Народна резолуција о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Србије…!


Над Србијом се надвила опасност да однарођени квислиншки режим, на правни начин ускоро призна отцепљен Космет као државу, зато је од наших доказаних патриота, попут пензионисаног пуковника Горана Јевтовића, организовано потписивање народне резолуције којом би срби као народ, и сви остали грађани који нису срби, дали свој пресудни допринос у спречавању потписивања било каквог документа од стране државних органа, који би на директан или индиректан начин, признали отцепљено Косово као државу.

Пре него што вам пренесем комплетан текст резолуције са сајта Народна резолуција, издвајам један цитат да би имали на самом почетку представу о чему се ради:

Цитат:

„Имајући у виду реалну опасност која се надвила у минулом периоду као резултат чињења државних органа, и посебно након учесталих најава председника Републике као и чланова Владе, да ће се у склопу преговора са косовским Албанцима приступити потписивању „Споразума о нормализацији односа“ или документа, односно уговора сличног назива и садржаја са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ под покровитељством Европске уније, који ће имати снагу међународног „мировног уговора“ као финалног акта о завршетку рата 1999. године, чиме би се у име Републике Србије озваничила и посредно или непосредно признала „република Косово“ и извршило ампутирање тог дела територије Србије…“

******************************

Линк ка сајту „Народна резолуција“:
https://narodnarezolucija.rs/index.php

НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА

о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

– Подсећајући српски народ у земљи и расејању и све грађане Србије, као и релевантне међународне чиниоце, на више резолуција Народне скупштине којима се потврђује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије укључујући у то и територу „Споразума о нормализацији односа“ или документа, односно уговора сличног назива и садржаја са сепаратистичким властиију покрајине Косово и Метохија, онако како стоји у Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Организације уједињених нација,

– Имајући у виду реалну опасност која се надвила у минулом периоду као резултат чињења државних органа, и посебно након учесталих најава председника Републике као и чланова Владе, да ће се у склопу преговора са косовским Албанцима приступити потписивањма такозваног „Косова“ под покровитељством Европске уније, који ће имати снагу међународног „мировног уговора“ као финалног акта о завршетку рата 1999. године, чиме би се у име Републике Србије озваничила и посредно или непосредно признала „република Косово“ и извршило ампутирање тог дела територије Србије,

– Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, српски народ у целини и сви њени грађани, поштујући Повељу УН, бројне важеће резолуције, декларације и међународне конвенције, затим Завршни акт КЕБС-а из Хелсинкија 1975. године, и свој Устав, имају право и обавезу да се легалним и међународноправно признатим средствима супротставе наведеном, све изгледнијем развоју догађаја,

– Изражавајући спремност да у постојећој ситуацији, а нарочито након потписивања „Бриселског споразума“ и пратећих докуменaта од 2013. године и надаље, као и осталих споразума или договора потписаних пре 2013. и спроведених у пракси, којима се угрожава територијални интегритет Републике Србије, да допринесе мирном и споразумном решавању овог питања на основу начела и норми међународног права у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и свог Устава, а то је „суштинска аутономија“ или „самоуправа“ на простору покрајине Косово и Метохија у оквиру уставног поретка Републике Србије, а не „република“ односно „независна држава“ или било какав облик устројства који би имао државне или атрибуте делимичне или потпуне самосталности,

– Очекујући од државних органа Републике Србије да безпоговорно и без изналажења било каквих изговора као што су: европске интеграције, регионална сарадња, мировна политика, економски развој, инвестиције и слично, као и наводни притисци разних светских сила, организација или утицајних појединаца, што је, иначе, строго забрањено Резолуцијом 2131 Генералне скупштине УН од 1965. године, да предузму одговарајуће државне мере и обезбеде слободу и равноправност за све грађане и територијални интегритет Републике Србије у њеним међународно признатим границама,

– Српски народ и грађани Србије бранећи част, достојанство, историјске тековине, духовне светиње на простору Косова и Метохије и достигнути државотворни ниво гарантован Повељом УН, као и важећим резолуцијама, декларацијама и конвенцијама, које имају апсолутну супремацију како у међународним односима тако и над унутрашњим законодавствима држава чланица Организације УН, којима се подробно регулише мир и безбедност у свету и поштовање међудржавних граница, те међународно признати достигнути нивои који су учвршћени бројним мировним уговорима у даљој и ближој прошлости, подсећа да су та права у случају Републике Србије у вези са Косовом и Метохијом, гарантована мировним уговорима и споразумима почев од 1912. године па надаље, све до Војно-техничког споразума из Куманова 1999. године и Резолуције 1244 као акта „примирја зараћених страна“, којима је од стране свих релеватних међународних чинилаца и нарочито великих сила потврђено, да територија покрајине Косово и Метохија трајно и неотуђиво припада Републици Србији,

– Констатујући да политичке странке, разни покрети и удружења грађана, као уставна категорија, чија је улога да демократски обликују политичку вољу грађана и заступају њихове државотворне интересе, не чине довољно или су потпуно пасивни, а неретко повлаче погрешне или неадекватне политичке потезе у борби за очување територијалног интегритета Републике Србије, те да у вези са тим, упорним учествовањем у изборним процесима зарад партикуларних интереса дају легитимитет, легалитет и пресудну политичку снагу коалицији странака на власти, која је евидентно противуставно присвојила сувереност од грађана и мимо Резолуције 1244 и Устава, и у околностима подређености у међународним односима, спроводи преговоре са сепаратистичким властима у циљу такозване нормализације односа са „Косовом“,

На основу напред наведеног а у складу са чланом 2. Устава Републике Србије који утврђује да „сувереност потиче од грађана“, која се може остваривати уставним институтом под називом „народна иницијатива“, српски народ у земљи и расејању широм света, заједно и равноправно са свим грађанима Републике Србије, доноси с пролећа 2018. године,

НАРОДНУ РЕЗОЛУЦИЈУ

о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

1. Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.

2. Забрањује се председнику Републике, председнику Владе или било ком државном функционеру, да прихвати својевољно или под стварним или наводним притиском, или у било којим другим околностима, а затим у име Републике Србије потпише „Споразум о нормализацији односа“ са сепаратистичким властима „Косовa“, или било који други документ који би имао снагу и обележје „мировног споразума“ или неког другог међународно признатог уговора, чиме би та квази држава у потпуности заживела уз посредовање и гаранције Европске уније и осталих међународних чинилаца.

3. Обавезују се представници државних органа из тачке 1. и 2. ове Народне резолуције, да предузму расположиве мере према Савету безбедности и Генералном секретаријату УН, захтевајући да се преговори са косовским Албанцима наставе искључиво на основу садржаја и у духу Резолуције 1244, којом је регулисано и гарантовано право тој националној мањини на „суштинску аутономију“ или „самоуправу“ у оквиру уставног поретка Републике Србије која има суверенитет над покрајином Косово и Метохија као делом своје територије.

4. Захтева се од највиших државних органа да званично признају или констатују фактичко стање „ратне окупације дела територије“, покрајине Косово и Метохија, као међународноправног института регулисаног правилима међународног ратног права о окупацији која су садржана у „Хашком правилнику о законима и обичајима рата на копну“ од 1907. године, који је придодат „IV хашкој конвенцији“, и о томе обавесте међународну заједницу, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, како би се прецизно дефинисало стварно стање на терену и обезбедила припадајућа значајна заштита српског и осталог становништва на простору Косова и Метохије, предвиђена Хашким и другим конвенцијама, од својевољног поступања окупационих војних снага и њихових паравојних и парабезбедносних савезника и других агресивних група на територији, и заштитила имовина Републике Србије.

Ово тим пре што је у више наврата након престанка борбених операција и обуставе оружаних дејстава у рату 1999. године, првобитно субверзивним и подмуклим поступањем а на крају и директно, 2008. године, изигран и прекршен међународноправни институт „примирје“, потписан у Куманову под називом „Војно-технички споразум“ а затим потврђен Резолуцијом 1244 СБ УН, који се сматра дефинитивним обустављањем борбених операција.

5. Забрањује се државним органима и представничким телима, пре свих Народној скупштини, да покрећу иницијативу, врше пропаганду или било који други масовни утицај, а затим и распишу евентуални референдум или други облик јавног изјашњавања, којим би се грађани директно или индиректно, то јест прикривено у склопу изјашњавања о промени Устава Републике Србије или решавања сличних питања, навели, довођењем у заблуду, да се опредељују о територији покрајине Косово и Метохија и њеном уставном статусу у оквиру уставног поретка Републике Србије.

6. Ставља се на знање највишим представницима државних органа Републике Србије, као и свим релевантним међународним чиниоцима, на првом месту Савету безбедности УН, да ће се у случају игнорисања захтева и налога из Народне резолуције од стране напред наведених државних органа, а посебно уколико у било ком виду потпишу са властима сепаратиста на Косову и Метохији „Споразум о нормализацији односа“ или сличан документ по форми и садржају, који одступа од Устава и Резолуције 1244, а којим се одричу територијалног интегритета Републике Србије на простору покрајине и признају било који вид сецесије, односно ампутацију наведене територије, да српски народ у земљи и расејању и грађани Србије, неће признати такав акт, унапред га проглашавајући противуставним и криминалним чињењем за које је предвиђено кривично гоњење према Глави двадест осмој Кривичног законика Републике Србије.

7. Са садржајем Народне резолуције, резултатима потписивања и израженој политичкој вољи у вези територијалног интегритета властите државе, званично упознати широку јавност а пре свих Народну скупштину, председника Републике, Владу Србије и друге државне органе, националне институције, политичке странке и покрете, као и међународне чиниоце, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, затим ОЕБС, Европску унију и друге светске организације, констатујући да ће се изражена воља и одлука носиоца суверености, српског народа и осталих грађана Србије, применити у пракси.

Уколико се воља потписника Народне резолуције буде игнорисала од стране актуелних државних органа и не буде спровела одмах или у разумном року, примена исте ће уследити када се стекну политички и безбедносни услови, односно када се изврши промена власти и држава Србија ослободи статуса подређености у међународним односима, наметнутог од стране трансатлантских сила и разних глобалистичких организација и тела.

Саставни део Народне резолуције су заштићени електронски записи са личним подацима потписника, као и прегледи и табеле са својеручним потписима, затим статистички показатељи разврстани у више категорија и остали подаци од значаја за валидност и веродостојност овог документа.

******************************

ivan-grozni

Прочитај и потпиши Народну Резолуцију! Дај свој глас (одлуку!) да си против да државни органи Србије, у наше име, званично и правно признају такозваној „Републици Косово“ независност, да је држава, јер Косово и Метохија је Србија…! Кликни на слику да би отишао на сајту за потписивање резолуције

Због огромне медијске блокаде, од пресудног је значаја да обавештавате своје комшије, познанике, пријатеље и рођке о потписивању народне резолуције. Обавештавајте их мејловима о свему, дајте им линк ка сајту народне резолуције да је прочитају, да је схвате, и да одлучно потпишу резолуцију, а на флеш стиковима можете копирати ове најбитније текстове и прослеђивати их познаницима и пријатељима на послу, по кафићима, кафанама, или кад их посетите у становима или кућама…

Текст народне резолуције:
Скини текст»

Важно саопштење:
Скини текст»
Линк ка тексту на сајту: „Народна резолуција“:
https://narodnarezolucija.rs/index.php/info/vazno

Због чега се не предавати и како даље водити борбу
Скини текст»
Линк ка тексту на сајту: „Народна резолуција“:
https://narodnarezolucija.rs/index.php/info/3-info2

Мора се схватити супер озбиљност ситуације, а пошто смо као народ од петооктобарских промена тако избушени и излуђени свакојаким домаћим интелектуалним и политичким антисрбским шљамом, а посебно тзв. „опозицијом“, тако да нема ко да нас организује око очувања Космета, па је с тога ово електронско потписивање народне резолуције идеална прилика да се као народ и грађани самоорганизјемо и ујединомо око очувања интегритета наше домовине, наше Србије…!

Нисмо ми толико кукавице, већ се дешава нешто друго, то треба укратко објаснити…

Било када да се србски народ побунио против нечега, никада то није урадио народ сам по себи, без да га ико из круга власти не организује и дозволи му побуну. Увек је неко из круга власти, посебно из безбедоносних и војних служби, у кључним моментима допустио народу да се побуни и постигне дати пројектован циљ, а разлог је тај што су то били људи из власти који су радили за добробит своје државе, и свог народа.

Имамо и примере, хајде да погледамо најближу историју….

Обарање власти на чувеним демонстрацијама 27. марта 1941. године није извео пуки голоруки народ, већ је тадашње обарање власти које су потписале тројни пакт са Хитлером, покренуто од стране одређеног круга људи са врха власти и војске који су имали моћ да се та акција спроведе у дело, а народно незадовољство је само искоришћено у сврху свргавања власти, иначе да није било тог дела власти који је био на страни народа, народ никада не би могао сам да изведе тај пуч, демонстарције би биле у том случају брзо угушене, а страдао би невин народ.

Да узмемо и најновији пример, када је 2000-те године свргнут Милошевић, иако се тада у Београду окупило око 700.000 људи, да један део власти који је поседовао моћ, што војни део, што полицијски, што из обавештајних служби… није све то организовао и дозволио народу да се окупи испред скупштине, народ никада сам не би срушио Милошевића.

Наравно, у оба ова случаја, све се то тако перфидно организује да изгледа као да се то народ „спонтано“ самоорганизовао и срушио власт, али наравно нисмо деца, никада се нигде у свету такво обарање власти није дешавало, спонтано, искључиво само од стране народа и грађана, увек је све то чињено уз „невидљиву“ организације једног ужег, али моћног дела државног апарата, а после се политичари смишљено и циљано додворавају народу и тепају му, као, ето:

Народ се самоорганизовао, исказао своју вољу, и сам срушио тиранина…“

А то се чини само зато што ти хоштаплери знају да то народ воли да чује, као и да се тако слатким речима народ успава до следећег пута када ће народ опет „спонтано“ да се побуни, и као по правилу да буде искориштен и употребљен. Истина је потпуно на другој страни, увек је један битан и моћан део власти организовао уз помоћ народа све побуне и свргавање разних владара, ништа није спонтано, али се то тако циљано одради да тобоже све изгледа као „спонтано“. Тако се те ратне игре праве и функционишу…

Међутим, сада, после петооктобарских промена 2000-те, ми смо ПО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ потпуно избушени као народ и држава, а наш одрођени интелектуални и политички шљам из државног апарата, небитно је да ли се ради о позицији или опозицији, ради на уништавању сопствене државе и народа! Остали су само ретки и усамљени часни појединци, попут пензионисаног пуковника Горана Јевтовића, да нас организују онако како је у датом моменту могуће, јер Горан Јевтовић није у власти, и зато је у овом моменту потписивање народне резолуције о очувању интегритета и суверенитета Србије, једино решење као отпор издаји…

Ствар је толико једноставна, седиш кући у топлом, не идеш нигде, прочиташ народну резолуцију и потпишеш је, а за то ти треба највише пола сата. Ако и ово нисмо спремни да као народ и грађани масовно учинимо за своју домовину, за своју Србију, онда нисмо ни заслужили да постојимо, ни као народ ни као држава, а одрођени шљам на власти после ће све по истом сценарију ампутирати и Војводину, Рашку област, итд… итд…

Постоји ту једна замка у коју су неки наивни упали, и они кажу попут:

Па, добро, нек Вучић потпише шта хоће, ми ћемо кад-тад силом вратити Космет унутар Србије.“

Не! То је велика заблуда и грешка!

Сагледајмо пажљиво и тај сценарио. Није проблем да се то деси, није то у питању, већ када би се то десило, све ће бити џабе! Тада ћемо бити само окупатори „сувереног Косова“, јер је претходно од стране државних органа потписан некакав споразум са шиптарима о „нормализацији односа“, да им се на индиректан или директан начин признаје Косово ка њихова независна и самостална држава, о томе се ради, и тај документ о признању суверенитета Косову би користио запад, и рекли би: „Ви сте окупатори, јер тим и тим документом сте признали независност Косову...“.

Да се то не би десило, зато је важно масовно потписивање народне резолуције, на ту битни ствар указује и сам Горан Јевтовић. Погледајте доња 2 видео прилога са пензионисаним пуковником Гораном Јевтовићем, и нашим врхунским интелектуалцем др Миланом Брдаром, зашто треба потписати народну резолуцију за спас Србије!

И оно најважније, а прилози о томе следе после та 2 прилога. Не плашите се САД-а, јер они више немају моћ да изазову ратове на Балкану! Разлог је тај да је Путин приликом обраћања Федералној Скупштини од 01. марта 2018., обзнанио постојање новог супер моћног нуклеарног оружја Русије, а ради се о ИЦБМ РС-28 Сармат ракетној технологији.

Два сата је Путин говорио о новој војној руској доктрини и новој нуклеарној технологији, коју ће употребити у своју заштиту, и заштиту својих савезника, ако буде требало. То су пре свега била активна упозорења западу, да знају шта их чека, а плус тога амери су немоћни да својом постојећом војном технологијом спрече те ударе. Та нова технологија је била презентована видео анимацијама, тако да и то можете погледати, а и читати адекватне текстове да се боље упознате са свиме.

Тако да народе не плаши се, потписујте» масовно народну резолуцију, заштићени смо, јер ми смо традиционални савезници са русима, први и други светски рат је то показао…!

Предаја Космета приводи се крају! Народна резолуција – народни одговор за спас Србије! Говори пензионисани пуковник Горан Јевтовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Проф. др Милан Брдар о народној резолуцији

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде» можете погледати целу трибину на којој су учествовали: Јасмина Буква, др Милан Брдар, др Јована Стојковић и пензионисани пуковник Горан Јевтовић.

Ново руско оружје – 01.03.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Путин педставља најјачу ИЦБМ РС-28 Сармат технологију

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Лазански: Путин има оружје какво нико нема – 01.03.2018.
Линк ка тексту»

Путин представио руско „неухватљиво оружје“ (видео) – 01.03.2018.
Линк ка тексту»

Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Др. Теодора Толева – Утицај аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896 – 1908


„Књига Др.Теодоре Толеве – „УТИЦАЈ АУСТРОУГАРСКЕ ИМПЕРИЈЕ НА СТВАРАЊЕ АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ 1896 – 1908“, може да се купи код издавача исте, са попустом од 30 % у односу на цене у књижарама.
Издавачка кућа „Филип Вишњић“ тел: 011/375-0161
имејл адреса: komercijala.filipvisnjic@ikom.rs

Једни од учесника презентације Теодорине књиге, др Александар Стојановић историчар, и Горан Игић преводиоц са бугарског, и новинар

Једни од учесника презентације Теодорине књиге, др Александар Стојановић историчар, и Горан Игић преводиоц са бугарског, и новинар

Др. Теодора Толева – Утицај аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896 – 1908

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Теодора Толева – (1968 – 2011)

Теодора Толева – (1968 – 2011)

Да су албанци вештачка нација, направљена од албанских етничких племена, говори бугарска историчарка Теодора Толева, а све на бази проучавања архивске грађе некадашње Аустроугарске монархије, која се чува у Бечу. На овој теми, да су аустроугари вештачки створили албанску нацију, Теодора је одбранила своју докторску дисертацију на универзитету у Барселони, под називом: „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“.

Теодора Толева је умрла од болести која је рапидно напредовала у критичним моментима, но сумња се да је можад убијена, а то каже њен пријатељ србин:
Извор: http://bit.ly/2hd1mEo

„Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.“

 

Презентација саме књиге почиње од 18:20, где почиње да говори историчар др Александар стојановић. Ево кратких извода из његовог излагања.

Др Александар Стојановић:

„Поштоване колеге, драги пријатељи, мени је велико задовољство што сам данас међу вама, и што имам прилику да разговарам о овој заиста изузетној и веома значајној књизи. Ја сам одрадио, да кажем, уреднички посао, односно редактуру књиге, редактуру превода, дакле, није било никаквих ауторских интервенција. Све ово што се налази између ових корица, написала је Теодора Толева. Књига која је пред нама је једно заиста значајно фундаментално историографско истраживање, урађено на примарним историјским изворима, на архивској грађи која се чува у Бечу, односно, на грађи која потиче из рада некадашњих аустроугарских државних органа, а пре свега, министарства спољних послова.

Формално посматрано, дакле, књига се састоји од ауторске моногарфије, односно студије Теодоре Толеве, дакле реч је заправо, о практично неизмењеној њеној докторској дисертацији, која је одбрањена на универзитету у Барселони, и она је обима неких 430 страница, и такође од веома драгоцених анекса, односно прилога, а то су практично интегрално приређњни најзначајнији документи који су коришћени у изради ове књиге, и они заиста дају један додаатан значај целом овом истраживању, и чине ову књигу изузетно употребљивом за, како србске, тако и друге историчаре, поготову за оне који из различитих околности не би били у могућности да истражују у Бечу.

Треба истаћи дакле, да је ова књига, односно дисертација одбрањена у Барселони, књига је објавњљена још у Немачкој и у Бугарској. Србски језик је практично трећи језик на коме се ова књига објављује, она је заиста веома значајна…“

… … …

„Мени као историчару, наиме је најзанимљивије, просто, како аустроугарска, дакле, једна империја која је практично већ на издисају, решава да свој опстанак продужи инвестирањем у стварање албанске нације, у времену о коме ова књига говори, а истраживања Теодоре Толеве то су недвосмислено показала, албанска нација не постоји. Постоји корпус различитих племена која су заједничког етничког порекла, али они су подељени вером. Међу њима има и католика, има и православаца, има и муслимана. Они су подељени у 2 велике етничке групе: „Тоска“ и „Гега“ које…, иако се обично говори о 2 племена, реч је заправо о 2 велике групе племена које су на унутрашњем плану такође имале један велики број, да кажем, подгрупа. Говори се дакле о једном простору које је завађено крвном осветом, које је завађеноо неким партикуларним (појединачним) интересима, и које је, прилично извесно, било би га немогуће ујединити, без неке снажне интервенвије једне велике силе, тј. уложеног великог дугогодишњег труда које је подразумевало у финансирање, обавештајни рад, политички рад, и верски рад ако хоћете.

Дакле, то је један широко замишљен процес које је руководило министарство спољних послова Аустроугарске монархије. Оно што заиста чини ову књигу занимљивом, то су ти механизми, помоћу којих неки истакнути албанци, у том тренутку одлучују да раде на пширењу националне идеје, истовремено постајући практично обавештајни сарадници Аустроугарске монархије. тај механизам ступања у ту врсту односа није се у многоме променио ни до данашњих дана. на основу ове грађе и закључака Теодоре Толеве, види се, дакле да је било оних који су се сами понудили аустријанцима, нудећи своје услуге. Било је и оних који су врбовани од стране аустроугарских конзула, како у Скадру, тако и у другим местима. Оно што је заједничко сдвима њима, они су спадали у малобројне писмене албанце, они који су имали, да кажемо извесно формално образовање, који су имали извесна матерјална средства. Многи од њих су један део живота и провели у аустроугарској.или су били, да кажем, трговински повезани са Италијом. Један број њих припада и ономе што би се могло звати османском елитом…“

Бугарска историчарка у докторској дисертацији открила: Албанску нацију је вештачки креирала Аустро-Угарска!!


Извор: ФБР Журнал

Објављено 09.08.2012.

ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већ их је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угарa.

Приредила редакција ФБРрепортера

Белешка ФБ Младен Радовановић (објављено у четвртак, Јануар 12, 2012 у 12:05 пре подне)

“МОЛИМ СВЕ СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ ДА ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈУ ОВУ ИНФОРМАЦИЈУ

Половином октобра прошле године сам обавештен да је умрла моја добра другарица доктор историјских наука Теодора Толева. Тог тренутка и дуго после тога нисам могао да дођем себи, јер је била не само моја добра пријатељица и уопшtе Срба већ и изузетна особа и интелектуалац који је дошао до открића изузетних у својој области што је била и тема њене докторске дисертације значајне у светским оквирима а и посебно за нас Србе. У годинама дружења са њом ми је не само причала, већ ми је и представљала свој рад који је за мене тада, око 2005. – те био шокантан јер је потврђивао документовано све оно за шта се сматрало да је „романтични поглед“ српских националиста: ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већих је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогнуо новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угара. Пасионирано сам гутао сваку Теодорину реч и наравно ширио истину, на коју су многи одмахивали руком.

Како је тема коју је обрадила у докторату (документована у сваком свом детаљу) сасвим супротно гледиште од званично важећег “међународне заједнице”, говори о изузетној тежини и важности информације и поруци коју са собом носи: Европска Унија и њене владе заједно са УСА и НАТО су гомила лажова и ниткова а посебно елите Аустрије, Немачке и Мађарске. Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.

Сада када смо пред изборима, нас 99 % можемо да учинимо нешто: а то је да шерујемо и раширимо истину по Србији а и свету! Разбијмо окупаторе Косова и Метохије и њихове слуге у Србији! Молим озбиљне људе, српске патриоте да рашире глас истине који собом носи животно дело моје покојне другарице, пријатељице свих Срба у Барселони и уопсте српског народа! Теодора је можда убијена, тихо уклоњена због нас Срба и због истине и доказа који српском бићу недостају као кисеоник, храна и вода. Молим да се сви у једном тренутку уозбиљимо и схватимо да у рукама имамо дијамант који може свима да нам донесе нову истину, нову владу, нов међународни положај. Помозите мени, помозите себи, помозите нашој Србији, помозите нашем народу на Косову! Преклињем вас!”

*****************

Распад Србије и вештачка творевина албанске нације је доказана докторском дисертацијом!

Рана смрт бугарске историчарке Теодоре Толеве је прекинуо једну обећавајућу каријеру на самом почетку. Научник и полиглота, радила је на различитим темама од геноцида над Јерменима, до рата за Шпанску сукцесију. За Европску историју XIX – XX века, њен рад у вези албанске нације је врло револуционаран и без икакве сумње биће предмет даљих истраживања и многих полемика. У модерној и важећој историји (Stavro Skendi, Peter Bartl, George Castellan, Hans Dieter Schanderl) се подразумева да је албанска нација у XIX веку већ постојала на чврст и несумњив начин.

toleva1

Теодора Tолева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу (haus-, hof-, und staatsarchiv) у једном “архивском инциденту” – случајности по њеним речима, нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896! Ни она сама у том моменту, није могла да замисли да ће се следећих неколико година посветити једном дубоком истраживању које ће да резултује њеном докторском дисертацијом на универзутету у Барселони!!

Утицај аустроугарске империје на креацију албанске нације!

Ти састанци се помињу у документу : “Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl”, али им се не придаје велики значај. По бугарској историчарки, меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч да учини конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизује становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље.

Мотиви Аустро – Угарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажи притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије. Без сумње је губитак Теодоре огроман губитак за науку а изнад свега губитак личности такве људске категорије која је без сумње оставила дубок траг у свима нама који смо имали част и привилегију да је познајемо!

http://www.semanarioserbio.com/

SEMANARIO SERBIO – IN MEMORIAM: TEODORA TOLEVA
http://www.semanarioserbio.com

*****************

Прилог: Основне информације о одбрањеној докторској тези – наслов, аутор, универзитет, департман, датум одбране, ментор, чланови комисије и резиме.

http://tesis.com.es/documentos/
http://www.ub.edu/dphc/albania.htm

toleva

Tesis: La influencia del imperio austro-húngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908

Autor: Todorova Toleva, Teodora
Universidad: Barcelona
Departamento: Informacion No Disponible
Fecha De Lectura: 16-09-2008
Director: Colomines Companys, Agusti

TRIBUNAL

Presidente: Termes Ardevol, Josep
Secretario: Suau Puig, Jaume
Vocal:          Olive Serret, Enric
Vocal:         Guibernau Berdum, Montserrat
Vocal:        Vinyamata Camp, Eduard

Descriptores: HISTORIA CONTEMPORANEA
Resumen:

Esta tesis, como señala su título, trata del papel que desempeñó el Imperio Austro-Húngaro en la construcción nacional albanesa en el período 1896-1908. Los documentos manejados, encontrados todos en el Archivo Imperial y Real de Viena () y en su gran mayoría todavía no publicados, nos llevaron a la hipótesis, de que entre la población albanesa, bastante heterogénea en la época antes señalada, no existía el sentimiento de pertenencia a una nación y que el Imperio de los Habsburgo por razones políticas y estratégicas a largo plazo, desarrolló una serie de actividades para fomentar dicho sentimiento. Para examinar esta hipótesis estudiamos las actividades austrohúngaras que pertenecen al ámbito de la educación, el periodismo, de la codificación del idioma escrito unificado, de la publicación de textos de carácter nacionalista en albanés. También prestamos atención al trabajo que Viena efectúa en este sentido con el clero católico que es activo entre los albaneses católicos del Imperio otomano, así como sus iniciativas para fomentar la unión entre los clanes musulmanes y católicos de los albaneses. La conclusión a que llegamos en base al exámen de las actividades e informes de los agentes diplomáticos austrohúngaros, es que Viena tuvo un papel decisivo para que el sentimiento de pertenencia a una nación arraigase entre los albaneses del Imperio Otomano.

ФБР: Приближан превод резимеа: Ова теза, као у наслову, посматра улогу коју је имала Аустро-Угарска империја на изградњи албанске нације у периоду 1896-1908. Обрађена докумената која се налазе у царском и краљевском архиву у Бечу (HHStA) и која углавном још нису објављена, довела су до хипотезе, да албанско становништво, које је било врло хетерогено у наведеном периоду, није имало осећај припадности нацији, а да је Хабсбуршко царство зарад политичких и дугорочних стратешких циљева, развило низ активности како би се тај осећај изградио. Да би испитали ову хипотезу ми смо проучавали аустро-угарске активности које се односе на образовање, новинарство, кодификацију јединственог писаног језика, објављивање текстова албанско-националистичког карактера карактера. Такође, пажња је била усмерена и на рад у том правцу католичког свештенства које је било активно међу Албанцима у Отоманском царству и његовим напорима да се промовише јединство међу клановима муслиманских и католичких Албанаца. Закључак до кога смо дошли на основу прегледа активности и извештаја аустро-угарске дипломатије јесте да је Беч одиграо пресудну улогу како би се међу Албанцима у Отоманској империји дубоко укоренио осећај припадности нацији.

*****************

за ФБР Фердинанд Страшни:
СВЕДОЧЕЊЕ О ОДНОСИМА СРБА И АРБАНАСА, односно о постојању Арбанаса на овом простору говори др Јован Деретић на предавању у Крагујевцу у новембру 2011. (Видео)

Проф. Деретић – „Срби и Арбанаси“ 1

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Погледајте други део, трећи део.
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*****************

Нашо сам на интернету једно целовито Деретићево предавање о Шиптарима.

Срби и Арбанаси (Арнаути – Шиптари)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ћирилица – Гости: Славко Никић, Градиша Катић, Југослав Петрушић, Иван Ивановић, Веселин Шљиванчанин


Ћирилица – Гости: Славко Никић, Градиша Катић, Југослав Петрушић, Иван Ивановић…

Линк ка видео прилогу: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У овој најновијој емисији „Ћирилица“, на одличан и јасан начин сазнаћете огољено до краја шта се дешавало и дешава у Србији, о спрези тзв. „ослободиоца“, петооктобарарске домаће окупационе власти и земунског клана, о њиховој нераскидивој спрези и вези са подземљем и високо организованим криминалом. За мене је овде нова личност србски патриота Славко Никић, који се својевремено убацио у шиптарску ОВК и био њен командант. Пошто је родом са Косова и Метохије, перфектно влада албанским језиком, шиптаре познаје у прсте, тако да га нису провалили, иначе би га убили.

О шиптарским злоделима и злочинима према Србима, Славко је написао све прецизно, документовано и до детаља у својој књизи:

Можда

Славко Никић

Забрањено сежање

Сведочио је свему у својој књизи, све је то знала и петооктобарска издајничка власт, јер је била на време обавештена, али издајници су издајници, у Србији се суди само Србима, а поднешена документа о злоделима против Срба завршавају по фиокама! Славко се по задатку убацивао и у групама нарко дилера, хапсио их, ухапсио је својевремено и вође земунског клана.

Сајт Славка Никића
http://slavkonikic.com/

Неће се у Србији десити никакве промене, ако се хапсе само разни Мишковићи, већ и они највиши државни чиновници који су им омогућили да оперишу! Разни министри, тужиоци, судије… то су главни играчи, док се криминилни страначко-политички олош не стрпа у затворе, у Србији ће се десити само козметичке „промене“.

Сви гости су интересантни, свако из свог угла описује механизме и спрегу државе и подземља, а „везивно ткиво“ за све то, организатор свега су обавештајне службе, о тим механизмима је детаљније причао обавештајац Југослав Петрушић, као и Славко Никић.

Једино нешто лоше у овој емисији, а то је уједно и парадокс, то је сам водитељ, који је са великим ентузијазмом кад год му се то прохте, не би ли тако свој его довео у центар пажње, прекидао саговорнике у битним моментима, да доврше своју причу, мисао, да народ схвати све до краја. Срећом, његови гости су искусни људи, па су морали они њега да прекидају, да они преузму емисију у своје руке, да се надвикују са њим и тако дођу до речи, не би ли своју причу довршили до краја, да народ сазна неку битну и кључну ствар.

Мислим да би водитељ Ћирилице, Миломир Марић, требао да се прикључи емисији: „И ја имам таленат“, па нек се тамо искаже, мислим да би жири то одмах препознао, па кад се испразни, тек онда може да води емисију са озбиљним темама.

Ћирилица – Веселин Шљиванчанин, Борислав Микелић и Дарко Трифуновић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Ово је тужна прича о нашим херојима и патриотама који су осуђени у Хагу као злочинци само зато што су Срби, којима је од стране владара планете додељена улога „злочинаца“, да би прави злочинци прикрили своје злочине. У емисији су дата и решења, како ићи даље, јер сада је прилика да се иде у контраофанзиву, да се иде на ревизију одлуке хашког суда око срамног ослобађања хрватских злочиначких генерала, затим да се хрвати туже за планирани геноцид над Србима у Јасеновцу, јер злочини геноцида никада не застаревају!

Да, то је добар план, али док у државном врху Србије седи про усташки лоби, док државни тужиоц за ратне злочине Владимир Вукчевић, који је својевремено говорио да је за њега Ратко Младић српски Бин Ладен, не буде у затвору, то се неће догодити…!

Атлантис Ултра: Светозар Радишић – Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?


Ово је једно веома битно гостовање професора Радишића у Атлантису Ултра, у овим кључним моментима за Србе, ради свог освешћења, самоосвешћења и спознаје ко су они у ствари, будући да је у СФРЈ дубља историја Срба била табу тема. Кроз југословенско „историјско“ образовање србски нараштаји готово да нису ништа знали дубље од првог и другог српског устанка, и то само фрагментарно, кад су почели и када су се завршили, јер сваку понаособ историју „југословенских“ народа, и постојећих и измишљених, требало је потиснути у дубину, требало ју је уравнотежити и ускладити само са заједничким појавама од другог светског рата па надаље (борба против фашизма – ту почиње историја југословенских народа, ту се и завршава), јер Срби више нису Срби, већ југословени, таман посла да Срби сазнају да су јако стар и одавно писмен и културан народа у односу на друге народе, јер можда све то увреди неке друге народе, па и да на тај начин све то доживе као „великосрбску хегемонију“. Само је било потребно знати да су Срби дошли на Балкан у 7 веку.

А одакле су дошли на Балкан?

Ма небитно је, Срби су то, можда и са Марса, ко зна…

У СФРЈ историјска научна истина сваког понаособ народа била је небитна у образовном систему, потребно је било само имати „заједнички југословенски-историјски дух“, није било пожељно чепркати по дубљој историји сваког понаособ народа, јер многи „ђаволи“ би изашли на површину, што би пореметили тако светло „братство и јединство“ југословенских народа. Далеко веће и државотворно планске злочине хрвата према Србима (Геноцид над Србима! Јасеновац – 700.000 покланих Срба!) требало је у неком болесном „реципроцитету“ вештачки изједначити са далеко мањеим четничким злочинима према Хрватима, као да је то било „једно те исто“.

Али није!

Неке историјске чињенице је, барем се мени тако чини, професор Радишић по први пут јавно саопштио. Идемо прво са текстом водитељице Атлантиса Ултра, Биљане Ђоровић.

Атлантис Ултра: Светозар Радишић: Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*************

Аутор: Биљана Ђоровић

Гост 53. емсије Атлантис Ултра је пуковник, проф. др Светозар Ђ. Радишић. Недавно је на сајту „Вести.нет“ објављен текст професора Радишића: „Зашто је у Србији сакривено да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе“, који представља изванредну анализу пројекта уништавања Срба и Србије, коју Велики брат убрзано преко својих пиона и послушника у Србији настоји да гурне у амбис. Због чега смо трн у оку Великог брата? Какве су перспективе избављења? Неке су од тема које покрећемо у првој емисији циклуса разговора са професором Радишићем експертом за стратегије и доктрине, сведимензиону одбрану, „психолошки рат“, „нови светски поредак“, неоружане облике агресије и борбену готовост, аутором студија Неокортикални рат; ,Неокортикални рат 2, Сатана се више не крије – Неокортикални рат против будућности , Скривено мисаоно оружје, Рат свих против свих, Магија у неокортикалном рату, Док мисли стварају космос, Нестанак великог брата 2012 , …Или нас неће бити , Гушење истине , Космички додир.

*************

Да би вам приближио шта вас очекује док слушате Атлантис, поделићу емисију по тематским деловима са цитатима професора Радишића.

О древности Србског народа

Говорећи о древности србског народа, Радишић је говорио о резултатима истраживања научника Анатолија кљосова, зачетника и творца ДНК Генеологије». Анатолиј Кљосов је гостовао на једном научном скупу» у Сава Центру који је одржан у септембру ове године, који је наравно медијски потпуно маргинализован од државних медија и „истиричара“ САНУ.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Професор Светозар Радишић (18:40):

Постоје информације о томе и ко смо и шта смо. Ево сад рецимо, био нам је гост Анатолиј Кљосов, у септембру месецу. Човек је дошао из Бостона, руско порекло и на основу ДНК Генеологије доказао је да су Срби на овим просторима били најмање 30.000 година. Пазите, запрепашћујућа је цифра. Па онда каже, најмање 3000 година у континуитету последњих, јер у међувремену је било много промена и кретања и ратова, и свега. У сваком случају најмање 3000 година су Срби били овде у Подунављу. А наши историчари то не тврде…“

Не само да то не тврде, већ су на религијско-верском нивоу заговорници фалсификоване историје срба и Словена од стране германско-нордијске историјске школе, које се и немачка академија наука одрекла», али не и србска САНУ!

Овде професор говори о чињеници да је хришћанство настало из србске религије, није тачно да су Срби примили хришћанство. Дакле, са историјске и духовне истинитосне тачке, хришћанство је настало из србске религије.

Професор Светозар Радишић (23:43):

„… Проблем је заиста у схватању себе у смислу да схватиш шта си ти ако припадаш српском роду. Ко си ти? Дакле, српски род је тај који заговара оно што заговара хришћанство. Српски род је онај народ или тај род који заговара Православље. Срби заговарају Светосавље. Нигде на Планети нема Светосавља, осим код Срба. Нигде нема Славе, осим код Срба. Ни једна религија није била толико блиска Богу као ова религија српског народа и толико искрено примљена, као што је његова. Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство.

Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

То је проблем историјски и истраживача историчара. Кад историчари на западу схвате да је хришћанство наслоњено и проистекло из српске религије, а не обрнуто, онда ће разумети зашто ми имамо тај приступ према стварности, зашто нама може да се догодити то, да ми некога нећемо да нападнемо, а он нас хоће…“

Биљана Ђоровић:

„Како то мислите, дакле да је хришћанство производ српске религије“?

Професор Светозар Радишић:

„Па зато што много сам књига прочитао, па нешто знам и из истрорије“.

О Олги Луковић Пјановић и њеном немерљиво значајном доприносу расветљавања најдубљу србске историје, као и о томе како је и на кој начин фалсификована.

Професор Светозар Радишић (21:33):

„… Донела је јако много податаха, више од 9000 извора је користила да би направила мозаик о историји српског народа на основу туђих података, не на основу српских података. У тој процедури је доказала, да су у брисању српске историје, учествовали и нордијци, нордијска школа, и германска школа и ватиканска курија, и садашњи Ватикан, и она Угарска…“

О свом слабом познавање сопствене историје, о Шиптарима…

Професор Светозар Радишић:

„… Па ми немамо у својој историји ни побројане своје краљеве?! Ми не знамо ни ко је владао у нашем роду, а при том подаци о томе постоје. То нису измишљени, него стварни подаци кад је и кој је период покривен којим краљем. Занимљиво је рецимо, да је један од наших краљева примио те несрећне Арбанасе, који сад хоће да имају државу на овим просторима. Ми смо њима учиунили услугу тако што је један од наших краљева учинио гостопримство и дозволио им да населе садашњу Албанију. Дозволио је да се населе на просторима који су они напали на броду. Дакле, могао је да их врати назад према Италији и да никад ту не буду. Мого је да их потопи, могао је да их поубија. А он је њима допустио тај простор….“

О западу и његовој свесној методлогији лажи

Овде Светозар Радишић говори о тенденцији да запад у својим књигама учи своја покољења како да лажу?! Да, добро сте прочитали, није грешка у писању, запад учи своја покољења како да лажу.

Професор Светозар Радишић:

„… Српски народ има неки свој специфичан однос према стварности. Ми негде, кроз историју, смо стално говорили о правди, праведности, о истинитости. Нас уче родитељи да водимо рачуна и шта причамо, да не кажем да смо дошли до тога да нас уче и шта да мислимо, али у сваком случају родитељи наши нас уче да будемо коректни према другима, да не начинимо неко зло, да не лажемо итд…

Тај однос запад нема.

Рецимо, ја се сећам једног текста из тамо 1653. године када су учили латини да лажу. Они уче своје, они у својим књигама пишу шта треба и како треба лагати?! Таквих књига овде нема…“

О Хрватима

Ово се односи на аутохтон и оригиналан хрватски народ, не и на „хрвате“ који су покатоличени Срби.

Професор Светозар Радишић:

„… Хрвати су дошли на овај простор, на српски простор. И зна се тачно ког века су као Аварски народ овде насељени. Имали су исте проблеме са србима око примања хришћанства… Они имају велики проблем. Њихов је проблем према истини. Замислите како је кад знате да вам се стално говори: „украо си ми језик…“

Само да се надовежем на ово…

А при томе док вам Срби стално говоре оно што јесте, да сте им украли језик, ви сте као Хрвати свесни да сте Србима украли језик, свесни сте тога, јер историјске научне чињенице су непобитне чињенице. И уместо да се суочите са ИСТИНОМ, ви се и даље котрљате низбрдо, мислећи да се пењете узбрдо, али од истине не можете побећи, чак и ако је лажирате, она ће вас треснутуи кад се најмање надате, јер постоји само ИСТИНА. И сама лаж се позива на њу, тврдећи да је истина, но лаж је лаж.

Професор Светозар Радишић:

„… Ми сваки дан говоримо Хрватима: „Ви сте украли наш језик“. У некој процедури, историјској, ми смо практично пристали да Хрватима дамо свој језик. Врло је занимљиво видети њихова документа пре 1832 године. Како су изгледали њихови натписи, односно све оно што су они написали. Они то не би разумели. Једноставно у илирском покрету они су добили преко Ђуре Даничића СРПСКИ ЈЕЗИК ( на поклон)…“

О тој фамозној „катастрофалној“ 2012-ој години

Ово је по мени веома битно да народ зна, да би што боље схватио механизам лажи запада, будући да сам и ја сличног мишљења, а то је да се и наука инструментализује у ту сврху. Наиме, професор Радишић изражава једну своју логичну сумњу, о једном веома битном фактору повезаним са 2102-ом, односно тим фамозним 21.12.2012. а то је да и научници из НАСЕ плаше човечанств и тако се свесно инструментализују за рачун владара Планете у креирању новог светског поретка…

Професор Светозар Радишић (58:28):

„… Задње, што је исто мени занимљиво, ја ћу сад учествовати у једној емисији 20-ог децембра, говорићемо о 2012. години, и биће и научника из НАСЕ, значи у контакт емисији 20-ог децембра 22:15, није реклама, него хоћу просто да се то зна, зато што је НАСА умешана и у то. На Првој телевизији говорићемо о феномену 2012. односно о 21. децембру, 21 сат и 21 минут, и биће и научника из НАСЕ. А зашто њих спомињем. Па зато што је и НАСА умешана у ово што се нама догађа. Јер НАСА плаши целу Планету са неким својим извештајима да ће бити крај можда и Планете, замена полова, магнетне олује од 21.12.2012. па до марта 2013.“

Остаје нам да сачекамо март следеће године, да видимо да ли ће пасти и последња карика манипулативног запада, наука?

Ја сам убеђен да хоће.

Додуше, тачно је да многи на западу замењују полове, али мислим да Земља то ипак неће учинити, будући да ју је Космос већ одавно орјентиса 🙂

Иран не признаје шиптарске терористе


Извор: Васељенска ТВ
07. 09. 2011 2:37 |

Београд – Иран неће признати једнострано проглашену независност окупираних територија иако поједине чланице Организације исламске сарадње то од ње траже, изјавио је помоћник министра спољних послова Ирана за правна и међународна питања Мухамед Мехди Акондзадех.

„Ми као Иран не признајемо Косово“, рекао је Акондзадех током вачере са новинарима у резиденцији иранског амбасадора у Београду.

„Ми као Иран не признајемо Косово“, рекао је Акондзадех током вачере са новинарима у резиденцији иранског амбасадора у Београду.

Он је додао да и поједини парламентарци у Ирану постављају питање „исламске солидарности“ и траже да Техеран призна једнострано проглашену независност Косова.

Акондзадех, који је предводио иранску делегацију на дводневном министарском скупу Покрета несврстаних у Београду, честитао је нашој земљи на организацији јубиларне 50. годишњице.

„Први пут сам дошао у овај град. Стекао сам утисак да је српски народ храбар и частан… Видео сам зграде урушене у бомбардовању и стекао утисак да ни такве акције нису успеле да униште идентитет народа“, казао је Акондзадех.

Он је рекао и да се нада да ће Србија и Иран у будућности унапредити пријатељске односе и да ће то помоћи „изградњу пријатељских веза између народа“.

Говорећи о захтеву Палестине да постане чланица Уједињених нација, о чему ће се гласати на Генералној скупштини Уједињених нација у септембру, ирански дипломата је казао су све земље на скупу у Београду, чак и „оне конзервативније“, подржале палестинске напоре.

„То је веома важан догађај“, оценио је Акондзадех, говорећи о долазећем гласању у УН.

Техеран ће следеће године бити домаћин 16. самита Покрета несврстаних, а, како је најавио ирански дипломата, једна од главних тема састанка могла би да буде борба са негативним ефектима глобалне економске кризе.

%d bloggers like this: