Љубодраг Симоновић Дуци: Интервју дат студентима о кључним проблемима


Поводом недавних студентских протеста студенти су се ангажовали да интервјуишу Љубодрага Симоновића Дуција, да чују његово мишљење. Дуци је био критичан према тим протестима, јер су они генерално били трговачког карактера, парцијални, краткорочни и реакционорног карактера. Дакако, овај критицизам се суштински односи на сву омладину у Србији, али студенти као млади људи су веома битна повезујућа карика у нашем друштву, интелектуални слој који треба да буде предводник свих истинских промена у нашем друштву које ће бити хумано и солидарно.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (1)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (2)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред разних других ствари, срж Дуцијеве критике студената је да занемарују свеопшти еколошки контекст живљења, који је све присутнији и драматичнији, јер свеуништавајући фашизоидни капитализам у све већем обиму загађује природу на Планети: воду, ваздух, земљу, нуклеарно загађење ( у Србији имамо злочин екоцида и геноцида путем загађења осиромашеним уранијумом) и ту сад произилази једно суштинско питање:

Где ће сутра ти млади људу да живе са својим породицама, својом децом?

Другим речима, шта Дуци поручује студентима, он им не поручује да се не боре за смањење школарине и сл. већ да у свим протестима доминантна водиља треба да им буде борба за један нови хуманији свет, опстанак у природном простору, очување животне средине у природном незагађеном облику, борба за исхрану природном незагађеном храном, јер у противном, ограничавање борбе студената на борбу за њихове парцијалне интересе, довешће их у ситуацију да ће бити прогутани, заједно са свима нама, у ништавилу капитализма на путу ка уништењу човека, природе, читавог човечанства!

И шта ће им онда вредети јефтинија школарина и сл., када ће кад дође време да оформе своје породице, ако их и оформе, тихо умирати заједно са својом децом од затроване хране пуне разних хемикалија, ГМО хране, затроване воде, загађеног ваздуха, фармацеутксе мафијашке тровачнице разним лековима…?

Наравно, то што Дуци критикује студенте и младе људе не значи да је негативан према њима, дапаче, он им се управо очински обраћа са пуно пажње, увиђајности и љубави, али мора мало пре свега да их очинском пажњом отрезни, управо зато што их воли! Разуме Дуци у потпуности студенте и младу генерацију, није им лако, има пуно странпутица на које их наводи систем капитализма који од човека ствара дехуманизованог човека, потрошачку животињу, робота и идиота које стоји пред телевизором пијућу смрдљиву кока колу.

Неупоредиво је теже данашњој генерацији студената да се изборе за било шта, него пре 50 година, треба заиста бити надчовек у људском смислу да би се данашњи млад човек одупро ништавилу капитализма, али зато стоји чињеница и одговорност данашње генерације младих људи у Србији и целом свету, они су заправо једина и задња генерација која може спасити Србију и човечанство од ништавила капитализма које прети да уништи човека, ма које нације или вере био!

Из тог разлога, ово је један од најбољих интервјуа којег је Дуци дао младим људима, са пуно пажње и увиђајности, али и са доминантном отрежњавајућом компонентом која може бити одскочна даска свим студентима и младим људима да се пробуде и почну да се боре за суштинске ствари, јер време је већ готово истекло, крајњи је час за креативну суштинску преорјентацију.

Питања су била добра, тако да је Дуци говорио о многим стварима које тиште студенте и младе људе: о образовању, о проблемима самих студената, о запослењу, о међуљудским односима, о љубави, о илузијама „бољег живота“ на западу и ЕУ које им сеје актуелни пљачкашки режим, о њиховим професорима, о дроги и марихуани која је све присутнија међу младима, за чиме они све више прибегавају.

Послушајте, заиста је много корисно.

Љубодраг Дуци Симоновић говори о пљачки над студентима!


Љубодраг Дуци Симоновић говори о пљачки над студентима!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Овај инсерт о пљачки над студентима у Србији, извучен је из Дуцијевог гостовања на телевизији Јесењин 07.12.2009. у емисији „Контранапад“ коју води Мирослав Виславски.
Ево линка ка тој целој емисији:

http://bit.ly/rpb5ld

Атлантис: Протест против академског националног самопонижења…!


У најновијој емисији Атлантис коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић било је речи о једној конференција која је још у току. Конференција је почела 17-ог јуна а завршава се 19-ог, и у организацији је „Центра за етику право и примењену филозофију“, српског филозофског дрштва и београдског универзитета. Назив те конференције је: „Асиметрични ратови међународни односи и теорија праведног рата“. Ова конференција је у ствари део пројекта „Међународно право и етика“ чији је серијал почео да се организује од 1998-е године.

Пре него што кажем неку реч о томе, да вам кажем да су гости Атлантиса били Професор др Милан Брдар који је редовни професор Универзитета, научни саветник Института друштвених наука, Београд и бивши председник Српског филозофског друштва (1997–2000). Други гост је био Бранко Тркља, бивши повереник владе Србије за Косово и Метохију, а данс председник српске националне организације „Слободари“.

Професор Милан Брдар: Јавни протест против академског на
ционалног самопонижења…!

Скини аудио клип (36 мб.)

Као што сам већ рекао серијал тих конференција почео је још 1998-ме године са циљем да се разбију санкције, да се афирмише наша наука на западу одакле долази организована антисрпска пропаганда. Оснивачи те конференције су Александар Јокић професор на Portland State University, USA и професор Јован Бабић са филозофског факултета у Београду. Професор Брдар је био учесник три конференција и то од 2000-те до 2003-ће. Све би било добро, да конференција од 2004-те није попримила потпуно другачији ток, тако да је професор Јокић напустио тај пројекат, а нарочито је скандалозна ова садашња конференција која се организује, тако да су професори Милан Брдар и Александар Јокић у име српског филозофског друштва упутили јавни протест против академског националног самопонижења, којег можете прочитати овде.

Сама конференција има интердисциплинарни карактер, што значи да треба да буде паритет у учесницима, колико страних толико и домаћих. По речима професора Брдара, паритет је обезбеђиван, све до садашње конференције, нарочито у Београду, јер за конференције у Америци није било довољно средстава да се обезбеди пун паритет. Међутим, ова садашња конференција у Београду организована је са 14 страних учесника, готово да нема ни једног домаћег учесника. Да поновим оно што се већ зна, јер је вест већ отишла у етар, од 14 учесника њих три су се залагали за бомбардовање Србије, а једном од њих Мајклу Волцеру (Универзитет Принстон, СAД) који се страсно залагао за бомбардовање Србије већ је додељен почасни докторат који је и најављњен, а иницијативу за то је покренуо декан политичког факултета у Београду Илија Вујачић.

Ово је невиђено академско и национално самопонижавање, јер те „хуманитарне интервенције“ које се желе и на научној основи довести у домену такозуваног „праведног рата“ су на примеру Србије, односно тадашње Југославије, чиста брутална нелегална агресија која није била одобрена од Уједињених Нација! Та агресија има геноцидно-екоцидни карактер, уништавала се привреда земље, нафтна постројења, њена инфрструктура, природа, погинуло је преко 2000 невиних цивила, НАТО армада нас је засула пројектилима са осиромашеним уранијимом, што је забрањено конвенцијама о ратровању, и све то због наводно једног човека, Слободана Милошевића?!!

Има ли нешто горе од тога да се поред свог тог зла којег нам је нанела Америка и НАТО пакт, још и једном Мајклу Волцеру додели почасни докторат, филозофу који не само што се експлкицитно у својим изјавама залагао за бомбардовање Србије, већ је и своју струку филозофа злоупотребио оправдавајући НАТО интервенцију што има посебну тежину!

Доделом почасног доктората Мајклу Волцеру:

ми као жртва те монструозне НАТО агресије заправо у невиђеном мазохистичко националном и академском самопонижавању, дајемо у ствари легитимет тој агресији и злочину, говорећи тиме у понизном самопотчињавању агресору да је и требао да нас „хуманитарно“ бомбардује, јер ми смо ваљда некакав „хуманитарни отпад“… „колатерална штета“!

А погледајте само како на најоштриује протесте професора Милана Брдара и Александра Јокића одговара декан политичког факултета у Београду, Илија Вујачић, који је и покренуо иницијативу да се Мајклу Волцеру додели почасни докторат:

“ Мислим да је то у равни дневне политике и не желим да коментаришем те оптужбе. Мајкл Волцер је највећи живи политички филозоф и додела почасног доктората ће подићи рејтинг Универзитета у Београду у међународним оквирима. О свакој личности могу се извести контроверзе, али професор Волцер није био идеолог НАТО бомбардовања Србије, већ такав поступак није осудио „

објашњава Вујачић.

Пазите која скандалозна изјава за јавно мњење, све нас третира ко ретарде! Па наравно човече да није осудуио НАТО бомбардиовање, он се залагао за њега! И све ово ће по њему подићи рејтинг универзитета?!

Није ово крај да нас овако понижавају, ако се не побунимо, јер овакви типови су безобзирни…!

………………
П.С. Потпишите Листу подршке професорима потписницима јавног протеста против академског националног самопонижења

Професор др Милан Брдар: Јавни протест против академског националног самопонижења!


Објављујем следећи јавни протест професора Милана Брдара:

Аутор:Проф. др Милан Брдар
Научни саветник
Институт друштвених наука
(бивши председник Српског филозофског
друштва, 1997–2000)

Српско филозофско друштво
Универзитет у Београду
Ректорат

Радио Београд II
Печат
НИН

ЈАВНИ ПРОТЕСТ ПРОТИВ АКАДЕМСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САМОПОНИЖЕЊА

Јавни протест против академског националног самопонижења. Као члан Филозофског друштва и његов бивши председник (1997–2000) овим путем прилажем свој најоштрији протест због учешћа нашег Удружења у акцији довођења осведочених непријатеља ове државе и нашег народа на конференцију „Асиметрични ратови, међународни односи и теорија праведног рата“, заказаној за 17-19 јун, о. г., на Филозофском факултету у Београду.

Јавни протест против академског националног самопонижења. На страну зачуђујуће сужен избор учесника – 14 иностраних без иједног домаћег референта (!) – насупрот тако сложеној интердисциплинарној теми. Зашто група иностраних учењака заседа у Београду о трошку наше државе? Да је ограничен само на то, протест би се тицао научне струке и нашег слуганског односа „према свету“. Реч је, међутим, о нечему много важнијем од једне пуко филозофске расправе.
Прави разлози за протест садржани су у томе што је:

  1. организатор позвао неке од учесника који у озбиљној земљи ни у ком случају не би доживели гостопримство на највишем, академском нивоу;

  2. што ће један од њих бити награђен почасним докторатом, а што ће остати као беспримеран догађај, нарочито ако се мотри према лауреатовим заслугама за исти.

Реч је, прво, о Мајклу Волцеру (Универзитет Принстон, СAД) – који контекстуално гледано није значајан као аутор цитираних књига, него као интелектуалац који се ентузијастички залагао за бомбардовање Србије. Помињем га као првог зато што ће му бити посвећен први део речене конференције.

Други је Дејвид Лубен (Универзитет Џорџтаун, СAД) – који је идеолошки острашћено, с евидентно антисрпским политичким мотивима, нападао први зборник радова с ИЛЕКСА, објављен у САД (вид. The Philosop¬hical Review, Vol. 111 (October 2002), No. 4, pp. 620-24).

Трећи је Игор Приморац – бивши професор Филозофског факултета у Београду, касније осведочен борац против „српског нацизма“ и „српских геноцида“, такође заговорник бомбардовања током деведесетих година. Овај се није уздржавао да и бивше београдске колеге назива „нацистима“ (неки га сада весело дочекују, као организатори овог „симпосиона“.)

Позивати у госте људе спремне да вам 1999. саспу бомбе, а деценију касније да вам се смешкају у лице док их китите почастима, представља запањујући случај самопонижавања и мазохизма, на који би морали да реагују сви који још имају националног достојанства и самопоштовања. Ко хоће, то може да ради приватно, али је недопустиво радити као представник било које националне институције (Филозофског факултета одакле долази организација, Министарства науке, које је обезбедило финансирање тог вида „међународне сарадње“ и Београдског Универзитета који свему обезбеђује најсвечанији тон).

Као бивши председник Филозофско друштво Србије, те националне установе која је до сада увек водила рачуна о интелектуалној части и националном достојанству, протестујем и у име чланова који држе до самопоштовања и достојанства ограћујем се од овог чина, рачунајући да би таквим људима у озбиљној држави, ако би их неко и позвао, гостопримство сигурно било ускраћено.

Учешће једног дела Филозофског факултета у овој акцији показује: ако никог не чуди што дотична „слободоумна“ институција у више наврата није била у стању да искаже трунку патриотизма (на пример у случају отимања Косова и Метохије као и многим другим, пре и после тога), ипак изненађује ова чињеница, да није у стању да се причува од учешћа у приватним акцијама нарушавања националног самопоштовања и достојанства домаће науке.

Овај протест свој последњи али и најзначајнији разлог има у скандалозној најави да ће професор Мајкл Волцер у среду 16. јуна у 11:00 часова свечано бити окићен почасним докторатом Београдског универзитета! Зна ли управа „славног“ Универзитета шта чини и кога у овом случају награђује? Има ли Ректорат Одељење за информације које обезбеђује увид у то ко уопште заслужује да од стране Ректора буде дочекан? Или можда сви укључени у овај скандал сматрају да су оптужбе и захтеви харвардског професора за хуманитарним бомбардовањем били оправдани до те мере да заслужује поменуту почаст? Хоћемо ли чути образложење?

Изнад свега је скандалозно то што овај беспримерни догађај не изазива никакве реакције наше научне, културне, па и политичке средине. Ваљда је тако нешто природно, откако је наша држава угостила г-дина Бајдена, такође заговорника бомбардовања Србије. Пошто сматрам да је одбрана националног достојанства дужност а не тек повремен хир споредан у односу на промоцију личне каријере, својим протестом се супротстављам том саучесничком ћутању и пракси мазохистичког додворавања „извиканим именима“ по белом свету.

%d bloggers like this: