ТВ Лав, Вршац: Светозар Радишић – Како мислити, шта чинити


ТВ Лав, Вршац: Светозар Радишић – Како мислити, шта чинити

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Господин Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор је наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије. Прошле године у новембру гостовао је на телевизији Лав из Вршца, то је град за кога га вежу лепе успомене, јер је једно време живео у њему.

У емисији је било речи о новом светском поретку, како се успоставља и како функционише, о Либији, о Гадафију, о Европској Унији из које моћна Велика Британија хоће да изађе, а гле парадокса, мала Србја да уђе, о томе како је на овим просторима вођен неокортикалан рат, о Србији, о Косову и Метохији, о предстојећем великом сукобу који се очигледно припрема, о сновима, о мислима и још много чему. Када је реч о изреченом „како мислити“, на први поглед то изгледа грубо, као да неко хоће неког да научи како да мисли, међутим није тако, већ је потребно бити свестан моћи мисли, које јако утичу на подсвест, а подсвст на човеково понашање, јер свака мисао носи своју информацију. Мисао може бити и исцељујућа, њоме можемо усавршавати сопствени организам, душу, да решимо сопствене проблеме.

Пошто је доктор теорије ратовања, професор Светозар Радишић је истраживао зашто је људски род у непресталном сукобу, из чега произилази да зна какви су ратови били у прошлости, какви су у садашњости, и какви ће бити у будућности, што је детаљније образложио у књизи „Рат свих против свих“.

Иако је човек сам крив јер је створио катастрофичну будућност, односно они који воде човечанство, Светозар Радишић је оптимиста, јер запад пред нашим очима пропада, а исток се буди, јачају Русија, Кина и Индија, предочава нам да се по његовом мишљењу Русија, заједно са Индијом и Кином припрема за коначан обрачун, јер је евидентно да се све креће у таквом расплету догађаја… после чега ће зло бити уништено, завладаће хиљадугодишњи мир.

Светозар Радишић : Само истина може да буде прави лек


Извор: Треће Око

Пише Зоран Николић

Како размишља наш „теледириговани“ мозак и да ли има лека против огромног притиска помоћу кога глобализација хоће да нас униформише, а светски моћници да потру сваку црту националне и сваке друге аутентичности?

Моћ исцељења лежи у нама

Оваква питања не муче само нас, већ и становнике многих, знатно већих и утицајнијих држава на свету. Понеки озбиљан научник подигне глас против свега што се тренутно догађа на нашој планети, али медијска блокада и потреба да се људска маса унификује у својој безличности, просеку и склоности медиокритетском приступу и даље је победник у овом рату. А рат је одавно почео и још увек траје…

Управо о томе разговарамо са др Светозаром Радишићем, човеком који је недавно објавио десету књигу која се бави овом тематиком, а током претходних девет је најављивао управо оно што нам се данас дешава. Не само нама, већ и свим становницима планете. Да ли је, и у коликој мери био у праву, остављамо вама на процену. Овог пута, он је гост „Трећег ока“ који кроз последњу књигу „подвлачи линију“ и анализира целину коју сачињава његов креативни опус.

Ово је Ваша десета књига у вези са феноменима у мозгу, размишљањем, свешћу, умном повезаношћу човека са космосом. Зашто кажете да књигом „Како мислити – исцељивање информацијама“ завршавате свој научно-популарни опус?

Др Светозар Радишић

– У претходним књигама, почев од књиге „Неокортикални рат“, у којој сам описао најважније и најраспрострањеније начине којима се данас утиче на људски мозак, преко књига попут веома тражених књига „Скривено мисаоно оружје“, „Магија у неокортикалном рату“, Док мисли стварају космос“ и „Космички додир“, објаснио сам суштину људских сукоба и свео је на различитост расположивих информација. У књизи, која је могла да се зове и „Свемоћ мисли“, ставио сам тачку на несхватљиво важну тему о моћи информација садржаних у људским мислима, емоцијама и нагону. Како је реч о књизи написаној на крају трагања ка узроку светских збивања и појединачних проблема, она је врста сублимиране поруке читаоцима.

Описани су мисаони свет, психосоматика, космичке умне фреквенције, здраво размишљање, утицај аутохипнозе на подсвест, начин на који информације стварају стварност. Циљ је био, пре свега, да укажем на опасности, изазове и искушења који су пред људским родом, а и да укажем на путеве и излазе доступне захваљујући развоју наука и технологија. У трагању за истином, за коју тврдим да је коначни излаз, понудио сам пут до узрока.

Ваша схватања подсећају на дело „Пристонска гноза“ Рајмонда Ријеа, зар се не плашите да Вас не сврстају у јеретике?

– Човек има право да мисли, те сматрам да је моје мишљење само једно у низу. На основу свега што знам, сматрам да је Универзум почео да се ствара када се ништа није огледало у огледалу. Недостајали су „то нешто“ и огледало. Уосталом, Универзум од свог постања чини само енергија. Реч је о умној, самостварајућој и свепрожимајућој енергији. Све што постоји у универзуму („енергије“, материја, информације) суштински је скуп различитих, свеприсутних и свепрожимајућих облика енергије. Када не би постојали енергија, материја и кретање (космички садржај), систем људске реалности би се распао, а сазнање би изгубило смисао.

У таквој средини човек, који нема чула за време и простор, покушава да спозна себе недовољно схваћеним мислима. Сигурно је да му несавршенство чула и одсуство свести о моћи инстинкта и интуиције ствара потешкоће у оријентацији и доприноси неразумевању времена и простора као кључних, пресудних и суштински парадоксалних феномена. За човека се све видљиво заснива на невидљивом, све доступно на недоступном, а све стварно на нестварном. С друге стране, без познања Бога немогуће је схватити како човек мисаоно функционише у космосу и како је могуће да су мисли толико моћне. Где год се пише о Богу на научни начин, који свакако не подсећа на црквено-догматски, постоји зебња од несхватања исписаних информација, без обзира што је речено како оне настају.

Заштита је омогућена догматском тврдњом да је Бог допустио избор – и на тај начин слободоумље – и захваљујући чињеници да су сви људи уникати. Тврдња да је Бог исто што и „умна енергија“ заиста је смела иако је научно заснована, а то значи и експериментално потврђена. Уосталом, поистовећивање Бога са свепрожимајућом умном енергијом није у колизији са тврдњом светог Јована Дамаскина да је само Бог по природи бестелесан.

Ви нисте научник коме је матична област медицина, па опет значајан простор посвећујете психосоматици. Како то тумачите?

– Психосоматска медицина покушава да разреши и недовољно истражен однос између материје и онога што се назива несвесном психом, будући да се све чешће помиње да су психа и материја заправо иста појава: „Једна посматрана изнутра, а друга споља“, како је говорио још Карл Густав Јунг. Још у старој Кини лекари су добро знали да емоције и мисли имају снажан утицај на људски организам. Те две врсте информационе енергије посебног типа у стању су да изазову различите болести и код телесно веома снажних људи. Довољно је само да „ударе“ на најосетљивије место у организму и појавиће се болест. Психосоматска обољења настају на релацији душа – тело, мада суштински човекова душа није део човека – она је исто што и човек сам. Душа је свепрожимајућа, будући да прожима тело и човекову животну енергију, и не може да опстане без њих. Психосоматика је мени омогућила основу којом доказујем да информације утичу на подсвест и тако разарају, или исцељују душу.

Шта је по Вама здраво размишљање и зашто је оно значајно?

– Исцељење настаје изнутра, а покреће се мислима (самосвешћу или наумом), биљним мелемима, амајлијама, лековима, симболима, вером, потпуном променом начина живота, подешавањем фреквенције протока енергије или под утицајем човека од великог поверења. Подсвест болесних или на психосоматској основи оболелих људи, ради исцељења, треба да прими информације у облику „здрав сам“, „ритам мог срца је природан“, „крвни притисак ми је стабилан“, „немам проблема“, „лечим се“, уместо речи „болујем“, „није ми добро“, „биће боље“, „нека ти се убудуће испуне све жеље“…

Подсвест поправља стање организма и уређује га на основу информације типа „здрав сам“, јер када прими информацију „бићу здрав“, оздрављење ће чекати, јер је време у информацији неодређено, измиче садашњем раду, те се тако ефекат исцељења никад неће постићи.

Зашто аутохипноза, а не медитација и хипноза?

– За самоисцељивање је најважније трасирање пута до подсвести. Хелмут Хансен је у књизи Моћ хипнозе сликовито објаснио за већину људи несхватљив свет – свет хипнозе. Према његовим истраживањима, Емил Куе (1857–1926), човек који је развио науку о аутосугестији, први је схватио да је суштина хипнозе – аутохипноза, и да је увек, у сваком решењу проблема реч о ефектима аутохипнозе. Од Куеа потиче изрека: „Наше дејство не подстиче воља, већ способност имагинације (ментално представљање)“. Његов познати закључак је да свако може сам себе да хипнотише и да је аутосугестијом могуће отклонити сваку своју болест. Дословно је рекао: „Научите да сами себе излечите, ви то можете. Ја лично нисам још никога излечио. Могућност излечења лежи у вама. Позовите у помоћ свој лични дух да служи вашем телесном и духовном здрављу. Биће ту. Он ће вас излечити и бићете снажни и срећни.“

Кажете да је информација пресудна за све што се дешава?

– Информација је садржај енергије којим се она самообликује. У току самообликовања и након њега преобличава се и информациона материја. На тај начин у космосу је све информисано. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у Универзуму. Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања. За избор информација, према разним критеријумима, неопходни су знање, искуство и мудрост. У зависности од тога на шта утичу, информације могу да материјализују и дематеријализују енергију. Тако једна реч, као шифра (код) са унапред утврђеним менталним значењем, када се налази у емоцијама или мислима, спаја, обједињава и акумулира енергију. На тај начин покреће процес измене енергијског стања и преобличавање енергије, промене ритма и учесталост њеног кретања. Овде је реч о најснажнијем космичком утицају, којим се мења суштина (то значи и одлике) онога на шта су информације усмерене. У случају самоподешавања душе, информације утичу на подсвест. Разлика између информација и мисли је у томе што мисли преносе информације.

Одакле?

Па из „умне енергије“.

Како?

Једноставно, човек је космички, енергијски организам, енергијски утопљен у свемир. Он за комуникацију са космосом користи мисли као вид енергије. Све време је чулно отворен за информације, а несвесно их прима само у стању дремежа, сна и дубоког сна. У стању дубоког сна информације могу да мењају личност.

Мислим да ниједан интервју не може да обухвати Ваше дело. Шта је суштина Ваше замисли?

– Јак човек усмерава енергију на промену ситуације, а слаб сву енергију троши на равнодушност, патњу, увреде, самооптуживање и незадовољство. Понудио сам начин за исцељивање информацијама, ради отклањања предрасуда претворених у уобразиље. Речју, покушао сам да помогнем људима у њиховом освешћивању, које ће бити неопходно за опстанак у неизвесној, блиској будућности.

Сергеј Kара-Mурза: Како да избегнете манипулацију свешћу


Извор: Нови Стандард
уторак, 18 октобар 2011 13:49
Аутор превода: Сава Росић

Закључни одломак из капиталног дела руског научника „Манипулација свешћу“, које се недавно појавило на српском језику.

Сергеј Георгијевич Кара-Мурзај

Филозофско-социолошка расправа Сергеја Георгијевича Карамурзе (1939) „Манипулација Свешћу“ (Москва, 2000) кроз низ практичних примера показује како се током последње деценије прошлог века, уз помоћ медија али и на друге начине, водио рат за освајање свести милиона Руса. Производ тога било је њихово свођење на пуку гомилу која је слепо слушала поруке своје политичке и остале псеудоелите. На тај начин неолиберална идеологија, чије је деловање унутар руског народа допринело и распаду СССР и каснијем растакању Русије, довела је ту земљу пред данашњу судбинску дилему. Наиме – према Кара-Мурзи – или ће се Русија сасвим прилагодити свим западним стандардима, у оквиру којих не може да прође добро, или ће почети да гради механизме одбране од туђинске идеологије и превласти.

Онолико колико је Кара-Мурза упућен, посвећен и креативан аутор и онолико колико проблеми Русије из 90-тих година веома личе на проблеме данашње Србије, утолико се његова књига може читати и као изузетан приручник за сваког од нас како да се одупремо манипулацијама и наметању система таквог вредности који грађане своди на пуку бесловесну гласачку машину, док се за исто време пљачкају њихова добра и национални ресурси.

„Нови Стандард“ објављује закључно поглавље Кара-Мурзине студије, које је формирано управо као низ практичних савета како је могуће одупрети се медијском терору и погубној манипулацији нације средствима јавног говора.

Закључак

Ова књига није технолошког карактера. То није приручник за практиковање манипулисања нити упутство за заштиту од манипулације (самоодбрану без оружја). Главни циљ књиге јесте да пружи материјал на основу ког свако може размислити о избору пред којим данас стојимо. То није избор председника, партије или чак политичког уређења. Иза свега тога стоји избор животног устројства (врсте цивилизације). Међутим, лично мислим да је то за многе заправо избор између живота и смрти, али нећемо ту тему овде да развијамо. Данас се батргамо између две врсте животног устројства, и упорно нас гурају ка оној обали где ће манипулација свешћу постати главно и скоро тотално средство превласти, тако да ће кроз извесно време пред нама чак сасвим нестати проблем и избора, и борбе.

Они који такав исход неће и спремни су да пливају тражећи другу обалу, макар и у магли, па чак и да пливају против струје (или бар да се праћакају у месту док не сване), у овој књизи могу да пронађу извесне оријентире. Постоје темељне, инертне структуре које треба штитити ако не желимо да нас извуку на обалу манипулативног друштва. Те структуре још ни издалека нису скршене, њихово очување зависи од молекуларне подршке свих нас, од масовног пасивног отпора.

Ради се, пре свега, о руској врсти школе – онаквој какву је уобличила наша култура у совјетско доба. То је школа која репродукује народ и врсту културе. Она не да младом нараштају да се претвори у гомилу индивидуа, да постану људи масе. Она отежава и замену наше културе мозаичком културом човека масе. Школу ломе, али ју је тешко сломити, предубоке је корене пустила у народ. Међутим, капи нагризају камен, и без свесног отпора свих нас руску школу ће скршити. Веома важан грудобран наше културе представљала је, свакако, наука руске врсте. На несрећу, она се молекуларним отпором не може заштитити, исувише је то нежан цвет, потребна му је подршка државе а она, по свој прилици, има друге циљеве. Изгледа да ће се наша наука спасти само у виду семења у смрзнутој земљи. Кад сунце огреје, и оно ће проклијати, али плодове нећемо скоро видети. У наредним годинама ћемо морати да, малтене без науке, тражимо пут, да делујемо грубље, с већим грешкама и губицима. Плаћаћемо сопствену неодговорност. Јавна гласила већином, а телевизија тим пре, скоро да уопште нису наши. Они су очито почели да служе манипулаторима. Могло се, уз постојање минимума политичке воље, спасти понешто од локалних новина и локалне телевизије, али такве воље код нас није било.

АКТИВИРАЊЕ СТЕРЕОТИПА Увек би требало да изазове сумњу ако се политичар или јавна гласила апелујући на нас упорно обраћају нашим стереотипима, буде наше осећање некаквог заједништва, истичући нашу различитост од њих – других. Тежња пошиљаоца саопштења да стереотипизира наше понашање, то јест постигне да ми информацију примамо и на њу одговарамо у складу с нормама понашања одређене заједнице – поуздани је знак манипулације.

Други општи закључак – увек и свуда, и у јавности, и у мислима, одупирати се атомизацији, претварању у индивидуу. Данас се не ради о идеалу саборности или народности, већ о очувању међуљудских веза као средства заштите сопствене личности. Оном притиску који се на нашу свест врши можемо као личности одолети само ослањајући се на душевну подршку сабраће. Сваки чин очувања, стварања или васпостављања међуљудских односа – то је откидање комадића простора од манипулатора. Било да дамо рубљу просјаку или просто са њим разменимо погледе, да се нашалимо са пиљарицом на тржници, уступимо место у метроу или се посвађамо са рођаком који нас је увредио – све то јача нашу психолошку заштиту од манипулације. Важно је да у свим тим везама има дијалога. Да то не буду везе човек-ствар, већ човек-човек. Нема ту никакве сентименталности, никакве проповеди доброте, само трезвеног и чак циничног прорачуна.

И у извесном смислу супротан савет – на сваки начин избегавати губљење свога ја и уједињавање у гомилу. Опасност од стварања гомиле данас није у физичком окупљању у масу. Напротив, код нас се сада окупљају углавном организоване масе. Оно што видимо као скуп, митинг или чак барикаду, засад још пре личи на одреде, а не на гомилу – још нисмо прошли ступањ атомизације. Гомила се ствара управо онда када смо изоловани и уједињени преко телевизора. Када међу нама нема непосредног душевног додира и нема дијалога, већ постоји хипнотичко дејство из једног центра – као на рок-концерту или на стадиону који слуша фирера. У те је гомиле боље не ићи. Јер, речено је у Библији: Не идите на безбожне скупове. Рекло би се, а зашто не отићи? Саслушати, мало бити сам свој неистомишљеник. Значи, не сме се, у Библији лош савет неће дати. Ми мислимо да је наша свест чврста, али говори безбожника продиру у подсвест. Па где су код нас такви скупови? Тамо где емитују манипулатори с којима не можеш да ступиш у дијалог. Нису страшне дебате, па макар оне биле увредљиве, страшан је улагивачки глас с екрана или из звучника коме не можеш поставити питање или узвратити.

Најзад, треба узимати, скоро на силу, као лек, окрепљујућа културна средства – све оно што у себи носи традиционална знања и симболе. Прочитати Тараса Буљбу или књижицу пословица, слушати руске романсе – то данас није задовољство већ лечење. Уосталом, корисна је свака добра литература или музика, све се данас другим очима види.&нбсп;

То су најопштије мисли. Мислим да се из књиге могу извући и понеки ограниченији закључци. Први од њих бих овако изразио: прихватити као догму да су јавна гласила данас иструмент идеологије а не информисања. У њима оно главно представљају идеје које се кријумчарењем убацују у нашу свест. Но, они у виду легенде, покрића, мамца на кријумчарским колицима возе и траву информација која нам је потребна. Без ње не можемо, и принуђени смо да гутамо оно што нам дају. Наш је задатак да се научимо да испљунемо максимум отрова, да га не жваћемо, па чак и не држимо у устима. Дабоме, део тога доспеће у желудац, троваће нас, али се треба трудити. У ту сврху треба заузети гледиште интерпретатора, полазити од начела херменеутике. То јест, од самог почетка бујицу саопштења не примати здраво за готово, већ се сваки пут упитати: Шта иза тога стоји? Зашто нам то саопштавају? Тако се јавља проблем дијагностике – одвајања жита од кукоља. Па нека је наша вејалица лоша, одвајање врло грубо, много жита се изгуби, много прљавштине остане. Свеједно, чак је и груби филтер врло користан. Невероватно колико се много просеје једноставно зато што се по глави врзма контролно питање. Довољно је ослонити се на интуицију, на осећање. Чим нањушиш да из саопштења штрче уши – оно онда неће ући у подсвест, а већ упозорена свест ће га проверити.

Сергеј Кара-Мурза: „Манипулација свешћу“, изашо је други део књиге у продаји


Госпођа Сава Росић је поново својим парама, које је стрпљиво скупљала, доштампала и други део књиге Сергеја Кара-Мурзе„Манипулација свешћу„, како би људи који су набавили први део, могли да купе и други (стране 363-919), по цени од 800 динара.

Такође и други део књиге, можете наручивати код сина госпође Росић, Петра Росића, на његовом телефону: 064/92-58-932

Још једна ствар, госпођа Сава Росић је такође превела књигу великог руског геополитичара Александра Дугина: „Геополитика постмодерне“. Међутим, изгубила је продајно место и за ову књигу које је било у књижари „Никола Пашић“, која је продата, након чега је Љиљана Танић која је држала ту књижару, и помогла Сави Росић да се та књига продаје, умрла.

Даклле, и ту књигу која кошта 600 динара, можете наручивати код сина госпође Росић, Петра Росића,  на његовом телефону: 064/92-58-932

Предговор Александра Дугина овом српском издању његове књиге, можете погледатуи на овој страници:
http://www.srpska.ru/article.php?nid=10887

Напомена: Додатне информације, измене у цени – Попуст!

11.01.2012.

У продаји је изашла „Манипулација свешћу“ као једна књига, у којој су оба тома обједињена, и први део књиге који је прво штампан, и други део који је накнадно штампан. Та једна књига у којој су и први и други том обједињени, може се купити по цени од 950 динара (са поузећем), потребно је само да позовете сина госпође Росић, Петра Расића на: 064/92-58-932  и да поручите књигу.

Такође, сви они који су већ купили први том, дакле први део књиге, други део књиге могу купити код Петра Росића по цени од 600 динара (са поузећем).

Сава Росић, преводилац

Изрежирана 2012-та?! Пројекат „Blue Beam“- Плави Зрак


Извор: Васељенска Телевизија

********

Где има дима…

Канадски новинар и истраживач Серж Монаст први је упозорио на пројекат Blue Beam, још средином деведесетих, а онда изненада преминуо под сумњивим околностима План се одвија у четири корака, а крајњи резултат би требало да буде коначно и потпуно успостављање новог светског поретка, са новом вером – у антихриста.

У 21. веку скоро ништа није немогуће. Па чак ни лажирати Апокалипсу. Бар тако тврде многи Интернет извори који се позивају на приче о пројекту НАСА Blue Beam (Плави зрак). Први је на наводни пројекат упозорио новинар и истраживач Серж Монаст (1945-1996), чија су дела о масонским теоријама завере и новом светском поретку и данас веома популарна и цитирана. Монаст је, не могавши “тек тако” да шири своју истину, основао Слободну новинску агенцију (AIPL, l’ Agence Internationale de Presse Libre), која је објављивала његове радове и упозоравала на опасности које прете од светске владе. Своју прву причу о Плавом зраку објавио је 1994, а 1995. и свој најобимнији рад “Протоколи Торонта 6.6.6” (Лес Протоцолес де Торонто (6.6.6), писан по узору на “Протоколе сионских мудраца”, где је навео да се масонска група 6.6.6. спрема да, у року од 20 година, преузме примат и успостави нови светски поредак и контролу ума појединаца. Током 1995. и 1996. Манаст се жалио да га прогони полиција и власт – због учешћа у “мрежи забрањених информација” и да се плаши за свој живот. Септембра 1996, канадске власти одузеле су му двоје деце, због тога што су школовани код куће, а не у државним школама. Нешто касније у децембру, после ноћи проведене у притвору, умро је код куће, званично од инфаркта, иако до тада није боловао од срца. Монастови симпатизери данас тврде да је смрт заправо била насилна и изведена психотронским оружјем – како је то већ обичај код новог светског поретка.

Археологија у служби антихриста

А о чему је то писао Серж Монаст средином 1990-их? Када непристрасни посматрач погледа докле је свет стигао у међувремену – његова теорија уопште не делује немогуће или бар – не неизводљиво…. Технологија углавном постоји, још само недостају (да ли?) довољно болести умови да је употребе…. Многи сматрају да је за “финале” приче – “ноћ хиљаду звезда” – одређен и датум: управо фатални 21. 12. 2012.

Многи данас цитирају Монастове радове, а понеко дода и нешто своје, а из свега тога извлачимо најчешће тврдње. Све у свему, наводни пројекат Blue Beam је осмишљен да лажира други долазак Месије, а одвијао би се у четири “корака”.

Први корак подразумева уздрмавање фундаменталних веровања о постанку човека, религијских доктрина и читаве филозофије живљења. Да ли вам ово делује као тежак задатак? По Монасту, то је више него изводљиво (посебно када се узме у обзир да наука од Монастовог времена додатно напредовала). Наводно светска влада лако може да изазове земљотресе на одабраним стратегијским локацијама (што им је, нажалост, омогућио својим проналасцима наш Никола Тесла…), где ће “случајно” бити откривени древни, до сада “изгубљени” археолошки докази који ће довести у питање све интрепретације великих религијских доктрина. По Монасту, припрема за ово већ је обављена кроз различите дезинформативне медијске кампање и научнофантастичне филмове о ванземаљским цивилизацијама и технологијама.

“Посађени” фалсификовани докази откриће археолози који ће сугерисати да, ма о којој се религији и култури радило, нови налази доказују да су верници били “преварени” током хиљада година. Овим би већина људи посумњала у своја дотадашња фундаментална духовна веровања у Бога, и библијске и друге верзије Судњег дана.

Корак два подразумева да се ласерска светла и звуци користе за пројекат блиставог и комплетно измишљеног “шоу програма” на небу. Неки у везу са овим делом плана доводе и кемтрејлсе (о чему смо писали више пута), хемијске трагове авиона који, осим што нас трују, небо чине белим или сивим, што је идеална позадина за ове пројекције – као биоскопско платно.

А шта ће бити тематика свемирске представе великих размера? Осим слика НЛО, са тродимензионалним оптичким холограмима и посебним звуцима, нашао би се ту и религијски “додатак”: различите слике за различите делове света – у складу са доминирајућим религијским националним веровањима на том подручју. “Божји” глас моћи ће да се чује на неколико језика (ово ће се постићи емитовањем преко веома ниских фреквенција помоћу ХААРП комплекса). Све ово биће симулација Апокалипсе, током које ће свим народима бити приказане циљане сцене (за хришћане – библијске). Наводно су већ конструисане направе које могу да подигну увис велики број људи (Вазнесење), а ти људи више на Земљи неће бити виђени. По Монасту, увод за то је “вежба” са наводним отмицама људи од стране ванземаљаца. Рачунари ће координисати сателите који ће пројектовати слике, а софтвер за представу одавно је спреман.

Са компјутерском анимацијом и одговарајућим звуцима, следбеници разичитих вера повероваће да се њихов спаситељ вратио. А онда ће се пројекције Христа, Мухамеда, Буде, Кришне…. – сјединити у једну – једног бога. Тај “бог”, сматра Монаст, биће управо антихрист, који ће додатно појаснити да су различите свете књиге погрешно разумеване и тумачене (за шта би човечанство већ требало да буде припремљено првим кораком Пројекта), а да је стара религија крива за то што су браћа и народи међусобно ратовали. Дакле – старе религијске доктрине треба укинути да би се отворио пут за светску религију новог доба, са новим “богом” – антихристом.

Мозак на удару

Ова представа би, по плану, резултирала нестајањем друштвених и верских разлика, а народи би се оптуживати међусобно за дотадашње “заблуде” у погледу религије, што би предводили милиони верских фанатика. Монаст тврди да ће, ни мање ни више – званично Уједињене Нације увести религију новог доба, а све то уз Бетовенову Оду радости.

Трећи корак јесте да се одређене визије пројектују у људске умове тако да изгледа да се ради о сопственој идеји сваког појединца да га је контактирао лично БОГ. Ово је могуће користећи ЕЛ Ф, ВЛФ, ЛФ таласе (и скаларне таласе), који утичу на мождану активност тако да особа чује Бога лично како разговара са њим. Није непознато да већ постоји интерактивни компјутерски систем способан да умеша “њихове” идеје у ваше природно размишљање, тако да не можете да уочите разлику. Све у свему, већина људи ће знати “у срцу” управо оно што наводни Бог жели да верују. “Без универзалног веровања у религију њу ејџа, успех новог светског поретка биће немогућ!” – пише Монаст.

У 21. веку скоро ништа није немогуће. Па чак ни лажирати Апокалипсу. Бар тако тврде многи Интернет извори који се позивају на приче о пројекту НАСА Blue Beam (Плави зрак).

Корак четири подразумева елекронски индуковане натприродне појаве, укратко – радиће се на томе да човечанство поверује да је инвазија ванземаљаца управо започела у сваком већем граду на планети, што ће све који поседују нуклеарно оружје натерати да га активирају или бар – отворено ставе у приправност. Свет ће бити на ивици нуклеарног уништења, али – до напада никада неће доћи. Међутим, ова изузетно опасна ситуација биће повод да се све нације удруже и разоружају под окриљем УН. Узгред, ово ће учинити да хришћани поверују да до напада није дошло само зато шту су неке друге, благонаклоне ванземаљске снаге дошле да спасу “добре” људе на Земљи од бруталног сатанистичког напада “лоших” свемираца.

А онда долази финале – такозвана “ноћ хиљаду звезда”. По Монастовом приказу, сви који буду стајали на путу новом светском поретку, биће ухапшени, убијени или проглашени “несталим”, а све под маском предстојећег библијског Вазнесења. Иако су наводни “спасиоци (добри ванземаљци) стигли – то не значи да је битка добијена, већ је потребно обезбедити потпуно јединство да би човечанство преживело. А да би се дошло до тога, објашњава Монаст, изрежиран је специјалан “лајт шоу”. Током једне или две ноћи биће коришћене психотроничке и друге справе – за пројектовање натприродних, сатанистичких слика у људске умове; многи ће видети духове, упасти у стање блиско лудилу, што ће проузроковати глобалну панику, самоубиства, убиства, нереде итд. После “ноћи хиљадите звезде”, такође познате као “ноћ хиљаду звезда”, човечанство ће бити спремно да прихвати било код новог “месију” који би поново успоставио ред и мир, макар то све нас коштало личне слободе.

Увод – лажирана светска криза

А када ће се све ово десити? Монаст је говорио о неких двадесетак година (крајем 1995), а, како објашњава, први индикатор да је ту почетак спровођења плана биће – промена новчаног система. Овај део припрема по њему ће се дешавати у две фазе. Прва фаза подразумева креирану економску кризу (то се, слаже се већина, већ догодило 2008, а недавно је свет “замало” протресла још једна, када је било говора о могућем банкроту Америке). Све у свему, криза ће довести до “потребе” да се долар промени у нову валуту – једну која ће бити коришћена у САД, а друга у остатку света. А онда ће, сматра Монаст, бити изрежирана још једна криза која ће у потпуности решити проблеме. Ова друга криза наводно ће наступити због наглог раста корупције, превара и фалсификовања новца. Све ће то бити једноставно решено, тако што ће свет бити “ослобођен” кеша и читав финанијски систем биће пресељен у компјутер. На овај начин нови светски поредак моћи ће да прати све новчане трансакције и да лако сазна све што жели да зна. Праћењем новца биће једноставно да се детектује потенцијални проблем и његов изазивач и да они – елиминишу. Вероватно то не треба појашњавати, али анонимни кеш значи слободу и зато он једноставно мора бити уклоњен да би била успостављена потпуна контрола.

Ето…Тако пише Серж Монаст, а “премијера” представе по многима је заказана за 21. децембар 2012 (да ли би то значило и да је читава прича о значењу Мајанског календара резултат манипулације?). Вероватно већини све ово делује као научна фантастика, међутим – зашто да не? Технологија постоји, лудаци гладни моћи такође постоје “откад је света и века”, манипуланти постоје… Ништа није немогуће. Колико је људи поверовало у гласине о нацистичким логорима смрти у Хитлерово време? Да ли сте, рецимо, веровали да ће неко у 20. веку моћи да коље и мучи своју словенску браћу, или да ће неко на правди Бога бомбардовати једну европску престоницу – Београд и побити толике невине људе по Србији? Или да ће неко (ко?) организовати залетање авионом и рушење “кула близнакиња”? Гласине о злу у људским умовима, приче о злочинима – обичан човек често схвата управо као – гласине, јер већина људи једноставно не може да поверује да су неки други људи у стању да чине такве ствари, или да нечија власт то организује. А такве ствари ипак се дешавају и зато ништа није немогуће (мада – не тврдимо да ће се тако нешто заиста и десити). Замислите само ситуацију у којој (понављамо – технологија за тако нешто већ постоји) можда нећемо знати да ли су наше мисли – заиста наше.

Virgin Mary appears in africa sky bluebeam warning – clear hd footage

Линк ка видео прилпогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Virgin Mary In Africa on 4/20 ** best version **

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
*******

Дакле високом технологијом могуће је на небесима стварати разна чудеса, живе холограмске слике силазка Исуса, Девице Марије… и разна друга чудеса примерена свакој религији и веровању. Треба психу припремати за овакве ситуације, разне утваре на небу које вас могу пореметити, али не паничити, само треба бити свестан овога: можда је могуће, можда и није, но када смо свесни да је све могуће, свакакве грозоте, јер СВЕДОЦИ СМО да ову Планету воде свакакви монструми са својим фах идиотима који им у тајним пројектима производе разне софистициране апарате и изуме који се злоупотребљавају против човека, требамо бити спремни на све.

Иовако су монструми већ од Земље створили пакао и могућност глобалног самоуништења.

Будите отвореног ума, спремни за свакаква чудеса и наметнуте илузије, али и будите трезвени да их препознате. Радите на себи, свом уму, психи, души.

Проф. др Светозар Радишић: Рат за душе људи


Извор: Геополитика

Проф. др Светозар Радишић, експерт за неоружане облике агресије, пуковник у пензији, говори за Геополитику

-Пре свега за одбрану неке земље је потребно опредељење већине грађана да се држава треба бранити, а затим знање, организованост, оспособљеност за одбрану и мудрост. Будући да се државе почетком 21. века нападају сведимензионо (у свим могућим димензијама: економски, политички, војно, технолошки, информационо, психолошки, религијски, спортски...) потребна је сведимензиона одбрана

Сва средства која се примењују у неокортикалном рату су невидљива, од енергије (зрачења), преко засејавања простора психо-аеросолима, до информација. Методе припадају тзв. прикривеним дејствима. Могуће је закључивати само по манифестацијама менталног стања грађана. Чини се да у Србији и на осталим српским просторима, ради прогона Срба, није примењиван само физички и информациони (медијски) рат.

Поштовани господине Радишићу, Ви сте, посредством Ваших књига и јавних наступа, први у Србији говорили о неокортикалном рату. Шта значи тај појам и о каквом је рату реч?

-Ја сам о неокортикалном рату читао из америчке војне литературе после округлог стола на којем су учествовали генерали из Генералштабне школе КоВ САД у Форт Левенворту. Они су дословно рекли: „Рат је једини феномен који истовремено дозвољава и захтева ангажовање свих људских способности. Људски мозак је у стању да организује снаге и средства ради убијања и уништавања, а истовремено ограничава употрeбе сурове силе. Ако се непријатељ посматра као систем којим органски руководи мозак, онда се правац напада усмерава у центар, тежишта система – а то је тај мозак“. Касније је и Ричард Шафрански написао један есеј о тој врсти рата. Његов текст је само прекрио веома важну тему обрађену у Доктринарном правилу КоВ САД FM 100–5, објављеном у јуну 1993. године. Најједноставније речено неокортикални рат је димензија рата у којој се различитим снагама, средствима и начинима утиче на кору великог мозга и сензације које у њој настају, с циљем да се утицајем на свест, подсвест, ум, вољу и дух супротстављене снаге приволе да прихвате циљеве рата као своје. То је рат без насиља и борбе. Ја сам у књизи првенцу под насловом „Неокортикални рат“ описао утицаје на мозак електромагнетном енергијом, психо-аеросолима, у сектама, за време медитација, у регресији, приликом хипнозе и сл.

Да ли се против српског народа, поред других видова рата, води и поменути неокортикални рат. Шта је циљ оних који воде овакав рат, које медоте, технике и средства користе и како уопште препознати и утврдити да се против вас води овакакв облик рата?

-У таквој врсти рата немогуће је установити шта је примењено и да ли је примењено. Сва средства која се примењују у неокортикалном рату су невидљива, од енергије (зрачења), преко засејавања простора психо-аеросолима, до информација. Методе припадају тзв. прикривеним дејствима. Могуће је закључивати само по манифестацијама менталног стања грађана. Чини се да у Србији и на осталим српским просторима, ради прогона Срба, није примењиван само физички и информациони (медијски) рат. Дезорганизација Србије и Срба је очигледна и по много чему чудесна. Наспрам сатанизације Срба у тзв. псеудо еволуцији, која делује логично за кабалистичке и неовавилонске администрације, створен је феномен самооптуживања у редовима српске администрације и још више у тзв. невладиним организацијама. Не зна се да ли више штете наноси Србима председник, новинарска удружења, антисрпски екстремисти у невладиним организацијама или универзитетски професори, правници, војно-политички аналитичари и научници. Та елита је у другим друштвима бар толико култивисана да ћути када има осећај да припада народу који чини грешке и грех.

У Геополитици је својевремено, а и у другим медијима, писано о америчком програму ХААРП. Шта је циљ тог програма и сврха техничких уређаја и инсталација из програма ХААРП, и да ли је та чудна апатија, безвољност нашег народа, и та равнодушност са којом се, као никад у историји, мири са националним поразима, последица деловања програм ХААРП и других облика специјалног рата?

-Систем ХААРП код Гаконе на Аљасци није једини тог типа. Према досадашњим сазнањима експерименти слични онима у оквиру пројекта HAARP регистровани су на следећим локацијама: Arecibo (Тихи океан), Dushambe, Gorkity, Hipas (Северна Америка), Monchegorsk, Sura (јужна Азија) и Tromso (Норвешка). Занимљиво је да су се на активности тих система жалили грађани Јуџина у Орегону, грађани Немачке и канадски научници. Фреквенције система попут поменутог омогућавају коришћење јоносфере као антене, контакт подморница кроз Земљу, а раде и на фреквенцији људског мозга (од 0,5 до 500 херца). Безвољност грађана Србије може фа буде вишеструко условљена. Због медијског рата, марионетске власти, утиска да су све власти исте у последњих 100 и више година… Међутим, то не искључује примену програма уграђених у информације преко савремених техничких и технолошких уређаја. Људски мозак је све више изложен непосредно зрачењима ТВ уређаја, мобилних телефона и Walkman MP3 и MP4 plejera, уређаја којима је могуће паковање и уграђивање информација у подсвест.

И Ви у својој књизи пишете о летовима једнобојних, необележених авиона, иза којих дуго остају чудни трагови непознатог садржаја. О чему је реч, коју хемикалију ти авиони изручују у атмосферу, и чији су ти авиони. Ваздухопловне власти би морале да знају нешто о томе?

-Помињао сам у својим текстовима чудне фемонене, попут летова црних, необележених хеликоптера и авиона, који су узнемиравали грађане Сједињених Држава. Затим сам наводио америчке подводне базе, групу „Мажестик“ и базу 51. Међутим, никад нисам писао о небу над Србијом, будући да ни ја не могу да схватим зашто они који познају ситуацију у ваздушном простору изнад Србије не објаве бар један деманти у вези с прозивањима активиста из еколошког покрета. Заиста је сумњиво што се неко од званичника не обрати јавности и каже о чему је реч. Састав ваздуха лако могу да установе државне институције, а о свим летовима постоје подаци у Управи за контролу летова (ако се још тако зове).

У последњем издању своје књиге „Неокортикални рат“ тврдите да су „сумњиви услови у којима је за неколико дана нестала Република Српска Крајина у току операције забрањени лет“. Шта сте хтели тиме да кажете?

-Услови у Републици Српској Крајини били су као да их је монтирао „бели маг“ Рудолф Штајнер, када је у граду Кобервицу у Шлезији, 1924. године, направио потентизовани раствор за прогон зечева, након што су чинили велику штету на једној грофовији. Република Српска Крајина је била одвојена од света – скоро потпуно изолована са копна. Изнад њене територије нису могле да лете српске летилице, јер је била на снази операција „Забрањен лет“. То је довољно за сумњу. Када се споје информације да је наспрам Срба био непријатељ који одлично зна дело Рудолфа Штајнера и има могућност да својом авијацијом засејава облаке хемијским материјама, што стално примењује у метеоролошком рату, а све чешће се сумњичи за chemtrail операције, онда је јасно на шта сам мислио. Само утицај на мозак може да објасни невероватно брз и релативно добро организован прогон Срба са тог подручја. У мобилизацијама војске не успевају да обавесте и организују грађане да тако послушно и уредно напусте неки простор.

Како се бранити од неокортикалног рата. Ви говорите о сведимензионалној одбрани. Шта подразумева таква одбрана?

-Пре свега за одбрану неке земље је потребно опредељење већине грађана да се држава треба бранити, а затим знање, организованост, оспособљеност за одбрану и мудрост. Будући да се државе почетком 21. века нападају сведимензионо (у свим могућим димензијама: економски, политички, војно, технолошки, информационо, психолошки, религијски, спортски…) потребна је сведимензиона одбрана. Ја сам наговестио како би она требало да изгледа, а дао сам и сугестију да је потребно бранити грађане и од неокортикалног рата. За тако нешто потребно је да стратегисти и доктринолози сачине програм на основу филозофије одбране, политике одбране, стратегије одбране, доктрине одбране и регулативе, која се употпуњава катехизисом према којем сваки грађанин добија свевремени одбрамбени задатак. При томе је веома важно да се потенцијалним непријатељима не обећава да никада неће бити нападнути, као што су то чинили и сада чине српски владари. То је најопаснија одбрамбена грешка.

Једно питање које је посредно у вези са овом темом. У нашој јавности се говори о Групи 69 која је деловала пре нешто више од десет година у Војсци Југославије. Пошто сте у том периоду били активан официр шта је истина а шта мистификације о деловању те групе?

-Потпуно је бесмислено да неко каже, или напише, да је могуће у војну формацију уградити некакву групу. Ниједна армија света нема групе у својој организацији. Посебно не у Генералштабу. Постоје управе, одељења, одсеци, ресори, итд. Друга бесмислица је да би неко из Војске писао о наводно тајној групи. Када би слична организација постојала, била би „покривена“ тзв. војном тајном, тако да пуковници попут тадашњег пуковника Љубодрага Стојадиновића никако не би смели да пишу о њој, будући да би писањем одавали војну или државну тајну, што је подложно санкцијама. Једино је тачно да се о „Групи 69“ писало у козеријама и да су је непрестано повезивали са Генералштабом Војске Југославије. Да је било истина то што је написано, прозвана војна лица не би завршила редовно своју каријеру. С друге стране, чини се да је „Група 69“ постојала ван војних сфера и да је постизала одређење парапсихолошке циљеве, јер јој не би претили ратом генерали КФОР-а и тзв. Вуду ратници.

Господине Радишићу, мислите ли да би Срби у борби против неокортикалног и других ратова који се против њих воде, као и у борби са другим искушењима и непријатељима разних врста, требало много више да своју одбрану темеље на вери у Бога, у Његове и наше светитеље, у анђелске силе, јер од Бога Срби јачег савезника и бољег пријатеља немају.

-Вера у Бога је основа приступа животу, али Бог ништа не чини уместо људи. Није залудна народна изрека „Ко се чува и Бог га чува“. Следи и следећа „Уздај се у се и у своје кљусе“. Дефинитивно, овај живот није позориште. Људи га не посматрају, него у њему учествују – сви имају своју улогу. Не постоји бољи начин него да се Срби што пре освестите, схвате процесе, „наоружају“ се знањем и обезбеде будућим генерацијма извеснију будућност, тако што ће се победити у нанотехнолошком (невидљивом) рату знања. Нико Србима не може ускратити и омести учење.

Како можете наручити књигу

Књигу „Неокортикални рат” могуће је наручити на телефоне 011-217 60 79, 062/44 89 68 и електронском поштом на svetozarradisic@yahoo.com

Геополитика бр.44, 1.септембар 2011.

Ђуро Шушњић: Рибари људских душа


У овој изванредној књизи говори се о идеји манипулације и манипулацији идејама… како се заводе људи, народи, а да тога нису ни свесни…

Преузми књигу (11мб.):
Ђуро Шушњић: Рибари људских душа
Књига се налази и у „Библиотеци»

%d bloggers like this: