Емисија „Мед и жаока“ – Гост Драган Радовић, економиста, 27.10.2016.


Недавно је у емисији „Мед и жаока“ коју уређује и води др Александар Дикић, на Радио телевизији „Среће„, гостовао економиста Драган Радовић. Тема емисије била је сива економија и све што иде око тога.

Емисија Мед и жаока – Гост Драган Радовић, економиста

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку отварања теме, Драган објашњава намерно пласирану лаж кроз медије, да су тобоже сиромашни грађани и мањи привредници, због тешке ситуације у земљи, принуђени да „побегну“ у сиву економију, да би некако преживели, као и да је сива економија она на бувљацима и пијачним тезгама. То је највећа заблуда, и смишљено протурена лаж, јер највише раде на црно баш легално регистроване фирме, које под плаштом легалитета и легалности и до 50% раде на црно. Као потвду тога, Драган износи податак, на основу свог доказивог истраживања и истраживања тима стручњака у чијој групи је и он.

А један од података је и тај, да је на годишњем нивоу у Србији, обрт роба и услуга у износу од 10 милијарди евра.

И онда следи логично питање, па није ваљда да толико лову, и толику робу, обрћу сиромаси по бувљацима не би ли прехранили себе и своје породиве?

Па наравно да не, толику робу и лову на нивоу услуга и услужних радњи, обрћу „заштићени бизнисмени“ и њихове фирме, у спрези са криминалном државом, а не сиромаси по бувљацима и ситни трговци.

Затим, Драган наводи податак да је утаја пореза у Србији 4 милијарди евра на годишњем нивоу. И сад се поставља исто питање, да ли грађани, који су принуђени да се понижавају продавајући робу по бувљацима, обрћу толику огромну количину робе и лове, као и услуга, да би на годишњем нивоу утајили на име пореза и доприноса 4 милијарде евра?

Па наравно да не!

Грађани који раде по бувљацима ситна су боранија у односу на „главне махере“, толики обрт у роби и утајама је резервисан за „пробране играче“ који су повезани са криминалним политичарима и њиховом „оперативом“ у види једног, али битног дела, криминалне државне бирократије.

Е, сад, кад су у питању радници на црно, народ обично мисли на ситуацију када неки мањи занатлија (молер, водоинсталатер, аутомеханичар…), има неког непријављеног радника, јер ето „мора се, тежак је живот“. Међутим, у стварности ситуација је потпуно супротна и обрнута. Драган наводи на основу истраживања податак, да постоје легално регистроване фирме које имају 300, 500, 1000, па и преко 1000 непријављених радника, што значи да за толику количину непријављених радника, не плаћају порезе и доприносе, и да на тој утаји имају енормну зараду, јер Драган наводи податак да су за једног радника у просеку на месечном нивоу, трошкови за порезе и доприносе око 100 евра. Дакле, рачуница је лака, јер рецимо, „бизнисмен“ који има легалну фирму са 500 непријављених радника, на месечном нивоу утаји 50.000 евра, а на годишном новоу та утаја износи 600.000 евра!

Драган износи и следећу битну чињеницу, да постоје фирме које имају само легално пријављене раднике, дакле не и раднике на црно, али зато по 5 или 10 година уопште не плаћају порезе и доприносе…!

Драган Радовић: "Али, постоје и фирме које запошљавају по 300 до 500 легално запослених радника, и нити један динар пореза и доприноса не уплате за 5 година, за 10 година! Нажалост, држава све то зна, али апсолутно ништа не предузима!!"

Драган Радовић: „Али, постоје и фирме које запошљавају по 300 до 500 легално запослених радника, и нити један динар пореза и доприноса не уплате за 5 година, за 10 година! Нажалост, држава све то зна, али апсолутно ништа не предузима!!“

И како то да све ово нико у држави не примети, нико од пореских службеника, инспектора, цариника, и осталих државних чиновника?!

Наравно да се то може лако и брзо открити и приметити, међутим, све су то „заштићени бизнисмени“ са својим фирмама, и у цео тај затворени и заштићени криминални круг (одабрани), упрегнути су сви битни фактори да би такав криминал и пљачка безбедно функционисао, а то су, поред тих заштићених фирми у које не улази ни један инспектор, ПРЕ СВЕГА корумпирани државни чиновнивци из врха државе и државне бирократије, који су главна карика да би та пљачка и криминал функционисао некажњено, док Србија убрзано пропада!

Да би се све ово поткрепило доказима, Драган је образложио више примера до којих је његов истраживачки тим дошао, а један од њих је аутобуски превоз путника у Србији, и то истраживање је рађено 2013. године. Утврдили су да 50% аутобуских леганих фирми, ради на нелегалан начин, под плаштом легалности, и да је највећа утаја пореза у тој бранши од стране легалних фирми. На годишњем нивоу, тада је било 80 милиона евра утаје!

Драган наводи и пример једне новосадске аутобуске фирме која је имала 10 аутобуса, и свакодневно је обављала саобраћај по Србији. Е, сад, на основу обављања саобраћаја те фирме, дошли су до рачунице да би тај „бизнисмен“ сав тај превоз путника обавио на годишњем нивоу, морао да има пријављених 24 возача, а он је имао пријављеног само једног! Дакле, и више је него јасно колика је огромна његова зарада на утаји пореза и доприноса! Друго, нико није луда да са својом легалном фирмом свесно радни на црно, а да нема сигурност да је заштићен од кажњавања, што значи да се наш бизнисмен „умрежио“ на време са криминализованим делом политичара и бирократије.

Километража коју је та фирма прелазила на годишњем нивоу, била је 2 милиона километара, и израчунало се на основу те километраже, да би трошкови за гориво износили 74 милиона динара, а наш „бизнисмен“ је на крају године пријавио приход од само 18 милиона динара, што је само око 10% од стварне зараде која се остварује тим обимом рада, што значи да је и ту енормна зарада на име утаје пореза на добит!

При крају емисије Драган је рекао да би круна пропасти Србије била приватизација ЕПС-а, на чему се интензивно и ради. Наводи и пример бугара како су јако „добро“ прошли приватизујући свој ЕПС. Сада у њиховим варошима и градовина нема струје, односно уличног осветљења ноћу, тако да расте криминал, наркоманија, пропаст је код њих све већа и већа, а у Европској су Унији. Веш машине више не користе, јер због сиромаштав и скупе струје, не могу да је плаћају, још мало па ће и бојлере избацити из употребње.

Све то чека и нас ако се ЕПС приватизује!

Не знам шта ће да се деси, јер народ је потпуно апатичан и нимало га не интересује своја судбина, иако га све то дубоко дотиче, зна да пропадање расте убрзано, то нам се управо догађа, за буђење је остало врло мало времена…!

Радио Снага Народа: Гост економиста Драган Радовић – 13.10.2016.


draganradovic

Ново гостовање економисте Драгана Радовића на интернет радију „Снага Народа“…

Драган Радовић: Сива економија – од картонске кутије до високог криминала 13.10.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Главни проблем ове државе није неолиберални капитализам, већ политичари-шибицари Србије са својим странкама који је воде, јер после 5-ог октобра, свакој власти која запоседне трон, циљ је да изда Србију, да опљачка Србију, да је уништи, да се политичко бирократска државна мафија обогати! Све је то јасно, само још није јасно зашто је поред свега овога народ мазохистички незаинтересова за своју судбину, јер највише страда и трпи народ, тај обичан човек.

Брашно и пиво – најлепша роба за црно тржиште!!!


Драган Радовић: економиста, стручњак за порезе и сиву економију (Политичко Бирократски Криминал - ПКБ)

Драган Радовић: економиста, стручњак за порезе и сиву економију (Политичко Бирократски Криминал – ПБК)

Извор:Царса
Аутор: Драган Радовић
Привредна комора Србије на свом сајту објавила је за 2015. годину податке о производњи прехрамбених производа, са упоредним приказом производње у 2014.г.

Приказ производње прехрамбених производа биљног порекла и пића у 2014. и 2015. години (у тонама)
НАЗИВ ПРОИЗВОДА 2014 2015 Indeks
Сирово сунцокретово уље 194.288 225.018 116
Рафинисано сунц.уље 183.738 170.109 93
Маргарин 22.096 21.157 96
Брашно од пшенице 466.388 553.157 119
Тестенине – укупно 19.873 21.639 109
Шећер 545.957 329.44 60
Кондит. производи – укупно 140.852 144.776 103
Конзер.поврће – укупно 86.59 83.941 97
Производ од воћа (смрз.воће,. сокови, џемови,желеи) 238.15 300.922 126
Минералне воде (милиони литара) 514.5 670.2 130
Пиво (милиони литара) 522.9 544.4 104

Из објављених података најзанимљивији за анализу су производња пива и брашна од пшенице.

Брашно (*1) – Домаће потребе за брашном износе 840 хиљада тона. Произведена количина од 553 хиљада тона у 2015.години није довољна да задовољи потребе тржишта што говори да сва разлика до пуних потреба за брашном долази са црног тржишта. Брашно на црном тржишту потиче искључиво из легалне производње, пребачено путем фиктивне књиговодствене документације у нелегалне токове, врло често и без икакве документације. Потпуно је нејасно зашто инспектори Пореске управе Србије, као и инспектори МУП-а, уопште не контролишу ову робу годинама, ако се зна да више од половине производње заврши у нелегалној трговини. У Србији послује 270 млинова, робу пласирају највише домаћим пекарама којих има око 6200, чак 70% нису биле у систему ПДВ-а када је лимит за улазак био остварени промет од 4 милиона динара. Симптоматично је овогодишње повећање производње брашна за 19 %, док истовремено истраживања говоре да народ у Србији све мање у исхрани користи хлеба и производе од брашна, потребе за овом робом морале би бити мање (*2). Због повећане производње, ниже потрошње, намеће се закључак да су криминалне радње у 2015.г. у односу на 2014. г. смањене за четвртину.

ПКС је у 2014.г. у објављеним подацима имао приказане количине увезеног и извезеног брашна из којих се видело да је становништу за потрошњу остало свега 283,8 хиљ. тона легалног брашна, остатак од 556,2 хиљаде тона стигло је са црног тржишта. У 2015. г. нису приказани подаци о извозу и увозу, уз претпоставку да су идентичне количине набављене и продате ван граница Србије као у 2014. г. (извоз 183.8 хиљ.т., увоз 1185 т), за домаће потребе остало је 370.553 хиљ. тона брашна. Како су нам потребе већ поменутих 840 хиљада тона годишње, недвосмислено потврђујемо да 469.5 хиљада тона брашна и даље долази са црног тржишта (19561 шлепер мора да превезе ове количине до потрошача, без икаквих папира, а да нико не примети!!!).

НАПОМЕНА: 56% је удео црног тржиста у годишњој потрошњи брашна у Србији!!!

ПИВО – Производња пива у 2015. г. износи 544,4 милиона литара, у односу на 2014.г. повећана је за 4%. Обзиром да подаци о увозу и извозу за 2015. г. нису приказани, под претпоставком да су исте количине увезене (21.4 мил. литара) и извезене (121.1 мил. литара) као у 2014. г., можемо рећи да је у Србији повећана потрошња пива и износи 444,7 мил. литара, у поређењу са 2014. г. када је била 423.2 мил. литара. Ако је потрошња повећана, што јасно говоре објављени подаци ПКС, питамо се на основу којих параметара је у августу 2015. директор Апатинске пиваре дао следећу изјаву дневном листу Блиц:

**********************

БЛИЦ – објављено дана – 08. 08. 2015

Потрошња пива у Србији пала за трећину, због кризе

У Србији је дошло до великог смањења потрошње пива, чија употреба је мања за 33 одсто у односу на 2008. годину, изјавио је Танјугу генерални директор Апатинске пиваре Драган Радивојевић.

Да производња и потрошња пива у целом свету расте потврђује холандски гигант Хајнекен, који последњих неколико година бележи рекордне продаје пива на целој земљиној кугли, изузев, како кажу, у Западној Европи где је забележен незнатан пад продаје.

Шта се дешава на тржишту Србије?

Анализом производних капацитета, објављених података о производњи, тренду повећања потрошње пива у свету, примећује се да на домаћем тржишту ипак нешто “не штима”.

Производни капацитети свих српских пивара прелазе 1.5 милијарди литара на годишњем нивоу. По приказаним подацима о производњи њихова искоришћеност је, невероватан апсурд, једна ТРЕЋИНА!!!

Живели народе! Докле ћеш да живиш на црно и да пијеш ужасно лоше пиво?

Живели народе! Докле ћеш да живиш на црно и да пијеш ужасно лоше пиво?

Да ли постоји продаја пива на црно?

Врло реалне процене добрих познаваоца ове бранше говоре да чак 180 милиона литара пива заврши без регистровања промета, на црно, без плаћања акциза и ПДВ-а. Пореска управа Србије, на жалост, уопште не контролише произвођаче пива. Крајем 2014. г., тадашњи заменик директора Пореске управе Србије Марко Маринковић, гостујући на телевизији Студио Б, изјавио је да Пореска управа Србије пуних седам година није проверавала пословање Апатинске пиваре. Још је рекао да главну одговорност сноси Милица Бисић, по њему „сива еминенција“ Пореске управе, која је штитила од контроле поједине велике фирме (у власништву странаца).

**********************

Сива економија у Србији однесе преко четири млрд. евра буџетских прихода, оствари нерегистровани промет преко десет милијарди евра. Промет акцизне робе на црно достиже једну милијарду евра, утајени ПДВ и акцизе достижу 400 милиона евра. Криминализовани део бирократије, поједини политичари и заштићени бизнисмени највећи су починиоци криминалних дела утаје, уједно и највећи “корисници” присвојеног пореза. Три наведене интересне групе не дозвољавају спречавање ПБК – Политичко Бирократског Криминала, правог имена за сиву економију. Обзиром да све што се не спречава и даље се шири, можемо у будућности очекивати јос већу евазију (избегавање плаћања) пореза које су тренутно на нивоу од 60%.

(*1) http://www.koreni.rs/pekarska-industrija-pola-belo-pola-crno/

(*2) http://www.makroekonomija.org/poljoprivreda/hleb-i-potrosnja-u-srbiji2016/

%d bloggers like this: