Пут којим се ређе иде: Шпијунско-кокаински живот Чедомира Јовановића


Извор: Таблоид

Пут којим се ређе иде: Шшпијунско-кокаински живот Чедомира Јовановића
Мед на прстима, секира за вратом

Ретко када је у мрачним кухињама српских обавештајних служби направљен такав политичко-шпијунски ранкенштајн какав је Чедомир Јовановић. Драматургију његовог успона, од сиромашног студента до потпредседника Владе Србије, страсног корисника земаљских задовољстава и повереника британских обавештајних служби на Балкану, осмислили су некадашњи шефови Државне безбедности, данас хашки оптуженици, Франко Симатовић и Јовица Станишић. У новом режиму који је остварио пуни континуитет са претходним, Јовановић је наставио са својом позоришном представом. Позадина му је данас црвена, али бело и даље доминира

Милован Бркић
Милан Гламочанин

Некада сам био Циганин, а сада сам Ром, каква дивна промена у животу мом!
Овај стих, тврде упућени, Брана Црнчевић је посветио тада младом српском политичару Чедомиру Јовановићу, једном од најистакнутијих Рома у Србији.
Чедомир Јовановић је рођен 13. априла 1971. године у Београду. Основну школу завршио је у Београду, а први разред средње започео је у Деветој београдској гимназији, да би се убрзо пребацио у Трећу економску школу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, 1998. године.
У службеној биографији господина Јовановића забележено је да је био један од лидера студентског протеста 1996/97. када је стекао знатну популарност. Тих дана је наводно извесна студенткиња Миа лансирала и беџ са натписом „Чедо, ожени ме!“ што је Јовановић објашњавао тиме да се људима вероватно допада то што он прича. Студенткињу Миу никад нико није видео, а измислили су је оперативци Државне безбедности Србије, који су тада правили имиџ свом пулену Чеди. Јовановић тврди да је у то време био хапшен и пребијан више пута од стране полиције, мада о томе доказа у полицији, и живих сведока, нема.
По окончању протеста, са Чедомиром Антићем и групом тадашњих истомишљеника основао је Студентски политички клуб који је подржао бојкот републичких избора 1997.

Демократској странци господин Јовановић приступио је тек 1998. године! А већ у октобру 2001. изабран је за њеног потпредседника!

Учествовао је у изборним кампањама у септембру и децембру 2000. године. Током кампање налазио се на месту шефа изборног штаба Демократске странке и Демократске опозиције Србије. На републичким изборима децембра 2000. године изабран је за посланика у Скупштини Србије. Чедомир Јовановић брзо напредује до позиције потпредседника ДС-а на коју је изабран 2001. године.
Од јануара 2001. до марта 2003. године био је на функцији шефа посланичке групе, односно ДОС – Реформа Србије. Био је најмлађи политичар на тој функцији у историји Србије. Био је и један од организатора хапшења Слободана Милошевића у марту 2001. године и један од главних преговарача о његовој мирној предаји, и потом његовог изручења Хашком трибуналу, 28. јуна исте године.
У Влади Републике Србије формираној након смрти Зорана Ђинђића, 18. марта 2003. године постао је потпредседник Владе Републике Србије задужен за европске интеграције и координацију реформи.

Године 2008. Јовановић се кандидовао за председника Србије, а након гласања био је пети, са 5,34 одсто освојених гласова. Ожењен је Јеленом Савић, и отац је четворо деце – Михајла Лајфа, Јане Харт, Зоре Фејт и Анђелије Феј.
Не пада ивер далеко од кладе. Мада никада није демантовао да је пореклом Ром, његова нарав и живот то потврђују. „Имам неке другове, познате по томе што презиру Цигане, а поштују Роме„, овим стихом је Брана Црнчевић описао оне који се стиде свог порекла.

Чедомир Јовановић је у политички живот Србије ушао ниоткуда. Мењао је пријатеље, опредељења, ставове и идеје “к’о Циганин коње“. Млади Чедомир Јовановић је, као бруцош, био следбеник Четничког покрета, а потом и Шешељев добровољац на фронту. Ангажовање младог Чедомира на очувању „светих српских територија и српства“ оправдава и његово десетогодишње студирање драматургије на Факултету драмских уметности. Диплому је Јовановићу обезбедио Зоран Ђинђић, када се Чедомир 1998. године учланио у Демократску странку.

Један је Војвода

Војислав Шешељ је једини српски политичар за кога Чедомир Јовановић, минулих година, има лепе речи. Пријатељи Јовановићеви тврде да је Шешељ истински идол Чеди. Док је Шешељ био посланик у Скупштини, Воја је седео у реду иза Чеде, и увек су били у присним односима. Чеда га је ословљавао са Дебели.

Када је неко на вуковарском фронту препоручио пажњи Франка Симатовића младог Шешељевог добровољца, уз одобрење Јовице Станишића почело се са радом на Чедином имиџу. Када је Чеда представљен Станишићевим оперативцима, које је предводио тадашњи начелник Обавештајне управе Драган Филиповић, један од њих је запевушио – Циганче, Циганче, купићу ти златно ланче…
После обуке од инструктора Државне безбедности, Чедомира Јовановића убацују у студентски покрет. Да би га држали под контролом и ослободили урођеног страха од полиције и масе, инструктори Државне безбедности навлаче Чеду на кокаин, којим су га годинама снабдевали.

У време студентског покрета 1996/67. године Чедомир Јовановић је на Факултету драмских уметности био тек на другој години студија. Државна безбедност је, да се студентски покрет не отргне контроли, убацила међу студенте свог човека, Чеду Јовановића. ДБ је измислила студенткињу Миу и беџ са натписом „Чедо, ожени ме!“
Изабраница Чедомира Јовановића изабрана је од оних који су, доласком ДОС-а на власт, из Зорановог утицаја отргли његовог љубимца Чеду. Тадашњег шефа посланичке групе ДОС-а у Народној скупштини Србије преузели су сарадници енглеске обавештајне групе, коју је предводио тадашњи Ђинђићев саветник за безбедност Зоран Јањушевић.

У тој групи је био и педијатар из Бањалуке Мијат Савић, у то време директор Републичког фонда пензионог и здравственог осигурања. Господин Савић је опељешио пензиони фонд, чак је био и под судском истрагом. Његову Јелену препоручили су наркоману Чеди да буде под контролом.
За говорницом Народне скупштине Србије тадашњи шеф посланичке групе ДОС-а Чедомир Јовановић јавно се залагао да нове власти треба да омогуће младима да имају право да уживају лаке дроге! Такав став је, казао је Јовановић за скупштинском говорницом маја 2002. године, и став Демократске странке!
После доласка ДОС-а на власт, боље рећи након 5. октобра 2000. године, Чедомир Јовановић постаје сарадник сурчинског клана, на чијем је челу у то време био пензионисани аутолимар Љубиша Буха Чуме. Он је свакодневно у Шилеровој, у стамбено-пословном здању Душана Спасојевића. Душан га снабдева новцем, дрогом, купује му џипове, одела.

Камере су бележиле Јовановићеве доласке у Шилерову, а он је одлазио и у посету Спасојевићу, док се налазио у притвору у Окружном затвору у Београду, када је депортован из Француске. Осим Душана Спасојевића, долазак банде из ДОС-а у посету бандитима из Шилерове и братске пољупце снимала је и Војна служба безбедности, камерама које су биле постављене на згради Дома здравља.
Тешко је израчунати коју количину новца је Чедомир Јовановић добио од сурчинског и земунског клана. Душан Спасојевић је умео да захвали онима који су покривали његове послове. Спасојевић је за рачун ЦИА шверцовао тоне хероина и кокаина за Европу. Транспорте су обезбеђивале Црвене беретке.

Када је Чеда на почетку свог успона, као шеф посланичке групе ДОС-а, преценио свој утицај и место у сурчинско-земунском клану, Љубиша Буха Чуме запалио му је 2001. године џип који су му мафијаши поклонили. Џип је изгорео код Каленића пијаце. Било је то само мало упозорење Чеди наркоману да зна где је.
Чедомира Јовановића и његов политички пројекат помагао је и Драгољуб Марковић, звани Крмоје, човек који је зарадио милионе на продаји сточне хране, Владимир Беба Поповић, касније шеф ДОС-ове коминтерне, али су га финансијски помагале и поједине личности из Црне Горе, попут Душка Кнежевића, такозваног контроверзног бизнисмена, власника Атлас империје, чија Атласмонт банка има канцеларију у Београду на Тргу Републике. Кнежевић је иначе и власник Атлас телевизије из Подгорице и највероватније власник бројних предузећа у Србији.
Чедомир Јовановић је планирао и киднаповање власника Делта компаније Мирослава Мишковића, за чији откуп је компанија отмичарима морала да исплати пет милиона марака. Као отмичаре полиција је ухапсила Душана Спасојевића и његове мафијаше. Чеда Јовановић је издејствовао да буду пуштени на слободу.
Део новца од отмице бизнисмена Мишковића, на паркингу иза београдског хотела „Хајат“, један од отмичара Дејан Миленковић Багзи је лично предао Чедомиру Јовановићу. Багзи и Чеда изашли су из својих возила, руковали се, Миленковић је предао црну актен-ташну у којој су биле девизе. Све се одиграло муњевито.
На примопредају новца код „Хајата“ Чедомир Јовановић дошао је са два BMW. Једно од та два возила види се на ТВ снимку од 12. марта 2003, кад Зорана Ђинђића одвозе у Ургентни центар. Из тог возила је неко заустављао саобраћај машући знаком „Стоп!“

Колики је мој део?

Након вишегодишњег ћутања у вези са случајем његовог киднаповања и знуђивања вишемилионског откупа, огласио се пре три године у јавности Мирослав Мишковић, власник компаније Делта, и позвао Чедомира Јовановића да одговори на низ питања. Између осталог и на то да ли је дао дозволу, упутство или гарантовао имунитет отмичарима, да ли је узео пет милиона марака као део крвавог новца од отмице, ако је отмичаре посећивао у затвору да ли је утицао на тужиоца и суд да их ослободе притвора, да ли је на било који начин утицао да судски процес због отмице одумре, а да истина о творцима плана, ортаклуку политике и мафије и подели плена заувек остане тајна…

Јовановић никада није одговорио ни на једно од ових питања нити је икада демантовао нити изнео било какав валидан доказ да није узео свој део од откупа Мирослава Мишковића. Напротив, знајући добро да је напад најбоља одбрана, покренуо је медијску хајку на Мишковића и његову компанију не би ли ова непријатна питања била што брже заборављена. У обраћању јавности поводом напада Чедомира Јовановића на њега, Мишковић је први пут јавно испричао да му се покојни премијер Зоран Ђинђић жалио како не може Јовановића да одвоји од мафије.

– Нисам проговорио ни кад ме је покојни Ђинђић, после свега, позвао на разговор. Ја знам шта ми је премијер рекао о отмици, исплати и подели. Ја сам сведок његовог огорчења што не успева – ни казнама, ни претњама, ни прекидом пријатељства и контаката – да себи блиског младог сарадника одмакне од мафије. Име тог ортака мафије је данас стављено пред пороту целокупне српске јавности – испричао је том приликом Мишковић. На оптужбе да је био члан земунског клана, Чедомир Јовановић је одговорио: „Можда су ми руке прљаве, али ми је савест чиста“.

Када је тадашњи премијер Зоран Ђинђић ставио на лед свог пулена Јовановића, он је већ, увелико, био део заверничког тима који му је дошао главе. Чедин таст Мијат Савић био је 12. марта 2003. године саслушаван пред истражним судијом Другог општинског суда у Београду. Замолио је истражног судију да му дозволи да држи укључен мобилни телефон, јер очекује важну вест! Када му је телефон зазвонио, јавили су му да је премијер убијен!

Истог дана уведено је ванредно стање, неколико дана касније Чеда је постао потпредседник у влади Зорана Живковића и један од актера злогласне акције „Сабља„, у којој је ухапшено 13.000 људи. На Јовановићево инсистирање ухапшени су и Франко Симатовић и Јовица Станишић, да не открију истину о њему, као и Аца Томић, бивши начелник Управе за безбедност Војске Југославије. Након укидања ванредног стања, Станишић и Симатовић испоручени су Хагу, а тужитељка Карла дел Понте је касније изјавила да је обојицу експресно оптужила, јер је то тражено из Београда! Када није могао да са својом криминалном групом преузме Демократску странку, Јовановић је основао прво унутар странке фракцију, а потом и своју Либерално-демократску партију.

Одакле толика количина новца Чедомиру Јовановићу?

Од када је у браку са Мијатовом кћерком Јеленом, Чеда се дневно саветује са тастом, који на његово деловање има пресудан утицај. Чеда је свом тасту успео да обезбеди куповину многих предузећа, без накнаде. Велики финансијери Чедомира Јовановића су Милан Беко, Миодраг Костић и Викторија група, преко директора Зорана Митровића. Велику количину новца добијао је и од Станка Суботића Цанета, док се није разишао са Бебом Поповићем. Бизнисмени Беко и Костић обезбеђују Јовановићу велике количине новца. Чедомир је постао власник стана од 140 квадрата на престижној локацији код хале Лимес. Његов стан је на трећем спрату, а Колетов на првом. Зграда има портира, а Јовановић поред полицијског, има и приватне чуваре. Чедомир Јовановић и његов ЛДП осигуравају интересе Бека и Костића. Ко би угрозио њихове интересе, Јовановић и његови посланици залајали би на сав глас!

Пре више од годину дана Чедомира Јовановића напустио је Владимир Беба Поповић, прекинувши све контакте са њим, описујући га као као наркомана и лудака. Тиме су прекинути и Јовановићеви контакти са енглеском обавештајном службом. Захваљујући непостојању институција и расулу у земљи, које је створио Борис Тадић, Чеда је још на слободи.
Велики Чедомиров донатор је и Викторија група, са чијим директором Зораном Митровићем је Чеда у великом пријатељству. Викторија група обрће стотине милиона евра, које узима из државних фондова. Директор Викторија групе Зоран Митровић је отац троје деце, а оженио се другом женом која има четворо деце. У овој компанији је дошло до сукоба међу власницима, јер је један од власника, Станко Поповић, напустио Нови Сад и вратио се у Шабац.

Чедомир Јовановић је у лошим односима и са Ружицом Ђинђић, која не жели да га види због његовог учешћа у атентату на њеног мужа Зорана! На летовање у Грчку Јовановић са породицом путује авионом који је изнајмио од Пинк компаније. Два комбија, којима управљају полицајци МУП-а Србије, из Београда крећу за Грчку, возе Чедин мотор и друге потрепштине. Министарство спољних послова Србије дипломатским путем обезбеђује Јовановићу заштиту и на мору, јер један наоружани полицајац, Грк, такође води рачуна о Чединој безбедности. По повратку са одмора, Јовановићи доносе скупоцена пића, потроше стотине хиљада евра на разне предмете. У кафанама, у којима Чеда даноноћно шенлучи, за њега и његово друштво точе се чивас, дон перињон, служе се кавијар, лососи…

Чедина супруга Јелена има необичан хоби. Свакога дана посећује педикире, маникире. Обожава да купује ципеле. Има их више од Имелде Маркос, супруге бившег филипинског диктатора Маркоса. Своје дадиље, међутим, Чеда лоше плаћа.
Госпођа Јелена Јовановић је 9. новембра прошле године у предузећу „Нова Фиделинка“ поново укључила млинове, пошто је претходно потписан уговор између стечајног управника те фирме и предузећа „Агропослови“, на чијем челу је супруга председника ЛДП-а Чедомира Јовановића. Та фирма, чији је оснивач у Лондону, нови је закупац „Фиделинке“. Јелена Јовановић је у фабрици са представницима локалне самоуправе Суботице и руководством предузећа свечано покренула производњу у млину, која је друга кћерка фабрика компаније „Фиделинка“, издата у закуп за 15.000 евра месечно. У „Агропословима“ су раније одбацили гласине да је прави власник те фирме управо породица Јовановић. Супруга Чеде Јовановића, који је иначе крајем октобра прошле године одбио да јавно коментарише пословне потезе своје лепше половине, изјавила је тада да иза ње „стоји 120 јаких људи“, не наводећи њихова имена.

Лидер ЛДП-а ни своје најближе сараднике не сматра вредним поштовања. Ни Зоран Остојић, осим посланичке плате, нема никаквих других прихода. Чедомир плаћа само своје окружење. Његову партију су напустили глумац Бранислав Лечић, Горан Петровић, бивши шеф Државне безбедности Србије, Весна Пешић…Прва двојица јавно су описали Јовановића као криминалца, наркомана и преваранта. Али, Чедомир Јовановић иде даље. Њему је упала секира у мед. И он ће тај мед лизати све док му секира, уместо у мед, не западне за врат. А много је оних који би Чеди откинули главу. Много је оних који су због свих његових заокрета и преокрета остали без имовине, који су били киднаповани, осрамоћени.

Сиромашни Ром Чеда Јовановић данас живи као лорд. Он и његова супруга Јелена путују по белом свету, и годишње на проводе троше око два милиона евра!

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу: Сведоци историје, Март 2010.


Емисија са Дуцијем која је недавно емитована на телевизији „СОС“ под називом „Сведоци историје“ направљена је из два дела од по 30 минута у раздобљу од 7 дана, тако да ћете на крају првог дела поново видети најавну шпицу с почетка овог кратког серијала, јер све сам обједионио у један прилог.

Сведоци историје

Линк ка видео прилогу на:http://www.viddler.com/

Преузми видео прилог (242 мб.)

У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Аудио снимак извучен из видео прилога (14,2 мб.)

У овом свом наступу Дуци се нешто више осврнуо на доба док је играо кошарку за Југославију и Црвену Звезду са свим прљавим играма иза сцене. Размрсио је све недоумице, митове и лажи око његовог напуштања Олимпијских игара у Минхену 1972-ге. Наиме… не ради се о томе, како се у јавности недвосмислено мисли, да је стигло наређење из руководства Југословенских државних органа кошаркашком савезу Југославије, да играчи не напуштају олимијске игре, што је обична лаж, каже Дуци. Нико њих није могао да спречи да напусте олимпијске игре, ни играче ни тренере Мирка Новосела и Ранка Жеравицу, јер би се тиме поштовали олимпијски принципи да се не сме играти против допингованих играча. Ради се заправо о прљавој игри, јер је својевремено на састанцима са играчима био и Радомир Шапер из руководства кошаркашке репрезентације Југославије. Он је тада лично и експлицитно свим играчима рекао да нико не може да их натера да играју против допингованих тимова, и да је на сваком од њих појединачно да одлучи да ли ће играти надаље или не. И пошто допинговани тим Порторика против кога је Југославија играла није био суспендован, једино је Дуци остао доследан својој одлуци, и напустио је олимпијске игре.

Дакле, Дуци после повратка у земљи није избачен из репрезентације Југославије од стране Југословенских власти, већ од тренера Ранка Жеравице и Мирка Новосела. Радомир Шапер и Небојша Поповић из кошаркашког руководства тражили су од ових тренера да Дуци буде кажњен, тако да иронија буде већа, Дуци је био суспендован на 6 месеци само зато што је поштовао олимпијске принципе?!

Наравно, ради се само о врху ледоног брега прљавих игара, јер је Дуци у ствари „лош пример“ за остале, и ако поведени његовим примером почну оправдано и остали да се буне, цео манипулативни систем владања спортом, радницима и државом руши се ко кула од карата, а то је и скривена порука… ако желиш опстати „мораш бити лојалан систему“.

Истако бих и пар ствари које је Дуци изнео о Ђинђићу, нешто што се константно прећуткују не би ли се опет потхрањивао мит, имиџ и идилична слика о недодирљивом Зорану Ђинђићу. Дуци је био лични пријатељ са академиком Михајлом Марковићем који се тада поносио тиме да је Ђинђић био његов студент. Тада је очигледно Ђинђић глумио марксисту, јер се, док је био студент, залагао да се марксизам уведе као посебан предмет. Уз помоћ интервенције академика Михајловића, Ђинђић је 1979-те докторирао на филозофији на Универзитету у Констанци. Наравно, Дуци не спори Ђинђићеву интелигенцију и образованост, напротив, али га је баш због тога у људском смислу изненадило нагло скретање Ђинђића као левичара и марксисте у човека приврженог капитализму. Дуци се упознао са њим у Франкфурту и напомиње детаљ да је Ђинђић стално ширио тезу у Немачкојој да су Срби идиоти?! Има ту још доста детаља о Дуцијевом познанству са Ђинђићем, но то погледајте сами.

Било је приче и о Хитлеру, нацизму, све у свему ово је изузетно корисно спознајна емисија са Дуцијем.

Ђинђић – не дамо Косово!


По наслову одмах ћете вероватно помислити да ћу да величам Ђинђића у патриоту који се коначно „пробудио“ или нешто слично, да правим можда неки мит од тога, али не…Ђинђић није био никакав патриота, јер патриоте кад долазе не власти не уводе у осиромашеној земљи погубне неолиберарне реформе путем дивље пљачкашке приватизације, које су, а сведоци смо тога, потпуно уништиле привреду Србије немилосрдном распродајом онога што су радници с муком изградили. Осим тога, грађанима је познат Ђинђићев интервју Немачком листу „Шпигл“, где је за време НАТО бомбардовања Југославије рекао следеће:
„Југославија се мора бомбардовати” ,…“само наставите да бомбардујете попустиће они“’ (Der Spiegel 20/1999)“

Овај део интервјуа којег ћете сада гледати, претходи оном првом делу што сам дао у првом тексту о Ђинђићу. И овде Ђинђић такође говори у прилогу одбране Интегритета Србије као државе око Косова и Метохије…

Преузми видео клип (23 МБ. 9 минута : 51 секунда)
……..
Но, пустимо сад Ђинђића, он је прагматичар…

Овај његов интервју, у овом кључном моменту за Србију, значајан је из једног сасвим другог аспекта и угла.
А то је, да вам покажем и докажем да ми живимо у најчуднијој и најлуђој држави где влада владавина странака и да се ми налазимо у страначком „гету“, где само најнаивнији мисле да има разлике између „позиције“ и „опозиције“, јер се тобоже нападају политички и блате у најпримитивнијим „пит бул теријер“ расправама и тако само деле народ по систему „завади па владај“…
Жвака за народ им је различита, и успели да дубоко поделе и излуде народ на оне „затуцане“ и оне „напрeдне“… европејце неке. Та подела је намерно и свесно урађена од стране пoлитичара.

Размотримо неке ствари, нешто чудно се дешава…

Избори 11-ог маја су све ближи и ближи, а још ни једна „заинтересована страна“ не иступа у својим кампањама на главним ТВ станицама које су доступне широм Србије за гледање, са овим „адутом у рукама“, Ђинђићевим интервјуом и поготову са Вимеровим извештајем Шредеру где се види да су светски моћници још 2000-те одлучили да Југославија, а сада Србија, буде стављена ван Европског правног система, односно да ми никада нећемо ући у ЕУ…хтели ми то, или не…! О томе сам нешто више писао овде…
Па шта још чекају заинтересоване стране, осам година се ћути о овај одлуци НАТО пакта на конференцији о Балкану која је одржана на веома високом дипломатском нивоу у Братислави.
Са обелодањивањем овог Вимеровог писма заинтересоване стране би веома лако однеле победу против својих „љутих противника“, лажних демократа који нас бомбардују да „европа нема алтернативу“…
Тако би побољшали и свој политички рејтинг, а Тадићу који ових дана непрестано и једино понавља попут мантре како треба одмах потписати „споразум о придруживању“ са ЕУ ( а каже да ћемо тек, тек 2014-те имати шансе да уђемо у ЕУ…) би запушили уста за сва времена, речима: „шта причаш бре човече, кад су они још 2000-те одлучили да нас никада неће прихватити у ЕУ“ и то се десило у Братислави још 2000-те…“!!
Тако би било која „заинтересована страна“, било Радикали, било коалиција „ДСС-НС-СПС“, било заједно у некој коалиционој варијанти.. сигурно добили изборе!
Са оваквим пропагандним „драгуљима“…сваки аматер пропаганде би рутински одрадио победничку кампању, а камо ли професионалци и вешти манипулатори умовима људи какви су лидери и високи политичари свих странака у Србији, њихови пропагандни тимови, и срамни „интелектуалци“ који их „покривају“ испирајући народу мозак еуфемистичко-фразеолошком реториком…!
Рецимо…шаблон је врло једноставан, само то треба да се бесомучно врти по електронским медијима, јер народ „све гута“, па би тако Дачић могао да галами, он то уме, јер СПС и јесте највише заинтересован да се „опере“, да се „изгланцају“, ојачају и поново се врате на политичкој сцени, препорођени…
……

„Народе оно што је Милошевић цело време причао, то је причао Ђинђић пре него што је убијен, али то су ДОС-овци скривали од вас, погледај народе…!“

И пусте Ђинђићев интервју да се врти, па додају и Вимерово писмо, па затим…

„А погледајте шта прича овај шиптарски лобиста Чеда, који се куне у Ђинђићево дело, да следи његов пут…!“

Чеда, Прокић – Србија да прва призна независно косово…!

„Дакле, ми да први признамо Косову независност, да се не „инатимо“ са светом..!
А зашто се онда са светом инатио њихова „икона“ Ђинђић, у коју се сви сада куну…??
А погледајте шта овај високи функционер из ЛДП-а прича..!“

Станимир Јовановић – Први признајемо независно Косово

СПС би мого да прича ово:

„Па народе, сви они нас оптужују да смо „упропастили све“, а видели сте и чули шта Ђинђић прича, коначно се отрезнио, али су га нажалост убили, и сада је јасно да је Запад организовао атентат на Ђинђића! А шта да кажемо на сав овај ДОС-ов четворогодишњи циркус око суђења Ђинђићевим убицама…!“

…….

Ето…ово би била почетна једноставна пропагандна матрица с којом би и СПС, и ДСС и Радикали могли да делују, да се све то додатно разради… да „бомбардују“ јавно мњење које „све гута“… у ДОС-у би настала „паника“, правили би грешке и пукли би убрзо! Ствар је тако једноставна и проста, а СПС би и повратио чланство итд…итд…
Зашто Тома и Вучић не користе ова два поменута пропагандна „драгуља“???
Са њима сигурно добијају изборе…!

РТС је национална телевизија.
Кажу да је Коштуница умерени националиста, представља се као да брани националне и државне интересе Србије, а поготову се сада представља као браниоц Косова. Па шта чека…???

Лично је он поставио Тијанића за директора РТС-а!
Дакле, он не би морао ни да закупљује термин да би приказивао овај Ђинђићев интервју, али то не чини, а с њим би „разбио“ коалицију око ДС-а…
Врло проста ствар, али видећете, осим на интернету, неће га приказивати ни једна „заинтересована страна“ на ТВ која има националну фреквенцију…

Ако Радикална странка, коалиција „ДСС-НС-СПС“ не изађу у пропаганди до 11-ог Маја са овим Ђинђићевим интервјуом и у садејству са „моћним“ Вимеровим извештајем Шредеру, тада ће нам у потпуности бити јасно у каквом „страначком логору“ живимо…!

После 11-ог Маја, ништа више неће остати несакривено…!

Ђинђићев интервју на радио Девићу из 1995-те године


Oво је Ђинђићев интервју којег је он дао радио Девићу 27. Септембра 1995 године у Смедеревској Паланци. Верујем да мало људи, осим оних из Смедеревске Паланке, уопште и зна за овај интервју.
Интервју је веома обиман и опширан, иде у дубину и ширину проблема свих нација из бивше СФРЈ, па и о проблемима нас срба највише. Ђинђић је говорио о тадашњем тренутно ратно-политичком стању у БИХ, о томе да је погубно за све три нације да се створи Унитарна БИХ. Говорио је о својој идеји решавања нашег националног питања формирањем Савеза СрБских држава.

Констатовао је, да је наша највећа грешка што смо уопште и стварали Југославију 1918 године, јер у њој смо једини унели државност, своју државу, за разлику од осталих нација, а приликом распада те вештачке творевине, све нације које ниису имале своју националну државу, из Југе су изашле са својим државама, а Србија је најгоре прошла, остала је без државе, и ми смо, по речима Ђинђића:

Оно што остане, кад сви узму оно што им треба, и што нико неће

Како Ђинђић каже, за неке нације, Хрвате, Словенце, Југославија је била само „чекаоница“ до стварања повољних услова за стварање својих сопствених националних држава. Ђинђић је такође говорио и о Србској и Црногорској „нацији“. Шта је то, да ли је то једно те исто, или има разлике. И да не дужим, интервју је заиста интересантан, видећете, поготову што имамо временску дистанцу од 13 година и врло добро знамо шта нам се све, и зашто догађало.

Интервју је састављен из 8 делова за преслушавање, у једном плејеру. Кад стартујете презентацију, у горњем левом углу плејера имате команду „Chanel guide“. Кликните на њу и унутар плејера приказаће вам се свих 8 делова целог интервјуа, тако да кад преслушате један део, ви пређете на други и тако редом до краја. А доле, испод плејера, имате и 8 линкова да скинете целу презентацију. Кликом на опцију „full“ на дну плејера, отвориће вам се плејер пореко целог екрана.

……….
Данас, 23.06.2009.

Приметио сам да постављена презентација не функционише, па сам сада све поставио на други начин. Поставио сам сваки од 8 делова посебно у WordPress аудио плејеру, јер због различитог степена компресије фајлова у оригиналу што сам првобитно нашао на YouTube и скинуо, нисам имао времена да се бакћем са тим да све изсинхронизујем и поставим као један аудио клип. Иначе, приметићете, ово што сам скинуо са You Tube је мањкаво урађено, али се ипак добро чује. Послушајте…

……….

Данас, 28.03.2017-те

Постављам цео интервју из једног дела у WordPress аудио плејеру, јер претходни сервер којег су ми бесплатно понудили неки пријатељи да користим више не функционише, будући да су они престали да га користе за своје потребе, а самим тим и да га плаћају, тако да сам цео интервју поставио на бесплатни сервер (до 2 ГБ.) „Kiwi6„.

Преузми аудио запис (13 мб.)

%d bloggers like this: