Помоћ за породицу Костић


Један читалац мог блога, Душан Костић, који са мајком живи у селу Нови Козјак, замолио ме да на свом блогу објавим апел да им се помогне, јер су у врло тешкој здравственој и матерјалној ситуацији. Душан због болести не ради, док Душанова мајка има малу пензију. Ево како је Душан саставио свој апел за помоћ.

Молим помоћ

Молим за помоћ за моју мајку и мене јер се налазимо тешкој здравственој а и материјалној ситуацији коју још више погоршава наше веома угрожено здравствено стање. Моја мајка има 70година и срчани је болесник, а 2014-те год. имала је оперативни захват на срцу, тако да она није у могућности за било какво привређивање, додавање икаквог материјалног дохотка. Ја са 51. годином би могао да радим да сам здрав, али је моје стање тако тешко, јер се већ дужи период од краја 2014. па до данас, налазим у тешком психичком и нервном стању, да сам у неким моментима очекивао и оно најгоре, али бар сам могао да се крећем, около куће или одем мало даље од куће, ако сам тад био у стању, колико толико нормално исхрањујем и колико толико некако комуницирам са људима, а сада негде око месец и више дана, не могу ни то да чиним. Крећем се само по кући, једва изилазим напољу, моја прехрана је сведена на сок од помаранџе и мандарине, и по мало меда, јер друго не могу ништа да узимам, са људима не могу да комуницирам, то јест једва са понеким, узимам лекове за ту моју нервну и психичку слабост.

Дакле, не да не могу да радим било, шта него је у питању и сам мој живот. Од институција немамо помоћи, јер немамо право ни на какву помоћ, због пензије моје мајке која по њиховим правилима не дозвољава икакву помоћ, а која у стварности је толико слаба да ево од 2014. од кад не могу да радим због болести, једва крај са крајем састављамо, али ових два три месеца је наша ситуација и здравствена и материјална, нарочито погоршана, нарочито моја здравствена.

Због мале пензије моје мајке која се брзо троши на храну коју уписујемо у продавници, воду, струју, телефон и на остале комуналије, питање је новчаних средстава за куповину огрева, бар два или три метра дрва, да бисмо издржали хладне дане до априла или маја, кад би отоплило и не би требало да се ложи или врло мало.

Питање је новца за и моје и њене лекове и лечење, и нешто средстава за пар одеће за мене, али које није толико битно колико предходне две ствари. Иначе налазимо се у Новом Козјаку у јужном Банату, у општини Алибунар, у трошној и старој кући са старим шпоретом и осталим старим стварима, у којој се смрзавамо више но што се грејемо. У селу немамо ни од кога помоћ, нити можемо даје очекујемо, јер ми смо досељени у то село 2009-те из јужне Србије, и нисмо баш по вољи људима овде што вероватно има политичку основу, али је можда боље да не говорим о понашању људи према нама овде у селу, већ да кажем да се налазимо у тешком стању, због чега ја и молим људе до којих буде допрела ова моја молба, за помоћ, да помогну колико ко може да би преживели некако наредна два-три месеца и можда се за то време поправи моје здравствено стање.

За Небојшу знам неких пет шест година а и његову, нажалост такође немилу и тешку ситуацију о којој је писао на страницама иначе лепе и добре блог стране и и на којој је такође тражио помоћ у својој тешкој ситуацији, и људи су му како је ко могао помагали, да у кризама и тешком стању издржи и преживи, па у надању да ће се такође наћи људи да помогну и у нашој тешкој ситуацији, где није у питању само наше здравствено стање, већ је и питање животне опасности, замолио Небојшу да објави ову моју молбу и приказ мајчине и моје невоље и несреће, и позовем људе који посећују његове блог странице, за помоћ мојој мајци и мени.

Зато молим још једном све људе који ово буду читали, да се одазову мојој молби за помоћ, и помогну према својим могућностима. У надању да ће се ипак наћи људи који ће се одазвати молби и помоћи ја све поздрављам, и Бог да нас све заштити и помогне. Сада ћу да оставим своје податке да би људи, ко хоће и може, помогли колико могу и унапред захваљујем свима који се одазову мојој молби, а и Небојши такође хвала.

Помоћ можете да шаљете директно преко поште на моје и мајчино име и наведену адресу, или ако неко хоће да дође до нас и донесе директно неку помоћ, може то да учини на ову адресу уз договор путем телефона, који ћу да поставим овде. Такође дајем и број девизног рачуна у Societe Generale банци, који је пре неког времена отворила моја мајка, у покушају да и на тај начин нађемо помоћ.

Још једном хвала свима за сваку помоћ.

Име и презиме моје мајке: Радмила Костић
Моје име и презиме: Душан Костић
Улица и број: Светог Саве 46
Место становања: Нови Козјак
Број поште: 26353
Телефон: 013 648 158

Број девизног рачуна моје мајке у Societe Generale Banka

32A: value date,currency,amount EUR
57A: beneficiary“s bank

Societe Generale Banka Srbija
AD Beograd Belgrade,Serbia
SWIFT Address SOGYRSBG

59: beneficiary

IBAN:RS35 2750 0112 0726
9884 08
RADMILA KOSTIC
SVETOG SAVE 46
26353 NOVI KOZJAK
SERBIA
54A: correspondent bank in EUR

SOCIETE GENERALE PARIS
SWIFT Address: SOGEFRPP
or DEUTCHE BANK AG
FRANKFURT SWIFT Address:
DEUTDEFF

Драган Радовић: Председнику Републике Србије


Аутор: Драган Радовић, економиста

Поштовани,

Обраћам Вам се поводом изјаве коју сте дали дневним листовима:

Војска је стуб свих политика, не безбедности, већ и економске политике и не могу се на њој преламати мере којима би се доказало да може довољно да се уштеди.

Пуних пет ипо година доказујем да НОВЦА ЗА БУЏЕТ ИМА НА СВАКОМ КОРАКУ, САМО ГА ТРЕБА НАПЛАТИТИ!!!
Много писама до сада сам упутио Вама, председнику Владе, министру финансија, Пореској управи Србије, нико до сада нити једном није одговорио: тема је увек била СИВА ЕКОНОМИЈА И УТАЈЕ ПОРЕЗА!

Зашто никога у држави не занима како да се спречи криминал у коме највише учествују запослени у државним службама?

Државни службеници не желе да спрече:

  1. шверц робе на Царини при чему непримећено прође 4 млрд. евра робе, утаја само на ПДВ-у настаје у висини од 600 милиона евра на годишњем нивоу,
  2. прањем изношење новца из Србије, од 5. октобра до данас изнето је тешким криминалним радњама 55 млрд. УС $, НБС тачно зна по имену и презимену, по називу фирме, ко је изнео новац,
  3. милијарду евра на црно се пласира акцизна роба, највише из домаћих фирми у рукама страних инвеститора при чему само на акцизама и ПДВ-у настаје утаја од 400 милиона евра (200 милиона кутија цигарета годишња продаја на црно, 183 милиона литара горива, 8 хиљада тона кафе, 180 милиона литара пива, 50 милиона литара жестоких алкохолних пића, 75 мил.литара вина),
  4. невероватно је да 20 хиљада шлепера са брашном на црно нико не примети сваке године, како из легално откупљене пшенице брашно од 270 млинара стигне до 6200 пекара (нису сви млинари у криминалу, не купују све пекаре брашно на црно),
  5. крађе струје у 2015.г. по званично објављеним подацима у ЕПС-у достигле су четвртину целокупне производње, чак 50 % су повећане у односу на 2014.г. Да је та количина струје продата у било коју земљу ЕУ буџет би био пунији за 1,3 млрд. евра !!! Зашто нико не жели експресно спречавање нестанка сваког kWh, већ постоји техничко решење које то омогућава, јединствени производ у свету настао као плод домаће памети!
  6. И још много тога где на годишњем нивоу свеукупно утаје пореза достижу 4 млрд. евра (свима је достављен материјал УТАЈЕ ПО БРАНШАМА), промет робе и услуга које НИКО У ДРЖАВНИМ СЛУЖБАМА НЕ ПРИМЕТИ достигао је 10 млрд. евра!!!

За спречавање свих наведених криминалних радњи постоји програм (БОРБА ПРОТИВ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ У ЧЕТИРИ ФАЗЕ) који гарантује у првој години наплату од једне милијарде евра, до краја друге године 3 млрд. евра и снижавање СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ на само 10%, на нижи ниво од европског просека 12 до 15%.

НА ЖАЛОСТ СВИХ ГРАЂАНА СРБИЈЕ, овај програм нико у Влади не жели, зашто и сам се питам пуних пет ипо година!

Криминализовани део бирократије и поједини политичари не желе да се спречи сива економија, највећу корист из свега имају заштићени бизнисмени (у народу названи тајкуни).
Молим да се ангажујете у спречавању свих горе наведених криминалних радњи.
Све изнето до сада сам много пута написао и објавио, испричао на многим локалним радио и ТВ станицама. Приступ РТС-у ми није дозвољен, народ Србије би морао да зна за све наведене криминалне радње и недостатак жеље да се исте спрече.

Писмо ће бити објављено.
у Београду, 28.11.2016. Драган Радовић

Зоран Тасић, ревизор и судски вештак: Пет начина како банке, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане и привреднике путем узимања кредита!


Поред Драгана Радовића економисте, код нас постоји још један истински стручњак и експерт за разоткривање организоване пљачке, где је је један од учесника (најбитнији) и држава (њени високи чиновници), овога пута у банкарству и банкарском пословању приликом узимања кредита, то је Зоран Тасић. Зоран Тасић је дипломирани економиста, овлашћен је рачуновођа што му омогућује да потписује завршне рачуне, да буде шеф рачуноводства. Такође, Зоран Тасић има дипломе које му омогућују да буде: судски вештак, ревизор и ризик менаџер.

Зоран Тасић - Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Зоран Тасић – Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Нешто Ново – Зоран Тасић – 18.02.21016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одмах да напоменем врло важну ствар да је у овом прилогу: „Нешто Ново – Зоран Тасић“, Зоран Тасић рекао да су покушана 2 атентата на њега, да га убију, и то баш у периоду када је добио правоснажну пресуду (укупно их има 2) у привредном суду у Београду, где је закон стао на страни оштећеног клијента, јер је банка код које је узео кредит прекршила постојеће облигационе законе, који су доле побројани у 5 ставки.

Како прича Зоран, први покушај атентата је био када су га накачили на струју, а други када су њему и његовом адвокату 3 дана експлодирале гуме на аутомобилима, и то после победничке пресуде на суду, па се тиме желело да се спречи Зоран да о тим пресудама уопште и прича, да је оштећени клијент добио банку на суду. Но, Зоран храбро наставља своју борбу, међутим, не може један човек сам да се бори против пљачкашког система, Зорану је и те како потребна помоћ патриотске сцене, ако то у Србији уопште и постоји, врло мало од тога има, поготову у парламенту, јер све је роб до роба. Вербална подршка није никаква подршка, потребна је организована акција оно мало патриота што је остало, а и оштећених узимаоца крдита, ваљда желе да им се врати онај део новца који је противзаконито опљачкан од њих.

А сад хајде да кратко и прецизно погледамо који су најглавнији упечатљиви показатељи где банке крше законе током отплаћивања кредита грађана, а после ће по свакој тачки бити додатна појашњења.

Пет начина како банке путем кредита, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане, привреднике и државу Србију:

  1. Незаконито је кредит добијен као кеш у динарима везати валутном клаузулом за евре, швајцарце, а то банке код нас раде,
  2. Незаконито је обрачунавање законске затезне камате пре крајњег рока доспећа кредита, а то банке код нас раде,
  3. Незаконита је наплата разних накнада на кредит, а то банке код нас раде,
  4. Незаконита је наплата разних провизија на кредит, а то банке код нас раде,
  5. Незаконито је самовољно повећавање камате, а то банке код нас раде.

Како банке пљачкају грађане Србије – 02.12.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче тачке 1. која говори о томе да је незаконито валутном клаузулом везивати добијен кредит у динарама, суштина је у следећем …

Банке, да би превара успела, користе велико незнање масе људи, па тако приликом додељивања кредита користе двоструке аршине. Наиме, банке неки уговор о кредиту, када га именују, одобравају и у динарима и у некој страној валути (обично код нас ради се о еврима и швајцарским францима), а исплаћују га кориснику као кеш у динарима. Ово је по закону о рачуноводству и ревизији противзаконито, јер не може се један кредит истовремено везивати и за динаре и за девизе валутном клаузулом, дакле да буде двосмислен, већ мора бити јасан и једносмислен, или ће се везивати и односити само на динаре, или само у некој страној валути, рецимо евре. Па с тога, ако кредит добијеш у динарима, што се каже „кеш“ – на руке, има се вратити такође у динарима.

Међутим, банкари кршећи закон везују тај динарски кредит за рецимо евре, да би обрачунавали курсну разлику целим током времена док ви исплаћујете тај кредит, у односу на дан када сте уговор о кредиту закључили, па вам тако зарачунавају и курсне разлике те стране валуте према динару, које вам НЕЗАКОНИТО накалеме на рате које отплаћујете, и тако се одвија та пљачка, користећи незакониту двосмисленост у уговору!

Пример …

Рецимо, када сте добили кредит (рецимо 1 милион динара) тада је 1. евро вредео 100 динра, а ви треба тај крдит по уговору да вратите рецимо за 2 године. Но, током тих 2. године курс евра у односу на динар расте, па он достиже цифту: 103, 105, 110, итд … и банкари вам зарачунавају ту курсну разлику у односу на вредност евра према динару која је била на дан закључивања уговора

То је незаконито!
То је пљачка!

Све је то супротно и члану 394 о облигационим односима, који говори о монетарном номинализму, што значи, ако кредит добијете у динарима, у динарима га и исплаћујете, и сва везивања иду за динаре, никакве евре, швајцарце!

Када говоримо о тачки 2. која се односи на плаћање законске затезне камате, ту је ситуација врло јасна, та затезна законска камата наплаћује се тек када дође крајњи рок доспећа отплате кредита, не пре, не док тај рок траје, док је у току отплата кредита, а још није дошао крајњи дан доспећа кредита. Све што вам банка пре тог рока наплати на име затезне камате противзаконито је, то је пљачка! Рецимо, ви сте узели кредит од милион динара 05.05.2014. године, а рок доспећа кад треба да отплатите све камате и главницу је 05.05.2016., дакле 2 године је рок, а то све значи да се законска затезна камата наплаћује тек на дан доспећа отплате целог кредита, под условом да га нисте отплатили, а то је 05.05.2016., не пре тог датума, у противном то је пљачка, а то банке и раде, пљачкају грађане!

Како Зоран прича, обично се у првим ратама отплаћује само камата, а тек касније на ред долази главница, па се рецимо дешава да у 2. или 3. рати ви отплатите камату која вам долази тек у 15. или 16. рати, тако да ако банка у било ком периоду, пре крајњег рока отплате кредита, изврши пресек стања, и зарачуна вам неку своју затезну камату, то значи да вам зарачунава затезну камату на камату коју сте ви већ платили.

Пре свега, ово треба знати, затезна камата је КАЗНА, КАЗНА која се извршава на име неиспалћивања у отплати кредита на крајњи рок доспећа отплате. Та затезна камата се зове „ЗАКОНСКА ЗАТЕЗНА КАМАТА“, а не „затезна камата“, и она износи око 18%. Међутим, банке не обрачунавају ту законску затезну камату, већ неку своју затезну камату, и код нас она је већа него што то закон прописује, дакле 18%, код наших банака је 25%, 26% па чак и 40% по кредиту како говори Зоран, тако да су банке веће крвопије него зеленаши…!

Ако је законска затезна камата КАЗНА и износи 18%, како то да је каматна стопа наших банака, у којој банка изражава своју добит и зараду (маржа), већа од казнене законске затезне камате, јер, како Зоран говори, каматна стопа код нас је 22%, 23%?!!

Србија је изгледа рај за бруталне банкарске пљачкаше, а наиван и осиромашен народ, жељан пара, ухваћен је у дужничко ропство.

Још бруталнија од банка је држава, њени високи чиновници и службеници, која треба да спречава овакве банкарске пљачке, а судство и тужилаштво да хитро реагује, да кажњава банке које пљачкају народ, јер банке, без прећутне или изричите сагласности високих државних чиновника и службеника, не би смеле да пљачкају грађане и привреду Србије, разна правна лица која узимају кредите код банкарских крвопија у Србији!

Каматна сопа Централне банке Европске Уније је 1,24% годишње, а код нас иде од 22%, 23% до 25%. Да би оправдале и набиле такву пљачкашку камату, банке користе квалификацију наше земље да има велики ризик, да је Србија земља високог ризика, а најглавније је то, да Србија још законским прописима није одредила до ког нивоа, и колико треба да износи каматна стопа за издавање кредита.

Под тачком 3. и 4. на ред да се објасни долази незаконито наплаћивање разних провизија и накнада на кредит: накнада ова, накнада она, накнада на пуштен кедит, накнада за обраду кредита,… итд …

Да би се то схватило, треба знати основна законска и банкарска правила шта је камата, шта она садржи. Да би се то још лакше схватило, камата је исто што и зарада путем маржи у трговинама, која рецимо може да буде 20% – 30%. Дакле, зарада банке путем камате, је пластично речено маржа којој банци обезбеђује зараду на додељен кредит, тако да се у камату по правилима струке и банкарског знања, зарачунава све што спада у камату, односнуо зараду, а то су разне накнаде и провизије, цена капитала, трошкови радне снаге и сл., тако да су у нашем случају, накнаде и провизије већ садржане у камати на одређен кредит, која је рецимо 20%, па тако када вам банке ДОДАТНО наплаћују разне накнаде и провизије изван камате коју су вам прописали, то је незаконито, то је пљачка! То значи да вам банкее 2 пута наплаћују те провизије и накнаде.

Законски речено, све то је супротно члану 1065 облигационих односа, који је опште важећи и ОБАВЕЗУЈУЋИ закон за све учеснике у привредном животу нашег друштва, који каже да банка има права да наплати само главницу и камату на кредит, само оно што је садржано у камати, када се говори само о камати, не преко тога!

Под тачком 5. је незаконито и самовољно повећавање камате током отплаћивања кредита. Без обзира што је неко потписао уговор о кредиту и сагласио се са тиме што пише у уговору (из незнања да је то противзаконито), да банка може самовољно и произвољно да повећава камату током отплате кредита, а у складу са пословањем банке, како се обично наводи у кредитном уговору, то не значи да сте безакоњу и пљачки дали легитимитет, не! Другим речима, без обзира што сте потписали да банка може самовољно да вам повећава каматну стопу током отплате кредита, у складу са својим пословањем, то не може да буде изговор банке за пљачку: „па ви сте то потписали“, јер банка је дужна да своје законске нормативе приликом склапања уговора о кредиту, усклади са тренутно важећим прописима и законима, а у нашем случају то би био закон о облигационим односима, који је обавезујући за све учеснике у привредном и финансијском послоавње једног друштва.

Кредит је имовина, и чим ви узмете кредит, то је ваша имовина, и када је говорио о привредном животу поводом тога, Зоран је дао пример како то ради „нецивилизован“ арапски свет, у односу на „цивилизовани“ запад, јер у арапским државам ако банка оформи камату на неки кредит, том „срећнику“ по њиховом закону следи смртна казна. Међутим, и кредитори имају вајду од кредита, нису арапски банкари будале. Рецимо, када у арапским државама неки појединац узме кредит да би реализовао свој посао, банка му не наплаћује камату на кредит, већ се уговором, ради своје зараде, уграђује у профит клијента коме даје кредит да одради неки посао, и тек кад кредитом клијент оствари свој профит неким својим послом, тек тада банци враћа само главницу, док банка која му је дала кредит има 20% од тог профита, али му на кредит не наплаћује камату на главницу док тај привредник врши своју привредну делатност ради остваривања своје зараде, јер би му узимала тако његову имовину (финансијску) с којом треба да ради, његов капитал, и тако би га банка спречавала да заради.

У Србији се дешава све супротно, „смртну казну“ потписује неки привредник чим узме кредит од банке, јер како ћеш неким бизнисом да обрнеш паре које си добио на кредит, и створиш профит, када ти банке путем крвопијских камата отимају паре пре него што зарадиш својим бизнисом, и спречавају те да тако започет посао и завршиш, јер како да га завршиш кад ти непрекидно узимају камату, разне накнаде, провизије, тако ћеш само осиромашити и пропасти.

Голи Живот – Зоран Тасић – (ТВ Happy 2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде је Зоран Тасић гостовао код  чувеног „(И) Ја имам таленат (Миломир Марић), и претежно је причао о времену с почетка 90-их и објашњавао је пирамидалне пљачке Дафинине банке, а једним делом дотакао се и горе поменутих незаконитих ствари око додељивања кредита од стране наших банкстера.

У једном од идућих чланака, још једном ћу писати о врсном и истинском зналцу финансија, банкарских послова, банкарству и адекватним законима који произилазе из тога, о Зорану Тасићу, јер имао је 2 исцрпна и детаљна интервјуа око пљачке грађана од стране банака путем кредита. Једно гостоавње је било на интернет радију „Снага Народа“, а друго на интернет радију „2М“.

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 01.06.2016.


Милан Миленковић и Драган Радовић

Милан Миленковић и Драган Радовић

Данашње гостовање економисте Драгана Радовића у емисији „Гнев Србије„, коју води и уређује Милан Миленковић на интернет радију „Снага Народа„, по први пут је попримило видео издање, јер су снагаши од скора увели и видео стрим, тако да своја видео издања објављују на сајту: http://livestream.com/ , а Драганову емисију скинуо сам са овог линка».

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 01.06.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Шта рећи више, него да се налазимо у катастрофалној ситуацији, јер све што је неколико година уназад Драган причао гостујући на радију Снага Народа и другим мањим ТВ станицама, да ће да се деси ако се ситуација не поправи, дешава се, а то је да се Србија смишљено, немилосрдно и брутално уништава у сваком смислу: у економском, привредном, финансијском, а генератор свега тога, није тзв. „сива економија“ по пијачним картонским тезгама, која је око 5% од главног и јединог кључног криминала, а то је Политичко Бирократски Криминал, којег спроводи и контролише Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) која у органима власти влада Србијом! То је једини и кључни криминал који попут рака уништава здраво ткиво Србије, и ако се ми као народ не супротставимо свему томе, уз помоћ правих зналаац попут Драгана Радовића, бићемо потопљени и уништени! Бићемо збрисани, јер све ће бити ствар времена, ако не пружимо активан отпор, гунђање нам неће помоћи, неко ће пропасти пре, неко после, свако ће доћи на ред, ту неће бити промашаја.

Једино што даје шансу да се катастрофални сценарио не деси Србији, је отпор, активан отпор удружених здравих снага народа, и оно мало здравог интелектуалног ткива које се није продало пљачкашким властодршцима, властодршцима који паразитирају на народу, богатећи се све више и више, док народ све дубље и дубље тоне у беду и сиромаштво.

Драган Радовић: Шарена лажа за наивни свет


Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић, у Београду, 26.05.2016.

Многи дневни листови су објавили врло звучну вест:

„ПРИВРЕДА ОСТВАРИЛА ДОБИТ У 2015. ГОДИНИ

e-pribreda_620x0

Према извештају АПР-а српска привреда је у 2015. години забележила добит од 143,8 милијарде динара, а привредна друштва су први пут од 2009. године имала и раст запослених“

За разлику од 2014.г. када је привреда забележила губитак од 131,8 млрд. динара, можемо да будемо пресрећни, побољшање резултата у односу на претходну годину је читавих 275,6 млрд.дин. (131,8+143,8) – грађани можда и не осећају нагли опоравак привреде, ипак „не смемо веровати својим очима“!

Како ће се постигнути резултат рефлектовати на буџетске приходе, колико ће пореза на добит бити више наплаћено? Простом рачуницом, добит множењем са 15%, колико износи стопа пореза, добијамо веће приходе у износу од 21,57 млрд.динара што по средњем курсу данас износи 175,33 милиона еура!

ФАНТАСТИЧНО!!! Повећањем прихода стварају се услови да Влада уради много тога. У земљи где шкрипи на сваком кораку, није лако одлучити се где потрошити новац. Да могу утицати, на првом месту бих вратио просвети одузети део зараде, на годишњем нивоу то би износило 60 милиона евра.

Остаје још 115 милиона еура. Коме поделити ова средства? Ако исплатимо просветним радницима, по логици, морали бисмо вратити зараде и здравственим радницима. Остају ускраћени пензионери, најугроженији део популације. Ако бисмо тих 115 милиона усмерили пензионерима, да им вратимо бар половину новца од одузетих стечених права, дошло би до побуне у здравству.
Ух, заборависмо војску и полицију! И њима треба вратити зараде на ниво пре смањења.

Проблем без проблема! А новца нема довољно за све. Можда је боље било да привреда није била у плусу, не би морали да размишљамо о повећању зарада, већ су се сви навикли на мања примања.

За Владу је то најбоље решење: нема повећања примања! Ако неко буде и тражио, прискочиће разни експерти, они који су још пре годину ипо дана тражили смањење зарада за читавих 30%, повећање ПДВ-а за четири посто, повећање цене струје за 20% (чланови Фискалног савета, Милојко Арсић и ФРЕН, Милица Бисић, проф. Даница Поповић, као и многи други, случајно са платног списка државе).

Остаје отворено питање: ГДЕ ПОТРОШИТИ ДОДАТНЕ ПРИХОДЕ?

НИГДЕ!!! Додатних прихода неће ни бити!
Како је то могуће?

Ово је још једна превара, врло наивна, многих заштићених бизнисмена и већине страних инвеститора који послују у Србији. Оштећена је увек Србија и сви грађани, као и овог пута.

Табела 1. Нето добит по годинама.
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.
-1,09 млрд -984.8 мил + 629 мил -777.8 мил -273,3 мил. -1,1 млрд. +1,2 млрд.

У последњих седам година, привреда је пет пословала са губитком, само две године биле су у плусу. Приликом обрачуна основице за плаћање пореза, процедура је следећа:
1. утврди се добит из претходне године,
2. добит из тачке један умањи се за губитак из ранијих година, при чему добијемо нову основицу.

У пет „лоших“ година од 2009.г. остварен је губитак од 4,23 млрд.евра, добит је остварена само у две године и износи 1,83 млрд. евра. Добит је премала да покрије губитак из ранијих година !!!
Недвосмислени закључак је да веће наплате пореза на добит у 2016.г. у односу на 2015.г. неће ни бити!

„Џабе смо кречили“!

Шта је по среди, каква је ово игра бројкама?

Привредници су се извештили, како страни инвеститори, тако и домаћи бизнисмени – користе слабост „шљива“ (банана) државе!

Категорија ДОБИТ приказана у завршном рачуну је позиција изузетно ретко контролисана од стране службеника Пореске управе Србије, у многим фирмама никада дужи низ година. Због тога је ова категорија најподложнија „штимању“, скоро да и не постоји ризик да привредник буде откривен у тој радњи.

Како то изгледа на „терену“, у подацима приказаним у завршном рачуну?

Фирма X у првој години пословања у Србији приказала је губитак од 13 млрд. динара. У другој, трећој и четвртој, иста фирма је приказивала добит збирно седам млрд. динара. Приказана добит је коришћена за покривање губитка из ранијих година, опорезиве основице нема, тако да је порез на добит био нула динара. Иста фирма ће намерно у наредне две до три године приказати плус, све укупно до висине губитка од 13 млрд.дин. Када буде скоро покрила губитак, у првој наредној години ће поново направити губитак од више милијарди динара како би поновила исти сценарио у наредних неколико година – Фирма X таквим начином рада никада неће платити нити један динар пореза на добит у Србији.

Тај сценарио је примењен у приказаним резултатима за пословну 2015.г.
Неће бити нити једног динара додатних пореских прихода због позитивног пословања наше привреде у 2015.г.!
Просветни и здравствени радници, пензионери, припадници војске и полиције могу одахнути, неће бити никаквог повећања примања.

Зато ћемо поново слушати експерте са платног списка државе, већ поменуте на почетку текста, са истим захтевима као и пре годину и по дана: општу стопу ПДВ-а треба повећати на 24%, плате и пензије треба додатно смањити најмање за 10% и обухватити све категорије, цена струје и даље није економска, треба је повећати за 20% (обећано, можда и потписано, ММФ-у), порез на добит повећати, порез на имовину повећати, продужити старосну границу за одлазак у пенизију на 67 година. И ко зна шта још…

ГРЧКИ СЦЕНАРИО се несметано одвија.

Повратак Лабуса: „убица“ се враћа на место злочина!


Аутор Драган Радовић, у Београду, 29.04.2016.

Мирољуб Лабус, идеолог уништавања банкарског сектора у Србији, враћа се поново на сцену по налогу Светске банке са задатком „да уради дубинску анализу Министарства финансија и његових управа“. Можда не знамо тачно шта добијени задатак значи, нагађамо да Лабус није довољно завршио уништавање српске економије на почетку 21. века, треба да истражи „критичне тачке“ и да доврши све започето.

Угледни економски консултант Милан Ковачевић, у изјави за Вести онлине», сматра да је ово добра вест и да јавност треба да добије на увид анализе које ће урадити Мирољуб Лабус зато што су, наше финансије у катастрофалном стању, лоше организоване, што се највише види у Пореској управи у којој влада потпуни хаос.

Баш тако!
Питамо се ко је одговоран за тренутно стање, које је врло прецизно описао Милан Ковачевић.
Управо Мирољуб Лабус!

Оно што је започео, долази да заврши, да угаси светло.

Мирољуб Лабус – Оно што је започео, долази да заврши, па да угаси светло.

После уништења банкарског сектора, уважени професор са правног факултета, је са својим штићеницима Динкићем и Милицом Бисић, наставио да ради „по задатку“, највише на урушавању пореског система и Пореске управе Србије. Не знамо како и зашто, по добијању власти 2012.г. нова коалиција СНС-СПС, иако није имала разлога, за трећег члана узела је Уједињене регионе Србије, још мање разлога било је да УРС-у припадне сектор финансија. Нови министар био је Млађан Динкић, а главни „реформатор“ пореског система Милица Бисић (највећи мрзитељ српских малих привредника и предузетника). И тада креће суноврат српских финансија, баш онако како је и описао Милан Ковачевић у својој изјави.

Да подсетимо шта су то ученици г. Лабуса урадили: повећали порез на добит са 10 на 15%, стопу ПДВ-а са 18 на 20%, порез на дивидене са 10 на 20%, касније нижу стопу са 8 на 10%, обећали нулту толеранцију сиве економије – у пракси све супротно урадили (заштитили велике неплатише и тајкуне, мале привреднике и предузетнике су блокирали за све неизмирене обавезе, често погрешне) што је довело до најмање наплате пореских прихода у периоду од 5. октобра. Буџет је био пред колапсом који је само одложен додатним задуживање од преко 9 милијарди евра, за само четири године владавине највећег економског реформатора, до сада незабележеног у историји нове ере. Тренд задуживања се наставља. Да поновимо, Светска банка је доделика задатак Мирољубу Лабусу да оцени катастрофално стање финансија у Србији ! (стање које су направили његови штићеници).

Каква год да буде анализа и закључци, сигурни смо да ће после тога Србија: још више узимати стране кредите, повећати порез на потрошњу (ПДВ), смањити пензије и плате јавном сектору, повећати цену струје, јавна предузећа дати у ЈПП (јавно приватно партнерство), Пореска управа Србије ће бити у још већем хаосу (са намером направљеном), ићи ће се на даљу продају свих предузећа у реструктурирању, Телекома, Аеродрома и ЕПС-а (као круне свега).

Спаса нам нема, тонемо брзином светлости!

Да ли ће Србија доживети потпуни економски и финансијски фатални слом?


У ова два ТВ гостовања, Драган Радовић, економиста и стручњак за сиву економију и порезе, говори нам на врло јасан и убедљив начин како нас пљачкају најутицајнији државни чиновници на власти, кроз институције система, са својим „оперативним“ тимом у виду једног дела криминализоване бирократије. Ту се свако омрси колико треба. Наравно, Драган Радовић даје и решење, програм за економски спас и препород Србије, где би се сива економија (високог ранга) сузбила за само годину дана. То је кључ успеха.

Има ту једне битне ствари, а Драган је потенцира, а то је кад сви привредници, и приватне и државне фирме, плаћају порезе и послују 100% легално, тада сви имају пара, и народ и људи на власти, и државни чиновници, и јавни сектор итд… јер је тада буџет пун ко брод, из реалних извора!

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: "Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета..."

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…

Зато запад и опстаје економски говори Драган, јер тамо сви плаћају порезе и платни промет се одвија у оквиру њихових земаља и њихових територија, они не износе новац изван ПЛАТНОГ ПРОМЕТА своје земље, попут наших „бизнисмена“ и државе». Не, све паре круже у њиховим државама. А и познато је, да се на западу и привредници и обичан човек највише плаше утаје пореза, јер тамо су казне астрономске за тако нешто, због тога је тамо око утаје пореза присутан страх од утаје пореза, јер су пре свега контроле привредника ригорозне, док у Србији готово и да нема никакве контроле привредника, осим симболичне да би статистичари имали шта да раде.

„Наша прича о економији“ – Гост Драган Радовић економиста – 15.01.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:48:

„Поштовани гледаоци добро вече. Сивом економијом у Србији се баве најбогатији људи. Држава би ако крене у одлучну борбу против ње, годишње могла да врати у буџет утајених 3 милијарде евра, порука је вечерашњег госта „Наше приче“ о економији. У питању је господин Драган Радовић економиста, директор и власник књиговодствене агенције „Кватро“ из Београда са дугогодишњим искуством…. Којих је то 20-ак бранши у којима се кроз сиву економију годишње губе десетине, па и стотине милиона евра. Зашто имамо заблуду да сиву економију представљају људи који стоје за картонским кутијама на улицама … Али, с обзиром да вас доживљавају као специјалисту за сиву економију, ја бих да нам то ипак буде основна тема којом ћемо се вечерас бавити, ако се слажете?

Драган Радовић:
„Слажем се. Да кренемо прво од тих 3 милијарде евра. Пазите, 3 милијарде евра су огромна средства која се утаје годишње. И, сад, многи кажу: „То није тачно, нема тога“. А прво да појаснимо шта је сива економија. Ви сте баш рекли праву дефиницију. Значи, сива економија у Србији уопште није онај социјални вентил, да они који су остали без посла, да се запосле, односно да раде без пријаве, да раде на црно. И, што је најгоре, када причамо о тој материји, одмах сви приказују уличне картонске тезге и пијачне тезге, и испада да је у Србији једина сива економија на пијацама. Значи, то је перфидна превара, да не кажем перфидна лаж, касније ћемо доћи до тога ко је уопште пласирао, са намером ту дефиницију сиве економије. Јер, ако кажемо да се ван легалних токова окреће преко 10 милијарди евра промета робе и услуге. Па да ли најсирмашнији људи на пијаци баратају са робом и услугама које вреде 10 милијарди евра?!

Наравно да не!

Ако кажемо да су утаје преко 3 милијарде евра, па опет, да ли ти најсиромашнији…?
Па они да имају 3 милијарде евра, сигурно не би били најсиромашнији, него би били изузетно богати.

Е, сада, да видимо где се налазе 3 милијарде евра. Највеће утаје су на порезе и доприносе на раду. У Србији имамо 700 000 радника на црно. И, буџет, на годишњем нивоу, губи 1,5 милијарди пореза и доприноса.

Па зашто нам је здравство на последњем месту у Европи?
Зашто је ПИО фонд празан?

Зашто се пензије смањују?
Зато што имамо 700 000 радника на црно!

Други вид утаја, је утаја промета робе и услуга. Само на ПДВ-у се утаји преко 1 милијарде евра пореза! Како је то могуће?! Како је могуће да се у Србији продаје 10 милијарди евра робе и услуга, а да то нико не примети (мисли се да нико не примети толику огромну утају пореза због трговине на црно, на високом нивоу)?!
Па, то није могуће…“

О аутобуском превозу путника и нелегалном пословању легалних фирми за превоз путника.

Драган Радовић 00:06:35:
„Ја имам, рецимо, најупечатљивије истраживање у аутобуском превозу путника. Једна екипа људи је, стручњака, је анализирала ту браншу, и ми смо дошли до закључка, да се рецимо у аутобуском превозу путника, да се 50% ЛЕГАЛНИХ ФИРМИ БАВИ НЕЛЕГАЛНИМ ПРОМЕТОМ…! Пазите, 50%… и ту су утаје 80 милина евра!“

Па после тога Драган наводи конкретне примере и детаље. Рецимо, једна аутобуска фирма имала је пријављених 44 возача, а када се анализира километража свих њихових линија, дакле цео обим посла, дође се до закључка ПРОСТОМ МАТЕМАТИКОМ, да се тај посао ФИЗИЧКИ може урадити само ако та форма има минимум 80 возача, а не 44. Дакле, скоро 50% возача у тој фирми није пријављене, нити тај „легални“ бизнисмен плаћа порезе и доприносе на те раднике. Има ту још горих примера о којима говорти Драган.

О пореској управи

Драган Радовић 00.11.49:
„Е, сад, пошто је пореска управа највећи кривац (за сиву економију, утају пореза), морам мало да разјасним. Пореска управа има изузетно стручан кадар, најнекорумпиранији. И то ћемо после да образложимо. Међутим, годинама, обично руководство пореске управе је политичко руководство. Нису добри зналци. Зачи, лош је рад. Да би се нешто променило, значи, прво мора да иде реформа пореске управе. Ја пуне 3,5 године доказујем, да је пореска управа највећи кривац за катастрофално стање!

Свака реформа пореске политике, пореских прописа, без реформе пореске управе је осуђена на пропаст!

Да би се извршила реформа пореске управе, сви експерти, зналци, политичари, кажу: „Ту треба огромно време“. Реформа се врши за 5 дана! Само 5 кључних руководиоца се поставе, који тачно знају шта треба да се ради. И… не постоји. Сива економија у Србији може да се сузбије за само годину дана! Само треба добар организован рад…“

О ЕПСУ

Драган Радовић 00:38:16:
„ЕПС је једна посебна прича. У ЕПС-у, сад је тренутно ЕПС, дал је губиташ, дал је позитиван, то нико живи не зна, али нон-стоп узима неке кредите. У претходне 2 године…, још увек нема званичан податак за 2014., па мислим на 2012. и 2013. За 2 године, у Србији, веровали или не, украдено је струје за 1,2 милијарде евра. То је оно што је премијер у августу изјавио, на бази истраживања тима у коме сам и ја. Премијер је реко: „Немојте да тражите повећање цене струје, док не утврдимо ко краде 18% струје.“ …. … „Ми имамо званичне податке. Кад кажемо крађа струје, мислимо на званичан податак ЕПС-а колико је испоручио струје, а колико је фактурисао. Значи, кад кажемо крађа, не мислимо на струју која је фактурисана где грађани који немају новца, не плаћају.

Ево званичан податак за 2012. годину. Три милијарди kwh (киловат часова) је украдено, то је скоро 500 милиона евра! … … Невероватно је да је су следећој 2013. години 55% повећан „нестанак“ струје, односно крађа. у Србији је украдено 4,6 милијарди kwh!! … … зашто уопште ја, или тим у коме сам и ја, помињемо крађу струје. Зато што постоји патентирано светско решење наших стручњака, професора са неколико факултета. Патент се зове: „Систем за елиминацију нетехничких губитака“. Тај патент се преко 2 године нуди влади и ЕПС-у. Значи, открива сваки киловат струје која нестане. Не! Нико не жели тај патент! Значи, у Србији испада да нико не жели да спречи такве крађе струје!…“
… … … Значи, малопре кад сам реко 4,6 милијарди kwh се украло 2013. године, знате колико је то, то значи да милион домаћинстава у Србији сваки месец џабе добија по 383 киловата струје!…“

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије?

Драган Радовић 00:49:22:
„Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…“

Наравно, јасно је ко дан, да су главни криминалци у државним институцијама, и некажњено пролазе, јер и када се „ухвате на делу“, тада дају оставке, а паре које су мазнули остаје им у џепу. Али, кад неки ситни криминалац опљачка неку радњу, он иде у затвор, а не каже му се: „Слушај, мораш да даш оставку на бављење криминалом, или идеш у затвор“.
Тако се само утерује страх обичном свету да је само за њих кажњив криминал, док су криминалци високог новоа, разни „бизнисмени“ заштићени ко бели меедведи.

РТК2 Емисија Разговор – Гост економиста Драган Радовић – 01.10.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:58:
„Сива економија, и у данашње време, је одувек била део организованог криминала, да ли делите то мишљење?“

Драган Радовић:
„Перфидна лаж је пласирана свуда у свету, поготову у државама које имају слабији правосудни систем, да је сива економија борба за голи живот, за опстанак. И увек се баца акценат, кад се прича о тој теми, на оне уличне картонске и пијачне картонске тезге. Параметри који говоре о пласману рецимо робе на улицу, на пијаце, то је роба која пролази царину без царињења! Значи, на црно. И царина, свуда у овим земљама са израженом сивом економијом, можемо да кажемо да наш регион предњачи у Европи. Значи, царина је главни узрок! На царини не раде сиромашни грађани, не ради сиромашно становништво које се сналази на тим картонским тезгама. Ту раде државни службеници. Значи, они су извор свих проблема.

Зашто?
Па висок је степен корупције!

Јер једна роба ако прође на црно:

То је утаја царине!
Утаја ПДВ-а!
Затим пореза на добит!

И што је најгоре, државни службеници који треба да сузбијају, не… они то подржавају. Они не желе да сузбијају! Значи, перфидно пласирана лаж је да се сивом економијом баве сиромашни. Сиромашни немају пар милијарди евра робе која се пласира на црно, па да имају не би били сиромашни. Сиромашни не раде утаје порезе од више стотина милиона евра на годишњем нивоу….“

Другим речима, један део неоцарињене робе одлази на бувљаке (наравно и у разне бутике, радње… у „легалан“ бизнис) одакле је узима обичан смртник, не би ли ситним шферцом зарадио за голи живот, да прехрани своју породицу, децу. А на ту исту робу на црно, група цариника не радећи ништа, сем што прима мито да не оцарини ту робу, зараде више него обични смртници ситним шверцом те исте робе, и разне друге, за 50 година…

Водитељ:
„Они су последња карика у том ланцу, јер се може тако рећи“?

Драган Радовић:
„Баш тако. И шта је у ствари срж сиве економије?
Закључци са којима сам ја оборио све досадашње пласиране теорије. Значи, апосолутно сви који раде у сивој зони, осуђени су на пропаст. А пласира се теза да само радом у сивој зони опстајете. То није тачно! Значи, ја имам много параметра са којима то доказујем. Кад радите у сивој зони остварујете екстра профит због утаје пореза. Чим остварујете веће зараде, ви сте онда велики „бизнисмен“. Журите да потрошите тај новац. То трошење мора да види окружење. Окружење мора да схвати да сте велики бизнисмен. А да бисте то показали, морате да купите џип. БМВ икс 3 или 5 који је 70.00 евра, или неки Мерцедес од 50 до 100 хиљада евра, јер без тога ви нисте велики бизнисмен.

Што је најгоре, највећи проблем сиве економије је што тај утајени новац се износи ван земље. Значи, срж проблема у нашем региону је сива економија која остварује готов новац, који се износи ван земље. Да тај новац остаје овде, а може једино легалним радом. Зашто приватницима, послодавцима пада посо. Значи, ти послодавци који раде на црно, сами секу грану на којој седе. Радом на црно износе новац, и онда се питају зашто грађани немају тај новац, за нову куповину хране, или нечега!?“

Па од чега да имају!

Не пуните пензиони фонд. Данас, сутра…, тек неће бити пензионера. Значи, вама ће бити још теже. Народ је научио да живи тешко. И народу да ли је теже 5%, то је исто. Али један тај, који је научио да отима, да краде порез…, он стравично подноси немаштину. Што је најгоре, та немаштина се рефлектује после на целу породицу, и читав низ проблема. Значи, решење је сузбијање сиве економије, али те високе сиве економије…!!

Драган Радовић 00:09:51:
„А за та 3 месеца (превентивних контроли привредника и упозорења да пређу у легалне сфере пословања).. Министарство финансија све стопе да провери. Где год има услова да се спусти. И, увек је правило у економији: нижа цена – већи обрт. Значи, ниже пореске стопе, али сви морају да уђу у систем! Па зашто један запад опстаје, па управо због тога, што сви плаћају пореске обавезе! Значи њима новац остаје у оквиру теритрорије своје. Е, значи то је срж…!“

Овде једним делом Драган говори о нашим чувеним „ученим“ „експертима“ и „стручњацима“ за економију, финансије… а да немају никакве потврде тога у пракси, на тржишту, на економском тржишту…

Драган Радовић 00:23:05:
„… Све се покреће, покреће се привреда. кад се привреда покреће расте потреба за радном снагом. како расте потреба, скачу наднице, скачу дневнице. Значи, рецепт је врло једноставан, само треба кренути корак-по корак. Најбитнији је програм, и где се свака тачка, сваки корак прецизира. На жалост, сви „експери“ економисти, једно исто причају. Мене не чуди, јер ти стари експерти су учени на бази књиге „Капитала“, од пре 150 година писане која апсолутно нема везе са некон тржишном привредом. Или из доба социјалистичке привреде, „експерти“ нас уче шта и како треба да радимо. Па не можете, треба да знате 25 година развој приватног сектора…“

 

Како је „побего“ банкар Језда

Слушајући све ово око царина и нецарињења робе ради мита, сетих се како сам давне 1993. године враћајући се из иностранства за тадашњу СФРЈ, из прве руке чуо како је „побего“ банкар Језда, тако да сам из прве руке сазнао шта се све ради на царини.

Десило се то баш на данашњи датум. Дошао сам тог 07. марта 1993. године на Будимпештански аеродром, где сам купио карту за Београд, а ту линију је одржавао један приватник, аутобус је био луксузан, карта Будимпешта – Београд коштала је 50 марака. Док сам више сати чекао да аутобус са аеродрома крене ка Београду, дођоше ту и неке чувене естрадне фаце: Бајага, певачица Снежана Бабић са менаџером и још неки. И, кренусмо ми…

Када смо дошли до наше царине, не сећам се сада који је то прелаз био, цариник је отворио врата аутобуса и видевши позната лица рекао је:

„Кажите драгичка.“

Неко рече „драгичка“, а затим цариник рече:

„Побего Језда…!“

Затим је једно 2 секунде био мукли тајац, и одједном је овај менаџер Снежане Бабић почео да урличе, да псује дерући се: „Лопови! Криминалци! Пи**а вам материна!!

Једва су га смирили, ко зна колико је тип имао пара код Језде…

И после је цариник тим познатим фацама лично причао како је „побего“ Језда, јер је све то гледао. Ја сам ту поред њих мирно стајао и слушао. Ради се о томе да је тога дана, тој групи цариника стигло наређење „одозго“ (тада је директор царине мислим био Михаљ Кертес ако се не варам) да ће ускоро на том прелазу доћи нека група „неких техничара“, и да када они дођу, ови што раде, треба да се дислоцирају у некој другој просторији (била је то нека друга зградица), док ови „техничари“ у тој главној просторији „то нешто не ураде“. И.., дошла је колона возила са 5-6 мерцедеса, по речима тог цариника, а у једном мерцедесу био је и чика Језда. Наравно, ови цариници су морали да слушају наређења „одозго“ да би сачували посо, дислоцирали су се у другој згради, док су ови „техничари ту нешто радили, радили…“, а Језда је мирно шетуцкао, да протегне мало ноге и разгледа околину, „док екипа“ „то нешто не одради“ са папирологијом и тадашњим једноставнијим компјутерима.

Трајало је то сат-сат ипо, по речима цариника, и  мерцедеси су са чика Јездом мирно „отпловили“ ка Будимпешти када су „техничари“одрадили посао, а дислоцирани цариници су се вратили на посо.

Ето, тако је „побего“ чика Језда.

Причао сам то другарима у Бору, и упозоравао сам их када се појавила „мајка нације“ Дафина, да не улажу паре у њену банку, јер ће се десити иста превара као са Јездом, што се и десило.

%d bloggers like this: