Стоп руднику литијума у Србији! Рио Тинто марш са Дрине…!


Потпишите петицију против отварања Рудника литијума у близини Лознице, јер то ће бити катастрофа за тај крај, а и шире, не само за западну Србију. Загадиће се околне реке: Дрина, Јадар као притока Дрине биће мртва река!

Линк ка страници где се потписује петиција је испод ових видео клипова.

Уништиће се воћарство, ратарство и пољопривреда тог краја, многа домаћинства из околних села биће униптена, јер све ће бити загађено: реке, потоци, подземне воде, језера, земљиште.

Др Милица Томашевић – Рио Тинто нам није потребан! (23.01.2021.)

ЈЕЗИВИ планови, Рио Тинто убица – Неће проћи! (24.04.2021.)

Продаја државе – Рио Тинто, рудник литијума код Лознице (24.04.2021.)

Протест против отварања рудника! Лозница (04.01.2021.)

Интервју: Душко Кузовић – Уништена нам је вода, храна и ваздух, ово је специјални рат! (24.01.2020.)

У овом горњем клипу се управо доста прича о катастрофалним последицама отварања рудника литијума у околини Лознице.

Но, и поред свега, највеће загађење Србије је Вучућ, његова олиграхија и камарила!

Кад њих сменимо и доведемо нове људе, који ће променити цео паразитски систем владавине Србијом, и поставимо нови и праведни систем, тек тада ће бити Србија чиста од свих могућих загађења…!

Потпиши петицију!
Линк ка страници где се потписује петиција:

https://peticije.kreni-promeni.org/

Цитирам:

Ани Брнабић, председници Владе Републике Србије
Зорани Михајловић, министарки рударства и енергетике

ЗАХТЕВ:

Забрана пројекта рудника литијума и металопрерађивачког комплекса у долини Јадра.

Због чега је ово важно?

ДОЛИНА ЈАДРА – омеђена је планинама, окружена водом и позната као најплодније земљиште у Србији. Српска влада, уместо да је заштити, одлучила је да склопи договор са мултинационалном корпорацијом Рио Тинто где је започет поступак одобравања рудника литијума где ће се експлоатисати руда јадарит. Влада и компанија игноришу научнике и рударске стручњаке претећи да нанесу неповратну штету по животну средину и људе, као и локалне грађане који не желе да се одрекну својих пољопривредних површина које припадају генерацијама њихових породица.

Одбијамо да Влада уништи долину Јадар у наше име.

Одбијамо да дозволимо тровање воде. Процес раздвајања хемијски стабилног литијума од јарадита укључује употребу концентроване сумпорне киселине. Процес би се одвијао на 20 км од Дрине и користио би 300 кубних метара воде сваког сата, док би се загађена вода враћала у реку Јадар. Изливање неизбежно загађене воде, као и подземни токови воде у присуству арсена, живе и олова, контаминирали би читаве речне сливове и наставили пут преко Јадра у Дрину и Саву, загађујући не само Србију већ и друге земље.

Одбијамо да дозволимо тровање ваздуха. Третман агресивним киселинама производи отровне гасове који се могу ширити у радијусу од преко десет километара и који ће нагризати кожу и плућа људи и животиња.

Одбијамо да се угрози егзистенција становништва у околини Јадра интересима мултинационалне корпорације. Рио Тинто је обећао 700 нових радних места, али је заборавио да дода да ће 19.000 људи, од којих многи раде на одрживом земљишту, бити расељено са тог подручја.

Одбијамо да дозволимо кршење правног поретка Републике Србије. Просторни план покрива 2.030 хектара, укљуцујуци 28 села у околини Лознице и Kрупња, а усвојен је без дугорочног плана експлоатације литијума, као и без потврда резерва, на основу кога би се могао одредити стваран утицај рудника на животну средину. Многи споразуми између владе и Рио Тинта нису објављени у јавности, што указује на нетранспарентност целог процеса и потенцијалну корупцију!

Рио Тинто, од свог оснивања 1930.године, има историју уништавања животне средине, сарадње са профашистичким режимом генерала Франка, подржавање апартхејда, уништавање свете пећине староседелаца у Аустралији старе 45.000 година 2020. године. Kомпанија и њени представници су више пута осуђивани за превару, плаћали су одштете и казне које износе милијарде долара за незаконито уништавање земљишта, али настављају да пустоше и уништавају животну средину широм света. Kомпанија је оптужена за учешће у ратним злочинима у Папау Новој Гвинеји у којој је због експолатације рудника избио десетогодишњи грађански рат.

Ова петиција је само један од корака у борби у којој се залажемо за поштовање српског Устава и у којој стојимо уз становнике Јадра, али и све грађане Републике Србије који могу трпети последице овог еколошки катастрофалног пројекта. Јавни интерес, који је по закону обавезан основ, до дана данашњег није образложен.

Грађани Србије и њен народ имају право на чист ваздух, чисту воду и здраве услове живота. Зауставите прљави рудник литијума Рио Тинто и заштитите људе, наше наслеђе, нашу животну средину и реке у долини Јадар. Уједињени можемо спасити долину Јадра – придружите се борби!

Потпишите петицију. Рио Тинто – Марш са Дрине!

др Драгана Ђорђевић – научни саветник Института за хемију, технологију и металургију, др Љиљана Томовић редовни професор Универзитета у Београд, Бојана Новаковић, Ана Kондић, Јована Ђајић, Наташа Прљевић, др Биљана Стојковић – редовни професор Универзитета у Београду, Марија Марковић, Драгана Арсић, адвокат Сретен Ђорђевић, Мирослав Мијатовић, Александар Јовановић Ћута, Бојан Симишић и Саво Манојловић.

Не дамо Јадар, Kолективна акција Србија, Подрински Анти корупцијски тим, Скупштина слободне Србије, Чувари ватре, Одбранимо реке Старе планине, Побуна Србије, Одбранимо шуме Фрушке горе, Петком за будућност, Удружење за заштиту шума, Зелени талас Чачак, Право за воду, Зелена Патрола, Војвођанска зелена иницијатива, Романи Асвин, Полекол, Хеклер, Удружење за заштиту уставности и законитости и Kрени-Промени.“

О еколошким аспекта погледати стручно мишљење др Драгане Ђорђевић:
https://balkangreenenergynews.com/

Дошло је време, да се поново из почетка крене…


Сусрети рода – Дан 1 (15.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сусрети рода – Дан 2 (16.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сусрети рода – Дан 3 (17.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пра-генетски код – Шанса за боље човечанство…!


Овај доле преведени клип о Пра-генетском коду је врло, врло значајан за људе на Планети Земљи. Када сам га погледао и размислио, увидео сам да је тема о прагенетском коду најзначајнија за људски род, убедљиво!

Пра-генетски код

Следи транскрипт из видео прилога на Скрибду:

Пра-генетски код – Шанса за боље човечанство…!

Пра-генетски код (ћирилица):
Скини транскрипт»

Пра-генетски код (латиница):
Скини транскрипт»

Ово са Прагенетским кодом је у ствари сензационално откриће од пре 30-ак година, за које данас шира популација људи мало зна, јер је Швајцарска хемијска компанија „ЦИБА-ГЕИГИ (CIBA-GEIGY)„, под притиском светским паразитских моћника који управљају овом Планетем, обуставила истраживања, сакрила патент и уништила све трагове интервјуа о томе.

Али, ето, срећом, видео прилог о томе је захваљујући постојању интернета 2013. угледао светлост дана, када је клип о томе пуштен у оптицају, барем што се тиче Србије…

Наиме, ради се о веома једноставној техници, семе неке биљке се држи 3 дана у вакуумским кутијама, у статичом електричном пољу кроз које не тече струја и у којима је исти напон, после тога се засади, а резултат је кукуруз са 5 уместо 1 клипа. Кад се биљке тако третирају, оне су отпорније и боље него када се прскају отровним пестицидима, и не само то, тако се код биљака, укључујући и житарице, активирају успавани гени, па су се рађале биљке које одавно више не постоје, у таквом генетски најбољем и најздравијем облику постајале су пре милион година…

Када би се којим случајем сутра овим начином почеле третирати све биљке и житарице које човек користи за исхрану на овој предивној Планети, потребе за пестицидима и хемикалијама, с којим се данас третирају пољопривредне културе, биле би излишне, и тако би индустрија за производњу пестицида и разних хемикалија потпуно пропала, а са тиме и милијарде профита за моћнике, што би било предивно за обичног човека, али не и за те моћне паразите, владаре ове Планетер, који се на тај начин богате.

Е, сад, интересантан је експеримент са калифорнијским пастрмкама, где се јајашца женке узимају у лабораторији где се оплођују вештачким путем и изложена су 4 недеље електростатичким пољем, и кад су се упоредиле такве пастрмке и ове данашње, утврдило се да су ове пастрмке чија су јајашца за размножавање трертирана електростатичким пољем, боље и отпорније од ових данашњих, чак шта више, тврди се да су такве пастрмке исте оне које су постојале пре 150 година, што значи, у односу на време ових експиримената, да се те пастрмке постојале тамо негде 1830-те године.

Шта нам ово указује?

Па указује нам на то да је загађење природе и Планете почело индустријском ревоуцијим која је датумирана на 1760-ту годину, и тако мало по мало, све до данашњих дана, путем загађивања природе деградиран је сваки облик живота не генетском нивоуу, почевши од биљака, житарица, шума, риба, животиња, па наравно и човека.

Међутим, поставља се сад једно суштинско питање, а тао је:

Да ли се овом методом са електростатичким пољима у којима не тече струја, може „побољштао“ данашњи човек„?

Другим речима, да ли се у данашњем, од хиљадугодишњих силних загађења тотално издегенерисаном човеку, може пробудити тај прагенетски код, тако да се човек врати у „првобитном стање„? Да буде здрав, да дуго живо, по 800-900 година, јер и Библија је описивала да су некада људи живели дуго. Адам је живео 930 година, а Ноје, који је једанаеста генерација после Адама, умро је 350 година после потопа, када је имао 950 година.

Ја мислим ад може…

Рецимо, може овако, ово је једна од варијанти… пре вештачке оплодње жене, сперматозоид мушкарца се у лабораторијским условима изложи дејству електростатичког поља, и тако се држи у том пољу колико је потребно, затим се таквим сперматозоидом оплоди жена које је такође смештена у електростатичком пољу. Врло је вероватно да ће се у таквом плоду у утроби мајке пробудити прагенетски код, јер меморијски запис у генима о њему постоји, гени треба само да се „сете“ тог кода, и самим тим пра генетски код се тако буди и активира, баш као и код калифорнијске пастрмке из експеримента…

Тако би се после више циклуса рађања, поново створио тај првобитни човек са јаком и отпорном генетиком. Такав човек би био здрав и отпоран, био би паметан, а не као заглупљени данашњи зомби, не би био болешљив као данашњи издегенерисан човек, не би користио токсичне лекове и разне хемикалије, јер не би имао потреба за тиме, будући да му је генетика јака уз помоћ буђења прагенетског кода. Такав човек би постепено живео све дуже и дуже.

Затим, када би се број тако генетски снажних и отпорних мушкараца и жена повећао, тада не би било више потребе за третмане сперматозоида електростатичким пољем, јер та пробуђена пра-генетика била би сама по себи увелико активна, жива, радна и функционална, не би више била успавана, тако да више не би било потребе за вештачким оплодњама, већ би се такав снажан и генетски јак човек размножавао природним путем,… ја волим тебе, ти волиш мене, и тако деси се „оно“… 🙂

Е, сад, када се сагледа ово целокупна ситуација, поставља се основно питање:
Због чега се та првобитна супер генетика биљака, шума, риба, животиња, временом издегенерисала, и ко је одговоран за то?

Одговор се сам по себи намеће, за то све је одговоран човек који је загађивао Планету (земљу, реке, мора, ваздух) не само путем скорашње индустријске револуције, па надаље све до данашњих дана, већ и путем ратова, нуклеарних ратова. Сви знамо да из разних извора имамо информације да се некада давно у овој цивилизацији десио веклики нуклеарни рат (потоп Атлантиде), један од извора за то су опште познати спис, индијска „Мафабхарата, и наше Славјено-Аријевске веде, а ево шта о свему томе прича» познати риски физичар, Сергеј Саљ:

„Што се тиче паклених сила које су окупирале човечанство, то је било током десетак миленијума, када никакавих масона, никаквих јевреја уопште још није било. То се увек дешавало и увек је доводило до глобалних ратова човечанства. Било је уништено неколико цивилизација, пустиње које су на Земљи су резлтат дејства нуклеарног оружја, јасно је доказано….“

Затим, у Славјано-Аријевским Ведама, односно књигама које су веродостојне у описивању догађаја из давних времен, имамо описе о Планетарним катастрофама. Погледати овде» описе прве Планетарне катастрофе, а овде» друге.

Међутим, ако би почео да се овако ствара нови-стари човек са отпорном и првобитно моћном генетиком, морало би се престати са загађењима ове прелепе Планете, са катастрофалним ратовима, јер би опет човечанство поново дошло на ивици опстанка…

И кад се све ово сагледа, није чудо што се издегенерисала генетика биљака, живитиња, човека. Ако се данашњи човек не опамети, обистиниће се ово пророчанство канадског племена Кри:

“Тек када се искрчи и последње дрво, затрује последња река, улови последња риба, људи ће схватити да се новац не може јести.”

А и не само то, јер ако се ово пророчанство обистини, човек ће зажалити» што није постао од мајмуна, јер да јесте, не би загађивао Планету, већ би весело скакутао и јео банане, али би барем био жив…

Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера…


Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

holzer

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пресушиће осам светских река?


Преносим овај упозоравајући текст са блога „Бележница“ о човековом немилосрдном уништавању река и читавог еко система, а самим тим он уништава себе и сав живи свет.

Извор: Блог Бележница

Часопис „National Geographic“ објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мареј ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе еко системе широм планете.

Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река, одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.

Река Колорадо, или бар оно што је остало од ње

Река Колорадо (2.333 km) водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.

Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом National Geographic, ради на томе да поврати макар део воде Колорадо реке, у нади да ће регенерисати њену, сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи се интересује да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.

Река Инд
 

У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке Инд (3.200 km) намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су озбиљне последице превелике експлоатације ове велике реке, говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.

Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси National Geographic.

Међутим, наде има – у региону се раст броја становника успорава, а јавља се и пораст свести о значају заштите великих светских река.

„Сестре“ Сир Дарја и Аму Дарја
 

Аралско море у Азији некада су пуниле две велике реке: Аму Дарја (1.400 km) на југу и Сир Дарја (2.212 km) на северу. Међутим, шездесетих година прошлог века, Совјети су одлучили на нахране околне степе па су изградили систем за наводњавање који се састоји од 20.000 канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Систем је неефикасан и цури, а река Аму Дарја изгубила је највећи део свог тока и више не стиже до Аралског мора.

Река Сир Дарја мало је боље прошла од своје сестре, али је толико загађена да се не препоручује њено коришћење као воде за пиће или наводњавање.

Лишено главних извора воде, Аралско море је за само неколико деценија сведено на неколико малих језера. Милиони комада рибе су угинули, обала се километрима повукла од градова, а оно мало људи који су ту остали били су на удару олује токсичне прашине, која је последица индустријског загађења.

Јужноамеричка река Рио Гранде
 

Последњих неколико година Светска банка финансира изградњу брана у оквиру рестаурационог пројекта, са циљем регенерације Сир Дарје и онога што је остало од Северног Аралског мора.

Величанствена река Рио Гранде једна је од највећих река Северне Америке и дугачка 3.033 километара. Но, због неумереног искоришћавања од стране Тексаса и Мексика, ова река скоро уопште више не долази до Мексичког залива. Последице експлоатације огледају се и у чињеници да је њен екосистем веома угрожен.

Жута река Хоангхо
 

Хоангхо или Жута река (5.500 km), друга је по величини река у Кини, после Јангцекјанга. Колевка је најраније познате кинеске цивилизације, и има дугу и бурну историју у региону. Већ 40 година Жута река једноставно пресушује пре него што дође до мора. Доњи ток реке је без воде читавих 230 дана годишње.

У последњих неколико година кинеска влада предузима кораке да јој поврати снагу, ускраћујући пољопривредницима да користе воду у неким деловима тока.

Индијска река Теста (Teesta)
 

Река Теста (315 km), пролази кроз индијску државу Сиким, и улива се у реку Брамапутра у Бангладешу. Услед великог наводњавања, река коју називају „линијом живота“ у Сикиму, ускоро ће пресушити.

Неопходан је хитан састанак владa Индије и Бангладеша, како би се решио проблем. Разумна експлоатација речне воде спречиће њено нестајање, поручују индијски еко-активисти.

Аустралијска река Мари (Murray)
 

Најдужа и најважнија река у Аустралији, Мари, дугачка је 2.375 километара. Због великог наводњавања, река се повукла, а појачани салинитет прети да угрози усеве и екосистем.

Река Мари суочава се и са проблемима као што су велико загађење и увођење инвазивних врста риба, попут европског шарана. Ако река пресуши или достигне ниво загађења тако да више не може да се користи, нестаће 40 одсто пијаће воде у неким регионима Аустралије.

Чувајмо дарове Мајке Природе! Ко нам распродаје изворе и шуме?!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

У Србији на три крста
У Србији на три горе
У Србији на три ветра
Сва Србија разапета
На бубањ гле
И на гајде
(Песник Србске Родине)

Дарове Мајке Природе и Мајке Земље морамо чувати, и сачувати, зарад оних што ће доћи после нас, зарад оних далеких будућих што морају једном доћи. Човек који верује у Живот, уистини, верује и у Будућност, а ко верује у Живот и у Будућност, свестан је да мора да чува дарове Природе, дарове Мајке Земље.
Земљу коју смо наследили од Предака, морамо да чувамо зарад наших Потомака! Залуд нам све вештаствено што смо створили, залуд нам профит и капитал, залуд нам индустријски и технолошки развој, ако уништимо Природу, ако разоримо Мајку Земљу!

Ако посечемо шуме, ако затрујемо земљу, и воду и ваздух, ако разоримо све дарове и дивоте Мајке Природе, онда смо и сам Живот поништили, онда смо све наше чињење унапред обесмислили. Речено је, давно, да ће се у овоме веку водити ратови за воду. Свако ко мисли својом главом, ко осећа и појима својим срцем, зна да је вода највеће природно и Божје благо на овој Плавој Планети, коју су сви древни народи звали Великом Мајком.

У Србији се последњих година распродаје, немилице, благо Мајке Природе, распродаје се, управо оно, што не сме да се продаје, што мора да се чува, како за нас тако и за оне што ће доћи после нас! На политичкој сцени Србије одавно нема Човека визионара, нема Личности од визија, нема никог паметног и мудрог, нема никог ко може да видом својим продуховљеним обухвати и сагледа истовремено и прошлост и будућност, те да их, тако обухваћене, сажме у садашњи тренутак, да кроз садашњи тренутак види оно што је било и оно што ће бити, оно што нас чека!

На политичкој сцени Србије имамо само техничку интелигенцију, имамо само фах-идиоте, имамо само менаџере и манекене, службенике и чиновнике Великог Брата. Сви они скупа немају ни мудрости ни знања једног индијанског поглавице! Индијанци су умели да чувају дарове и блага Мајке Земље. И чували су, све док се нису појавили бледолики варвари са Запада, који су им земљу отели а њих погубили.

Такви су и данас ти исти бледолики са Запада!

Све што умеју и знају ти наши назови политичари (а далеко су и од саме политике, у оном изворном значењу те речи!) то не би стало под шајкачу ни обичног србског сељака!

Они су, не питавши нас (не питавши никога од нас!), распродавали, туђинима, нашим вековним душманима, изворе и шуме, потоке и реке, горе и језера! Нама не требају такви политичари, и нећемо такве на политичкој сцени Србије, и такви више никада не смеју бити у политичком животу Србије! Такви не смеју да одлучују о судбини наше деце, и деце наше деце!

Још није доцкан, и још има наде.
Али, већ колико сутра, све може бити доцкан!

Ово је, заиста, последњи, час да се пренемо и покренемо, да се пробудимо и освестимо, те да спашавамо оно што се још спасити може! Земља Србија је Мајка Србија свију нас, и нико не сме, и нема права, да нашу Мајку черечи и распродаје у име нас!

Ако се не пренемо и не покренемо сад, они што долазе после нас биће туђинци на Земљи Предака својих!

Желимо ли то, браћо Срби и сестре Србкиње?

Наша прелепа Планета Земља – Лепа Зелена


Лепа Зелена

Добро дође да као у биоскопу, дам неки филм за гледање, користан и речит филм, филм са позитивном и будилачком поруком. Погледајте обавезно овај леп и импресиван француски филм, преведен је, који не само што говори колико се човек отуђио од природе, већ и самим тим од самога себе, од својих пуних развојних потенцијала, ума и душе. Филм ће вас са пуно набоја „наелектрисати“, да коначно и пресудно учините тотални заокрет, да се преокренете у позитивном правцу, ка истинском смислу живота који је у разумевању, плесу, радости, љубави, у животу саобразном природи и њеној прекрасној лепоти, плодовима што нам нуди, и зато требамо да чувамо, пазмо и волимо све становнике Земље: Мора, Језера, Реке, Шуме, Брда, Ливаде, Тло, Ваздух, Потоке, Животиње, Биљке, Птице, Инсекте… Људе!

Лепа Зелена 1/6

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
други део, трећи, четврти, пети, шести.

%d bloggers like this: