Проф Др Велимир Абрамовић: И даље лажни рад на Тесли


Туристичке куле и вароши Србије
Михаило Митровић, додатак Култура, уметност, ука, стр. 07, субота, 19. Мај 2012.

Под горе наведеним насловом, аутор архитетка Михаило Митровић, у коме је побркао Лепенски вир, Драгачево, Кућу цвећа, ратишта Церске битке, Дрвенград, Џавахарлала Нехруа, Обедску бару и Теслу, и много тога другог, а све у једном те истом чланку, о Тесли потпуно погрешно пише, наводим:

„На првом месту је изградња Теслиног торња идентичног оном који је Тесла самоуко пројектовао и изградио у Лонг Ајленду 1906. године.“

Ова тврдња аутора чланка М. Митровића је нетачна. Општепознато је да је Теслину Кулу Ворденклиф на Лонг Ајленду пројектовао најчувенији архитекта тога времена у Америци, Станфорд Вајт ((Stanford White), који је за њу израдио и статички прорачун још 1900-1 год., а светски чувен је по томе што је пројектовао Медисон Сквер Гарден у Њујорку, ентеријер велелепне тамошње методистичке цркве, као и виле на њујоршкој Петој авенији за породице Астор и Вандербилт.

Залагање М.Митровића за изградњу Теслиног торња „идентичног“ као на Лонг Ајленду је бесмислено, јер је то била Теслина лабораторија (веома сложен осцилатор специјалних намена за експериментисање са планетом Земљом), а М.Митровић би могао и умео само да предложи једну сумњиву архитектонску декорацију Београда, мада свакако бољу од Јужне капије Београда, Генексових кула, које по неподељеном мишљењу сваког ко их је икада видео спадају у најружније зграде савремене Европе.

Што аутор М.Митровић не зна довољно о Тесли, а јавља се већ други пут, дилетантски храбро мешајући се у ту тему, то се може разумети, али овде је у питању, с Теслом повезано, и незнање основне историје архитектуре. Сасвим је сигурно да Тесла није ништа „самоуко пројектовао и изградио у Лонг Ајленду“, као што је сигурно и да би Политика могла поново да почне боље да проверава шта о чему објављују њени реномирани аутори по инерцији наслеђени из Титове ере.

Извештај Др Велимира Абрамовића о току и резултатима тродневне посете Москви 23 – 27 марта 2012.


1. У Суботу 24. Марта одржао слово на Конференцији ЕТИКА И НАУКА БУДУЋНОСТИ – СИНТЕЗА ИДЕЈА, одржаној у организацији научно-философског магазина ДЕЛФИС, у згради Геолошког института РАН, улица Космонаутов бр. 2.
Тема излагања:

Обједињење духовности на планетарном нивоу (Объединённая духовность на планетарном уровне)

Главне тезе:

У нашем добу, нови, светски тип религиозности одговарајући планетарном друштву у настајању, појављује се у науци и то у Физици, која се већ бави пореклом Света – Космогонијом и његовим најопштијим законима – Космологијом.

Никола Тесла са својом науком исто је толико значајан и непроцењиво велики за савремени свет планетарног телекомуникационог система и разрешење дубоке кризе вредности научно-технолошке цивилизације, која тражи своју философску онтологију, као што је за Хришћанску цивилизацију био значајан мит Исуса Христа. Интересантно је да смо током стотина и хиљада година имали толико много великих научника, али ни један од њих није добио своју цркву као што је има Тесла у Калифорнији, у Сан Дијегу, управо у центру светске научно-технолошке моћи. Ни Планк, ни Ајнштајн, ни Бор, ни Паули, ни Њутн, ни Кеплер, и поред бављења алхемијом и теологијом (Њутн), или астрологијом (Кеплер), или мистиком (Лаплас, Планк, Жолио-Кири), нису убедили колективно несвесно човечанства у трансценденталну димензију својих научних погледа.

Хришћанска цивилизација је метафора ослоњена на патњу, жртву и искупљење, на тајну крштења, ускрснућа и загробног живота, она је трајно обојена човеком и његовом осећајношћу. С друге стране, сцијентистичко доба има Теслу као хумани симбол јединства духа и материје, а уместо митологије и религијске метафоре успоставља веру у научне принципе и јасно виђење најдубљих космолошких закона. У историјском смислу, Тесла фундаментално мења облик религиозности на планетарном нивоу. Дакле, он није обичан научник, па ни само генијалан човек, већ светско-историјска појава највишег ранга, која духовност теологије замењује духовношћу науке. Уосталом, савремена физика већ је постала философија новог доба јер се отворено бави структуром материје, генезом космоса, а од скора и етиком.

Начело новог планетарног типа религиозности је научно, засновано на свести о Космосу и позитивном доказивом знању, али је такође и теозофско, јер је основно Теозофско духовно начело “Нема више (нити дубље) религије од истине” у потпуности научно. У суштини се ове две идеје подударају, (синтеза идеја), што није необично, јер је Теозофија настала у 19. веку, када је отпочео и нагли развој науке и технологије.

Уједињеној планети неопходан је и нови вид религиозности, који ће засигурно бити одуховљена наука.

Свака религија имала је и свог људског инкарната, оснивача, Аријевци – Раму, Хиндуизам – Кришну, Хришћани – Христа, Будисти – Буду, Исламисти – Мухамеда. Нова научна религија, на истеку информатичког доба, примерена је сцијентистичком глобалном друштву, има аскетског научника највиших духовних и душевних својстава – Николу Теслу. Људи широм Русије ово већ осећају и знају. Доказ за ово су многобројне руске књиге о Тесли, које за основу Теслиног растућег мита имају конкретну позитивну науку и Теслине успешне, али загонетне експерименте и научна открића.

Зар у Библији описано васкресење Христово није доказ да Бог нема ништа против постизања физичке бесмртности човека средствима нове, духом прожете и етиком оплемењене науке? Зар је само Исус Христос Божји син, зар не чујемо како нам он, и управо он, каже: Не само ја, Исус – сви су људи Божја деца!
Наше је да савремено артикулишемо видовиту деветнаестовековну теозофску мисао о долазећем споју науке и религије, мисао која ће у физици ускоро дати фантастичне експерименталне резултате у истраживању времена, простора, светлости и тешке масе. Али се ово може постићи само на један начин: схваћеном и поновљеном, али и унапређеном Теслином технологијом. За почетак , неопходно је у физику увести доказиву Хипотезу Времена.

Само Време нигде се не појављује, оно је изван људске чулне спознаје, натчулна основа Света, једини природни Континуум, једина свакодневна и сваком и свима доступна природна Бесконачност. Наше једино искуство света иде искључиво преко садашњости, која је исто што и наша свест. Синхроницитет је нижи облик свесности, он је међусобна веза делова, док је надлична свест увек непрекидна, то је веза свих делова заједно и сваког понаосеоб са целином, дакле, са Бескрајем.

2. У Недељу 25. Марта дуго и детаљно разговарао са Проф Др IGOROM EDMUNDOVICHEM BULYZHENKOVIM, физичарем, вишим научним сарадником Физичког Института (имена Лебедева, Ленински проспект 53) Руске Академије Наука, а који је стручно опредељен за развијање Теслиних идеја у Физици. Проф Др BULYZHENKOV је са одушевљењем и у потпуности прихватио мој предлог изнет у руском Магазину ДЕЛФИС, а који је пренет у више руских часописа (http://www.delphis.ru/) да се формира руско-српски међународни Институт у Београду и Москви у коме би светски научници могли да проучавају Теслину архиву у Београду. У телефонском разговору са колегама Проф Др Dr BULYZHENKOV је на лицу места добио подршку још двојице колега познатих физичара, који такође желе да учествују у тим истраживањима.

3. У понедељак 26. Марта, пре подне:

Проф Др BULYZHENKOVA и Проф Др АБРАМОВИЋА примио је члан президијума Руске Академије Наука (Президијум РАН – улица Ленински проспект 32) и директор Института ласерске физике Руске Академије Наука, светски познат научник академик BAGAEV SERGEI NIKOLAJEVICH (који такође руководи свим иновационим физичким истраживањима у Академгороду, Сибирско одељење РАН). У двочасовном разговору утврђени су кораци у процедури оснивања Института, за чије оснивање је практично обезбеђен одушевљени пристанак руске стране:

  • а) Да се, ако је могуће, на е-маил адресу академика

RAS Member, Prof. Sergei Bagaev
Head of the RAS Laser Council
Director of the Institute of Laser Physics
Siberian Branch of RAS
Lavrenteva 13/3, Novosibirsk 630090, Russia

подпредседник САНУ за природне науке (то би било одговарајуће, ако српска држава хоће сарадњу) изрази лични интерес, односно генералну подршку САНУ овом пројекту, неколико општих реченица…

  • б) Да се формира научни тим стручних физичара са Београдског Универзитета и Института за Физику… филозофи науке + теоријски и експериментални физичари.
  • ц) Да се добије подршка Београдског Универзитета за програм Нових Идеја у савременој филозофији и науци (пре свега Физици) и пронађу научници за израду заједничког српско-руског научног програма са посебним силабусом који би фокусирао теоријско и експериментално истраживање Теслиног научног архива, односно Теслине студије.

Напомена: Ово је лако оствариво при Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета (Центар ради у згради Ректората БУ и ту је већ добијен пристанак, јер имају одговарајући општи програм Историја и филозофија природних наука и технологије, који треба само прецизирати новим силабусом).

  • д) Укључити Министарство за науку и образовање Републике Србије, односно Конкурисати за финансирање дугорочног пројекта истраживања Теслиног научног архива и понављање његових необјашњених, а успелих експеримената и патената.

Напомена: Проф Др Prof Dr BULYZHENKOV који је био саветник Руског министарства науке и образовања у одељењу за фундаментална истраживања већ је обавио потребне разговоре и добио подршку за финансирање посебних студија Тесле.

4. У понедељак, 26. Марта, после подне па све до касних вечерњих сати:

У редакцији часописа ДЕЛФИС (улица Покровка 3) одржан је састанак шире групе за подршку иницијативи оснивања Института, на коме су присуствовали, између осталих, Проф Др A.P. LEVICH са Ломоносова, Факултет за Биологију и шеф Руског Интердисциплинарног Темпоролошког Семинара на Ломоносову – телеконференција, Проф Др BULYZHENKOV из Физичког Института РАН, Проф Др С. БОРИСОВИЧ, виши научни сарадник Института за општу физику Московског државног Универзитета за физику и технологију, кандидат математичко-техничких наука ВИТАЛИЈ ПРАВДИВЦЕВ из научне редакције Московске државне телевизије Русија 1, који је аутор више научно-документарних програма» о Тесли и који је и писмено подржао предлог.

Састанак је протекао у веома конструктивној и пријатној атмосфери, са закључком да се При институту за општу физику одмах отпочне са специјалним научним Семинаром Теслина Физика, и заказан је први састанак за 24. Април 2012. Основа за семинар биће 4 тома Теслиних радова објављених на Руском (Патенти, Предавања, Чланци, Белешке о експериментима у Колорадо Спрингсу).

Напомена: за поменуте четири књиге, које садрже целокупан Теслин рад објављен на енглеском језику, за руска издања, један од три научна редактора био је Проф Др ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ.

Професор Др Велимир Абрамовић: Предлог оснивања руско-српског друштва (Института) за проучавање научне заоставштине Николе Тесле


Истраживање предлаже:

Професор Др Велимир Абрамовић, (доктор филозофије наука – математике и физике)

Образложење:

Музеј-Архив Николе Тесле у Београду од 1952 има око 60 хиљада непроучених научних докумената светски познатог српског научника. Овај необјављени материјал садржи теоријске студије, као и детаљне описе експеримената. У питању је научников усамљенички и готово непознат рад од 38 година (1905-1943).

Чак и површно познавање обимног архива Теслиних истраживања показује да је он од непроцењивог значаја за даљи развој науке, пре свега, физике и космологије. Без сумње, реконструкција физичке теорије Тесле, посебно теорије атома и динамичке теорије гравитације, као и понављање његових многобројних експеримената не само да би променило данашњу науку и значајно је унапредило, већ би та наново откривена Теслина наука сасвим сигурно образовала и нову научну парадигму планетарне цивилизације за коју се Тесла свесрдно борио (Теслин Светски Систем у 12 тачака из 1900.г.).

Данас смо сведоци брзо растућег интереса за Теслине идеје на шта указује десетогодишњи стабилан пораст цитираности Тесле у светским научним часописима, литератури и штампи.

Шта је разлог обраћања руској страни: У последњих пет година у Русији је преведен са енглеског и у четири тома објављен целокупни Теслин познати научни опус. Такође, Теслин рад инспирисао је десетине руских аутора, тако да је у Русији прошле године (2011) о Тесли просечно објављивана по једна књига месечно. Руски академски кругови, али и научна јавност почели су озбиљне дискусије о Теслиним концепцијама, нарочито Луминоферозног Етра и структуре атома. Теслин живот и наука предмет су и бројних научно-популарних програма на руској државној као и многим приватним телевизијама, укључујући и ауторитативна мишљења, као на пример, професора С.Капице, који је у свом чланку о научној екологији Теслу ставио у исти ред са Вернадским. Очигледно је да је Русија савремени лидер у проучавању научног наслеђа Николе Тесле. Било би стога сасвим природно да руски научници, заједно са српским, добију институтски приступ необјављеним научним документима, које српска научна заједница деценијама уопште не користи. Обим необјављеног и стога непознатог научног архива Тесле у Музеју је око шест пута већи од онога што је познато светској јавности.

Психолошке препреке које треба формално превазићи: Концепти Физике Николе Тесле значајно се разликују од оних који су широко усвојени: Теорије релативности и квантне механике. Дакле, међународна академска заједница није у потпуности свесна да Теслин трећи пут у физици постоји, али да је блокиран неразумевањем у његовом времену. Такав став је последица тога што је Теслин рад остао неистражен, упркос чињеници да су многи експериментални тестови показали исправност његових оригиналних концепција. Све то отежава и околност да Тесла није ништа објашњавао у својим огледима и да недостаје теорија (његов ум радио је као природа, која такође само ствара, ништа нам не објашњавајући).Његова хеуристичка метода била је визионарски увид, и тајанствена је колико и сама генијалност. Ипак, Теслини мисаони токови у науци могу се реконструисати, јер су описи експеримената технички веома детаљни и непосредни.

Предлог: Многи од данашњих руских физичара прихватају идеју о Теслиној физици као о дубљој од постојеће. Стога, верујем да је дошло време да заједно са својим руским колегама спроводемо систематску студију драгоцене научне документације Николе Тесле, студију која би могла да послужи као полазна тачка, не само за нове чисте технологије, али и за много важнији циљ – поновно успостављање смисла, односно разумевање самих разлога постојања науке.

Чернобил, а сад и Фукушима јасно показују да је за научнике физика језгра остала врло нејасна. Моје животне околности (моја покојна супруга Марија Шешић је неколико година била директор Музеја/Архива Тесле), биле су такве да сам имао прилику да се упознам са неким деловима архиве и остао запањен када сам у једном од докумената прочитао опис начина (у огледу) како је Тесла успевао да заустави распадање радиоактивних елемената Радиума и изотопа Урана.

Заједнички руско-српски Научни тим: Оснивачко језгро мора бити хармонично – у њега би истовремено требало да уђу универзитетски стручњаци, али и независно оријентисани научници и слободни интелектуалци, као и хиперсензибилне особе, инспирисане филозофским идејама нове науке, безбедне за жива бића и у складу са природним редом ствари.

Организациони облик реализације идеје о заједничкој студији научне заоставштине Николе Тесле: Пројекат заједничких студија научне заоставштине Николе Тесле могу се одвијати у оквиру руско-српског споразума о научној и техничкој сарадњи кроз оснивање руско-српског научног друштва (Институт) Никола Тесла. На српској страни пројекат ће финансирати Министарство просвете и науке Републике Србије из средстава издвојених за проучавање историјских, теоријских и експерименталних аспеката научне заоставштине Николе Тесле. Успех заједничког подухвата је гарантован уколико старатељство са руске стране преузме Министарство просвете и науке Руске Федерације.

Релевантна научна заједница и људи у Русији који већ подржавају иницијативу:

Московски физичко-технички Универзитет (државни универзитет)

Институт за Физику имена Лебедева, РАН (Руска академија наука), Москва,

Руски интердисциплинарни темпоролошки семинар МГУ, који ради на Московском државном универзитету Ломоносов, (семинар окупља 17 катедри).

Институт за истраживање природе Времена, Московски државни универзитет Ломоносов (МГУ).

Natalia Toots, главни уредник научно-филозофског часописа Делфис

Prof Dr Aleksandar Petrovich Levich, Факултет за биологију, шеф катедре за општу екологију и математичко моделовање екосистема МГУ (Ломоносов)

Др Булежњиков Игор Едмундович, виши сарадник, Теоријска физика, Институт за Физику РАН, (Руска академија наука), Москва

Vitalij Pravdivtsev, (уредник научног програма Руске државне телевизије), сценариста, редитељ, писац, аутор неколико научних ТВ емисија о Тесли (Господар света – Никола Тесла, и програм Телевизије Русија)

Напомена: Редакција часописа Делфис као и часописа Наука и религија (име добио по књизи К. Циокловског), где је предлог објављен, свакодневно добијају писма подршке из целе Русије.

ВАЖНА НАПОМЕНА:

Др Булежњиков је разговарао са замеником министра образовања и науке и саветницима Одељења министарства за фундаментална истраживања Министарства образовања и науке Руске федерације, И ОНИ СУ ПОТПУНО ПОДРЖАЛИ ПРОЈЕКАТ С НАПОМЕНОМ ДА ТРЕБА ОБЕЗБЕДИТИ САРАДЊУ ОДГОВАРАЈУЋИХ СРПСКИХ ДРЖВНИХ ИНСТИТУЦИЈА.

Пројекат предлаже:
Професор Др Велимир Абрамовић, (доктор филозофије наука – математике и физике)

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП


Спојио сам две скорашње радио емисије на другом програму радио Београда „Речено и прећутано“, које је водила госпођа Биљана Ђоровић, у једну, а гости су били филозоф Велимир Абрамовић и инжињер електротехнике Горан Марјановић.

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Наравно, где год се нађу ова два врсна зналца, Теслијанца и генијалца, о чему би се друго говорило него о нашем великом генију Николи Тесли и његовом непревазиђеном генијалном делу! У првом делу емисије Горан Марјановић је говорио о свом „моделу квантоване густине енергије„, затим како се у свом истраживачком раду сусрео са Теслом, нешто мало је причао и о свом прототипу апарата којег је назвао „Генератор Теслиних скаларних Таласа„. Апарат је настао на бази десетогодишњег Горановог теоријског рада проучавањем Теслиног дела и технологије, нарочито проучавајући уређај на коме је Тесла радио у Колорадо Спрингсу.

Овај драгоцени апарат како Горан наводи, у предоминантном виду емитује форму енергије коју је Тесла називао нехерцијанском, јер је говорио да ради са нехерцијанским таласима, док у једном мањем виду, део спектра те енергије емитује се у херцијанској форми.

Апарат има више функција у свом деловању, међутим, оно што је најбитније за људску популацију, овај апарат је „фонтана животне енергије“, јер управо својим предоминантним нехерцијанским спектром којег емитује, утиче врло повољно на људски организам, што је потврђено експериментално, у пракси. Када је у човековој близини, овај га апарат управо доводи у резонансу са природом, човек се осеће смиреније, као да је поред потока у шумици, сликовито речено.

Нешто више о овом апарату Горан је говорио у емисији „Поларотор Специјал“ која се емитује на ТВ Коперникус. Нашо сам ту емисију на ју Тубе, овде, она је из 3 дела, спојићу је у један видео прилог и објавити на свом блогу до краја године.

Велимир је у првом делу емисије говорио о свом скорашњем боравку и предавању на Руском државном универзитету „Ломоносов“ у Москви, где је говорио о свом проучавању времена и побијању Ајнштајнове Специјалне Теорије Релативности. Такође, Велимир је говорио и о ургентној потреби да се у Београду оснује „Институт за Космологију Николе Тесле“. Ту би се по Велимировим речима проучавала Теслина документација, и даље јавности недоступна, Теслина документација у виду 60.000 научних списа који чаме у његовом музеју у Београду. У интересу целог човечанства је да ова научна документа буду доступна надареним људима. У њима се налазе Теслини прецизно описани експерименти, има и готових патената које Тесла никада није објављивао. Тај институт би уједно био и „Центар нове физике“, где би радили талентовани Теслијанци, надахнути и инспирисани његовим делом, Србија има, и те како! Наравно, Теслин институт у Београду био би отворен за све надарене Теслијанце широм света.

У другом делу ових обједињених емисија говорило се о пројекту ХААРП, чему он служи, о ХААРП антенама које су распрострањене по читавом светту, сем у Русији, што ћете детаљније видите на доњој мапи. Пре него нешто више кажем о томе, интересантно је споменути Велимирова казивања о харп пробама које су урађене када је тај пројекат покренут. Пошто се харпом манипулише са Јоносфером, пробе ради, извршени су експерименти успављивања људи усмереном и фокусираном енергијом, то је урађено у једном граду у Немачкој, и у нашој Лозници, а о тој проби успављивања људи у Лозници Велимир је чуо из прве руке, од свог пријатеља који живи у Лозници, десило се то 1993-ће, тај пријатељ му је рекао:

„Јуче се десила једна невероватна ствар, одједном су у Лозници сви заспали!“

Како то да су сви заспали, а овај Велимиров пријатељ није?

Он се није успавао јер има Теслину лабораторију, он је инжињер који се бави Теслом, бавио се јоносфером, и имао је пуно разних Теслиних апарата који су били укључени, тако да су они емитовали друго фреквентно поље на која ХАААРП није утицао, а које је наравно било повезано са његовим личним енергетским пољем зрачења, па је био будан.

„Изађем ја, видим спава моја мајка, спава мој пас, дрмам пса, он неће да се пробуди 🙂 „

Говорио је Велимиру његов пријатељ.

Експеримент је трајао читавих 15 минута, о томе се после по Лозници причало.

Све ове фајлове које ћете видети, а повезани су са светском мапом мрежа ХААРП антена и самим антенама, још у априлу ове године открио је један мој друг са Фејсбука, ја сам само скенирао са те мапе позицију инсталиране харп антене у Бељини недалеко од Београда, да се јасније види. Он је то после објављивао на свом фејсбук профилу, слао то другима приватним порукама са фејса, мејла, и сада се многи ките туђим перјем, као: „нашо сам…“

Но добро, битно је да се људи што више заинтересују за ову материју, јер једна таква харп антена, као што сам већ реко, инсталиране ја и код нас.

Погледајте прво ову стандфордову светску мапу харп антена…

Светска мапа ХААРП антена
http://vlf-engineering.stanford.edu/map/public_map.php

А сад погледајте мапиран положај харп антене код нас:

ХААРП антена код Бељине близу Београда

Кликните на приказ ХААРП антене да га видите у већој резолуцији, са објашњењем

Ово обавештење о типу и опису харп антене, показаће вам се кад на тој светској мапи кликнете на ознаку „BL“ која стоји непосредно близу Бељине. Као што се види за ту антену је задужен извесни Морис Коен, професор на Станфорду, у оквиру Стандфорд ВЛФ групе.

Из овог пдф фајла са Стандфорд сајта: http://bit.ly/snTt2m извуко сам доње слике:

о којима је и Горан причао у емисији. Али као што сму чули, иако он још није видео ту ХААРП антену код Бељине, по овим сликама је закључио да се не ради о неким већ готовим и монтираним харп антенама, већ да су то вероватно слике разних фаза у процесу њиховог монтирања, тако да ни једна слика не представља јасну и готову слику харп антене.

Сада ћу вам рећи нешто што је важно за све нас, када је ову мапу харп антене у Бељини угледао један мој друг објављујући је у Радишићевом тексту, и погледао опис те мапе, цео тај сајт са тим харп антенама по свету, реко ми је следеће, а разуме се у ове ствари, јер је стручан:

„Небојша, приметио сам да по селима Источне Србије има, а то је случај свугде по Србији. Имају неке антене попут ступова од 2,5м или мало веће и то свуда. АААААААААААЈЈЈЈЈОЈ! Јеси ли приметио да је податак за триангулар таласна дужина 2,5метара!!! То значи да су то пријемници или одашиљачи по свим местима и селима!!! ЧОВЕЧЕ 2,5метара мора да буде њихова димензија да би се бежично индуковали такви таласи. Нико не зна да ми каже чему служе те антене, а обично су ограђене метар са метар металном оградом висине 1 метар!

Због свега овога, замолио бих ентузијасте који су из Београда да пронађу ту ХААРП антену код Бељине, да је сниме и нека ми ту фотографију проследе на мој мејл, па да је објавим, јер као што видимо из горњег цитата, могуће ја да код нас има још инсталираних ХААРП антена, па ако би знали како изгледа ова у Бељини, онда би могле да се препознају и неке друге харп антене, ако су евентуално разасуте по Србији, јер овај народ у задње време много спава, умире и нестаје, а ни прстом да мрдне!

А сада, са великим задовољством вам представљам једног изврсног и генијалног човека изумитеља, надам се да ми актери ове емисије неће замерити, јер се није говорило о њему, то је Милутин Милетић, човек који је укротио струју! То је пензионер из села Варош код Ражња, он је инжењер технологије, погледајте прво овај видео прилог.

Милутин Милетић укротио струју, голим рукама држи голу жицу, проводник срује под напоном!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Из овог прилога видимо да је овај генијални човек осмислио проводник струје у виду голе жице, дакле без икакве изолације, а све је безбедно, нико не може да страда! Жица, док је под напоном и спроводи струју, може и да се додирне, без страха од струјног удара и оштећења здравља, то се јасно види у приказаном експерименту са радом сијалице, јер су голу жицу додиривали и држали у рукама и сниматељи прилога, не само Милутиновић, чак и са мокрим рукама.

Шта овде видимо у овом експирименту са сијалицом која гори?

Видимо да су 3 изоловане жице доведене до једне голе жице која спроводи све 3, и фазу, и нулу, и уземљење, и потпуно је безбедна, може се чак и рукама додитивати, без страха од струјног удара, све је безбедно! На улазу и излазу струја је иста 220 Волти, али је жица тако обрађена, да не дозвољава никакве енергетске губитке, електрони не излазе из ње.

Милутиновић:

„… она не може никако ни да изазове пожар, варница нека да изађе из ње, нити да убије неког. Чак и кад би је исекли овако с нечим, десио би се унутрашњи прекид струје, а споља не би изашла варница…..“

„… ето, ја држим за жицу, може мокра да буде рука, сува, није ничим изолована, може свако од вас то да провери…“

„Троши око 40-50 Вати уместо више киловата у пећи за грејање. А температура се бира по жељи. Овде је подешено око 40 степени….“

Како видимо, оваквом једноставном голом жицом, али генијално обрађеном по Милутиновићевим замислима, може се остварити уштеда енергије, за загревање воде у бојлеру итд…

Направићу до краја године посебан чланак о овом дивном и генијалном човеку, и ако неко пронађе неки контакт, број Милутиновићевог фиксног телефона, мобилног или његов имејл, нека ми дојави, јер би пре објаве чланка о њему, волео да поразговарам са њим.

Овом дивном генијалном човеку, такође је место у будућем Теслином Институту, чији је процес оснивања у току, и волео бих да га Горан и Велимир контактирају, да му нађу место у свом тиму, јер овај човек то заиста завређује, штета би било… да се изгуби његово драгоцено знање.

Велимир Абрамовић: Мој аутентичан одговор на Зупанов текст у Политици: „Сахранити Теслу, ујединити нацију“


Професор Абрамовић ми је послао аутентичан одговор на текст Душана Зупана у Политици: „Сахранити Теслу, ујединити нацију“, пошто му одговор није пренет у аутентичном облику, где се не види целина става са аргументацијом. Пошто тог Велимировог одговора нема у интернет верзији Политике, можете га погледати у скенираној верзији.

Велимиров одговор у рубрици „Међу нама“:

Кликните на скенирани приказ да га видите у највећој могућој величини

Сада ће то бити исправљено, прво иде Зупанов текст, па аутентичан одговор професора Велимира…

Извор: Политика

Душан Зупан: Сахранити Теслу, ујединити нацију

Нико досад није изрекао ниједан озбиљан аргумент због чега је добро да Теслин пепео чами у музејској позлаћеној кугли.

Срби су народ који доказано слабо памти. И када је реч о пријатељима и када се ради о непријатељима. А најслабије је памћење када се ради о заслужним Србима. Периодично, у таласима појединих годишњица, нација се еуфорично сећа својих великана да би их колико сутра предала поновном забораву, до неке пригодне годишњице. Чак и када сећања оживе, она се углавном исказују речима, а мање делима. Многи споменици, бисте, гробља српских великана, задужбине, легати и друго наслеђе, запуштени су и немо сведоче о недостојном стању заборава.

Кратко памћење нације је још упечатљивије у случају једне од најизузетнијих личности коју су Срби икада имали – Николе Тесле.

Заклињемо се у Теслу, дивимо се чудима његових проналазака, тврдимо да би свет изгледао другачије да није било знаменитог Србина из Лике, не дамо Хрватима да га својатају, називамо његовим именом школе, фирме и аеродроме, правимо одборе на ,,округле” годишњице. Последњи пут 2006. године. И поново ћемо када се израчуна нови јубилеј.

Уз све то, од 1957. године па до данас заборављамо једну „ситницу”: да сахранимо његове земне остатке. Држимо их у Музеју Николе Тесле у Београду, са његовим личним стварима, папирима, макетама и репликама његових изума. За публику – комплетан увид: све је на једном месту, чак и Теслин прах.

Да рођак Сава Косановић није кремирао његово тело ради лакшег транспорта из Америке, да ли би уместо музејске златне кугле тамо били Теслини посмртни остаци, или, бар, лобања у којој је обитавао један изузетан ум?

Да ли смо постали друштво које је заборавило вредности цивилизације и наслеђе уопште? Није реч само о верској димензији (мада је она веома важна) овог нонсенса. Превасходно је реч о поштовању доминантног, општељудског односа према мртвима који налаже да прах иде праху, а земља земљи, како је то чињено од памтивека и свуда где је човек успоставио друштвену заједницу. Од пирамида, преко реке Ганг, до острва Вида и крајпуташа у Србији. Од меморијала и вечне ватре у Вашингтону (Арлингтон) и другим светским престоницама, до гордог врха Авале, где је старо Жрново уступило место Незнаном јунаку.

Изузетака је, додуше, увек било. Никад похвалних. У данашње време судбина Николе Тесле може се, рецимо, поредити са судбином Владимира Уљановича Лењина, који, ипак, не лежи у музеју, него у – маузолеју. А Руси се озбиљно припремају да и њега достојно сахране.

Нико досад није изрекао ниједан озбиљан аргумент због чега је добро да Теслин пепео чами у музејској позлаћеној кугли.

Пре пет година слабашни аргумент противника Теслине сахране је још био тај да се „обележава 150-годишњица рођења, а то није прилика да се говори о сахрани”.

Иако данас таквих аргумената, нема, Теслин прах се налази у музеју већ више од пола века. Постоји ли ту, онда, нека теорија завере? Неки политички обзири, међународних димензија? Није познато, бар јавно.

Те јубиларне 2006. године, Српска православна црква је, кроз изјаве појединих епископа, а и кроз закључак Светог архијерејског сабора, понудила да се пепео земних остатака Николе Тесле сахрани у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Слично као што су наши великани 19. века Вук Караџић и Доситеј Обрадовић сахрањени у Саборној цркви у Београду.

Предлог је вероватно најбољи који се могао дати. На тај начин би се достигла не само духовна трансверзала Србије кроз векове него би се омогућило Србима да много чешће и масовније, него што је то сада случај, походе Теслу, и то Теслу хришћански сахрањеног. С друге стране, несумњиву величину Храма Светог Саве само ће још више увеличати присуство земних остатака Николе Тесле.

Да ли ће се Музеј Николе Тесле наћи на губитку? Сигурно неће, јер има довољно експоната који сведоче о снази и свеобухватности Теслине мисли и његовог дела. Може да задржи и златну куглу као још једно сећање на генија из Лике, али и на један период заблуда и нехата.

Зашто онда не приступимо сахрани Николе Тесле? Друштво „Свети Сава” управо је покренуло јавну акцију да до тога дође што је пре могуће.

Председник Друштва „Свети Сава”
Душан Зупан

Аутентичан одговор Професора Велимира Абрамовића…

Професор Др Велимир Абрамовић:

»Господине Зупан, председниче Друштва Свети Сава, пре свега није учтиво што свој текст почињете једном паушалном увредом, а то је да су „Срби народ који доказано слабо памти“. Да ли ви то у име Светог Саве, целом свом народу, осим наравно себи, приписујете да је дементан?

Ја памтим одлично, а ви, наравно, не можете памтити оно што никада нисте ни знали, као на пример, да је Теслина сферна питагорејска урна од чистог 24 каратног злата, а не „позлаћена“, како ви тенденциозно наводите. Такође, тврдите да у тој златној сфери „Теслин пепео чами“, што је нетачно, јер је Музеј Николе Тесле у свету далеко познатији и цењенији од, на пример, затвореног Народног Музеја, а и од самог Храма Светог Саве, који је узгред буди речено, незграпна екуменска и еклектичка грађевина, готово непријатног изгледа и зрачења, чији је Дероков основни пројекат у модерном извођењу значајно покварен, што ће вам потврдити сваки естетичар и историчар уметности. Да и не анализирамо кип Светог Саве, постављен испред једне православне цркве, и право политичко значење наруџбе, израде и јавног постављања скулптуре једног православног свеца?

Да и не спомињемо трпезу које нема ни у једној другој српској православној цркви… Има Друштво Светог Саве о чему да расправља много пре треће сахране религијски потпуно самосталног научника, Тесле, који дословно каже:

„Ја верујем у једног Бога који није описан у важећим религијама“.

Накнадно сахрањивање космичког патриоте Тесле у дворишту Храма Светог Саве је погрешна идеја, типична за ситуацију сужене историјске свести, када се у недостатку правих решења за Косово, политику, економију, духовну оријентацију и уопште смисао колективног опстанка српског народа у савременом глобално организованом човечанству, очајнички и на брзину тражи излаз у томе да се оно што је више (Теслина идеја науке будућности) непромишљено подреди ономе што је ниже (Светосављу које данас упорно понавља српске средњевековне политичке грешке). Слично бесмислен предлог потекао је недавно и од председника Србије Тадића, који се изненада заложио за изградњу Теслиног торња у Митићевој рупи на Славији. Срећом људи нису ти који о свему одлучују. Универзум је саморегулациони систем чије право порекло не знамо, али знамо да у математици, логици, физици, епистемологији, религији и војсци, као и увек и свуда у Космносу, ентитети вишег реда одређују ентитете нижег реда. У Србији, међутим, на снази је обрнут друштвени поредак у коме су људи вишег знања, увида и карактера дати на управу људима најнижег карактера и свести и то не само економски и политички, већ такође црквено и академски, што за очигледан резултат има интелектуално и буквално физичко одумирање српског народа.

Свети Тесла је по значају и дубини своје свечовечанске мисије далеко изнад Светог Саве, нашег локалног свеца, кога је на брзину крстио руски монах Макарије у Пантелејмону, и који својим изумом националне цркве није спасао ни Србију, напротив, гурнуо нас је у сукоб и са Истоком и са Западом, док је Тесла својом науком будућности унапред спасао целу планету. Врло добро знамо да Свети Сава у Кини, у Боливији, у Индији, у Бангладешу, на Антарктику НЕ ЗНАЧИ БАШ НИШТА, а питајте тамо за Теслу, а ако не знају, искључите им наизменичну струју и укините им даљинско управљање, бар за за сателите и мобилне телефоне (Теслин патент из 1898), па ће убрзо сазнати. Поређења ради, ако, на пример, Индусима и Кинезима, за казну што не знају ко је Свети Сава, одузмете српско православље и српску ћирилицу, они то неће ни приметити.

Ако је за утеху неким слабоумним православцима који се неразумно буне што је Тесла у Теслином Музеју, да кажем да Тесла заслужује сопствени храм и да форензички није ни могуће утврдити да ли је то заиста Теслин пепео (ДНК се састоји од беланчевина које ватра потпуно уништава).

Додатно их питам од када је српски православни обред сахрањивање нечијег пепела? Ни храм Светог Саве није гроб Светог Саве, нити је ту сахрањен његов пепео.

Теоретичарима завере напомињем да Тесла није био слободни зидар и да овај текст не долази са те стране (Доситеј Обрадовић је био слободни зидар, па то није била препрека за његов гроб у припрати Саборне цркве у Београду).

Зашто се Друштво Светог Саве не издигне изнад националистичке гробљанске политике и не заложи за оснивање нове научне религије у крилу наше Српске православне цркве? Професоре историје, Драгољубе Живојиновићу, члану Друштва Свети Сава, зар то не би био нестандардни српски истопријски одговор на Малтешки Меморандум, који су 1988 године на совјетској крстарици Горки укотвљеној поред Малте, потписали председник Америке Буш старији и председник Совјетског савеза Горбачов, на годину дана пре рушења Берлинског зида. Надам се да знате (и ако наши историчари и политичари јавно иступају као да појма немају шта су међународни уговори великих сила) да на крстарици Горки није била и Маргарета Тачер, него је британска политика гарантована америчким потписом, први пут у историји, (за разлику од, на пример, Техерана, Јалте и Потсдама, где је енглески представник био Черчил). По истом овом међународном уговору, Малтешком меморандуму, спроводи се и осамостаљење државе Косово.

По истом овом уговору супер-сила, је и Милошевић у Дејтону заступао Републику Српску, на основу парафа Патријарха Павла, тако да представници Срба обухваћених привременом Босанском државом нису ни ишли у Дејтон. Зашто ви историчари све ово не расветлите народу, него без правог објашњења нападате Ватикан и Запад онако уопште и волите Русију и Кину, такође, онако уопште.

Господине Зупан, зар само историјско дно на коме смо није довољно ниско, него нам сад предлажете да копамо и рупу, да целом свету покажемо да појма немамо ни ко је Никола Тесла и шта његова специфична духовност и његово научно наслеђе значе за прелаз из информатичке у сцијентистичку еру, ту следећу етапу у развоју Човека на Земљи?“

%d bloggers like this: