Дошло је време, да се поново из почетка крене…


Сусрети рода – Дан 1 (15.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сусрети рода – Дан 2 (16.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сусрети рода – Дан 3 (17.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера…


Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

holzer

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Владан Пантелић: Распрсне Каћун


Данас вам представљам дело Владана Пантелића, песника, духовњака и исцелитеља. Да би целу презентацију читали преко целог екрана кликните на прву команду Scribd плејера на доњој командној линије почевши с лева у десно. Сликовито упутство можете погледати у овом приказу.

Аутор: Владан Пантелић

Распрсне Каћун

Пресушиће осам светских река?


Преносим овај упозоравајући текст са блога „Бележница“ о човековом немилосрдном уништавању река и читавог еко система, а самим тим он уништава себе и сав живи свет.

Извор: Блог Бележница

Часопис „National Geographic“ објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мареј ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе еко системе широм планете.

Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река, одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.

Река Колорадо, или бар оно што је остало од ње

Река Колорадо (2.333 km) водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.

Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом National Geographic, ради на томе да поврати макар део воде Колорадо реке, у нади да ће регенерисати њену, сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи се интересује да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.

Река Инд
 

У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке Инд (3.200 km) намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су озбиљне последице превелике експлоатације ове велике реке, говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.

Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси National Geographic.

Међутим, наде има – у региону се раст броја становника успорава, а јавља се и пораст свести о значају заштите великих светских река.

„Сестре“ Сир Дарја и Аму Дарја
 

Аралско море у Азији некада су пуниле две велике реке: Аму Дарја (1.400 km) на југу и Сир Дарја (2.212 km) на северу. Међутим, шездесетих година прошлог века, Совјети су одлучили на нахране околне степе па су изградили систем за наводњавање који се састоји од 20.000 канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Систем је неефикасан и цури, а река Аму Дарја изгубила је највећи део свог тока и више не стиже до Аралског мора.

Река Сир Дарја мало је боље прошла од своје сестре, али је толико загађена да се не препоручује њено коришћење као воде за пиће или наводњавање.

Лишено главних извора воде, Аралско море је за само неколико деценија сведено на неколико малих језера. Милиони комада рибе су угинули, обала се километрима повукла од градова, а оно мало људи који су ту остали били су на удару олује токсичне прашине, која је последица индустријског загађења.

Јужноамеричка река Рио Гранде
 

Последњих неколико година Светска банка финансира изградњу брана у оквиру рестаурационог пројекта, са циљем регенерације Сир Дарје и онога што је остало од Северног Аралског мора.

Величанствена река Рио Гранде једна је од највећих река Северне Америке и дугачка 3.033 километара. Но, због неумереног искоришћавања од стране Тексаса и Мексика, ова река скоро уопште више не долази до Мексичког залива. Последице експлоатације огледају се и у чињеници да је њен екосистем веома угрожен.

Жута река Хоангхо
 

Хоангхо или Жута река (5.500 km), друга је по величини река у Кини, после Јангцекјанга. Колевка је најраније познате кинеске цивилизације, и има дугу и бурну историју у региону. Већ 40 година Жута река једноставно пресушује пре него што дође до мора. Доњи ток реке је без воде читавих 230 дана годишње.

У последњих неколико година кинеска влада предузима кораке да јој поврати снагу, ускраћујући пољопривредницима да користе воду у неким деловима тока.

Индијска река Теста (Teesta)
 

Река Теста (315 km), пролази кроз индијску државу Сиким, и улива се у реку Брамапутра у Бангладешу. Услед великог наводњавања, река коју називају „линијом живота“ у Сикиму, ускоро ће пресушити.

Неопходан је хитан састанак владa Индије и Бангладеша, како би се решио проблем. Разумна експлоатација речне воде спречиће њено нестајање, поручују индијски еко-активисти.

Аустралијска река Мари (Murray)
 

Најдужа и најважнија река у Аустралији, Мари, дугачка је 2.375 километара. Због великог наводњавања, река се повукла, а појачани салинитет прети да угрози усеве и екосистем.

Река Мари суочава се и са проблемима као што су велико загађење и увођење инвазивних врста риба, попут европског шарана. Ако река пресуши или достигне ниво загађења тако да више не може да се користи, нестаће 40 одсто пијаће воде у неким регионима Аустралије.

Чувајмо дарове Мајке Природе! Ко нам распродаје изворе и шуме?!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

У Србији на три крста
У Србији на три горе
У Србији на три ветра
Сва Србија разапета
На бубањ гле
И на гајде
(Песник Србске Родине)

Дарове Мајке Природе и Мајке Земље морамо чувати, и сачувати, зарад оних што ће доћи после нас, зарад оних далеких будућих што морају једном доћи. Човек који верује у Живот, уистини, верује и у Будућност, а ко верује у Живот и у Будућност, свестан је да мора да чува дарове Природе, дарове Мајке Земље.
Земљу коју смо наследили од Предака, морамо да чувамо зарад наших Потомака! Залуд нам све вештаствено што смо створили, залуд нам профит и капитал, залуд нам индустријски и технолошки развој, ако уништимо Природу, ако разоримо Мајку Земљу!

Ако посечемо шуме, ако затрујемо земљу, и воду и ваздух, ако разоримо све дарове и дивоте Мајке Природе, онда смо и сам Живот поништили, онда смо све наше чињење унапред обесмислили. Речено је, давно, да ће се у овоме веку водити ратови за воду. Свако ко мисли својом главом, ко осећа и појима својим срцем, зна да је вода највеће природно и Божје благо на овој Плавој Планети, коју су сви древни народи звали Великом Мајком.

У Србији се последњих година распродаје, немилице, благо Мајке Природе, распродаје се, управо оно, што не сме да се продаје, што мора да се чува, како за нас тако и за оне што ће доћи после нас! На политичкој сцени Србије одавно нема Човека визионара, нема Личности од визија, нема никог паметног и мудрог, нема никог ко може да видом својим продуховљеним обухвати и сагледа истовремено и прошлост и будућност, те да их, тако обухваћене, сажме у садашњи тренутак, да кроз садашњи тренутак види оно што је било и оно што ће бити, оно што нас чека!

На политичкој сцени Србије имамо само техничку интелигенцију, имамо само фах-идиоте, имамо само менаџере и манекене, службенике и чиновнике Великог Брата. Сви они скупа немају ни мудрости ни знања једног индијанског поглавице! Индијанци су умели да чувају дарове и блага Мајке Земље. И чували су, све док се нису појавили бледолики варвари са Запада, који су им земљу отели а њих погубили.

Такви су и данас ти исти бледолики са Запада!

Све што умеју и знају ти наши назови политичари (а далеко су и од саме политике, у оном изворном значењу те речи!) то не би стало под шајкачу ни обичног србског сељака!

Они су, не питавши нас (не питавши никога од нас!), распродавали, туђинима, нашим вековним душманима, изворе и шуме, потоке и реке, горе и језера! Нама не требају такви политичари, и нећемо такве на политичкој сцени Србије, и такви више никада не смеју бити у политичком животу Србије! Такви не смеју да одлучују о судбини наше деце, и деце наше деце!

Још није доцкан, и још има наде.
Али, већ колико сутра, све може бити доцкан!

Ово је, заиста, последњи, час да се пренемо и покренемо, да се пробудимо и освестимо, те да спашавамо оно што се још спасити може! Земља Србија је Мајка Србија свију нас, и нико не сме, и нема права, да нашу Мајку черечи и распродаје у име нас!

Ако се не пренемо и не покренемо сад, они што долазе после нас биће туђинци на Земљи Предака својих!

Желимо ли то, браћо Срби и сестре Србкиње?

Допуна изјаве Николе Алексића дате на саслушању пред полицијом поводом отварања истраге због јавно изнете тврдње да се над становништвом Србије спроводи геноцид


Аутор: Никола Алексић

Прво основно јавно тужилаштво Београд

н/р г. Небојше Обрадовића
Предмет: КТР бр. 6302/11

Предмет: Достављање доказа за јавно изнете тврдње на општенародном протестном скупу одржаном 5. јуна 2011.године у Београду, испред Народне Скупштине, поводом Светског дана заштите животне средине, о противуставном и противзаконитом спровођењу геноцида над становништвом Србије од 2006. године до данашњег дана, као допуна записника о саслушању пред инспекторком МУП Србије, ПУ ,,Београд”, Соњом Секуловић.

Објашњење става

Од потписивања споразума ,,НАТО Партнерство за мир” 2006. године, на небу изнад Србије почели су да се оцртавају неки другачији трагови авиона и појављују нови, другачији облаци. Шта год ти трагови представљали, јединствени став свих истраживача и посматрача је да су то вештачке творевине, нова појава и да нису нормални кондензациони трагови млазних авиона које они остављају иза себе.

Метода рада

За подршку става Еколошког покрета Србије су се користили извори информација са интернет-а, на којем се данас могу наћи готово сви релевантни подаци и сведочанства различитих истраживача у свету, као и подаци скупљени у Еколошком покрету Новог Сада коме се грађани обраћају као јединој организацији која има храбрости да јавно износи чињенице о хемијским траговима које остављају авиони широм Србије и света.

Кондензациони трагови-цонтраилс (Condensational trails)

На већим висинама, изнад 8.000 м због изузетно ниских температура, водена пара из турбина млазних авиона тренутно се кристалише у кристале леда који остају на небу у виду кратког белог трага. Такав кондензациони траг се брзо истопи због чега није дугог века и млазни авион га практично вуче за собом ваздушном путањом.

Хемијски трагови – Chemtrails (Chemical trails)

Хемијске трагове авиона, тзв. chemtrails, карактеришу бели густи трагови који остају на небу иза млазних, али и иза преуређених клипних авиона, како Еко-правној заштити Еколошког покрета Новог Сада јављају стручна војна лица са административне границе на Косову и Метохији. Ови трагови се распростиру с краја на крај хоризонта у оштро ограниченој праволинијској форми, остају на небу сатима, полако се шире и прекривају плаво небо.

Путање ових трагова су карактеристичне, међусобно се укрштају под оштрим или нормалним угловима стварајући слике штампаног слова икс (X) или слова А које се добија када поново пресеку исцртано слово X у једној половини или исцртају небо у виду шаховске табле.

За време топлих дана (али и зими), када се формира талас високог атмосферског притиска, посебно ујутру и предвече, активности запрашивања се интензивирају. На небу се уочава велики број авиона који наизменично прелећу. Авиони се појављују у групама од 3-5 у паралелном лету и у непосредној близини један од другог.Понекад се види и 10 авиона истовремено, који очигледно лете ван прописаних авиотранспортних коридора, као на пример изнад центра градова где је иначе забрањено прелетање авиона.
Хемијски трагови се равномерно распршују иза целе површине крила авиона (слика 1):

Слика 1

То указује да се избацују из распршивача. Хемијски трагови остављају вртлоге и статичне трагове (слика 2).

У року од неколико сати ти трагови се полако шире и претварају у сиво-белу копрену (слика 3), која блокира пролаз сунчевих зрака , да би на крају формирали затворени прекривач на небу.
Хемијски трагови могу имати нагле прекиде, (слика 4) што потвђује да се ради о запрашивању хемијским агенсима, а не о траговима рада млазних авиона над одређеним подручјем.

Слика 2

Слика 3

За облаке које формирају хемијски трагови такође је карактеристично да су “размазани” по ивицама што указује на полимер као носача једињења која се распршују и који ствара кончасте облике (слика 5).

После запрашивања хемијским траговима примећује се ‘уљасти’ квалитет измаглице на небу: када се посматра Сунце кроз овај слој видљива је жуто-наранђжасто-зелена корона. Ради се наиме о алуминијумском праху који прелама сунчеву светлост.

Слика 4

Слика 5

На крају дана, после интензивног запрашивања, над градовима се уочава ,,уљани” прекривач на висинама од 150-500 м, који се разликује од смога и који се затим спушта на земљу (1).

По правилу, запрашивање траје непрекидно у периоду од 3-4 дана, а затим наступа киша, која спира садржај хемијских трагова на земљу.
Сам изглед трагова на небу је толико упечатљив (слика 6), да апсолутно искључује могућност да се ради о нормалним кондензационим траговима авиосаобраћаја на небу, каквим објашњењима се често покушава умирити узнемирена јавност.

Слика 6

Састав хемијских трагова

Независни истраживачи из Немачке, Италије, Француске, САД, Канаде, Аустралије и осталих држава света установили су да хемијски трагови садрже једињења која су све само не здравствено безбедна, још мање корисна. У хемијским траговима пронађени су одређени тешки метали, бактерије, гљивице, пестициди, микоплазма, ларве неких инсеката несвојствених локацији на коју се избацују, као и неки облици вештачког живота произведеног нанобиотехнологијом.

William Thomas (2), награђивани канадски истраживачки новинар и неприкосновени ауторитет са преко тридесет година искуства, који је први обавестио јавност о хемијским траговима, написао је читав низ чланака и књигу о chemtrailsima, а снимио је и документарни филм. На његовим страницама се могу наћи многа сведочанства, извештаји, најновија сазнања и ТВ репортаже о хемијским траговима. Thomas је први спровео хемијску анализу капљица и узорака падавина узетих након запрашивања хемијским једињењима. Касније су и други истраживачи потврдили његове резултате. У узорцима chemtrails-а су пронађене следеће супстанце, хемијска једињења и организми:

• Алуминијум оксид
• Бариум оксид
• Манган
• Гвожђе
• Стронцијум
• Бактерије Pseudomonas aeruginosa и P. florescens
• Бацили и ентеробактерије
• Streptomyces и друге врсте гљивица и плесни
• Дехидрирана људска црвена и бела крвна зрнца
• Диброметан, канцерогени додатак за гориво и инсектицид (Ethylene dibromide – EDB)
• Ензими и бактерије које се користе у поступцима модификације ДНК
• Влакнасте материје смеђе или беле боје, сличне паучини.

Чини се да се хемијски састав временом мења. Рани извештаји говорили су о лепљивим или желатинастим капљицама које су падале с неба након запрашивања, а касније се чешће спомињу танка микровлакна слична паучини. По свему судећи, они који стоје иза овог програма експериментишу са различитим типовима и мешавинама хемикалија тражећи најбољи резултат, што објашњава зашто се опажања и ефекти с временом разликују. У сваком случају, многи људи су се разболели после директног контакта с паучином или капљицама пронађеним на терену и објектима после појаве chemtrailsa.

Начин распршивања хемијских трагова

На бројним интернет адресама се могу видети фотографије унутрашњости авиона са уграђеним металним резервоарима уместо путничких седишта (слика 7), са хемијским средствима која се распршују широм света. Виде се и фотографије различитих млазница постављених на репу, поду, боку или крилима авиона (слика 8). На интенету се такође могу наћи видео снимци из ваздуха авиона у акцији током запрашивања хемијским једињењима (слика 9) на којима се јасно види хемијско запрашивање како излази из крила и трупа, а не из турбина. Такође се види и моменат укључивања млазница за запрасивање.

Слика 7

Путнички авиони, који су такође укључени у програм зарашивања, преправљају се монтирањем различитих млазница за запрашивање да би током комерцијалних путничких летова вршили запрашивање становништва отровима. Цеви тоалета у авиону се спајају са цевима резервоара хемијских једињења што представља један од креативних примера преправки путничких авиона. На тај начин се значајно смањују трошкови распршивања хемијских једињења над становништвом широм света и маскирају акције запрашивања људске популације комерцијалним путничким авиосаобраћајем.

Прочитај текст до краја»

Наша прелепа Планета Земља – Лепа Зелена


Лепа Зелена

Добро дође да као у биоскопу, дам неки филм за гледање, користан и речит филм, филм са позитивном и будилачком поруком. Погледајте обавезно овај леп и импресиван француски филм, преведен је, који не само што говори колико се човек отуђио од природе, већ и самим тим од самога себе, од својих пуних развојних потенцијала, ума и душе. Филм ће вас са пуно набоја „наелектрисати“, да коначно и пресудно учините тотални заокрет, да се преокренете у позитивном правцу, ка истинском смислу живота који је у разумевању, плесу, радости, љубави, у животу саобразном природи и њеној прекрасној лепоти, плодовима што нам нуди, и зато требамо да чувамо, пазмо и волимо све становнике Земље: Мора, Језера, Реке, Шуме, Брда, Ливаде, Тло, Ваздух, Потоке, Животиње, Биљке, Птице, Инсекте… Људе!

Лепа Зелена 1/6

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
други део, трећи, четврти, пети, шести.

%d bloggers like this: