Трују нас хербицидима 30 година!


Извор: Курир

Хербицид „раундап“, који изазива бројна обољења, у Србији се користи од 1978, кад га је одобрио Савезни комитет за пољопривреду.

БЕОГРАД – Легално тровање.

Амерички хербицид „раундап“, за који је недавно утврђено да изазива деформитете и поремећаје органа, на нашим њивама користи се од 1978. године. Тад је Савезни комитет за пољопривреду дозволио његов промет, саопштили су за Курир надлежни из Министарства пољопривреде.

Да подсетимо да је непрофитна међународна агенција ЕОС пре неколико дана објавила извештај у којем је навела да глифозат, главни састојак хербицида који производи „Монсанто“, а који се у Србији масовно користи, између осталог изазива деформитете код ембриона сисара. Ова агенција је изнела фрапантну чињеницу да је Европска комисија дала одобрење за коришћење ове супстанце иако је истраживање у Француској 2005. указало на то да због ње одумиру ћелије плаценте и ембриона.

И то није све! Првобитно је Европска комисија планирала да глифозат прође нову здравствену контролу 2012, међутим, из непознатих разлога глифозат неће бити подвргнут строжим стандардима све до 2030.

„Раундап“ се налази на позитивној листи ЕУ, што значи да испуњава њихове, а самим тим и наше стандарде“

– рекао је за Курир професор Ибрахим Елезовић с Пољопривредног факултета.

Србија доспела на листу најзатрованијих земаља света!


Људи, добро прочитајте овај текст. Моја препорука је: „Искљулите телевизор, укључите мозак„.

Извор: Таблоид
Тема

Србија доспела на листу најзатрованијих земаља света
Земља рата, мрака и масовног рака

У српском политичком естаблишменту кружи поверљив документ на 84 стране који су радили стручњаци из здравствених и других еминентних установа. Поверљив документ са печатом Центра за стратешка истраживања и развој Института за одбрану и безбедност открива да је у Србији због прекомерне и неконтролисане употребе хербицида и пестицида затровано земљиште, воће, поврће, стока… Ако се томе дода и тестирање муниције НАТО алијансе 1999. године на овим просторима, закључак је да нам нема спаса.


Припремио: Горан Предојевић

Микотоксини представљају продукте паразитних и сапрофитних гљива. Уношењем ових токсина нарушава се здравље људи и животиња. Они спадају у природне отрове који су присутни у нашем непосредном окружењу. До испољавања штетности ће доћи ако се гранична концентрација прекорачи. Међутим, уколико уношење контаминиране хране буде учесталије, настају хронична тровања која су далеко опаснија од краткотрајних.

Треба посебно истаћи да микотоксини имају изражену способност акумулације. Употребом речи „природни“ оповргава се чињеница да све што је природно не мора увек бити и здраво. Микотоксини се уносе путем хране и таложе се у јетри, бубрезима, слезини, мишићима и производима животињског порекла. Њима се приписују мутагене, канцерогене и тератогене промене које погубно делују на имунолошки систем. За разлику од осталих токсина, микотоксини се одликују веома постојаном структуром која им омогућава изразиту отпорност на високе температуре. То значи да се на високим температурама не могу уништити.

Халуциногена материја ЛСД је позната по свом погубном утицају на човека. Мање је познато да је печурка по имену Claviceps purpurea, поред тога што продукује микотоксине, одговорна и за појаву халуциногених материја које су људи свесно искористили за справљање ЛСД психоактивне супстанце. Микотоксини се најчешће јављају на неправилно ускладиштеним производима: житарице, сточна храна, воће, суво воће, месо, млеко… Поред ових намирница треба истаћи и кикирики који ако је заражен и унешен у малој количини у организам у сто посто случајева изазива карцином јетре.

Центар за стратешка истраживања и развој Института за одбрану и безбедност нада се да ће овим истраживањем приближили опасности са којим се свакодневно сусрећемо, а нисмо ни свесни да многи здравствени проблеми могу почети штетним дејством микотоксина. Наведимо и то да иза овог истраживања ниједна здравствена установа није хтела да стане (или просто није смела) па је спис добио ознаку поверљивог документа. С обзиром на његов значај Таблоид објављује најзанимљивије делове.

Бомбардовање после бомбардовања

Светски савет за пољопривреду и технологију (CAST) направио је списак главних области истраживања, која укључују контролу хране ради откривања присуства и количина микотоксина; процену контролних метода за превенцију и лечење; развој отпорних биљака; побољшање узроковања и анализе; боље разумевање утицаја на животиње, посебно на слабљење имунолошког система; токсиколошка евалуација недавно откривених микотоксина и процена економских ефеката, наводи се у поверљивом документу.

Микотоксини су широко распрострањени и постоје различите врсте. Они утичу на слабљење имунолошког система које може довести до различитих проблема укључујући чешћу појаву појединих болести, посебно могу узроковати акутну токсичност, али и хроничне проблеме.

Дијагностиковање микотоксикоза је тешко. Технике анализе микотоксина све више напредују. Постоје лабораторије које испитују разне врсте микотоксина. Трошкови анализе су ограничавајући фактор, али могу бити безначајни у поређењу са економским губицима у производњи и нарушавању здравља које се повезују са присуством микотоксина. Новије имуно-технике смањиле су трошкове анализа. Узимање репрезентативних узорака хране је отежано превасходно зато што плесни могу да произведу велике количине микотоксина у појединим деловима и зато је ниво микотоксина веома различит унутар целе количине хране.

Превенција формирања микотоксина је од суштинског значаја, пошто постоји мало начина да се потпуно превазиђу проблеми када су микотоксини присутни. Посипање зрна амонијаком може уништити неке микотоксине, али нема практичног метода којим би се извршила детоксикација контаминиране кабасте хране. Неки адитиви се користе у циљу смањења развоја плесни, а тиме и у формирању микотоксина. Амонијак, пропионска киселина, сорбична киселина, микробиолошки или ензимски адитиви су бар делимично ефикасни у спречавању развоја плесни. Складишта хране треба редовно чистити. Треба обезбедити да се хранива складиште са прописаним садржајем влаге и добро очуване грађе. Житарице и другу суву храну (сено), треба складиштити са ниским садржајем влаге, испод кога се плесни тешко развијају, а онда водити рачуна да остану суви. Проветравање складишта са зрнастим хранивима је важно да би се смањило ширење влаге и храна очувала у добром стању.

Очигледно је да плесниву храну треба избегавати, ако је то могуће. Ако дође до неприхватљиво високих нивоа микотоксина, пожељно је разређивање или уклањање заражене хране; међутим, често је немогуће потпуно заменити нека хранива у оброку. У тим случајевима се препоручује повећање нивоа протеина, енергетске вредности и антиоксиданата. Добри резултати су примећени кад се апсорбенси глине (бентонити), сложени несварљиви угљени хидрати додају храни зараженој микотоксинима код пацова, живине, свиња и говеда.

Појава микотоксина повећана је након бомбардовања Србије 1999. године, када је тестирана муниција са пројектилима од осиромашеног урана. Процене показују да је само на територији Србије употребљено преко девет тона муниције од уранијума калибра 30 мм. Последице по становништво и животну средину су дуготрајне и њихово прецизно утврђивање тек предстоји. Не треба прихватити ставове из рата у Персијском заливу, па их минимизирати или преувеличавати. Прве оцене показују да се ради о ефекту акутне последице од радиотоксичних нерастворљивих аеросола што се може сматрати као нуклеарни удес.

Муниција са осиромашеним уранијумом мањег калибра, у војном погледу, није довољно ефикасна против савремених оклопних средстава, а нарочито тенкова, јер јој је пробојност релативно мала и може уништити или онеспособити само лако оклопљена борбена и неборбена возила, док је код већих калибара пробојност једнака поткалибарним пројектилима од других материјала. У економском погледу, осиромашени уранијум је као ниско – радиоактивни нуклеарни отпад јефтинији од легура на бази волфрама и титанијума. У еколошком погледу, земља произвођач се на ефикасан начин решава свог радиоактивног отпада и на тај начин чува своју околину, а дуготрајно нарушава животну средину нападнуте земље. У погледу психолошког притиска, ова муниција је веома ефикасна, јер је увек присутан страх од нуклеарног зрачења и веома је лако манипулисати јавним мњењем земље која је жртва.

Током агресије НАТО пакта на Југославију 1999. године, поред осталих убојних средстава, коришћени су и пројектили на бази осиромашеног уранијума. Ови пројектили су развијени на бази поткалибарних пројектила са повећаном кинетичком енергијом зрна чије се фазе од полураспада до потпуног распада крећу од хиљаду па до чак 35.000 година.

Перспектива пропадања

Која све муниција НАТО алијансе има осиромашени уранијум у свом саставу? То су артиљеријска зрна калибара 105 мм за тенкове серије М60 и М1, муниција 120 мм за тенкове М1А1 и М1А2 Абрамс, потом за хаубице калибра 155 мм са ознаком М86 ПДМ и АДАМ. Сваки од ових малих пројектила садржи 0,1 г осиромашеног уранијума. Касетна муниција калибра 155мм за артиљеријска оруђа садржи одређени број пројектила малог калибра или противпешадијских и противтенковских мина. Од крстарећих пројектила се захтева велика прецизност погађања а да би се то постигло потребно је да се обезбеди што боља стабилизација пројектила током лета. Доступни подаци сугеришу да се у просеку користи око 20 килограма осиромашеног уранијума по једној крстарећој ракети.

Ситуација се после агресије може декларисати као радиолошки удес, јер се деловање радиоактивне муниције одвија и у миру. Радијација је са собом испоручила и товаре микотоксина који ће, како се наводи у документу Центра за стратешка истраживања Института за безбедност, одолевати још хиљаде година.

Шта се још наводи у овом алармантном документу о невидљивом товару „Милосрдног анђела“?

Микотосини су заправо влакнасте гљивице, односно плесни, које производе једињења штетна по људе и животиње које конзумирају заражену храну. У целом свету је око 25 одсто усева годишње погођено микотоксинима. Плесни су присутне у целој животној средини. Најопаснији микотоксини су: афлатоксин, деоксиниваленол, зеараленон, токсин Т-2, фумонизин, охратоксин и токсин ПР (производи плесан Пенициллиум). Постоје стотине различитих микотоксина који се разликују по својој хемијској структури и утицају. Један од основних начина деловања микотоксина је тај што слаби слаби имунолошки систем. Симптоми су често неспецифични, што отежава или онемогућава постављање дијагнозе.

Тешко постављање дијагнозе резултат је и ограниченог истраживања, комбинације више микотоксина, неравномерне распрострањености и интеракција са другим факторима. Прво их уносе животиње кроз храну, углавном краве, а потом преко оболелих животиња доспевају у организам људи. Има их неколико и сви су опасни по здравље биљака, животиња и људи.

Деоксиниваленол је један од познатијих микотоксина који се најчешће јавља код житарица: кукуруз, пшеница, јечам и зоб. Понекад се зове вомитоксин зато што се прво повезивао са повраћањем код свиња. Испитивања на свињама су показала да је Деоксиниваленол (ДОН) микотоксин који се повезује са одбијањем хране, дијарејом, поремећајима у репродукцији и смртности. Подаци о утицају ДОН-а на млечна говеда показују везу између загађења хране и слабих производних резултата у млечном стаду не утврђујући узрок и последицу. Извештаји са терена доказују да ДОН утиче на слабе производне резултате млечних грла. Попут других микотоксина, чист ДОН додат храни није толико токсичан као ДОН у природно зараженој храни. Сматра се да је ово резултат интеракције више микотоксина у природно зараженој храни.

Ови микотоксини могу имати такву интеракцију да узрокују симптоме који су другачији или тежи од очекиваних. На пример, сада је познато да фузаричка киселина реагује са ДОН-ом и узрокује повраћање, а то се раније приписивало само ДОН-у и довело је до коришћења тривијалног имена вомитоксин уместо ДОН. Верује се да ДОН служи као маркер, показујући да је храна била изложена деловањима која погодују развоју плесни и могућем настанку неколико микотоксина. Храна позитивна на ДОН може садржати друге микотоксине, стога би ниво ДОН-а од 300 до 500 мерних јединица у храни могао значити проблематичну храну и важно упозорење.

Токсин Т-2 је врло моћан микотоксин који производи Фусариум и који се среће у малом проценту узорака хране. Т-2 се повезује са смањеном конзумацијом хране, смањеном производњом, гастроентеритисом, унутрашњим крварењем, смањеном репродуктивношћу и већом смртношћу. Т-2 је токсичан за ткиво црева, лимфно ткиво, јетру, бубреге, слезину и коштану срж, а зна се да утиче на синтезу протеина и смањење имунитета. Мали је број података деловања на домаће животиње, али су ефекти на лабораторијским животињама били предмет већег броја истраживања. Смртност стоке се повезује са нивоима у храни већим од 500 ппб.

Мада подаци нису довољни да се одреди ниво Т-2 који се може подносити, наша препорука је избегавати више од 100 ппб токсина Т-2 у укупној дневној исхрани, закључује се документу Центра за стратешка истраживања Института за безбедност.

Фумонизин Б1 производи гљивица Ф. вертициллиоидес и зрочник је леукоенцефаломалација код коња, плућног едема код свиња и хепатоксичности код пацова. Карциноген је код пацова и мишева и сматра се узрочником рака једњака код људи. Фумонизини су по грађи слични сфингозину, компоненти сфинголипида. ФБ1 је мање токсичан за преживаре него за свиње, а доказана је његова токсичност за овце, козе, говеда и млечну стоку.

На једном тестирању храњено је 18 младих јунаца са 15, 31 или 148 мерних јединица фумонизина у једном краткорочном истраживању које је обухватало 31 дан. Код групе која је добијала највећу количину фуминозина, код две од шест, нађене су благе лезије јетре, а група је имала повишене ензиме који указују на оштећење јетре.

Зеараленон је микотоксин који производи Фусариум, хемијске структуре сличне естрогену и животиње могу на њега реаговати као на естроген, чија је употреба спортистима није дозвољена на званичним такмичењима. Зеараленон производи врста Фусариум-а која узрокује труљење класа и стабљика кукуруза, али производе га и друге врсте плесни Фусариум.

У неколико случајева зеараленон се повезује са реакцијама преживара на естроген укључујући повраћања. Симптоми укључују вагинитис, вагиналну секрецију, слабу репродуктивност и увећање млечне жлезде неоплођених јуница.

Све су то ефекти затрованог земљишта, хране, воде, закључује се у документу Центра за стратешка истраживања и развој Института за одбрану и безбедност. Прекомерна и неконтролисана употреба хербицида и пестицида ставиле су Србију на листу најзатрованијих земаља у свету. Микотосини су проглашени за изазиваче 90 одсто актуелних болести од којих људи падају као снопље, али власт не предузима конкретне мере да се нација реши великог отрова. Може се рећи да чак поспешује коришћење хемикалија у пољопривреди и сточарству које, као храна, на крају затрују и људе. Ако се томе додају и последице од бомбардовања, тестирање муниције НАТО алијансе 1999. године на овим просторима, нема нам спаса. Број разних болести се драстично повећао, а на Косову и Метохији карцином је као директна последица радијације повећан двеста пута.

У Србији власт ништа не предузима да се нација реши терета отрова. Напротив, поспешује се у доба сетве још већа употреба хербицида, пестицида и тамо где је то непотребно тако да ћемо посао на општем тровању, који је НАТО започео, довршити ми сами.

Истребљење народа и пражњење становништва

Обољења узрокована токсинима плесни не могу се лечити никаквим лековима и не изазивају стварање антитела. Последњих година микотоксикозе су предмет бројних научних истраживања у свету и у нашој земљи. У исхрани микотоксикозе изазивају индиректне и директне поремећаје у репродукцији, што је од нарочитог значаја за демографска кретања, па се бомбардовање 1999. године доводи у везу са пројектом контролисаног пражњења становништва.
Промене у саставу ваздуха, воде и тла представљају покретаче различитих видова обољења која угрожавају читав живи свет. Плесни су врло раширене у природи и процењено је да постоји 50.000 врста, од којих око 220 производе микотоксине. Преко 20 врста синтетишу два и више микотоксина истовремено… Имају невероватну способност разједања здравог организма, а процеси претварања нормалне у малигну ћелију веома су различити, сложени и брзи. Стога је број оболелих од рака на Косову и Метохији драстично повећан. Према званичним подацима број оболелих је двеста пута већи него пре рата.

Жута река на зеленој линији

У Младенову поред Бачке Паланке тровачница ради пуном паром. Овде се налази највећа фабрика за рециклажу пластике симболичног назива „Grin tek – зелена технологија“. И још се хвале подухватима. Прошле године су 60 милиона пластичних боца претворили у репроматеријал за одећу, постељину, намештај. Вишеструка корист рекло би се, али…

Фамозна „жута кућа“ је као што се види на нашим фотографијама еколошка бомба смештена поред црпне станице за пијаћу воду која је однедавно обогаћена отровним арсеном. Становништво је због тога принуђено да се снабдева из цистерни, док се стока и њиве и даље напајају неупотребљивом водом.

Овакве слике су нажалост честа појава у целој Србији, Младенова има на сваком кораку. Да би се избавили из еколошке катастрофе послали су следећу поруку: Пријатно, можда ће јутарња чаша млека или говеђи одрезак боље лећи са укусом арсена!

*****

Дакле, да… искључите телевизор, укључите мозак и ступите у самоорганизујућу акцију, на микро и макро плану, у супротном потроваће нас ко пацове са храном пуном пестицида, хербицида, адитива и разних других опасних токсичних материја. На микро плану организујте се да на својим плацевима у природи, ако их имате, гајите искључиво органску храну без икаквих хемикалија, антибиотика, пестицида и свих тих токсичних чуда.

Једна од веома добрих и добитних варијаната је и акција оснивања еко-комуна, еко-заједница и еко-села, ионако су нам села опустошена и празна, а заједно смо јачи. Тако ћете живети са природом, јести здраву храну, а ви и ваша деца бићете здрави. Природа на тим локацијама ће бити очувана и сачувана за нас и наша будућа поколења, што је најбитнија ствар. Неки појединци су почели да делују на том плану и реализовали су ту природњачку идеју, овде имате први пример тога, а овде други.

На макро плану требамо се у оквиру наше Србијице одупрети ГМО храни и погубном пројекту који се зове Codexc Alimentarius, који је отворено позицониран за таманисањеu људи, јер смо за господаре света само:

„бескорисна маса која само ждере“.

О томе сам прикупио неке матерјале, но треба ми још пар неких других и кад то прикупим, објавићи нови чланак о ГМО храни и о Codexu Alimentariusu. До тада можете погледати овај прилог који сам припремио: „Погубниi Codex Alimentarius (преведено)„. Други га је превео и у 6 дела поставио на Ју Тубе, ја сам га само спојио у један део, у једну целину и поставио на Viddler видео сервису. Други прилог је исти тај прилог у скраћеној верзији, али синхронизован на сррском: „Codex Alimentarius стиже у Србији (Звучна синхронизација)„. То су урадили неки други људи. Биће и овога матерјала: „Храна (ђубре) које једемо„. Поред тога, још једном прочитајте прилог о Генетски Модификованој Храни којег сам припремио раније.

%d bloggers like this: