместо да пусти да протонски сноп путује простором до одређеног места, он је образовао услове за тренутно настајање произвољног броја честица на било којој задатој дистанци. Величина електрона, протона и неутрона такође ничим није била ограничена. Управо разлика у њиховој величини, с обзиром да су оне градивне јединице сваког света у Космосу, јесте разлог временског померања међу паралелним световима, који иначе сви припадају истом основном continuum-u.

Ослањајући се на претпоставку о Теслином запањујућем и у науци још недостигнутом познавању закона природе, морамо се замислити над тим какве је техничке задатке и са каквим могућим последицама Теслина Кула Ворденклиф требало да изврши?

  1. Да осцилује јоносферу; како напонска разлика између земљине површине и јоносфере износи око две милијарде волти, то би Кула непрекидно осцилујући вишим и нижим хармоницима фреквенције јоносфере, најзад ушла с њом у фазу (резонанцију) и испразнила је слично као што се празне обични електрични кондензатори. С обзиром да би се такво пражњење извршило тренутно, постојала је реална опасност уништавања Њујорка. Јер пражњење би изгледало овако: из јоносфере одједном би се сручио високоенергетски стуб плазме великог пречника, можда и неколико стотина километара, и све на том простору било би дезинтегрисано, спаљено на начин како се у Библијским легендама описује пропаст Содоме и Гоморе. Наравно, Тесла није хтео да уништи Њујорк, већ кратким интервалима осциловања само да црпи енергију из јоносфере за погон свог великог осцилатаора који је захтевао минимални напон од сто милиона волти. Као апарат за врло кратко осциловање Тесла је користио велики број ултравиолетних лампи распоређених на врху куполе.
  2. Да узима енергију из етера; осциловањем нерезонантних електромагнетних поља могуће је померити временску координату и рециклирати енергију из прошлости и будућности, а да се не нарушава електромагнетна стабилност околине. Свакако, то се мора радити по строго каузалном математичком закону који односе фреквенција одређује сасвим прецизно, иначе ефекти излазе изван контроле и дешава се непредвиђено декомпоновање материјалних објеката или њихово тренутно избацивање из сегмента наше реалности, као у Филаделфија Експерименту.
  3. Да отвара временске прозоре у паралелним световима; како паралелни светови имају електромагненту структуру таласних дужина и фреквенција различитих од нашег света, могуће је комплексно-хармоничним електромагнетским осциловањем успоставити парцијалну везу између фреквенције нашег света и фреквенција тих других светова, тако да поједини призори из њих постану видљиви у нашим условима на Земљи, и обрнуто.
  4. Да убрзава менталну еволуцију човечанства; успостављањем константног поља више фреквенције, хармоничног колективном електромагнетном пољу људи, врши се постепено повећавање моћи перцепције и проширивање менталне способности пријема идеја. Зрачење ових фреквенција може бити и штетно, ако је непрецизно. Свака дисхармоничност поља (нерезонантност) изазива у човеку делимично раздвајање менталног и физичког плана што се у блажем виду манифестује као рак, психоза и друга обољења. Потпуно раздвајање је, наравно, смрт јединке. (На истом принципу функционишу и вируси, бактерије, као и промена у Космосу уопште.) Важно је напоменути да су ови процеси углавном темпирани, тј. с одложеним ефектима. Услед недостатка правог знања, људи своју електромагнетску околину све више загађују радио-таласима, радарским микроталасним зрачењем (радари узрокују рак и то је експериментално доказано) и другим негативно интерферирајућим електромагнетним зрачењима која су у дисхармонији са фреквенцијама живих бића и информатичким пољем нашег Сунчевог система.
  5. Да по вољи транспонује планету Земљу у паралелне реалности; да је довршио свој ситем од пет емитера и пустио их у рад, Тесла би био у могућности да читаву Земљу, као јединствен резонантни систем, доведе у стање осциловања специфично за неки други сегмент реалности и тако нас физички премести у паралелни свет. Овим актом он је вероватно желео да изврши мутацију људске врсте, убрза путовање цивлизације кроз време и на тај начин нагло је унапреди техничким путем. Али, с обзиром на универзалну усклађеност фреквенција у Космосу ово би било веома опасно. Улажење Земље у фазу резонантног осциловања са паралелним светом трајало би сувише дуго и дешавале би се катастрофе попут оне из предања о Атлантиди.

Универзитетска наука, посебно српска научна заједница, је против Тесле и његових идеја пре свега зато што их не разуме. Други јак разлог је у Теслином супротстављању нуклеарној физици и његовој процени да ће њена примена у технологији трајати кратко и да квантна механика нема озбиљну научну будућност. Зар акцелератори нису већ превазиђене старе машине, добре још само за Музеј науке и технике?

Напустивши физички план Тесла нам је оставио свој драгоцени научни путоказ. Његов рад јасно показује да се из разних аспеката, углова и интерпретација, истина никада не може потпуно сагледати, као што се ни continuum не може саградити из дискретних делова. Природа истине таква је да се она мора спознати одмах, до краја, у целини или никако. Подсетимо се само Декартовог открића да бесконачно претходи коначном и Спинозине бескрајне супстанције, која је оно што природу уједињује са Богом.

Савремени експериментатори треба да имају на уму да се тајна објашњења физичког крије у метафизичком. И докле год наша наука буде заслепљена истраживањем искључиво материје, дотле ћемо бити у овом неподношљивом стању илузорне, подељене и несавршене свести.

Кључни продор садашњег људског сазнања мора се учинити, и учиниће се, у физици. Јер грађу материје, законе њене креације и њену улогу у природи треба претходно дефинитивно разјаснити, да би се људски ум ослободио и оспособио за права дубока космолошка истраживања.

Рукводиоци Филаделфија експеримента, ма ко да су били, открили су нам егзистенцију до тада непознатих научних проблема. У смислу физичких законитости, за експериментаторе природом, знање, моћ и право да у погон стављају њене принципе – изједначени су. Али шта бива онда када усвојимо високо вероватну претпоставку да исти космички принципи владају и научницима, као деловима Космоса? Шта ако се сва материја, органска и неорганска, у елементарном облику може развити у такозване електромагнетске спектре и из њих повратно синтетисати по егзактним математичким законима? Зар онда етичка правила не губе свој искључиво људски карактер и не задобијају универзалну математичку подлогу?

Није ли етика онда само космички принцип дистрибуције енергије? У том смислуона задобија снагу природног закона.

Тешко ћемо објаснити евентуалним становницима у времену померених светова зашто нашим реакторима и акцелераторима изазивамо катастрофе њихових галаксија и звезда и зашто уопште експериментишемо на начин који и нас саме непредвидљиво мења и разара.

Ако је етика у суштини хармонија, а доброта енергетски еквилибријум, онда у свету нужно делује математичка космичка етика. А над математичким принципима насиље се не може вршити. („Нема краљевског пута у геометрији!“ – рекао је Еуклид краљу Египта, док се мучио да реши један геометријски проблем.)

Космос је завршени експеримент на који разум поставља питања, паметна, али и глупа, и зато је примењена наука, рођена из дефектне, а несавитљиве теорије, оно чега се прави философ и научник прво мора одрећи да би схватио нешто од рада космичког механизма.

Еволуција Теслиних философских ставова од визионарских до чисто инжењерских и од инжењерских до метафизичких, као и Теслин лични живот, парадигме су правог оснивача научно-технолошке цивилизације. Његов однос према људима као и према самом себи последица су дејства имперсоналног апсолута у њему као човеку; ни према себи, ни према другима није имао лични однос и зато је тако мало грешио у животу.

У савременој науци Тесла се све више цитира. Почели су да га проучавају и научници који до сада нису поимали тешкоће електромагнетске теорије засноване искључиво на Максвелу, посебно они који се муче уједињењем електромагнетизма, гравитације и јаке и слабе нуклеарне силе. Да ли је материја бесконачно дељива или није? Је ли простор бесконачно дељив? Најзад, шта је са улогом времена у физичким процесима, његовом једнозначном и онтолошки заснованом дефиницијом као и његовим дејством? Наравно, без дефиниције времена не може се дати никаква хипотеза о њему као активном фактору физичке реалности. Или је време само мера, нека врста људске фикције, обична кордината, како се данас прећутно узима у физичким теоријама, постављеним на релативизму и квантној механици…

Људско незнање је неизмерно и одбацивање Теслиниих идеја о етру као основном медијуму који структурно уједињује простор и материју довело је до заустављања мишљења у физици, до кружења у концепцијама, до непрестаног враћања на старе, већ испитане и превазиђене идеје. Реч је, пре свега, о Ајнштајновој неадекватној математици (множење негативном дужином у специјалној теорији релативности, из чега проистичу временска несагласност опажаја у транслаторним системима и скраћивање дужине тела у правцу распростирања, затим, множење нулом у општој теорији релатаивности, из чије корекције је произишла највећа бесмислица модерне космологије: big-bang теорија, тј. наизменично експлодирање и сажимање космоса).

У правим научним круговима, који свесно преузимају на себе ризик образовања “нове физике”, Теслине концепције све више се проучавају и уважавају. У овом тренутку су у току експерименти са екстра ниским и екстра високим фреквенцијама специфичниих модулација, (ХАРП пројект), којим се зрачи јоносфера. Све последице тих дејстава се још не знају. Међу њима су и управљање метереолошким појавама, нарочито ураганима и атмосферским притиском, као и утискивање мисли и емоција субјектима споља, електромагнетским путем, тј. резонанцијом са електромагнетским емитерима. Показало се да је технолошки сасвим могуће имитирати електромагнетску основу људских мисаоних радњи, тако да субјекат има утисак да је то његова оригинална мисао или одлука његове слободне воље. Управо то је и главни став Теслине кибернетике: „Човек је аутомат космичких сила“ истиче он у више чланака и предавања.

Још лакше је, кажу експериментатори, изазвати масовне емоције или импутирати намеру великом броју људи адекватним осцилирањем јоносфере, која је само комплексна мрежа нижих хармоника колективно несвесног читавог човечанства. Јоносфера је кључ за управљање масовним осећањима и мислима. А свега овога Тесла је био свестан још далеке 1899. Године, у Колораду.

Универзитетска наука, посебно српска научна заједница, је против Тесле и његових идеја пре свега зато што их не разуме. Други јак разлог је у Теслином супротстављању нуклеарној физици и његовој процени да ће њена примена у технологији трајати кратко и да квантна механика нема озбиљну научну будућност. Зар акцелератори нису већ превазиђене старе машине, добре још само за Музеј науке и технике?

Тесла – космолог имао је своју философску и религијску позицију:

„Аристотел је учио да у васиони постоји непокретна ентелехија која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако ја сам уверен да је цео космос обједињен како у материјалном тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тога језгра, али знам да постоји и када хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то СВЕТЛОСТ, а када покушавам да га схватим духовно онда је то ЛЕПОТА и САМИЛОСТ. Онај који носи у себи ту веру, осећа се снажан, рад му чини радост јер се и сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији“.

Велимир Абрамовић: Планета Земља као резонантни систем


Извор: Башта Балкана
Аутор: Др Велимир Абрамовић

Никола Тесла и Ј.П. Морган – њихов међусобни однос

Одлучивши да отпочне градњу емисионе станице, Тесла је прво купио земљу на Лонг Ајленду, а потом се обратио за помоћ чувеном индустријалцу Моргану који је био члан многих мистичних друштава и човек посебних својстава, такорећи геније пословне организације.

Теслина лабораторија у Колорадо Спрингсу

Али треба знати да је Морган већ тада боловао од рака и да је потајно гајио наду да ће Теслина наука успети да му омогући да преживи. Од Тесле, он је очекивао да га некако прикључи на космичке изворе енергије и тако да га учини здравим и младим заувек.

Далеко од тога да је Тесла рачунао са Моргановим слабостима. Напротив, чињенице указују да је Теслино инсистирање да баш Морган буде тај који ће подржати читав подухват било у вези са Теслиним општим схватањем детерминисаности животних поступака и предодређености људи за поједина дела.

Преговори око Варденклифа између старих пријатеља били су тајни и тешки. Не зна се поуздано ни када је Тесла коначно одлучио да приступи изградњи Торња, ни шта је Морган као искусан пословни човек од тога очекивао.

Два пута је Тесла у својим јавним изјавама мењао исказе о томе шта је сврха Торња на Лонг Ајленду. Прво је тврдио да је у питању светски телеграфски и телефонски систем (овај други такође бежични), а потом је променио причу и говорио о светском систему бежичног преноса енергије кроз Земљу. Техничке карактеристике Варденклифаи не потврђују ни једно ни дуго. Траг истине налази се можда у једном од писама Моргану:

То што сам замислио, господине Морган, није само прости пренос порука на велике дистанце без употребе жица, него пре трансформација читавог глобуса у осећајно биће, као што то глобус и јесте, који може да осећа свим својим деловима и кроз који мисао бљеска као кроз мозак…“

(Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)

Ј.П.Мпрган

Многи аутори, а Теслини биографи посебно, оптуживали су Моргана да је ускратио финансијску помоћ Тесли баш онда када је овај био на прагу своје највеће научне моћи, када је требало да заврши и пусти у погон своје ремек-дело – Кулу Варденклиф. Желим да истакнем да сам истражио предмет и дошао до следећа два закључка: прво, Теслин пројекат трансмитера на Лонг Ајлонду није зависио само од Морганових субвенција; новац су нудили и други индустријалци, а и сам Тесла могао је сасвим лако да продајући медицинске апарате на бази високофреквентних струја заради потребну своту. Друго, Кула Ворденклиф је у основи завршена и испробана, а додатни новац је био намењен за изградњу електричне централе за напајање трансмитера, а не за сам трансмитер. У аутобиографији, Тесла о свему томе веома јасно каже:

Упркос ономе што свет прича, Морган је извршио све своје обавезе преузете према мени. Мој пројекат био је одложен природним законима. Свет за њега још није био спреман. Био је исувише испред времена у коме је настао. Али исти ти природни закони на крају ће преовладати и пројекат ће бити поновљен уз тријумфалан успех“.

(My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).

Пуну снагу свог трансмитера Тесла је испробао 15. Јула 1903, почевши тачно у поноћ. Грађани Њу Јорка присуствовали су те ноћи манифестацији далеке научне будућности. Заслепљујуће бљештави праменови електричне плазме, дијаметра и по стотину миља спајали су сферну куполу Варденклифа са небом. Под насловом Теслини бљескови застрашују и поднасловом „али он неће да нам каже шта то покушава са торњем“, The New York Sun известио је следећег дана:

„(…) сусесди који живе у близини Теслине лабораторије на Лонг Ајленду више су него заинтересовани за природу његових експеримената са бежичним преносом. Прошле ноћи били смо сведоци необичних феномена као што су муње разних боја које је Тесла по вољи пуштао, затим паљења слојева атмосфере на разним висинама и на врло великој површини које је ноћ повремено претварало у дан (…) дешавало се и да читав ваздух буде и по неколико минута испуњен светлуцавим електрицитетом који се концентрисао по ободима људских тела, па су сви присутни светлели светлоплавом сабласном светлошћу (…) изгледали смо сами себи као духови“.

Теслин првобитни план био је да сагради пет Кула, истих таквих као што је био Ворденклиф: друга је требало да буде у Амстердаму, трећа у Кини, а четврта и пета на Северном и Јужном полу. Овај план одгођен је из разлога који тек треба да се истражују. Најзад, да је све предвиђено и урађено, шта би се постигло? Планета Земља постала би један хомогени резонантни систем којим би се могло једноставно управљати помоћу телефонских команди чија функција би била стављање у погон одређених осцилатора за производњу и емитовање разних фреквенција елекгромагнетских зрачења.

Овај електромагнетни осцилаторни систем био је допуњен још и системом за механичку резонанцију са Земљом, који се састојао из тунела испод лабораторије испуњених водом и уљем, и хидрауличких пумпи које су такође служиле као осцилатори.

Синхроним радом оба система се према егзактним математичким законима могла одједном завибрирати како разређена стратосферска, јоносферска и атмосферска, тако и течна и чврста структура читаве наше планете.

Пре него што пређемо на спекулације о томе какве би све биле последице једног таквог догађаја, наведимо још две бизарне чињенице. У интервјуу који је 17. јула 1930. године дао за већ поменути New York Sun, Тесла продубљује енигму:

„Људи око Варденклифа који се толико чуде мојим експериментима од пре два дана, да су последње две године били будни уместо што су спавали, могли су да упознају заиста невероватне ствари. једном, али не овог пута, објавићу податке о нечему што није описано ни у бајкама“.

И после необичне ноћи у којој је својим изумима запалио не само небо над Њу Јорком већ и над непрегледним пространством Атлантског океана, Тесла изненада напушта своју лабораторију, 1905. године, без јасног разлога, остављајући унутра све нетакнуто. Колико се зна, никада више није крочио у Верденклиф, никада га није ни обишао, никада није чак ни прошао тим крајем. И што је најчудније, није одатле понео баш ништа, ниједан прорачун, ниједну скицу или документ, ни најмању хартију. Била је то круцијална тачка његовог јавног научног рада. Живео је још четрдесет година, радећи непрестано, али пријављујући само патенте из механике и објављујући искључиво новинске чланке.

Погрешна државна подршка Тесли


Аутор: Велимир Абрамовић

У чланку Слободана Гише Богуновића објављеном у културном додатку Политике, 17. Септембра 2011,г, поткрала се грешка. Аутор тврди да је Кула на Лонг Ајленду о којој пише постојала од 1910 до 1917 године. Истина је другачија: Теслин сложени електромагнетски и механички осцилатор познат као Кула Ворденклиф изграђен је на лонг Ајленду у периоду 1901-1903 и у Јулу месецу 1903 Тесла је на очиглед њујорчана пробао како осцилатор ради. Резултат је био побуђивање Јоносфере над Атланским океаном, тако да је по писању америчког листа Сунце, ноћ претворио у дан. Било је и других запањујућих ефеката као што је изазивање вештачких муња, 6-8 пута јачих од најјачих природних пражњења. 1905 године кула Ворденклиф је завршена, 1908. године, 30. јуна у 7 сати и 17 минута ујутру Тесла је с њом извео свој најважнији оглед, познат као Тунгуска експлозија у Сибиру, због чега се за Теслин рад изузетно заинтересовала руска научна јавност. Тада је напустио рад са кулом, коју је америчка војска срушила експлозивом тачно на дан америчке независности 4. Јула 1917.године.

У Теслином Музеју већ деценијама лежи непроучено 60.000 научних докумената Теслиног научног наслеђа, науке будућности. Институт би требало основати много пре него што се уложе паре у градско-уметничку имитацију Теслине Куле (која је у ствари била његова лабораторија, а не архитектонско-политички национални украс)

Што се тиче исхитреног и незрелог предлога председника Тадића за подизање Теслиног торња на Славији, могу да подсетим читаоце на мој предлог (објављен у истој овој рубрици Међу нама, лист Политика) оснивања Института за Теслине студије у Београду, јер у Теслином Музеју већ деценијама лежи непроучено 60.000 научних докумената Теслиног научног наслеђа, науке будућности. Институт би требало основати много пре него што се уложе паре у градско-уметничку имитацију Теслине Куле (која је у ствари била његова лабораторија, а не архитектонско-политички национални украс).

Оружје звано тигањ смрти


Ево једног објашњења, из научних и војних кругова Русије, о необичним летошњим пожарима у Русији, и до сада незабележеним високим врућинама.

Извор: Таблоид

Ексклузивно

Смрт са неба: У Русији су многи људи убеђени да су велике летошње врућине, пожари и урагани изазвани истраживањем климатског оружја

Оружје звано тигањ смрти

Тачно је неко рекао: ако на једном крају света лептир махне крилима, то може да изазове буру на другом крају света. У Русији се све чешће говори о томе да су врућине, суша, пожари и урагани који су следили за њима вештачки изазвани, односно да су они последица примене тзв. климатског (метеоролошког) оружја. Јасно се и именују кривци и узроци испитивања тог оружја. Цело то замешатељство покушао је да објасни наш специјални дописник Виктор Хлистун.

Пише: Виктор Хлистун

На никада раније забележену врућину у централном делу Русије, која је трајала скоро три месеца, први је скренуо пажњу научник, физичар-теоретичар, академик Николај Левашов. Његове аргументе мало ко је слушао, а у њима има много чињеница на које треба обратити пажњу. Левашов је говорио новинарима:

„Примена метеоролошког и геолошког (зовимо га климатским) оружја не дешава се први пут. Не само против Русије него и против европских и азијских земаља. Тешко је не приметити чињеницу да нигде на свету ниједан антициклон није стајао на месту, односно није се кретао месец и по дана. Антициклони се стално премештају. Његово стајање изнад једне територије никако не може да се назове природном појавом. Значи, оно је вештачки произведено. Како? У овом случају, мени се чини да су примењена два вида оружја – метеоролошко и геолошко. Да би се то произвело, у погон је стављен систем сателита, који, а то није тајна, дозвољава да се стварају тзв. јонска сочива изнад одређене територије. Једноставније говорећи, у заштитном слоју атмосфере била је вештачки створена озонска рупа. Сунчеви зраци, посебно ултраљубичасти, падали су право и нису се заустављали у заштитном слоју атмосфере. Сателитски систем је омогућио да се изнад одређене територије на земљи створи тзв. ефекат „тигања за пржење“. Захваљујући том „тигању“ који је био створен изнад европског дела Русије, антициклон је и могао тако дуго да стоји без кретања.“

Чудан антициклон

Питање новинара:

„Метеоролози се не слажу са вама, Николаје Викторовичу. Они сматрају да узрок никада раније забележене врућине лежи у ненормалном, тзв. блокирајућем антициклону. Треба имати у виду да су ове године у Русији забележене рекордне температуре које су с трона скинуле раније рекорде из 1920, 1936. и 1980. године. Шта мислите о томе“?

Одговор Левашова:

„Метеоролози греше! О каквом блокирајућем антициклону говоре?! Понављам: ниједан антициклон се не задржава на једном месту више од неколико недеља. Тако је било и раније. После тога њега обавезно потисне фронт хладног ваздуха. Дуго стајање антициклона који је отерао облаке, лишио је земљу изнад централног дела Русије атмосферске заштите, дозвољавајући да се створи поље веома високог притиска у средњој тропосфери, на висинима од пет километара. То јест, атмосфера је била загрејана не само при дну него и на врху. Ситуација је чудна: вишекилометарски стуб који веома јако греје. Блокирајућег антициклона који би толико дуго трајао и имао толики интензитет, у нашим крајевима никада није било, од када постоје метеоролошка мерења. Све то нам говори да је, никада пре забележена врућина створена уз помоћ моћних земаљских антена које су синхронизовано слале микроталасне сигнале сателитима који се налазе у геостационарној орбити наше планете. Ови сателити су примали и враћали сигнале на Земљу, стварајући у горњим слојевима атмосфере јонско сочиво. Као резултат тих дејстава, озонски слој се „открио“ и јако космичко зрачење је стигло на Земљу, узрокујући „ненормалну врућину“. Изненађује и друга чињеница. Зашто се баш сад толико много говори о глобалном загревању планете? Зато да би се оправдало вештачко изазивање циклона, температурних катаклизми, урагана итд., помоћу најмоћнијег климатског оружја. Сличне аномалије су се, наравно, јављале у природи и пре хиљаду или две хиљаде година, никаквог глобалног отопљавања, природно, нема. А да је то створено вештачки ове године, и не само ове године, и не само у Русији, у то нема сумње. Али, како објаснити то што је антициклон одједном почео да се креће и што је почела киша баш 20. и 22. августа када је спроведена акција уништавања овог оружја“.

Сведочанство очевица

Григориј Свиридов је 6. августа 2010. на интернету објавио:

„Јуче, у шест сати увече, лично сам видео како се запалило поље које се граничи са шумом, од ласерског зрака који је дошао са неба. На небу није било никаквих објеката или авиона. Као да је зрак емитовао сателит или објекат који се налази у свемиру. Ватра је одједном захватила површину од два метра квадратна, пламен је био виши од једног метра, затим се ватра брзо распршила по целом пољу према шуми. Када се са земље подигао црни дим, унутар њега се хаотично окретала бела светлост. Како је тако танак сноп светлости одједном сагорео простор од два квадратна метра, није јасно. Можда је у почетку дебљина светла била друга… Бела светлост веома је личила на светлост лампе. У атмосфери је потпуно невидљива, постала је видљива тек усред црног дима, у белом диму такође је неприметна“.

Шта кажу у војсци

Интересантно је како се према никада пре забележеној врућини односе у руској војсци. Каква су њихова размишљања о овој теми. Јасно је да руски метеоролози ништа не знају о тестовима и ефектима примене метеоролошког оружја. Реч је о тајној информацији. Зато су са климатским оружјем упознати научници војних научно-истраживачких института и руски војни експерти. Ево, на пример, шта о примени метеоролошког оружја против Русије 2010. године каже бивши војни синоптичар, капетан друге класе у оставци Николај Каравајев:

„Антициклонско дејство климатског оружја (када се атмосфера чисти од облака, а у ту област продире топао ваздух из околних области) има важан војни значај. Оно не доводи само до деморалисања становништва и војске и губитка летине, већ има и чисто војне ефекте: у загрејаном ваздуху повећава се даљина лета крилатих ракета, интензивирају се оштећења од авионских и ракетних удара итд. У САД и неким другим земљама имају инсталације, способне да испровоцирају топлоту, ураган, земљотрес, све што желите. Веома је велика вероватноћа да је овог лета било примењено управо климатско оружје против Русије. И ми још не знамо тачно какве последице је оно донело“.

Војни коментатор новина Комсомолскаја правда, бивши прес-секретар министарства одбране Русије Виктор Баранец каже:

„Мислим да то није први пут да је испитивано деловање климатског оружја. Није лучајно што управо са радом америчких система, као што је на пример ХААРП, многи повезују техногене катастрофе и чудне климатске појаве које се дешавају последњих година у Европи, Азији и Америци. Италијани, на пример, до данас не могу да схвате како их је 2002. године опустошио тајфун којег (по прогнозама синоптичара) није могло бити у близини…“

Владимир Ашуганов, генерал-мајор, доктор техничких наука, начелник одељења научно-истраживачког института Министарства одбране Руске Федерације, каже:

„Имам утисак да неки руски научници од ауторитета потцењују стварно значење ХААРП-а и да га чак називају фантастиком дилетаната. Ево, слушајте само. Када су се на свету (па и у СССР-у) појавили супермоћни локатори, испоставило се да они могу да загревају јоносферу на одређеним површинама. Успели смо да утврдимо праву везу тог загревања и магнетних бура и других појава (којих није мало). Американци такође нису спавали. И, када и ми, и они су схватили какве се ту могућности отварају за примену у војне сврхе (одбрамбене аспекте такође имам у виду); тада је и почео бум… Он траје до данас. Многе земље не баве се више атомским, већ климатским наоружањем. Американци не заостају у томе, а по неким параметрима иду испред свих“.

Неопходно дефинисање

Академик Николај Левашов допуњава речи војних стручњака:

„Нажалост, у основама америчког рада налазе се истраживања научника и војних стручњака из совјетских времена. То јест, Американци су се потрудили да увезу совјетске научнике и створили су на Аљасци центар ХААРП, где су им дозволили да реализују оно што нису могли да реализују у Совјетском Савезу. Није спорно да је климатско оружје разрађено на основу рада руских научника који су се сложили да предају, искористе и реализују своје идеје управо у САД.

Сумња се на Аљаску

Треба рећи да се систем ХААРП налази на Аљасци, односно – близу Русије. У Америци је распрострањено мишљење да је то обична лабораторија (ХААРП) у којој се научници баве испитивањем поларних зрачења. Историјат стварања ове лабораторије повезује се са именом Николе Тесле. Пројекат је започео у пролеће 1997. године. Мировни карактер истраживања, ипак, не подлеже никаквој критици, можда и стога што је овај објекат тајни, а њиме командује америчка војска.

Зато већина здравомислећих научника и војних стручњака из целог света сматрају да се управо овде разрађује геофизичко или јоносферско, односно климатско оружје. Већ сада ХААРП може да се искористи тако да се у изабраној области у потпуности наруше морска и ваздушна навигација, блокирају радио везе и радиолокација, да се избаце из строја електронска апаратура космичких апарата, ракета, авиона, земаљских система. У произвољно изабраној области може да буде означено коришћење свих видова наоружања и технике. Интегрални системи геофизичког оружја могу да изазову хаварије било којих електричних инсталација на нафтоводима и гасоводима. Енергија зрачења ХААРП-а такође може да се искористи за манипулацију временом на глобалном нивоу, како би се нанела штета еко-системима или за његово потпуно уништење. ХААРП може да се искористи и као психолошко оружје. А поред тога, систем је способан да уз помоћ усмереног зрака смрти разруши било које циљеве на огромним растојањима, да са великом тачношћу усмери невидљиви зрак на одређене људе, изазивајући рак и друге смртоносне болести, тако да жртва чак и не посумња на штетна дејства. ХААРП може да учини да у сан утону цела насеља или да доведе становнике до таквог емоционалног узбуђења које ће резултирати насиљем међу њима.

Зашто је то потребно

Добро питање за Американце! А одговор на њега је један: да би се установила превласт САД у свету. За достизање тог циља потребно је имати средства, а међу њих спада и најсавременије оружје. Да би га имали, потребно је истраживање, разрада и, најважније, испробавање онога што је створено у кобајаги мировним лабораторијама. Испробавање новог оружја Американци не врше код своје куће, већ по целом свету. У Вијетнаму су испитивали напалм, у Ираку бомбе са малим садржајем урана итд. Србија је својевремено такође била полигон за испитивање и испробавање тзв. графитних бомби. Прва таква бомба била је бачена 2. маја 1999. године. Принцип њеног дејства је једноставан: изнад територије она расипа мале контејнере који се спуштају уз помоћ падобранчића, а на висини од неколико стотина метара изнад земље сеју огромне количине хемијски обрађених графитних влакана дебљине свега неколико стотих делова центиметра, који лете као густ облак. Влакна падају и лепе се за трансформаторе и другу електричну опрему, изазивајући кратак спој. Уосталом, у Србији то све знају.

Вратимо се у Русију. Питање гласи: зашто су се врућина, пожари и потом урагани, појавили у централном, европском делу Русије, а не, на пример, у Сибиру? Ево шта о томе мисли академик Николај Левашов:

„Први циљ је – уништити летину. А то је урађено зато да би се натерала Русија (и не само Русија) да купи генетски модификоване производе које су САД већ произвеле и производе и даље у великим количинама. А то је – генетско оружје! Генетски модификовани производи доводе до тога да се сада, не у другој или трећој, већ у првој генерацији, неће рађати деца. Наша омладина неће рађати децу ако почне да се храни генетски модификованом храном. Све је врло добро смишљено. Резерве прошлогодишње пшенице зимус ће се брзо потрошити, а на пролеће владе разних земаља неће имати другог избора него да покупују генетски модификовану пшеницу из САД. Семе ГМО пшенице је стерилно, од њих не може да се добије више од једне летине. На тај начин „светска влада“ жели да „једним ударцем убије две муве“: да обезбеди стабилну потражњу за новим количинама ГМО семена (они би да га посаде у свим земљама Евроазије), а са друге стране, обезбедили би брзо одумирање наших народа, јер употреба ГМО хране гарантовано води неплодности. Сада се може рећи да су по Европи и делимично Русији, ти планови проваљени, а да летину нису успели да униште. По прогнозама, у Русији ће род у угроженој области бити 60 милиона тона зрна. При том треба имати у виду да се у резервама налазе велике количине од прошле године. А премијер Владимир Путин је објавио забрану на извоз пшенице, па би залихе требало да буду довољне до следеће године. Тако да ћемо преживети“!

Није случајно

Поражава још један детаљ. Пожари у Русији су избијали баш тамо где се налазе стратешки објекти. Потпуно је изгорела база технике војно-морских снага у Подмосковљу. Ватра је кренула ка главном нуклеарном центру у граду Сарову. Пожар је замало уништио неколико фабрика за прераду нафте итд.
Да ли је то било случајно?

Можда је реч о освети?

Има оних који сматрају да су се на овај начин Американци осветили Русима због тога што су они вештачки изазвали катастрофални ураган „Катрина“ у Њу Орлеансу, који је однео око 2.000 живота. У САД до данас постоји мишљење да је ураган изазвала руска војска која је применила климатско оружје. Амерички метеоролог Стивенс је озбиљно тврдио да је „Катрина“ била усмерена према САД уз помоћ тајног климатског оружја развијеног у Совјетском Савезу. Оно је засновано на принципима електромагнетског генератора.
„Установљено је да су шездесетих и седамдесетих година у Совјетском Савезу направили и поносили се технологијом модификације времена, које су почели да примењују против САД од 1976. године“, тврди Стивенс на свом сајту.
Поводом тих изјава могу да кажем да до сада нема никаквих доказа о томе да је Русија применила климатско оружје како би усмерила ураган на Њу Орлеанс. А моје лично мишљење је следеће: добро је ако Русија има оружје које је способно да заустави стремљење САД да завлада светом.

Последице лета 2010.

У Русији мало ко јасно и гласно говори о томе колико су штете изазвали невиђена врућина и урагани овога лета. Ипак, већ је јасно да је од пожара страдало више од 2.000 насеља. Око 200 је потпуно изгорело. У пожарима је изгорело око сто људи. Међутим, највећи губици нису били од пожара, већ од дима који су месец и по дана удисали становници многих градова и села, а међу њима и Москве. Ево званичних података само за јул.

Министарство здравља и социјалне политике Руске Федерације саопштило је да је број смртних случајева у Русији порастао за 8,6 одсто, а у Москви за 50,7 одсто у односу на јул 2009. године. Јул 2010. године у Руској Федерацији одликовао се ненормално високим температурама што се одразило на раст смртности од болести кардиоваскуларног система – 10,6 одсто више у односу на прошлу годину. При том, број смртних случајева од кардиоваскуларних болести се у Русији, у периоду јануар-јул ове године, смањио на 0,3 одсто.

Незванично, научници су истакли да је само у Москви, од дима умрло пре времена око 10.000 људи. Тај процес још траје. По Русији, од дима и отровног гаса, према подацима независних експерата, умрло је око 25.000 људи.

%d bloggers like this: