Госпићки систем логора, први ликвидациони центар над Србима у НДХ!


Преносим овај текст о злочинима хрвата над Србима у НДХ онако како је написан, са пратећим аудио снимком са трибине на правном факултету у Београду где је ово све причано, али сам сачекао да на Ју Тубе изађе и видео снимак, кога сам у свом коментару додао после текста.

Извор: Јадовно 1941.

*************

БАСТАШИЋ: АНТИСРПСКА ХИСТЕРИЈА ДОПРИНОСИ НЕГАЦИЈИ ЗЛОЧИНА НДХ

БЕОГРАД, /СРНА/ – Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић, изјавио је у Београду да антисрпска хистерија која влада савременом Хрватском доприноси томе да се злочини почињени над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ негирају и игноришу.

Слика са трибине...

Слика са трибине…

Послушајете аудио запис предавња емитован на радију СНАГА НАРОДА

Госпићки систем логора, први ликвидациони центар НДХ 24.12.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

„Оно што Месић није рекао и оно што ви, вјероватно, не знате је да је НДХ била држава у пуном капацитету. И та држава је стала иза злочина. Оно што овај систем логора чини посебно монструозним је да је унутар њега постојао логор Метајна, намијењен искључиво за убијање жена и дјеце – први таквог типа у ратној Европи“
, рекао је Басташић.

Он је додао да, и поред изостанка јасне институционалне подршке, uдружење чини све да невине жртве Јадовна и осталих стратишта на овом подручју не остану заборављене!

„Водимо календар геноцида и практично слиједимо сваки траг. Уколико имамо само једну реченицу свједока, ми истражујемо. Успоставили смо фото-архив, аудио-архив и већ располажемо значајним библиотечким фондом“

, навео је Басташић.
Током расправе која је услиједила након предавања, студенти Правног факултета и бројни Београђани старијих генерација, Басташићу су поставили низ питања и додатно се информисали о Госпићком логорима, за који су, углавном, по први пут и чули.

Извор: http://snaganaroda.rs/

*************

Моје Јадовно, Правни факултет, Београд, 24.12.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Погледајте овај бестидни цинизам Месића да „убиства над Србима нису починили Хрвати, него Усташе„?!
Па, добро, а које су националности биле маса усташа кољача, као а и главне усташе који су водили НДХ: Павелић, Лубурић?
Турци, замбијици или хрвати?

Када сам имао више времена, детаљније сам обрадио тему геноцида хрвата над србима у НДХ у доњем дужем чланку:

Истина о Јасеновцу се скрива деценијама! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!!
http://wp.me/p3KWp-5Ha

Где се каже и ово…

Др Србољуб Живојиновић:

„…. На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника, двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда….“

Ето, Месићу, хрватски свештеници нису припадали усташким војним формацијама, дакле то су били хрвати „духовњаци“ који су ткође клали Србе, а по тим америчким документима на основу којих све то обелодањује Др Живановић, 1371 хрватских свештеника је чинило те грозне злочине над Србима!

Ми Срби, ја сам у то дубоко убеђен, никада нећемо имати нормалну и суверену државу док се не одужимо невиним жртвама нашег народа у Јадовну (и читавом систему логора Јасеновац у НДХ), тако што ћемо тужити Хрватску као државу за злочин геноцида над Србима у Јасеновцу и НДХ, јер је садашња Хтватска изгарђена на темељу политике геноцида над Србима!!

Наравно, то треба урадити када дођу праве патриоте на власт, у противном, ако се то не деси, над невиним србским жртвама учинићемо својом ћутњом нови геноцид, ауто-геноцид…!
Не треба се либити да се ово уради, без обзира што ће неко да помисли како овај неправедни свет ову тужбу неће ни разматрити, да ће тужба само скупљати прашину по фиокама међународног суда, јер је Србима додељена улога „злочинаца“. Све се то мења, то је већ у току, констелација снага у свету ће се променити једног дана, па будући да злочини геноцида не застаревају, та тужба против хрватске биће судски изпроцесуирана, наше је да се тужбом одужимо прецима, односно самима према себи, према делу голоруког народа који је мучки страдао у геноциду над њим.

Истина о Јасеновцу – др Србољуб Живановић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Др Србољуб Живановић:

„… Заборављено је и страдање Срба у Србији за време аустроугарске окупације у току првог светског рата. Окупациони аустроугарски командант Београда, био је један хрват, официр, посебно свиреп према србима. У топовским шупама у Београду се налазио концентрациони логор за србске дечаке, покупљене из србских породица. У том логору је био заточен као дечак, и мој покојни отац.
Међународни експерти које је предводио швајцарски лекар доктор Арчибалд Рајс, прикупили су огромну ужасну документацију о злочинима у Србији. На пример хрвати су као официри и војници аустроугарске војске, вешали жене, децу, одрасле, убијали, пљачкали, палили куће и немилосрдно искорењивали сав србски живаљ!!…“

————-

Др Србољуб Живановић:

„Римокатолички надбискупи и бискупи, и свештенство у целој Аустроугарској, позивали су народ да устане против Срба, да их пљачка, убија и мучи, не штедећи жене и ситну децу, старце и болесне! На такав начин је започет геноцид против Срба у првом светском рату! У свим местима где су живели поред Срба, Хрвати или Муслимани, које су у Аустроугарској називали „Бошњацима“, настао је погром Срба! Злочини су се одвијали истовремено у свим местима. За пример може да послужи догађај у Челебићу код Фоче, где су побијени све Срби мушкарци од 14 година па навише! У Дубровнику је само у току једног дана убијено 75 виђенијих Срба. Из Сплита је истовремено побијено и депортовано сво србско становништво! Аустроугарска војска, у којој је велики број војника припадао хрватима католицима, наредила је заробљеним србима у Лечници на пример, да ископају огромну раку, а када су завршили посао, сви су били стрељани и покопани у тој раки!

Швајцарски лекар и стручњак за судску медицину др Арчибалд Рајс, је у тој раки идентификовао поред србских војника и 115 цивила, међу којима је било деце од 8 година, и стараца преко 80 година! У једној школи у прњавору спаљено је 80 живих особа, међу којима је Др Рајс идентификовао и малу децу! Вешање Срба је вршено практично у свим местима где су се налазили хрвати и муслимани! У Жупчу су обешене 82 особе оба пола, у Требињу 103 особе, у Тузли преко 300 особа! Итд…

Немогуће је побројати све оне који су повешани или убијени на неки други начин, У Земуну, у Сребреници, у Бијељини, Зворнику, У Сарајеву, Вишеграду, у Билећи, у Славонију, у Срему итд… У Мачви је свака породица изгубила бар једног члана. Др Арчибалд Рајс, наводи имена убица који су углавном били Хрвати…“

Ево једног таквог хрвата, или шта ли је већ био, тада истакнутог домобрана 42 хрватске домобранске дивизије, а касније и „велииикооог сина“ свих наших народа, само не и србског, Јосипа Брпза Тита:

Кликни на слику да је видиш увећано

Tito u hrvatskoj domobranskoj diviziji
Извор за слику: http://wp.me/p3J6Jo-ad

Ево једне сличне слике где се види аустроуграски војик и хрватски домобран Јосуп Броз, али са нешто другачијом позицијом.

Др Србољуб Живановић:

Жалосно је што морамо рећи, да се овим страдањима Срба од стране хрвата и муслимана у току првог светског рата мало зна, говори. Новонастала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је састављена од великог броја дојучерашњих кољача Срба, односно римокатолика Хрвата, Словенаца и Муслимана, односно аустроугарских Бошњака и Шуцкора, који су се у оквиру аустроугарске војске борили против Срба;- водиле политику помирења жртава и кољача. О страдањима Срба се није говорило ни писало, о томе деца нису учила у школама. Наметала се деци идеја да су хрвати пријатељи Срба, и да су Срби, Хрвати и Словенци један исти народ. Тако је настала Југославија као краљевина једног троплеменог народа. Зато је требало заборавити да су извршиоци геноцида и злочина над Србима, били хрвати, мађари, бугари, албанци и муслимани, који су вођени и подстрекавани да чине злочине од стране римокатоличке такозване цркве, и њеног свештенства.
Да тадашња држава није покушавала да прикрије истину о зверствима римокатолика хрвата и мусликмана у току првог светског рата, можда би се избегао или бар умањио ефекат геноцида којег су починили опет хрвати и муслимани, руковођени католичким клером у току другог светског рата. О тој улози римокатоличког клера писао је и хрватски научник Виктор Новак у свом огромном, свеобухватном, изузетно документованом делу: „Магнум кримен„. Зато што се ћутало, и што је истина потиснута, све се поновило у току другог светског рата, само у далеко већем, и много горем обиму…“

Магнум Кримен.
Пола Века Клерикализма у Хрватској – Виктор Новак

Овде застајем са цитатима онога што је говорио др Србољуб Живановић, јер имам све што треба да би скренуо Србима пажњу на србе интелектуалце из њихових редова који су искључиво идеалисти и космополите, југословени, без икаквог националног поистовећивања са својим народом, упркос свих ових страдања Срба од своје „браће“ под плаштом заблуде југосалвије и југословенства, јер у свом уму само осећају да су „велике космополите..“ … „велики носиоци веееликихх идеја“ који се боре за човечанство, па кад Срби помену неке своје националне интересе, онда они то дискредитују, омаловажавају, јер то је наводно „уско гледање и примитивизам“, као само мислиш на себе, а не и на друге, на цео свет за кога су задужени од Бога да брину само они, србске космополите, који су дакако само формални Срби, не и идентитетно. Па кад се сходно томе ти други народи (свет, човечанство), изборе за своју слободу кроз неки отпор светским моћницима, тада су то за србске идеалисте и космополите, подразумевано и „њихови успеси“, то величају и уздижу, а када срби, којима барем формално припадају као нација, то исто помисле да спроведу у делу, дакле да се боре за свој национални интерес, е то је онда тај примитивни „национализам!“ што је јако болно за обичног човека који осећа у себи национални идентитет, јер схвата да у редовима својих србских космополита, он тада не припада у њиховим главама том њиховом „човечанству“, већ је он само обичан примитивни „националиста“, а кад се на националној основи нека друга нација избори за слободу, рецимо венецуеланци, е онда су они у главама србских космополита то „човечанство“.

Хрвати, Словенци, њихови интелектуалци су раскрстили са тиме, са минијатурним космополитизмом у виду југословенства од самог почетка стварања краљевине Југославије, јер су увек били национално опредељени, да живе у својим националним државама, а не у заједничкој Југославије, зато су ту идеју југословенства и искористили, да се као поражене нације из првог светског рата ре-консолидију, док не дође час, историјски час, да оформе своје националне државе. Деведесетих година прошлог века тај час је и дошао, и наравно они су га искористили, али код нас Срба још има наших србских космополита који и поред ових историјских трагедија, где су Срби највише страдали од своје „браће“, и даље маштају о неким новим човечанствима у виду нових „Југославија“ са истом словенском „браћом“ од којих су срби највише и страдали, не од својих декларисаних и видљивих непријатеља.

Помињем ово, јер је у први мах важно да се схвати, да су такве космополите из србских редова у потпуности анационални према осећају националности за нацију из које потичу, па је сходно тома, читаво остало човечанство, сем срба, „њихова ЈЕДИНА нација (човечанствио)“ којој целим својим бићем припадају, будући да смо за њих ми срби само „националисти (!?)“, а не део тог њиховог фамозног „човечанства“. То припада осталим националистима који се поносе што припадају одређеној нацији, баш као и Срби, али су за наше србско космополите само Срби ти проклети“националисти(!)“, а припадности другости, дригих нација, за њих је човечанство, лишено националног примитивизма. Ово је битно објашњавати србима да би се ослободили вешто наметнутог комплекса што су Срби, да схвате „у ком грму лежи зец“, да више не иду путем нестајања, путем духа самопорицања, јер да је Југопславија којим случајем трајала још 10-15 година дуже него што јесте, сигуран сам да би се сви Срби изјашњавали као југословене, у духу те „нације“ која у стварности не постоји, већ само у идеолошкој сфери.

Све ово је такође битно рећи из најбитнијег разлога за Србе, из разлога опстанка, јер такве србске космополите могу поновоу да доведу у заблуду одређен део србске популације, да спрече једино могуће решење за србе у овом њиховом најтежем историјском моменту, као и за цео свет коме прети потпуно уништење од капитлистичког монструма, а то је да се изборе за своју државу на националном нивоу, да се повежу са русима, са свим словенским народима који то желе, не би ли се тако одупрели нацистима и фашистима новог светског поретка и њиховог четвртог Рајха! Наравно, у тој држави Србији изграђеној на националној основи, јер за њу су вековима гинули срби, а не грађани који могу бити и кинези, данци… обичан свакодневни живот би се одвијао на нивоу грађанских права, на нивоу грађанске државе, где би сви грађани, као срби, тако и све националне мањине, имали подједнака и равноправна грађанска права у свим сферама друштвеног и свакодневног мирнодопског живота: да се запосле, да раде, да имају права на здравствену заштиту, на неговање своје културе, самобитности, религије итд… итд…

Срби космополите кажу да се Југославија никада не би распала 1991. да су се за то питали обични радници и сељаци из целе Југославији, а с друге старне, ти исти радници и сељаци су и ратовли један против другог у распаду СФРЈ 1991.-1995., али прожети једним моћнијим идентитетом од радничког (без фетиша да су они идентитетно искључиво само радници, сељаци и грађани, какао их космополите виде и доживљавају у свом менталном-тоталитаризму) НАЦИОНАЛНО-НАРОДНИМ ИДЕНТИТЕТОМ (то је њихово национално сложено структуисано Биће), који је временски изграђиван вековима и вековима у континуитету, а често плаћен и крвљу. То су емпиријска незаобилазна искуства, а не небеске сфере космопилитизма и идеологије ношене само фанатизованим емоцијамама, од које космополите виде само шуму, али не и дрво испред себе.

Сада бих ја питао нешто наше србске космополите.

Да ли сте се икада запитали, да се србски сељак и радник, чији су сународници бивани клани и убијани од стране наше „браће“ хрвата, словенаца и босанских муслимана за време рата 1912 – 1918.. само зато што су Срби (подразумевано они су и радници, сељаци, грађани, у зависности где су живели и обитавали, али нису клани по тој основи, већ национално-верској!!) питао, да ли жели да живи у заједничкој држави Краљевини Југославији са својим џелатима и кољачима???

И шта би србски радник и сељак одлучио када би се питао да ли жели да живи у будућој заједничкој држави са својим кољачима и џелатима, а?

Има ли он права да се пита само приликом распада пропале творевине, а не и када улази у њу, а ни то га нико није питао…?

Е, судбино судбино, јадна ли си са космополитама који нису ни на небу ни на земљи, али чињеница је, ако неко није истовремено и националиста, ако се не бори за права свог народа, своје нације, он никада не може бити и космополита, јер његова нација такође припада човечанству, како год космопилите схватали национално-народни идентитет!

Ваљда и ту влада њихова фамозна равноравност, за све нација света, у том њиховом човечанству, па и за „друге“, а не и њихове, за те „проклете Србе“!

Ево да погледамо неке битне детаље из биографија „нашег великог сина“, „сина свих југословенских народа и народности…“, само не и србског народа…!

Ове податке сам добио од Пере Симића који је проучавао Титову биографију. Једно време сам се путем мејла дописивао с господином Симићем, а поклонио ми је своју књигу: „Тито – Феномен 20. века“ кад сам једном прилоком пре годину дана боравио у Београду. У најновијем издању те књиге, има неких нових открића о Титу, за које су неки раније знали, они упућенији, али нису таласали непотребно. А треба рећи и то да је Перо Симић после 90-их година прошлог века доста пута био у Москви да прегледа њихове коминтерновске архиве које су се после ембарга отвориле за преглед.

Неки детаљи о Јосипу Брозу – Титу
Пише: Перо Симић, новинар и публициста

1) Извод из другог поглавља четвртог српског издања књиге „Тито феномен 20. века“, која је на свим језицима народа бивше Југославије објављена у тиражу од 60.000 примерака (што је чини најтиражнијом историографском књигом у свим републикама некадашње Југославије у последњих педесетак година, а преведена је и на пољски, бугарски и немачки језик)

Руковање с надвојводом Јосифом Фердинандом Хабзбуршким

Крајем 1912. регрутован је за техничку службу Бечког арсенала, централну армијску групацију Аустроугарске монархије. Приљежним извршавањем војничких обавеза, већ на почетку је скренуо пажњу својих старешина, који му омогућавају да заврши подофицирску школу и да постане најмлађи извиђачки водник у свом 25. домобранском пуку, а по једној његовој причи – и у целокупној аустроугарској војсци. Ускоро је постао првак свог 25. домобранског пука у мачевању, а на такмичењу најбољих мачевалаца аустроугарске војске освојио је друго место. Најбоље резултате остварио је у флорету и у боду, а награду, диплому и сребрну макету, а не медаљу, како је причао до краја живота, уручио му је надвојвода Јосиф Фердинанд Први Хабзбуршки. Био је опчињен:

„… Ја примам честитке од надвојводе! Обичан војник руковао се с чланом царске породице!“

Као награду је добио једномесечно одсуство, али чим се вратио у касарну, морао је на фронт. Аустрија је у лето 1914. године објавила рат Србији, желећи да на Балкану замени посустало Турско царство. Судећи према ратном дневнику његове јединице, али и према поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, Броз је у том рату имао све запаженију улогу. Према ратном дневнику његове јединице, 42. домобранске вражје дивизије, у чијем је саставу био његов 25. домобрански пук, од августа 1914. године прокрстарио је сва главна попришта ратних окршаја у западној Србији – од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца. Другим речима, учествовао је у борбама на Дрини, Гучеву и Мачковом камену, у знаменитим биткама на Церу и Колубари. А према ратним извештајима и српске и аустријске војске, његова дивизија је одиграла важну улогу у опсади Београда и у окршајима код Умке, Остружнице, Бановог брда, Сењака, Аде Циганлије и Бежанијске косе.

Већ у првом борбама на Дрини, страдала су десеторица Титових Кумровчана. Без обзира на то што Аустрија ни после три офанзиве није успела да оствари свој ратни циљ, млади аустроугарски наредник је стално напредовао. У „Казнену експедицију“ на Србију пошао је у чину каплара, а из ње је јануара 1915. године отишао у чину старијег водника. Постао је командант пуковске извиднице. Био је то највиши подофицирски чин у аустријској војсци, а ускоро је постављен и за ордонанса у штабу своје 42. вражје дивизије. Добио је униформу „са три ширита“ и постао штабсфелдвебел.

Бежање од заслуга

О својим ратним успесима у Србији никад није јавно говорио, а ту тему су избегавали и сви његови биографи. Преко Дедијера је лансирао причу како је са својим пуком стигао само „до српске границе“, а преко Винтерхалтера – да је „избјегао судбину да се као Хрват и социјалист бори против своје браће и другова, српских радника и сељака“.

Двадесетак година пре Дедијера и Винтерхалтера, Тито је у поверљивој аутобиографији писаној у Москви, у којој због ригорозне провере није смео да прећути ни један важан податак из своје прошлости, потврдио да је активно учествовао у аустроугарској „Казненој експедицији“ на Србију. Написао је да је „почетком августа 1914. отишао на српски фронт као водник“ и да је на том фронту, а не „на српској граници“, ратовао „до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године“.

То је једном југословенском историчару потврдио и организациони секретар ЦК КПЈ Александар Ранковић.

У јесен 1941. године, кад је у западној Србији тражио погодан терен за саветовање својих војних и партијских функционера, Тито је, на изненађење српских пратилаца, показао изузетно познавање свих стаза и богаза тог краја. Зачуђен његовим сналажењем, Ранковић га је питао да ли је некад био у овом делу Србије, а Тито му је одговорио:

„Па ја сам овдје ратовао као аустријски војник 1914.“

Титово учешће у рату против Србије потврдио је и један његов ратни друг, аустроугарски официр Жарко Ведрић, генералштабни пуковник 42. домобранске вражје дивизије, у чијем саставу се налазила Брозова десета чета 25. домобранског пука. Ведрић је једном сараднику Агитпропа ЦК КПЈ после Другог светског рата званично изјавио да је Титов 25. пук „остао на српском фронту све до јануара 1915. године“, дакле више од пет месеци.

Историјски је познато да је подручје на коме је 1914. године највише оперисала 42. домобранска вражја дивизија, најтеже страдало у овом рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ имао је 76.706 људи мање него 1910. године. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738.12
Тек после Титове смрти Дедијер је писао како је Тито у овом рату одликован једном „малом сребрном медаљом за храброст“, и то за заслуге на руском фронту, на коме се налазио од краја јануара до друге половине марта 1915. године. Писац ове књиге открио је у Москви један строго поверљив документ у коме се изричито каже да је Тито „за време Империјалистичког (Првог светског) рата добио два ордена за храброст“. Тај тајни документ, откуцан у три примерка, потписао је један од најповерљивијих људи Коминтерне, један од њених обавештајаца, шеф њеног Кадровског одељења за европске земље, Георги Дамјанов.

Податак да је Тито у том рату добио два ордена за храброст, а не само један, указује на то да су му дати за заслуге и на српском и на руском фронту. Закључак је утолико логичнији, ако се има у виду да се Тито у Србији борио дупло дуже него у Русији и да је у њој био унапређен у штабсфелдвебела, а сва аустријска унапређења у том рату била су саставни део указа о одликовању. Најзад, то посредно потврђује и његова једина досад позната фотографија из тог рата. На њој он, у присуству двојице аустроугарских ратних другова, пуца из рова, одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама, а пошто је на Руском фронту био за време зиме, од средине јануара до краја марта 1915. године, очигледно је да је слика настала у Србији. Највероватније на Бежанијској коси изнад Београда, првом ратном распореду његовог 25. домобранског пука. Тај фотос демантује и све његове приче да је у Србији водио некакву антиратну пропаганду због које је, наводно, био месецима затворен у Петроварадинској тврђави у Новом Саду, како је тврдио и у „Лајфу“ и у Дедијеровим прилозима за своју биографију. А истина је да је он био у тој тврђави заточен само један дан, „због грешке (аустријских) војних власти“.

Ватикан крије истину о пореклу Срба и Хрвата, али докле?


Извор: ФБР Монитор

БЕОГРАД – У библиотеци у Ватикану чува се историјска књига из 16. века дубровачког професора Мавра Орбинија за коју постоји Упутство особљу библиотеке у коме пише: „недоступна за Србе“ – полазна је чињеница књиге Вукашина Илића које је надавно промовисана у Центру за културу Раковица. Та књига крије истину о пореклу Срба и Хрвата, речено је на промоцији.

Уз помоћ бораца за истину попут Вукашина Илића и огромне снаге интернета, истина о Србима ће заживети у народу, биће присутна у умовима, то медији не могу да избришу, а кад се и контролисани медији ослободе мрака, јер стиснуту песницу не можеш да држиш нон-стоп 24 часа стиснутом, ма колико је стисак јак. Шака ће почети да се отвара, стисак лажи ће неумитно да попушта, попушта, попушта...

Уз помоћ бораца за истину попут Вукашина Ј.  Илића и огромне снаге интернета, истина о Србима ће заживети у народу, биће присутна у умовима, то медији не могу да избришу, а кад се и контролисани медији ослободе мрака, јер стиснуту песницу не можеш да држиш нон-стоп 24 часа стиснутом, ма колико је стисак јак. Шака ће почети да се отвара, стисак лажи ће неумитно да попушта, попушта, попушта…

Књига „Срби од искона“, према речима књижевника Милана С. Крсмановића, је напор да се српском а и осталим народима отворе очи и укаже на велике факсификате „германске Бечко-Берлинске школе према којима Срби на Балкану нису староседеоци, него дошљаци“. Илић, како каже Крсмановић, тврди да су у тој лажној историјској школи прескочени миленијуми како би тиме био постављена основа за политику продора немачког утицаја преко Балкана на Блиски исток познатог као политика „Дранг нах остен“.

„Жалосна је чињеница да историјску старост Срба на Балкану и не само на Балкану већ на целом евроазијском простору и афричком простору прешућују не само страни историчари, него и наши. То су бројне лажи од којих се памет мути“

– рекао је Крсманоивић.

Рецензент Илићеве књиге академик Петроградске академије Павле Џелетовић каже да аутор настоји да хронолошким редоледом упозна читаоца са стварним, а не фалсификованим историјским чињеницама.

-Врло апликативним стилом Илић презентира три изузетно значајна светска налазишта Лепенски вир, Старчево и Винча. Ови локалитети и материјали пронађени у њима омогућили су дргачије погледе на минуле цивилизације – наводи Џелетовић.

У књизи „Срби од искона“ наводе се многи факти о пореклу народа који су сврстани у Словене, што је појам настао око шестог века када се окончало формирање германске нације и немачког језика који Срби нису могли да разумеју па су отуда та, германска племена назвали Немацима тј. онима који су неми, док су сви остали народи настали из једног српског корена названи Словени – они који се међусобно разумеју тј слове. Илиће о пореклу Хрвата каже:

-О Хрватима и њиховом пореклу још је Грк Лаоник Халокондило писао: Прва Бела Србија протезала се све до Балтичког мора до Црног мора , а на југозападу до карпатских планина, на чијем се обронцима населило по злу чувено племе Хрвати, који су се од Срба одвојили.

Ова истина о пореклу Хравта доказана је недавно када је у ипсолун хромозомима Хрвата нађено да су они пореклом Срби што је у Хрватској јавности изазвало огорчење и неверицу. Ове чињенице објашњавају зашто се у ватинској билиотеци крије спис Мавра Орбинија који садржи истину о порекли Срба и Хрвата и само један у низу доказа да су Хрвати пореклом Срби и то не само од 19. века када су у западној Херцеговини Срби покатоличени него од самог настанка овог племена у давној прошлости.

*****************

Том скривању истине о пореклу Срба полако али сигурно ближи се крај. Своје фалсификоване германско-нордијске историјске школе одрекла се и немачка академија наука једино србска САНУ и Ватикан (што је и разумљиво за ватикан) узалудно ћуте мислећи да ће сакрити истину. Уз помоћ бораца за истину попут Вукашина Илића и огромне снаге интернета, истина о Србима ће заживети у народу, биће присутна у умовима, то медији не могу да избришу, а кад се и контролисани медији ослободе мрака, јер стиснуту песницу не можеш да држиш нон-стоп 24 часа стиснутом, ма колико је стисак јак. Шака ће почети да се отвара, стисак лажи ће неумитно да попушта, попушта, попушта…

Светлост истине продреће и у медијима.
Она већ продире, управо у овом тренутку!

Можда је то ова  Орбинова књига…

Скините књигу:
Мавро Орбин – Краљевство Словена (9 мб.)

Мавро Орбин
Краљевство Словена

Атлантис Ултра: Светозар Радишић – Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?


Ово је једно веома битно гостовање професора Радишића у Атлантису Ултра, у овим кључним моментима за Србе, ради свог освешћења, самоосвешћења и спознаје ко су они у ствари, будући да је у СФРЈ дубља историја Срба била табу тема. Кроз југословенско „историјско“ образовање србски нараштаји готово да нису ништа знали дубље од првог и другог српског устанка, и то само фрагментарно, кад су почели и када су се завршили, јер сваку понаособ историју „југословенских“ народа, и постојећих и измишљених, требало је потиснути у дубину, требало ју је уравнотежити и ускладити само са заједничким појавама од другог светског рата па надаље (борба против фашизма – ту почиње историја југословенских народа, ту се и завршава), јер Срби више нису Срби, већ југословени, таман посла да Срби сазнају да су јако стар и одавно писмен и културан народа у односу на друге народе, јер можда све то увреди неке друге народе, па и да на тај начин све то доживе као „великосрбску хегемонију“. Само је било потребно знати да су Срби дошли на Балкан у 7 веку.

А одакле су дошли на Балкан?

Ма небитно је, Срби су то, можда и са Марса, ко зна…

У СФРЈ историјска научна истина сваког понаособ народа била је небитна у образовном систему, потребно је било само имати „заједнички југословенски-историјски дух“, није било пожељно чепркати по дубљој историји сваког понаособ народа, јер многи „ђаволи“ би изашли на површину, што би пореметили тако светло „братство и јединство“ југословенских народа. Далеко веће и државотворно планске злочине хрвата према Србима (Геноцид над Србима! Јасеновац – 700.000 покланих Срба!) требало је у неком болесном „реципроцитету“ вештачки изједначити са далеко мањеим четничким злочинима према Хрватима, као да је то било „једно те исто“.

Али није!

Неке историјске чињенице је, барем се мени тако чини, професор Радишић по први пут јавно саопштио. Идемо прво са текстом водитељице Атлантиса Ултра, Биљане Ђоровић.

Атлантис Ултра: Светозар Радишић: Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*************

Аутор: Биљана Ђоровић

Гост 53. емсије Атлантис Ултра је пуковник, проф. др Светозар Ђ. Радишић. Недавно је на сајту „Вести.нет“ објављен текст професора Радишића: „Зашто је у Србији сакривено да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе“, који представља изванредну анализу пројекта уништавања Срба и Србије, коју Велики брат убрзано преко својих пиона и послушника у Србији настоји да гурне у амбис. Због чега смо трн у оку Великог брата? Какве су перспективе избављења? Неке су од тема које покрећемо у првој емисији циклуса разговора са професором Радишићем експертом за стратегије и доктрине, сведимензиону одбрану, „психолошки рат“, „нови светски поредак“, неоружане облике агресије и борбену готовост, аутором студија Неокортикални рат; ,Неокортикални рат 2, Сатана се више не крије – Неокортикални рат против будућности , Скривено мисаоно оружје, Рат свих против свих, Магија у неокортикалном рату, Док мисли стварају космос, Нестанак великог брата 2012 , …Или нас неће бити , Гушење истине , Космички додир.

*************

Да би вам приближио шта вас очекује док слушате Атлантис, поделићу емисију по тематским деловима са цитатима професора Радишића.

О древности Србског народа

Говорећи о древности србског народа, Радишић је говорио о резултатима истраживања научника Анатолија кљосова, зачетника и творца ДНК Генеологије». Анатолиј Кљосов је гостовао на једном научном скупу» у Сава Центру који је одржан у септембру ове године, који је наравно медијски потпуно маргинализован од државних медија и „истиричара“ САНУ.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Професор Светозар Радишић (18:40):

Постоје информације о томе и ко смо и шта смо. Ево сад рецимо, био нам је гост Анатолиј Кљосов, у септембру месецу. Човек је дошао из Бостона, руско порекло и на основу ДНК Генеологије доказао је да су Срби на овим просторима били најмање 30.000 година. Пазите, запрепашћујућа је цифра. Па онда каже, најмање 3000 година у континуитету последњих, јер у међувремену је било много промена и кретања и ратова, и свега. У сваком случају најмање 3000 година су Срби били овде у Подунављу. А наши историчари то не тврде…“

Не само да то не тврде, већ су на религијско-верском нивоу заговорници фалсификоване историје срба и Словена од стране германско-нордијске историјске школе, које се и немачка академија наука одрекла», али не и србска САНУ!

Овде професор говори о чињеници да је хришћанство настало из србске религије, није тачно да су Срби примили хришћанство. Дакле, са историјске и духовне истинитосне тачке, хришћанство је настало из србске религије.

Професор Светозар Радишић (23:43):

„… Проблем је заиста у схватању себе у смислу да схватиш шта си ти ако припадаш српском роду. Ко си ти? Дакле, српски род је тај који заговара оно што заговара хришћанство. Српски род је онај народ или тај род који заговара Православље. Срби заговарају Светосавље. Нигде на Планети нема Светосавља, осим код Срба. Нигде нема Славе, осим код Срба. Ни једна религија није била толико блиска Богу као ова религија српског народа и толико искрено примљена, као што је његова. Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство.

Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

То је проблем историјски и истраживача историчара. Кад историчари на западу схвате да је хришћанство наслоњено и проистекло из српске религије, а не обрнуто, онда ће разумети зашто ми имамо тај приступ према стварности, зашто нама може да се догодити то, да ми некога нећемо да нападнемо, а он нас хоће…“

Биљана Ђоровић:

„Како то мислите, дакле да је хришћанство производ српске религије“?

Професор Светозар Радишић:

„Па зато што много сам књига прочитао, па нешто знам и из истрорије“.

О Олги Луковић Пјановић и њеном немерљиво значајном доприносу расветљавања најдубљу србске историје, као и о томе како је и на кој начин фалсификована.

Професор Светозар Радишић (21:33):

„… Донела је јако много податаха, више од 9000 извора је користила да би направила мозаик о историји српског народа на основу туђих података, не на основу српских података. У тој процедури је доказала, да су у брисању српске историје, учествовали и нордијци, нордијска школа, и германска школа и ватиканска курија, и садашњи Ватикан, и она Угарска…“

О свом слабом познавање сопствене историје, о Шиптарима…

Професор Светозар Радишић:

„… Па ми немамо у својој историји ни побројане своје краљеве?! Ми не знамо ни ко је владао у нашем роду, а при том подаци о томе постоје. То нису измишљени, него стварни подаци кад је и кој је период покривен којим краљем. Занимљиво је рецимо, да је један од наших краљева примио те несрећне Арбанасе, који сад хоће да имају државу на овим просторима. Ми смо њима учиунили услугу тако што је један од наших краљева учинио гостопримство и дозволио им да населе садашњу Албанију. Дозволио је да се населе на просторима који су они напали на броду. Дакле, могао је да их врати назад према Италији и да никад ту не буду. Мого је да их потопи, могао је да их поубија. А он је њима допустио тај простор….“

О западу и његовој свесној методлогији лажи

Овде Светозар Радишић говори о тенденцији да запад у својим књигама учи своја покољења како да лажу?! Да, добро сте прочитали, није грешка у писању, запад учи своја покољења како да лажу.

Професор Светозар Радишић:

„… Српски народ има неки свој специфичан однос према стварности. Ми негде, кроз историју, смо стално говорили о правди, праведности, о истинитости. Нас уче родитељи да водимо рачуна и шта причамо, да не кажем да смо дошли до тога да нас уче и шта да мислимо, али у сваком случају родитељи наши нас уче да будемо коректни према другима, да не начинимо неко зло, да не лажемо итд…

Тај однос запад нема.

Рецимо, ја се сећам једног текста из тамо 1653. године када су учили латини да лажу. Они уче своје, они у својим књигама пишу шта треба и како треба лагати?! Таквих књига овде нема…“

О Хрватима

Ово се односи на аутохтон и оригиналан хрватски народ, не и на „хрвате“ који су покатоличени Срби.

Професор Светозар Радишић:

„… Хрвати су дошли на овај простор, на српски простор. И зна се тачно ког века су као Аварски народ овде насељени. Имали су исте проблеме са србима око примања хришћанства… Они имају велики проблем. Њихов је проблем према истини. Замислите како је кад знате да вам се стално говори: „украо си ми језик…“

Само да се надовежем на ово…

А при томе док вам Срби стално говоре оно што јесте, да сте им украли језик, ви сте као Хрвати свесни да сте Србима украли језик, свесни сте тога, јер историјске научне чињенице су непобитне чињенице. И уместо да се суочите са ИСТИНОМ, ви се и даље котрљате низбрдо, мислећи да се пењете узбрдо, али од истине не можете побећи, чак и ако је лажирате, она ће вас треснутуи кад се најмање надате, јер постоји само ИСТИНА. И сама лаж се позива на њу, тврдећи да је истина, но лаж је лаж.

Професор Светозар Радишић:

„… Ми сваки дан говоримо Хрватима: „Ви сте украли наш језик“. У некој процедури, историјској, ми смо практично пристали да Хрватима дамо свој језик. Врло је занимљиво видети њихова документа пре 1832 године. Како су изгледали њихови натписи, односно све оно што су они написали. Они то не би разумели. Једноставно у илирском покрету они су добили преко Ђуре Даничића СРПСКИ ЈЕЗИК ( на поклон)…“

О тој фамозној „катастрофалној“ 2012-ој години

Ово је по мени веома битно да народ зна, да би што боље схватио механизам лажи запада, будући да сам и ја сличног мишљења, а то је да се и наука инструментализује у ту сврху. Наиме, професор Радишић изражава једну своју логичну сумњу, о једном веома битном фактору повезаним са 2102-ом, односно тим фамозним 21.12.2012. а то је да и научници из НАСЕ плаше човечанств и тако се свесно инструментализују за рачун владара Планете у креирању новог светског поретка…

Професор Светозар Радишић (58:28):

„… Задње, што је исто мени занимљиво, ја ћу сад учествовати у једној емисији 20-ог децембра, говорићемо о 2012. години, и биће и научника из НАСЕ, значи у контакт емисији 20-ог децембра 22:15, није реклама, него хоћу просто да се то зна, зато што је НАСА умешана и у то. На Првој телевизији говорићемо о феномену 2012. односно о 21. децембру, 21 сат и 21 минут, и биће и научника из НАСЕ. А зашто њих спомињем. Па зато што је и НАСА умешана у ово што се нама догађа. Јер НАСА плаши целу Планету са неким својим извештајима да ће бити крај можда и Планете, замена полова, магнетне олује од 21.12.2012. па до марта 2013.“

Остаје нам да сачекамо март следеће године, да видимо да ли ће пасти и последња карика манипулативног запада, наука?

Ја сам убеђен да хоће.

Додуше, тачно је да многи на западу замењују полове, али мислим да Земља то ипак неће учинити, будући да ју је Космос већ одавно орјентиса 🙂

Србски заветници о срамној Хашкој пресуди у корист ослобађања хрватских генерала Готовине и Маркача


Обраћање Председника Заветника Стефана Стаменковског

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Обраћање грађанима и новинарима председника Српског сабора Заветници Стефана Стаменковског испред Владе Републике Србије поводом срамне пресуде Хашког трибунала у корист ослобађања хрватских генерала Готовине и Маркача.

Истина о Јасеновцу се скрива деценијама! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!!


Решио сам да док још могу да пишем, док је време, будући да ће са овим стрвинарима на власти и у светској тајној влади, доћи све тежа предстојећа времена (већа беда, сиромаштво, глад…), да отворим једну важну и тешку тему о катастрофално највећој историјској заблуди Срба, а то је југословенство код Срба. Као и повезано кобно стварање заједничке државе Југославије са такозваном јужнословенском „браћом“ Хрватима и Словенцима. И једни и други од самог старта су лукаво и привремено ушли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, са намером да кад за то дође повољан тренутак, изађу из ње, што се и знамо недавно десило, а уједно ће се уз помоћу наивних Срба и Југослсавије/а лишити опасности и утицаја страних сила око себе, Италије, Аустрије.

О томе говоре они сами, даћу и аргументоване доказе и потврде о томе, да не буде да је то нека теорија завере, иако је ствар у случају „југославија“ и сувише јасна, али то се стално понавља, та излизана до задњег слоја „ђона“: „теорија завере“… и то неуспешно, да се њоме заташка и тобоже дискредитује нека истина, која се наравно само „умоболним“ Србима јавља, зар не?

Шема је позната…

Есенцијална поента свега овога је да ми немамо шта да кривимо њих, Хрвате и Словенце, они имају право да створе своје самосталне државе, али не на штету Срба. Међутим, за ту трагедију и штету, огромну катастрофалну и несагледиву штету по наше национално Биће путем стварања Југославије, криви смо искључиво ми, Срби, односно наша незрела елита опседнута идејом југословенства, без опреза и ризика за тај потез и одговорност према србском народу, с обзиром да им је било познато да су се хрвати борили против Срба, убијали их и клали и за време првог светског рата, а и пре тога, а ми правимо заједничку државу са њима!? Цену те њихове незрелости, и непоправљиву штету, платио је недужни србски народ са стравичним геноцидом од стране Хрвата у Јасеновцу!!

Кажем хрвата, а не само хрватских усташа, јер су по откривеним и документованим подацима, од стране Др Србољуба Живановића и Међународно признате Комисије за истину о Јасеновцу (МКИЈ) на чијем је он челу као британац, откривени нови стравични детаљи, а то је да је 1.371 католичких свештеника чинило грозне, просто невероватне злочине у НДХ над Србима! Клали су их и убијали и они! Хрвати су једини народ на свету који је имао и логор за децу, где су убијана и клана наша Србска дечица. Такође, јеврејска и ромска, али у далеко мањем обиму.

Зашто ово све покрећем?

Прво, ради истине, самопоштовања према сопственом народу и невиним србским жртвама, које су ни криве ни дужне платиле кобну незрелост србских интелектуалаца, јер да није било Краљевине Југославије, не би било ни Јасеновца ни 700.000 српских ЦИВИЛНИХ жртви!!

И друго, невероватно је да и поред ових трагичних последица стварања Југославије са Хрватима и Словенцима, на своју сопствену штету, данас постоје Срби који би да праве неку нову Југославију?!!

Да, се разумемо, ја нисам против великих идеја самих по себи као што су комунизам и југословенство. Са есенцијалне универзалности идеја, то је грандиозна ствар. Међутим, увек има једно „али“ које све поквари, а то је да идеје не спроводе саме себе у пракси, већ људи, а најзначајније у свему томе је да се такве идеје могу искористити у манипулативне сврхе ради разбијања и уништења појединих народа, ми Срби смо пример за то.

Не каже џабе мудра изрека:

„Пут у пакао, поплочан је добрим намерама“

И ја сам био у младости идеалиста (ја сам 1958. годиште), југословен, тако сам васпитаван, а и са становишта морала, етике, логике све ми је било природно, чак нисам по именима и презименима својих другара са којима сам се дружио могао да докучим, ко је Шиптар, ко Србин, ко Муслиман итд… а било их је, јер просто то ме није ни интересовало, мислио сам да је битно да смо људи, какве везе има ко је које нације, ко је Шиптар, Србин, Хрват… Са становишта Универзалности и полазишта де је човек свесно биће, односно ДА ОН ТО МОЖЕ БИТИ, то тако и јесте. Међутим, кроз живот и више кроз самообразовање, схватиш да то само тако изгледа на први поглед, будући да човеком влада подсавесно, несвесно и ирационално биће, мали део постотак човекове свести је освешћен и контролисан од њега самог.

Али, с обзиром да сам у СФРЈ доста пута био на хрватском приморју, пролазио сам кроз разне инцидентне ситуације са хрватима, упознао сам и тамошње Србе, и било ми је јасно да није баш све онако како су нас учили о „несаломљивом“ „братству и јединству“. Све је било лажно, вешто потискивано и прикривано, само се чекао миг. Дакако, познавао сам и хрвате који су добри као људи, дружили смо се, међутим, то су особе које се брзо прећутно уклопе у постојећу ВЕЋИНСКУ националну матрицу антагонизма и неговане мржње према Србима, не одупиру се томе, а то видимо и данас, јер Хрвати своје данашње генерације васпитавају да мрзе Србе, величају усташтво, певач Томпсон пева оде усташкој кланици у Јасеновцу.

Међутим, поново кажем, пустимо ми хрвате, ми Срби смо сами себи највећи проблем, поготову ова идеја југословенства, која чак и да се обнови на неком културном нивоу простора бивше СФРЈ, то би било обележено начелом да су Срби као „агресори“ криви за распад бивше СФРЈ, и о томе се не би расправљало, то се не би доводило у питање.

Нас Србе, у овом најбитнијем историјскок тренутку за наш биолошки и духовни опстанак, никакви „изми“ не могу спасити и објединити, већ искључиво национална идеја на здравим основима, затим повезивање са Словенским народима који нису никада ратовали против нас, а то су Руси, Белоруси, Украинци. То је за нас ЈЕДИНИ излаз и спас у предстојећа можда најбурнија времена од настанка човечанства, јер технологија злочина је напредовала, некаашњи неандерталац са буздованом у руци, данас само контактом на тастатури компјутера, може уништити пола света, још пар истих потеза, и са овом цивилизацијом може бити све готово, будући да је воде прави спиритуални и морални монструми, патолошко-интелектуалне наказе од људи!

Идеја југословенства је велика, али нису искрени југословени били нити хрвати нити Словенци, само наивни Срби који су до последњег Србина бранили Југославију, а добили су Распад СФРЈ, нове масакре, протеривање са подручја Хрватске где су вековима живели (остварен је историјски сан и пројекат хрвата, НДХ- трећину Срба поклати, трећину покатоличити, трећину протерати), затим Хаг, терет лажног геноцида у Сребреници!
Али ни то није крај, распарчавање Србије се наставља, рат против Срба се наставља, на реду је издаја КиМ-а од ове однарођене властодржачке структуре.

И гле чуда, народ који је највише страдао од „браће“ хрвата у стравичном геноциду, испада да је он геноцидан, на бази лажне пропаганде о тзв. геноциду у Сребреници.

Идеја комунизма је такође добра, али нека се сви комунисти запитају, зашто ни „К“ од комунизма није нигде спроведен, ни у једној земљи!

А не само да проповедају комунизам!
Где им је одговорност!

Баш сам с пролећа дискутовао овде у Бору са једним србином комунистом, али разочараним, прича ми како је сама идеја остварива, јер се базира на принципу већ постојећих мањих заједница људи, попут манастира, да то постоји већ на Тиберту, у Србији…

Да, рекох му, кад се пар стотинак обичних људи договоре, они сами спроведу идеју и тако створе неку минијатурну комуну попут манастира, не требају им политичари посредници, идеологија, комунисти, Маркс, Енгелд, Лењин, Али, брале мој, и сам знаш да на нивоу држава и света то све спроводе политичари шибицари, из других манипулативних сврха, док те мање обичне комуне, стварају обични искрени људи-НЕПОСРЕДНО без комунистичких мнифеста.

Велике идеје не спроводе искрени идеалисти који у друштву више служе као део образовне и васпитне интелигенције, већ тзв. „комунисти“ шибицари, а највећих битанги комуниста шибицара било је код Срба на штету Срба!!
Док су комунисти Хрвати и Словенци скривено и у позадини радили на учвршћивању националне идеје и разбијању Југославије, наивни Срби су и даље веровали да Југославије неће да се распадне, и бранили су је до последњег Србина. А када знамо да распад СФРЈ подржава и страни фактор који је увек традиционално историјски био против Срба, онда је заблуда и илузија југословенства још већа, јер србски наивни интелектуалци су и на то требали да рачунају приликом стварања Југославије, самим тим им расте одговорност за све могуће ризике које ће да плати народ, ако нешто крене лошим током, а не они. И неспособни да то признају, њихови данашњи савременици неодговорно и безобразно брује:

„Да није било страног фактора, Југославија се никада не би распала.“

Ма немој, баш велика „мудрост„, а како то да се то само примило код Хрвата и Словенаца, тих „веееллииикииххх југословена“ а код Срба није, јер су истински бранили Југославију, останак у њој!!

Тако су неодговорни идеалисти, толика проливена србска крва због заблуде југословенства, а крив им страни фактор.

А зашто о страном фактору и супротстављеним национализмима, најодговорнији србски идеалисти (наравно и незрели краљ!) у врху тадашње власти, нису размишљали приликом стварања краљевине Југославије!! Зашто нису заштитили србски народ од тог великог ризика стварања заједничке државе са хрватима, босанским муслиманима, шиптарима и словенцима, који су увек ратовали у великој већини као народ против Срба, и пре првог светског рата, и током тог рата!! Па логички је закључак да макар та провизорна „братска“ држава живела и 100 година у лажном миру (јер би се увек ради „братства и јединства“ ћутало о злочинама хрвата, босанских муслимана и шиптара према србима) страни фактор може увек исценирати неке међунационалне инциденте или злочине, који ће испровоцирати рат, и из ирационалног и подсвести „братских“ народа“ „отворити“ каме са ножевима да кољу Србе, а из подсвести и памћења Срба, мере заштите од „братског“ клања !! Насупрот томе, да су Срби како су велике силе још 1915 нудили Србима самосталну националну државу, зашта су и гинули током ратова 1912-1918, такви инциденти не би могли бити организовани од стране тог фамозног страног фактора, јер би нам тада држава била компактна, са већинским србским народом, без међунационалних конфликата, будући да би Срби били једина нацијаа у Србији, остало би биле нацоналне мањине.

Наравно, и остале мањине и грађани који нису србске националности, живели би са свим грађанским правима равноправно са Србима, јер у миру се живот, у свакодневном животу (који нема историјски ток, већ ток свакодневнице и САДАШЊЕГ ТРЕНУТКА: право на рад, право на образовање и школовање, на слободно исповедање религије, неговања своје културе итд… итд…) догаћа на нивоу грађанских права, како за Србе, тако и за остале националне мањине, а не на основи националне припадности!! Ово је важно споменути, јер обичнио србски комунисти и идеалисти говоре за Србе који од многих својих идентитета унутар свог бића (духовни, нацинални идентитет, грађански, космополитски..) у важном датому историјском тренутку државе Србије испољаљвају у мери која је потребна, ради заштите, свој национално-народњачки идентитет, да су затуцани, јер ето мисле „само на себе, а не на човечанство“, и тиме они показују колико су инфатилни, фанатици идеје и незрели, јер и срби као „њихив“ народ, ваљда и они припадају том човечанству, ПОБОГУ!!!

Али не, за велики број СРБСКИХ комуниста, ИДЕАЛИСТА „њихов“ народ није њихов, већ други, то су други (другост), а други народи, то човечанство, су њихови (хрвати, словенци, чилеанци, либијци итд…) и нон-стоп те наружују као примитивца када споменеш свој национални СРБСКИ интерес! А кад ти други „братски“ народи раде на својим националним интересима и боре се за то, е „то је нормално“, јер су то „њихови“ (човечанство), они се боре за човечанство, а не као „примитивни Срби“ за „своје националне интересе„. Најгоре је кад у својој нацији имаш утицајне идеалисте фанатике (који од шуме у галви, не виде дрво које им је испред носа!), а не да тако кажем;- рационалне идеалисте, који баштине рецимо идеал југословенства (човечанства), али су свесни да је идеја једно, а реализација нешто сасвим друго, поготову кад вршиш „немогућу мисију“, да свој србски народ (рационални идеалисти ипак имају одређену дозу националног идентитета, и одговорност за то, дакле према свом србском народу, док „србски“ идеалисти фанатици, не! За њих је „нација“ човечанство) уједињујеш под идејом југословенства у заједничку државу са „братским“ народима чији су већински национални корпуси кроз историју УВЕК ратовали против Срба (хрвати, словенци, босански муслимани, шиптари). Тада би рационални идеалисти „повукли ручну“, јер ипак имају одговорност као припадници србског народа, за свој народ, они нису из својих глава потпуно избрисали своју националну самосвест, у критичним историјским моментима за свој народ, они се приклањају свом националном бићу.

Србски идеалисти фанатици немају ту одговорност, јер су 100% анационална бића, а неки од њих су и националномрзци, србомрзци (будући да су Срби за њигх вечито „други„, а не човечанство), потајно или отворено, у зависности од друштвене позиције, менталног склопа и дозе фанатизма. Они једино брину о идеји, да им не „умре“ идеја у главама „њиховог“ народа, а страдање „свог“ народа којег уједињују са његовим џелатима, ноншалантно сматрају као неком „трагичном невином грешком“ (нормално, то је тако инфатилно и неодговорно. Прво угураш свој народ у потенцијалну кланицу, то увек виси у ваздуху, иако си свестан ризика, а после велике трагедије се вадиш како си нам „мислио добро“! Ниси ти јадан крив, већ, „националисти и страни фактор“!!!) , јер ето, србски фанатични идеалисти и поред сурове ситуације страдања „свог“ народа од „братских“, стално се и поред сурове реалности надају да ће „наша браћа“ да схвате „да их Срби воле“, па неће с тога више да их кољу и убијају, тај „њихов“ народ (већ ће га, „ваљда“, заволети), који је устври за њих само, да се изразим најновијим изразима, идејна „колатерална штета„, јер они ће поново, чим им се укаже „нова нада“ о стварање неке будуће Југославије (човечанства) да пуне главе срба да треба ићи у том правцу, јер ето, они нам на нивое мисли „мисле само добро“, ебеш реалност, историјска догађања и живот, „битна је идеја„.

Државе стварају нације, не грађани, будући да су за стварање Србије вековима кроз историју гинули наши преци Срби, а не апстрактни грађани. Да објасним, значај тог термина „грађанин“ је сам по себи НЕОДРЕЖЕН и апстрактан, јер грађанин може бити Србин, али и Хрват, Бугрин, Кинез, Турчин, Енглез, тако да државе стварају нације, народи, а не грађани, јер су и нас као србе наши вековни душмани уништавали као србе, као припаднике србског народа, а не као недефинисане грађане.

Међутим, када се говори о ствараљу друге Југославије, – СФРЈ (после јасеновачке кланице), нису баш сви Срби југословени били наивни, као ни Срби комунисти,  они у врху КПЈ, добро су знали шта се се све трагично и  лоше може поново десити Србима у тој „старој-новој“ Југославији, када их поново уједињујеш са „братским“ народима, и они су активно и свесно кумовакли томе, знали су да од идеолошки замишљњеног југословенства (човечанства у малом) нема ништа! Знали су да је то само жвака за наиван србски народ, али су верно служили Титу и његовој диктартури, јер их је и он пажљиво бирао, које ће Србе (тешке анационалне сировине) имати у свом властодржачком окружењу, а које ће одважне ликвидирати!

Да почнемо са доказима, са доказима да су наша „брааааааћћаааа…“ веома лукаво ушли у Југославију, почнимо са Словенцима, у идућем прилогу биће више о томе путем једног видео прилога, сада ћу само изнети податак да је Словенац Едвард Кардељ 1952. године на седници Централног Комитета Комунистичке Партије Словеније, када су се словеначки делегати бунили да се само гради Југославија, а Словенија не, и шта ће сад њима Југославија…

Едвард Кардељ је то прекинуо следећим речима, то стоји у записнику са те седнице:

Едвард Кардељ 1952. год.:
Извор: http://wp.me/p3KWp-5HO

„Другови, да се одмах прекине ова расправа, јер ви добро знате да смо ми Словенци ушли у Југославију привремено. И да ћемо ми изаћи кад дође време. То време није дошло“

Наша расправа ће трајати још, сада треба расветлити забрањену истино о Јасеновцу и страдању Срба у стравичном геноциду!

*************

Извор: Политика

Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу се скрива деценијама!

Професор др Србољуб Живановић о раду Међународне комисије за истину о Јасеновцу која је као независно тело утврдила да је у овом усташком логору страдало нешто више од 700.000 Срба!, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома!

На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу (МКИЈ), уз сарадњу Удружења Јасеновац – Доња Градина из Републике Српске, јуче је у Дому Војске Србије представила две књиге с пете конференције МКИЈ посвећене откривању истине о ономе што се дешавало у јасеновачком систему усташких логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ током Другог светског рата. Конференција је одржана 24. и 25. маја 2011. у Бањалуци.

Позабавићемо се неком другом приликом садржајем ових књига, зато што смо јучерашњу промоцију и учешће на њој професора др Србољуба Живановића искористили да као председник МКИЈ каже о њеном раду нешто више за наше читаоце.

Професор Лондонског универзитета, светски научни ауторитет у области анатомије, антропологије и палеопатологије, др Живановић је члан МКИЈ као британски држављанин, пошто у њеном раду не учествује нико од људи с територије ранијих југословенских република. Чланови су угледници из САД, Велике Британије, Русије, Израела, Италије, који сарађују с десетинама истраживача из многих других држава.

На првом месту, наш саговорник наглашава да је јуче први пут у Београду представљена међународна Декларација о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, штампана на осам језика, коју је после вишегодишњих истраживања истине о концентрационом логору Јасеновац 2012. донела МКИЈ.

Комисија је, према речима професора Живановић, 2008. утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома. Прошле године комисија је саопштила и податак, на основу непотпуних истраживања, да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српскe деcе, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Интересује нас да ли је утврђивање чињеничног стања подразумевало и увид у доскора недоступне архивске изворе, што професор Живановић потврђује, наводећи следећи пример:

– На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Установљене чињенице, према речима нашег саговорника, нарочити значај имају ако се упореде с подацима изнетим у Музеју Спомен-подручја Јасеновац, иза чије поставке стоји садашња хрватска држава. Поменута су имена нешто више од 80.000 хиљада жртава, али тај списак није тачан већ и зато што се на њему налазе и имена људи који никад нису били у Јасеновцу.

– Таквих је много, као што је много имена оних који су страдали на другим стратиштима, што значи да је све то далеко од истине – каже професор Живановић и наглашава да Хрватска заступа став да је злочин почињен само ако је позната жртва, односно починилац злочина.

– Зато непрекидно постављам питање како ћемо утврдити имена оних жртава које су, на пример, изгореле у Пећилијевим пећима у Јасеновцу, или које су у казанима куване, а од њихове људске масти добијан сапун. Држао сам тај сапун, помешан с песком, у руци, у Смедереву, где су га Немци делили преко Црвеног крста. Не знамо ни имена жртава које су као острва лешева пловила Савом и Дунавом из Јасеновца. Лично сам их посматрао, а избацивала их је вода на обале ове две реке. Сахрањивани су на локалним гробљима без икаквих обележја. Једна таква масовна гробница се налази поред Куле Небојша у Београду. Сматра се да је у њој сахрањено око 2.000 лешева. После ослобођења Београда два камиона тих лешева су по нечијем наређењу одвезена за Јасеновац, а онда се одустало од тога, пошто их је било много. Сада више нико и не зна да је ту масовна гробница. Много лешева је било и на врху Ратног острва, то је наша комисија установила.

Јасеновац 2010.

На крају разговора, професор Живановић помиње и оно што се догодило током његовог недавног двомесечног боравка у Израелу.

– Обишао сам тамо много музеја холокауста, па и онај код града Аке, старе феничанске луке. У њему је и педагошко одељење где деци из школа држе предавања, а она читају документе које су за собом својевремено оставиле жртве. На основу тога касније нешто напишу или нацртају, да би се видело јесу ли деца уопште схватила шта је холокауст. На једном документу који сам насумице узео писало је „Историја једне девојчице из Бјеловара”. Рођена 1937, она је описала страдање своје и целе њене породице у НДХ. Деца у Израелу тако сазнају шта је било код нас, а овде можда никада нећемо сазнати шта је све било у време тог великог злочина, пошто се истина скрива деценијама – закључује професор др Србољуб Живановић.

*************

Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу се скрива деценијама

Светозар Радишић: Освојили Балкан у тринаест етапа


ТРИНАЕСТ ПЛАНОВА ЗА О(П)СТАНАК САД У ЕВРОПИ ПОТПИСИВАЊЕ ЛИСАБОНСКОГ СПОРАЗУМА (КУТИЉЕРОВ ПЛАН) АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ ИЗБЕГАО НА НАГОВОР БЕЛЕ КУЋЕ.
АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК САБОТИРАО ВЕНС-ОВЕНОВ ПЛАН.
ХОРСТ ГРАБЕРТ ЈЕ ОТКРИО ЈАВНОСТИ ДА ЈЕ ПРЕКО ЊЕГА КЛАУС КИНКЕЛ УТИЦАО ДА МУСЛИМАНСКА САРАЈЕВСКА СКУПШТИНА НЕ УСВОЈИ ОВЕН-СТОЛТЕНБЕРГОВ ПЛАН.

Преузми текст:
Освојили Балкан у тринаест етапа

Пише: Светозар Радишић


И највећи поборници америчког начина живота сада признају да су били у заблуди када су донедавно тврдили да је „нови светски поредак“ само антиамеричка флоскула, да је Немачка основни кривац за разбијање СФРЈ и да НАТО нема разлога да запоседне Балкан. Иако, с геополитичког становишта, није спорно да је Европа немачка, још мање је спорно да су Сједињене Америчке Државе изазивајући рат на просторима претходне Југославије оствариле циљ да остану у Европи и након њеног интегрисања, а да се после свега присуство НАТО алијансе сматра још неопходнијим и природним.

Као што се очекивало, рушење Берлинског зида, највећа немачка победа после Другог светског рата, изазвало је подозрење вашингтонске администрације. С друге стране, нестанак Варшавског уговора требало је да узрокује нестанак другог пола – НАТО пакта. Али, тада би САД прешле у још једну изолацију. Искористивши моћ супер силе и перфидно оптужујући Немачку за превремено признавање бивших република САД су успеле да се наметну као кључни фактор стабилности на Балкану, прошире НАТО и укорене се у најзначајнијој стратешкој тачки Европе. Не треба заборавити да је Бил Клинтон, априла 1993. године, у поруци Редакцији „НАТО ревије“, после самита у Ванкуверу, забележио: „Снови су од немогућег постали стварност: крај хладног рата и подељености Европе, уједињење Немачке и револуционарне промене у бившем СССР. Поздрављамо промене чак и онда када оне укључују неизвесност и опасност“. Затим, да су Лоренс Инглбергер почетком маја и Ворен Кристофер, средином јуна 1993. године оптужили Немачку за разбијање СФРЈ тврдећи да је Немачка „изгарала од жеље да види њен распад и форсирала прерано признање Словеније и Хрватске“. Нису, при том, презали ни од провидних лажи попут честих изјава Била Клинтона и његовог државног секретара да „Американци у Босни немају виталног интереса“ и тврдњи Била Клинтона да се САД неће мешати у рат у Босни и нити слати војнике на Балкан. Тринаест планова, од којих је већи део настао у Вашингтону, најбољи су деманти за тврдње америчке администрације.

Од Лисабона до Бијељине

Предводећи групу стручњака Европске заједнице, лорд Карингтон је Југословенима поднео на потпис нацрт општег споразума (Карингтонов план), на конференцији одржаној 18. октобра 1991. године. Представници Републике Србије одбили су да потпишу Документ, јер је у њему предложено успостављање суверених и независних република са међународним идентитетом, за оне који то желе.

Четрдесетак дана касније (31. децембар 1991), Сајрус Венс је био у својој петој југословенској мисији. Обавестио је јавност да је план који је понудио зараћеним странама (Венсов план), оцењен „апсолутно прихватљивим“. Председништво СФРЈ прихватило је поменути план 3. фебруара 1992. Поштујући одредбе тог плана ЈНА се повукла са Превлаке 20. октобра исте године. У више наврата Савет безбедности УН је наређивао Хрватској да се врати на „линију Венсовог плана“, након њене агресије на Републику Српску Крајину, крајем јануара 1993. Занимљиво је да је председник Републике Србије Слободан Милошевић 24. јануара 1995. године оценио да је Венсов план најбољи међународни мировни документ.

Трећи по реду план према којем је прекрајана карта Балкана био је план Жозе Кутиљера, тадашњег генералног секретара УН. Наиме, средином фебруара 1992, само што је прихваћен Венсов план, почела је са радом Конференција о Босни и Херцеговини под патронатом Европске заједнице. На једној од седница, 21. фебруара у Лисабону, понуђен је тзв. Кутиљеров план, с којим су се сагласили сви учесници скупа. Неколико дана касније Алија Изетбеговић је оповргао сагласност дату у Лисабону и изнео познату тврдњу да је Босну немогуће делити. Ворен Цимерман је касније признао да је Лисабонски споразум Алија Изетбеговић „демонтирао“ на поруку и захтев америчке администрације. Сукоб интереса великих сила вероватно је основни разлог што се на дневном реду самита у Копенхагену 21. јуна 1993. године још једном појавио Кутиљеров план уз доминантан став да се његовим потписивањем могао избећи рат.

Један од кључних планова био је Венс-Овенов план први пут поменут 11. јануара 1993. године. Од његовог обелодањивања било је очигледно да га не подржавају Сједињене Америчке Државе. Јер, Бил Клинтон је већ 5. фебруара 1993. захтевао да креатори плана изврше промене тако што ће План учинити прихватљивим за босанске муслимане. Скупштина Републике Српске одбила је 2. априла 1993. потписивање дела Венсов-Овеновог плана који се односио на границе. При том је најавила спремност за преговоре са босанским Хрватима и муслиманима око 20-так процената нерашчишћених граница и територија. Иако су председници Југославије, Србије и Црне Горе сугерисали да се Венс-Овенов план потпише у целини, Скупштина Републике Српске одлучила је 25. априла 1993. да не прихвати део плана о мапама, без обзира што су српском народу претили војном интервенцијом и бомбардовањем. Тако је зачета како су многи назвали „судбоносна историјска драма са заплетом чији се крај није могао наслутити све до последњег тренутка“. У фарси притиска на Скупштину у Бијељини учествовали су, у хотелу Хајат у Београду, уз лорда Дејвида Овена, шведски генерал Ларс Ерих Валгрен, командант Унпрофор-а, Jон Вилсон, бригадир за везу у „плавим шлемовима“ и Фред Екхарт, портпарол конференције о Југославији. Петнаестог маја 1993. године Срби из Босне изашли су на референдум. Гласало преко 92 одсто уписаних у спискове (1.180.000), од којих се преко 96 одсто изјаснило против Венс-Овеновог плана. У сваком случају три чињенице нису ишле у прилог потписивања Венс-Овеновог плана: 1) план је антисрпски у свим елементима, нарочито с аспекта расподеле територије што је потврдио и лорд Овен речима: „Срби се боре за територију на којој живе столећима… Иако су пре рата имали 60 одсто територије БИХ, мировни план даје Србима 43 одсто тог простора“; 2) план и притисак да се он потпише били су такве врсте да се очигледно рачунало на менталитет и достојанство Срба у Босни и Херцеговини, што значи да су сви који знају тај народ могли да предпоставе да ће одбојно реаговати, и 3) од почетка се није нудила никаква алтернатива плану, што значи да је Запад намерно ишао на варијанту која је проверено неправедна за Србе. Друге две стране у сукобу нису биле ни приближно у истој ситуацији. Хрватима је планом дато све што су тражили, а муслимани су добили и територије изван градова, које им никада нису припадале.

Све већи амерички утицај

У међувремену је у Вашингтону само месец дана након појаве „Венс-Овеновог“ плана, 10. фебруара 1993. године, објављен „План Клинтонове администрације за решавање сукоба на тлу бивше Југославије“. Тај план је утицао да се испоштују америчке примедбе на „Венс-Овенов“ план и створио основу за сва војно-политичка дешавања у Хрватској и Босни. План је обухватио: 1) активније укључивање САД у преговоре које су водили Венс и Овен; 2) претње Србима да ће САД повећати притисак и подићи економску и политичку цену агресије и евентуалног ангажовања на Косову; 3) сарадњу са Русијом и савезницима у вези са међународном мисијом у Босни; 4) појачано међународно присуство у Македонији; 5) стварање међународног суда за ратне злочинце; 6) спремност САД да, заједно са Уједињеним нацијама и НАТО, учествују у спровођењу плана, укључујући и могућност коришћења америчких снага у војној акцији, и сл. Тај план је реализован потпуно и послужио као основа за америчко освајање Балкана.

„План петорице“, настао у главном граду Сједињених Америчких Држава 22. маја 1993. године, био је шести по реду. Шефови дипломатија Велике Британије (Даглас Херд), Француске (Ален Жипе), САД (Ворен Кристофер), Русије (Андреј Козирев) и Шпаније (Хавиер Солана) усвојили су програм о непосредним мерама за обустављање непријатељстава у Босни и Херцеговини. Прва мера била је: постављање међународних посматрача на границу Босне и Србије у сагласности са владом у Београду. Друга, запоседање „заштићених зона“ трупама Унпрофор-а. Трећа, одржавање економских санкција против СР Југославије, док не испуни услове из резолуција Савета безбедности УН. Четврта, формирање суда за ратне злочине. Пета, претња санкцијама Хрватској уколико настави са интервенцијом у Босни. На тај комбиновани план, састављен на брзину „да би велика петорица купила време“, реаговали су и копредседници конференције о СФРЈ. Торвалд Столтенберг је изјавио да „Венс-Овенов“ план није мртав и да је конкретнији од плана петорице, а Дејвид Овен је рекао да се ради о новој ситуацији о којој ће се консултовати са европским лидерима, пошто је добио мандат од Европске заједнице. Занимљиво је да је „план петорице“ разочарао и Албанце. У тачки једанаест наведеног плана децидно се ставља до знања да се никакве декларације о наводној суверености тог дела Србије неће признати.

После расправа у Женеви у вези са реализацијом почетног америчког плана, који је коригован у Бриселу и Вашингтону, и у вези с новим планом за Босну, након одвојених сусрета са представницима зараћених страна уследио је седми, „Овен-Столтенбергов“, план (20. август 1993), који је обухватио глобални мировни споразум и принципе будућег конституисања уније република, уз поделу Босне на три републике. Нацрт мировног плана лорда Дејвида Овена и Торвалда Столтенберга предат је на разматрање трима зараћеним странама. Србима је према плану требало да припадне 52 одсто, Хрватима више од 17 одсто, а босанским муслиманима око 30 одсто територије. За Мостар предвиђена двогодишња управа Европске заједнице. Амерички државни секретар обећао је да ће САД помоћи спровођење најновијег мировног плана и послератну обнову Босне и нагласио је да Вашингтон подржава политичко решење рата у Босни предлажући да се у бившу Босну и Херцеговину упути око 40.000 „плавих шлемова“. Срби су гласали и прихватили мировни план, али само у односу 55 према 45 одсто у њихову корист, што значи да су захтевали само три процента више од понуђеног, а 5 одсто мање него што им је припадало пре рата. Већ 1. септембра 1993, када је договор био на дохват руке, „Овен-Столтенбергов“ план је доживео крах, због немогућих захтева муслимана. Упркос уступцима српске и хрватске стране и изјави Алије Изетбеговића да је „спреман“ на наставак преговора. Слутње да су американци поново сугерисали мулиманима да не прихвате план, јер им ова ситуација дозвољава наду да ће учествовати у протекторату над Босном, што им је крајњи циљ, обистиниле су се. Умешаност америчке администрације наговештена је у чланку који је објавио „Вашингтон пост“ 8. септембра 1993. у којем пише да Овенов и Столтенбергов план не задовољава Клинтонове критеријуме, закључујући да санкције против Србије морају остати. Од тада су муслимани почели да зановетају. Муслиманска скупштина прихватила је план под условом да им босански Срби врате „силом заузете територије“. Затим је одбила план уколико се муслиманима не омогући приступ мору. На то су босански Хрвати запретили одустајањем од свих понуђених територијалних уступака, уколико Муслимани и Срби не потпишу женевски план, а Скупштина Републике Српске је одлучила да повуче све уступке Муслиманима и Хрватима, због њиховог одбијања женевског плана. План није хтела да потпише ни београдска власт без плана укидања санкција, иако је Торвалд Столтенберг обећао да ће санкције бити укидане са спровођењем мировног плана. Занимљиво је да су територијални уступци од 3 одсто територије, у наведеном (вероватно намерно) контраверзном плану, тражени од Београда, а не од Срба у Босни. План је завршио неславно, иако је било логично да међународни фактори изврше утицај да „муслимани“ прихвате мировни план, јер су претње бомбардовањем Срба само подстрекавале муслимане на продужавање рата. То је вероватни разлог што је Дејвид Овен критиковао америчког председника Клинтона да је „саботирао мировни план Венс-Овен“ и „насамарио Муслимане“.

Преломни моменат – план контакт групе

Стварање Муслиманско-хрватске федерације на основу Вашингтонског споразума 2. марта 1994. извршено је према посебном плану. У Вашингтону су тврдили да би прихватање свих одредби тзв. америчког плана (стварање лабаве федерације Хрвата и Муслимана и касније лабаве конфедерације те федерације са Хрватском) могло да доведе до укидања санкција које су уведене против СР Југославије. И управо због тога „Вашингтон пост“ је председника Републике Србије прогласио за кључну личност за заустављање рата на Балкану. Према процени кругова женевске конференције о бившој СФРЈ највећи противници тог америчког плана били су мировни посредник Европске уније, лорд Овен, и Велика Британија.

Неколико месеци касније, 5. јула 1994, уследио је изузетно важан Женевски план Контакт-групе (касније назван краће: План Контакт-групе). Према том плану настала је подела територија у односу 51 одсто за Муслиманско-хрватску Федерацију према 49 одсто за Републику Српску, а БиХ је требало да остане у међународно признатим границама. Изгласавање тог плана је за аналитичаре преломни моманат у вези са солуцијом за Босну и завршетком рата на просторима претходне Југославије. Наведеног дана на састанку представника пет великих сила и босанских лидера министри су упозорили на тешке последице у случају неприхватања плана. Ворен Кристофер је запретио Србима постепеном серијом мера и укидањем ембарга на оружје Муслиманима. У званичним крговима Стејт департмента су тврдили да је америчка администрација „строго сугерисала“ влади у Сарајеву да без обзира на мањкавости у плану препусти Србима да не прихвате предлог. Клаус Кинкел је тим поводом рекао да су се САД, Русија и Европска унија први пут сагласиле око конкретног мировног плана. Наравно Алија Изетбеговић је одмах изјавио да план треба прихватити. Руководство Срба у Босни заузело је став да се план разматра на Скупштини Републике Српске. Претње Србима којима је понуђен до тада најгори план су учестале са свих страна. Да Срби у Босни потпишу План захтевали су: Јон Мејyор, Вук Драшковић, Ворен Кристофер, лорд Овен, чланови Европске уније, Мајкл Роуз, Виталиј Чуркин, Мира Марковић, Андреј Козирев, Зоран Лилић, Торвалд Столтенберг, Медлин Олбрајт и Карл Билт. Када је Момчило Крајишник рекао да ће руководство Срба из Босне највероватније расписати референдум, Андреј Козирев је био искључив: „Нема нових преговора са Караџићем“. После објављивања поруке Владе Републике Србије, руководству Републике Српске да прихвате план одмах и да се не скривају иза референдума и става да је неприхватање мира највећа издаја српских националних интереса, уследило је кажњавање Срба у Босни. Јуриј Воронцов није оставио дилему: „Хоћемо позитиван и никакав други одговор“. Затим је Москва замрзла контакте са Србима у Босни. Једино је Војислав Коштуница рекао да је План Контакт групе лош, а да лоша решења воде у рат. Био је прецизан: „Тај план не вреди пишљива боба“. Пошто Срби нису попустили уследиле су нова убеђивања. Андреј Козирев је уверавао Србе да ће Република Српска добити међународно признате границе ако прихвати мировни план и да ће муслиманско- -хрватска федерација и Република Српска имати једнака права. Затим су представници Контакт – групе саопштили да се Срби, Муслимани и Хрвати могу договарати о размени територија, с тим да као основа за решење кризе остаје Мировни план и територијална расподела у односу 51:49 одсто.

План „З-4“ као посебан инструмент-план

План „З-4“ од 30. јануара 1995. године, био је, у ствари, план мини Контакт-групе за решења односа између Републике Хрватске и Републике Српске Крајине. Након упознавања са Планом Република Српска Крајина условила је потписивање плана останком Унпрофора на треиторији РСК и после 31. марта 1995, а Хрватска није прихватила план „З-4“, због страха од федерације. Иако је Мате Гранић најавио спремност Хрватске да преговара о плану „З-4“ испоставило се да је већ договорено решење за сламање отпора Срба. План „З-4″ као да је заборављен, а настављени су притисци преко Русије да Срби у Босни потпишу план Контакт-групе. Појачан је и притисак на Београд. Немачки канцелар Хелмут Кол је инсистирао да Србија прихвати план Контат – групе за Босну, остане по страни евентуалног новог рата у Хрватској и да херметички затвори границе према Босни и Хрватској (Крајини)“. Ханс Ван ден Брук је са састанка Европског парламента у Бриселу захтевао од председника Милошевића да призна све републике настале распадом СФРЈ.

Једанаести по реду био је Француски план обелодањен 17. јула 1995. године. Александар Зотов је сматрао да је француски предлог директно војно уплитање и учешће на страни одабраној за савезника. Малколм Рифкинд, који је тек примио дужност британског министра иностраних послова потврдио је да ће се снаге за брзе интервенције користити у Босни према минималном францускм плану за: 1) за осигуравање пута преко Игмана од напада босанских Срба, односно за снабдевање Сарајева, и 2) за ојачавање војног присуства снага Уједињених нација у Горажду. План је нешто коригован и одлучено је да се трупе за брзе интервенције користе искључиво за заштиту Сарајева.

Дванаести, Јељционов план, обнародован 10. августа 1995, остао је недовољно јасан јер је тешко установити да ли је реч о тзв. „руском плану за југо-кризу“ који први пут споменут 15. маја 1995. Могуће је да је укомпонован у наступања руских дипломата. План је сачињен с идејом за обуставу рата и стабилизацију мира и циљем да се Југославија ослободи бремена санкција, претпостављао је реализацију неколико услова: 1) Контакт група је требало да примора Хрватску да обустави сва непријатељства; 2) да се предузму мере да се спречи хуманитарна катастрофа – обезбедити слободан надзор међународним посматрачима; 3) да се осигура безбедност Унпрофора; 4) обуставе сва непријатељста, и 5) усвоји план Контакт – групе. Тај план је само неколико дана касније стопио са Дејтонским планом који се помињао од 12. августа 1995., а иако је држан у тајности његов садржај до 8. септембра када је разматран у Женеви у јеку највећег НАТО бомбардовања српских положаја, у више наврата је био подржаван из Москве, Лондона, Брисела, од америчког конгреса и челника из Уједињених нација.
Очигледно је да су према тринаестом, Дејтонском плану бомбардовани положаји Срба у Босни, да су снаге НАТО замениле Унпрофор, да се Муслимани опремају и обучавају према том плану. Затим, да је Хрватима убрзана интеграција у Европу и Партнерство за мир и веза са НАТО, а Србима – поновно дипломатско укључивање у међународну заједницу.

Колика је улога планова у рату у Хрватској и Босни најбоље показује изјава Фрање Туђмана поводом годишњице прогона Срба из Крајине: „Присиљавали су нас да пристанемо на план З-4, на српску републику од Задра и Книна до 28 км од Загреба, са српском војском, српском валутом и српским председником – да не би било самосталне Хрватске, или да будемо уз злосретну Југославију из које смо се једва избавили“. О поменутом присиљавању нема података, а догађаји његове речи нису потврдили. Напротив.

Било је је међу западним дипломатама реалних који су попут Лорда Карингтона тврдили да су Запад и Уједињене нације све радили погрешно, јер су њихови планви користили само муслиманима. Но, било је много више дипломата који су попут Андреја Козирева и Ворена Кристофера претили Муслиманима у случају одбијања плана ублажавањем санкција Србима, а српској страни укидањем ембарга на оружје муслиманима и оних који су сматрали, попут Дејвида Овена, да ће светски притисак присилити босанске Србе да прихвате понуђене планове.

Решавали своје проблеме

Показало се да су велике силе опет решавале своје проблеме. Тако је амерички министар одбране, Вилијем Пери, 17. јула 1994. рекао да се НАТО и САД суочавају са дубљим војним ангажовањем у Босни, без обзира да ли ће зараћене стране прихватити међународни мировни план. То наравно значи да НАТО долази у Босну у свим случајевима.
Ј

една од првих нових улога коју су НАТО-у наменили трилатерални креатори светских мапа била је обуздавања криза, односно „успостављања стабилности и демократије“ изван дотадашњег подручја. Клаус Кинкел је тај задатак назвао – чување мира.

Нешто прецизнију дефиницију нове улоге НАТО-а дао је Манфред Вернер у Бриселу 10. септембра 1993. године, када ју је дословно описао као „инструмент за увођење новог светског поретка“, залажући се за партнерство с Уједињеним нацијама. Многе, који су сматрали да су НАТО и Уједињене нације давнашњи механизми САД, изненадила је очигледно вешто (наивно) одглумљена недовољна веза тих институција. Наиме, секретар за одбрану САД Лес Аспин обећао је (не зна се коме) да америчке војне снаге неће напустити Европу, али је истовремено упозорио да европски савезници у НАТО-у морају бити спремни да за узврат помогну Вашингтон у његовом војном ангажовању широм света. На тај начин су створили илузију да су те две институције ван њиховог утицаја. „Управо од НАТО-а очекује се да буде главни гарант европске безбедности“.
Занимљиво је да ретко ко схвата да су, на пример, све новонастале земље у процесу стварања „новог светског поретка“ економски, информационо и културолошки окупиране од стране земаља носилаца новог поретка. Још су ређи људи који помишљају да земље Истока имају једнако право да се њихов дух и култура наметну Западу. Јер, не постоји логика која ће оправдати примену свих тринаест планова, осим ако се не сматра да је планета Земља већ у америчком власништву. Јер, креатори мундијалног поретка немају намеру да освоје само територије, већ језик и народни дух, а кад то успеју земља је заувек освојена.

Објављено у новинарском напису под насловом:
Освојили Балкан у тринаест етапа, „Ревија 92“ бр. 195, 4. април 1997, стр. 8,9.

Дубровник – медијске лажи


Овде, у теми „Распад СФРЈ“ даваћу текстове и видео клипове.
Почећу са кратким снимком о правој позадини и медијским лажима Хрватских и Светских медија за време распада СФРЈ око наводног бомбардовања Дубровника од стране ЈНА и да је он разрушен, да је бачено 15.000 граната. Да је то тако заиста било, Дубровник би био сравњeн с’земљом.
Хрварски војници су користили хотеле као касарне одакле су пројектилима гађали ЈНА, а такође су користили и болницу одакле су испаљивали пројектиле ка Југословенској Народној Армији.

У хотелима, на нижим спратовима биле су смештене њихове избеглице.

Дакле, Хрвати су играли прљаву игру, свесно су гађајући пројектилима ЈНА, ризиковали животе цивила по хотелима, а и болесника који су лежали у болници, да би се свету Срби приказали као дивљаци који гађају Дубровник ничим изазвани.
Све ово што ћете гледати, причали су странци који су се налазили у тим моментима у Дубровнику.
Кликните на команду „full“ да видите цео клип преко целог екрана. Погледајте…

Дубровник – Хрвати први напали ЈНА

Скини видео клип

Дубровник – медијске лажи

Скини видео клип
Ако закажу линкови за скидање, ви ове видео клипове можете скинути користећи „download helper“, a овде прочитајте упутство како да то урадите. То можете да скинете и са овог блога, а и са You Tube сајта где су постављене ове две видео презентације.
П.С.
Следећих дана даћу цео документарни филм око распада бивше Југославије.

%d bloggers like this: