Стирлинг мотори и еко комуне: Додатак први – Теслина парна турбина


Само пар дана после покренуте теме о стирлинг моторима и еко комунама, јавио ми се на мејл један ентузијаста алтернативних направа, прави Теслијанац на пољу истраживања поља бесплатне енергије, у функцији што слободнијег и независнијег живота човека, без да буде завистан од плаћања струје, нафте и бензина. То је инжењер машинства Иван Старчевић. Када је видео да сам отворио тему о стирлинг моторима одушевио се, јер он се скоро 30 година интересује за примену стирлинг мотора у пракси.

Брзо смо се договорили да се испричамо на скајпу будући да је Иван такође заговорник живота у природи уз коришћење разних алтернативних направа које могу бити корисне да човек, породица или нека већа заједница потпуно независно и слободно живи у природи, не загађујући је, и без плаћања струје електродистрибуцији, без плаћања нафте и бензина као горива или енергената, то ће бити непотребно, јер потребна електрична енергија може се производити сопственим алтернативним направама које могу бити сасвим довољне за осветлење кућа, да се обезбеди довољна снага и напон за покретање у рад најосновнијих кућних апарата: фрижидер, бојлер, замрзивач, веш машина, а наравно може и ко жели за телевизор, за погон пумпе за воду, мешалице, циркулара, за бушилице и разне алатке, за коришћење интернета.

Битно је да свако у овоме може да нађе себе, неко ће се определити да производи само сопствену струју за осветлење кућа, само то… без коришћења фрижидера, замрзивача и сл. будући да има и таквих заговорника живота у природи, као и оних за максималну примену бесплатне енергије за погон најосновнијих средстава, апарата и алатки које су потребне за обављање неког корисног и потребног рада некој породици или заједници која живи у природи.

Нема на чему Иван није радио од алтернативних направа: ванкелови мотори, стирлинг мотори, ветрењаче које се окрећу око вертикалне осовине, дигестори за добијање био гаса (метана), Теслина парна турбина, коришћење сунчеве енергије, затим разне корисне направе, обртни сто за кичму итд… итд…

Што се тиче самих стирлинг мотора, Иван ми рече да их није проблем конструисати, он има скицу, али као и увек тешко је појединцу са породицом да живи опрхван скупоћама, разним дажбинама, малим платама (данас је готово лутријсака срећа имати било какав посао са минимално-минималном тзв. „платом“, у потпуно опустошеној и руинираној привреди од страна мафијаша на власти) и уз то да сам финансира своје пројекте, то је немогућа мисија у Србији коју егзистенцијално и економски све више упропашћују криминалне барабе и сво-страначки шибицари на власти!

Зато је потребно удруживање људи сличних идеја попут Ивана, и свако ко је заинтересован да контактира Ивана у реализацији сличних идеја које су овде изложене, да сарађује са њим, или му на било који начин помогне, може га контактирати. Сви заинтересовани нека се прво мени јаве на мејл, а ја ћу вам дати контакт са Иваном.

Будући да сам приликом покретања теме о стирлинг моторима и еко комунама напоменуо да се могу користири и друге алтернативне идеје и пројекти: коришћење соларне енергије, енергије ветра, направе на бази магнета и сл. договорио сам се са Иваном да почнемо разрађивати идеју путем Теслине парне турбине, на чему поред осталог ради и он. Иван ми рече да је стирлинг мотор исплативији од Теслине парне турбине да се користи, али наравно свакако да може и она да буде корисна, јер по његовим проценама да се направи Теслина турбина (применљива), потребно је отприлике 200-300€ или ту негде горе/доле приближно тој суми, док се модел као што је на цртежу може направити за око 3000 динара..

У следећам тексту на овој теми, Иван ће нам изложити своју стожер идеју, идеју примене стирлинг мотора, даће скицу свог стирлинг мотора којег због недостатка финансија још не може да направи, као и опис његовог рада, саме конструкције, чему може да служи.

Ускоро ће Иван почети да прави Теслину турбину па ћемо знати колико су тачни трошкови, и што је најбитније, њу можете користити као погон генератора за струју, за: осветљење просторија, фрижидер, замрзивач, веш машину, телевизор, интернет, бушилица.. и?

Ма доста је и ово, шта ће вам више, може само мање… 😉 🙂

Да не би стално мењао основни назив теме: „Стирлинг мотори и еко комуне“ будући да у оптицај улазе разне друге направе, увек када у новом тексту обрађујем нешто што није стирлинг мотор, поред основног назива теме, биће и додатни, попут садашњег.

Пааа… да почнемо људи, удружујмо се, сарађујмо на овој идеји, крајње је време, убуђаћемо се по градовима, изгубићемо не само здравље, него и елементарну сензитивност, осећајност, људскост, монструми НСП-а уз помоћ наше домаће окупационе власти, решили су да нас трсе и истребљуј ко бубашвабе, зато и прскају све више храну разним пестицидама, хемикалијама, ем једемо индустријску мртву „храну“ натопљену разним хемикалијама, ем ће нам због скупоће требати све више пара да се само-тртујемо.

Има ли већег апсурда и лудила?

Неко ће умирати спорије, неко брже, у зависности од „рока трајања“…

Излаз постоји, он увек постоји, све је у вољи.

Излаз је у животу у природи и храњењу непрсканом органском храном, пијењу изворске незагађене воде (флуор, хлор итд…) уз коришћење алтернтивних направа, па почниме са једном, да видимо како она ради и чему служи.

*************

Аутор: инжињер машинства – Иван Старчевић

Скица модела Теслине парне турбине
(Димензије скице 5121 x 4488 пиксела. Кликни на скицу да је видиш у пуној величини)

Теслина парна турбина ради на принципу сабијеног ваздуха или паре, и окреће се невероватном брзином. Промена смера је веома проста, а Тесла је постизао 15kW са веома малим габаритима.

Поред великог броја проналазака које је сам осмислио Тесла је за једну америчку фирму 1913 направио турбину без лопатица. Промена смера и њен рад  били су веома једноставни, а у исто време тако генијални. Захваљујући трењу ваздуха (паре) убациване тангенцијално на дискове – окретао се ротор турбине. Тесла је са својим прототипом димензија 600x900x600мм производио 150kWпри 16 000 о/мин и при притиску паре од 860kPa. Захваљујући свом ротору који је чинило 25 дискова и осовина, на излазу је притисак паре  био само 7kPa што показује изванредну ефикасноасност (степен корисности око 95%) турбине.

Велики проблем у то време су представљали материјали који су били доступни па су се дискови кривили што у данашње време то није проблем. Пошто је наш циљ да направимо модел Теслине турбине он може бити од било чега – алуминијум, плекси-стакла,челика…..

Овде је приказан модел који је направљен углавном од алуминијума али на вама је и вашој машти да искористите све јефтине и доступне материјале. Такође није морање потпуно испоштовати све што је приказано већ можете и сами импровизовати и вама прилагодити турбину.
Модел је тежак око килограм а висок 90мм и постављен је на дрвено постоље величине
130 x 200мм.

Слика 1 приказује како је турбина изгледала као прототип.
Слика 2 приказује како се комплетна турбина монтира и сви потребни делови.
Слика 3 приказује осовину са чаурама и дисковима и њихове димензије

Кућиште ротора А сл.2 правимо од алуминијума или од конзерве од челичног лима. Цело кућиште се налази између два носача од лима сл. 7 који су савијени према слици 15 са избушеним отворима за косније спајање. Канали између кућишта и носача служе за испуштање ваздуха. Лежаји за осовину монтирају се у месингане лежајеве D сл.2  и тако убачени помоћу два завртња причвршћују се на носаче.

Ротор је састављен од 18 једнаких дискова чије су димензије ф63,5 x 1,8мм
(или ф67 x 1,8мм  ). Израда дискова приказана је на цртежима 9, 10, 11, и 12. Између свакога диска налази се подлошка чији је спољни пречник 22.2 x 0,4мм.
Слика 4 приказује постављање ротора у кућиште и монтажа лежајева на носаче. Пре употребе проверите да ли се ротор лако окреће, ако није тај случај мало отпустите завртњеве лежајева па проверите поново.

Довод паре приказан је на сл.5 и сл.6. а сл.13 приказује како се прави прорез за ваздух. То морате пажљиво одрадити да би се монтирало како треба. Отворе просецате под углом од 120 степени. Ако желите да упростимо ствар можемо направити само један отвор, али онда турбина неће моћи мењати смер вртње. Цеви за довод ваздуха морате прилагодити усисивачу или компресору који имате. Турбина се може применити као погон генератора, црпна пумпа, погон разних уређаја итд.

Напомена: ова турбина није намењена за велике притиске јер при великим брзинама може доћи до оштећења дискова и других делова. Такође да би јефтиније прошли можете користити ДВД дискове, разне кутије (фарбе) пластичне цеви и све што вам је доступно у кући, ауту или у окружењу.

*************

Теслијанци, удружујте се, сарађујте, помозите једни другима, а и ширим масама колико се то може, јер то је била и Теслина главни идеја водиља, смисао живота, зар не?

Претходно повезани текстови:

Стирлинг мотори и еко комуне
http://wp.me/p3KWp-5xT

Стирлинг мотори и еко комуне


Већ сам најавио у теми о бојлерима на дрва да ћу отворити тему о заборављеним стирлинг моторима и њиховој примени у заједницама људи који су се определили да живе у природи, по принципу еко-комуна, еко-села, а наравно све се може применити у животу људи у нашим класичним постојећим селима. Кад ово кажем, морам да нагласим да долази у обзир само примена стирлинг мотора која не загађује природу, а може бити корисна људима који живе у природи за обављање неког корисног рада, за најобичније потребе живота и становања у природи, али тако да људи што више, ако не и потпуно, буду ослобођени зависности од коришћења класичног извора снабдевања енергијом и енергената који се плаћају новцем (електрична енергија, нафта, бензин…).

Већ реализацијом идеје бојлера на дрва у просеку свако домаћинство може на месечном нивоу уштедети од 400-500 киловати (kW), тако да разрада идеје примене стирлинг мотора може још више помоћи да човек што независније и слободније живи у природи и задовољи све најобичније и наједноставније потребе таквог живота, будући да се са стирлинг моторима и њиховом применом, што ћете касније видети у прилозима, може направити следеће: пумпа за воду, могу се осветлити просторије, могу се грејати просторије, може се покретати генератор одређене снаге за добијање струје.

И шта ћете више за живот у природи?

Као што ћете видети, стирлинг мотори се могу користити за покретање, како савремених тако и примитивнијих возила, али нама присталицама живота у природи не требају аутомобили, но стирлин мотори се могу искористити за покретање чамаца по рекама, што је итекако корисно, а не загађују се реке, природа. Што се тиче стирлинг мотора, то је врста топлотног мотора који ради са цикличном компресијом и експанзијом ваздуха или другог гаса на разним температурама, тако да долази до претварања топлоте у механички рад. Главни енергент за ту сврху је ваздух, још увек је бесплатан, будући да се као енергенти за рад стирлинг мотора користе и други гасови, најчеше хелијум. У комбинацији са ваздухом долази као енергент у обзир и сунчева енергија која је такође још увек бесплатна.

Укратко, ваздух се треба с једене стране загрејавати, а с друге хладити и тако се уз врло једноставне конструкционе додатке, топлотна енергија може претворити у механичку и обрнуто. Као горионици који загрејавају ваздух могу послужити дрва, затим разне пресоване куглице од кукуруза, дрвета, траве, то се убаци и запали да гори, а хлађење ваздуха врши се водом.

Зашто уопште покрећем ову тему?

Разлог је врло једноставан и тако фрапантно јасан, будући да се човек нездравим животом у граду потпуно отуђио од своје природности, људскости, једноставности, умности, интелигенције, изгубио је спосовбност да воли, да нормално комуницира са другим особама, а такође је изгубио пре свега комуникацију са самим собом. Разлози томе су дубоки и вишеслојни, но сад не би ширио тему на то, но истаћи ћу само кључне ствари. Чове је у „концентрационим логорима“ које називамо „градови“, постао потпуно завистан од храњења катастрофално лошом и тровачки неприродном индустријски нездравом храном, од разних прерађевина и производа који су натопљени хемикалијима, пестицидима, разним токсинима, вештачким адитивима, а у скорије време човеку се тоталитарно намеће ГМО храна, што је атак на есенцијални биолошки живот и опстанак човека као нормалног и здравог биолошког бића, јер се путем ГМО хране, затим примене Кодекса Алиментаријуса, човек претвара у франкештајна, једног биолошког робота без душе.

Кад уз то додамо и загађеност ваздуха, затим разна штетна електромагнетна зрачења предајника за мобилну телефонију, тв и радио сигнал који се насумично постављени усред градова, по зградама, док се свуда у свету ти репетитори постављају ван градова. Задњи пут кад сам био у Београду, шетајући старим делом града коса ми се дизала на глави, скоро да није било зграде на којој није био постављен неки предајник са неким пратећим додатним скаламеријама. Ни мањи градови попут Бора у коме живим нису поштеђени тога, погледајте слику једног таквог предајника који је на 500-600 метара ваздушном линијом удаљен од моје зграде. Људи из месне заједнице или како се то већ зове, на чијој локацији је постављен тај предајник, протествовали су, да се тај предајник не постави усред њиховог насеља. Написали су и петицију градским властима, но наравно, у овој тоталитарној криминализованој мафијашкој земљи Србији људска и грађанска права су само про-форме ради, нико из власти не уважава глас нас грађана, обичних људи, ми смо за њих нико и ништа, обична стока, тако да је и поред петиције овај репетитор изграђен уз класично папагајско објашњење да је: „зрачење у дозвољеним границама“.

Још нечега људи нису свесни, јер се о томе пуно не пише, а то је штетност електромагнетног зрачења разних насеља која са граде тик поред групе далековода који носе стотине киловата напона. Једно од таквих насеља је, по речима једног мог другара, београдско насењље Бежанијска Коса, кроз које пролази читав ред далековода. Обични људи се не разумеје у ове ствари, међутим, распитајте се код стручних људи и рећи ће вам да је ово изузетно неодговорно, јер електромагнетно зрачење које шире овакви далеководи, као и поменути предајници, одговорно за многе болести.

Услед оваквог нездравог живота по градовима, човек се претворио у некакво дехуманизовано страшило, нервозно и нездрави биће које је потпуно изгубило контакт са самим совом, а на путу је и да изгуби елементарну људскост и осећајност. Једно од решења за опоравак човека и повратак самоме себи је повратак природи, Мајци Земљи и животу у природи, док се градска насеља у некој будућност не буду градила на потпуно другачији начин, са пратећом човековом променом смисла живота, начина исхране, заштитом од штетних зрачења…

Теслина технологија је решење за то.

Затим, човек се класичном западном медицином погрешно „лечи“, постајући тако заморче фармако-мафије и фармако бизниса у згртању профита минорне мањине човечанства, а повратком животу у природи и храњењем органском незагађеном и здравоме храном, човека лечи мајка природа са својим многобројним „рецептима“, само јој се треба препустити.

Зато покрећем ову тему, па бих замолио све оне који су стручни да дају неки конструктивни иновативни предлог примене стирлинг мотора за живот у природи, може и уз комбинацију са коришћењем соларне енергије и сличних алтернативних видова, путем коришћења магнета, или нечег другог чега се креативни људи досете, рецимо Рајхове оргонске енергије

Пре него што дам завршну реч ове идеје, сви заинтересовани нека погледају један концизан стручан текст о стирлинг моторима којег преносим са форума Палуба, да би тако имали потпуно јасну слику о могућностима заборављених а корисних стирлинг мотора.

Извор: Палуба форум

*****************

@Boro Prodanic,

Стирлинг мотор

Стирлинг мотор је клипни мотор са спољним сагоревањем и загревањем зидова цилиндра. Радни медијум у цилиндрима је ваздух или неки други гас, код подморница најчешће хелијум. На једној страни се радни медијум ради загревања шири док се на другој страни охлађен скупља. Ради разлике у притисцима клипови наизменично иду заједно и удаљују се. Клипови су спојени ромбоидним механизмом који њихово кретање претвара у ротацију. На тај начин овај мотор топлотну енергију претвара у механички рад. Сагоревање се дешава изван цилиндара, тако да нема експлозија смеше у цилиндрима те је мотор потпуно тих. На подморницама се често за загревање користе дизел гориво и кисеоник под притиском од 60 бара, тако да издувни гасови због великог притиска слободно излазе у море.

Стирлинг мотор је сличан парној машини по спровођењу топлоте кроз зидове цилиндара, наравно и по томе што се сагоревање дешава изван цилиндара. Међутим, за разлику од парне машине код које се вода у течном и гасовитом стању користи као радни медијум, код Стирлинг мотора је константна количина радног гаса, ваздуха или хелијума, док се за сагоревање користе други енергенти.

Као што је уобичајено за топлотне машине, радни циклус Стирлинг мотора састоји се од компресије хладног гаса, загрејавања гаса, експанзије врућег гаса и на крају хлађења радног гаса пре поновне компресије.

Цртица о историји Стирлинг мотора

Роберт Стирлинг (1790 – 1878)

Шкотски проналазач Роберт Стирлинг измислио је и патентирао 1816. овај концепт мотора, са намером да буде ривал парној машини. Примена овог мотора више од једног века била је ограничена на изведбе врло мале снаге, најчешће коришћене у домаћинствима.

Стирлинг мотор са краја XIX века

Стирлинг мотор има врло висок коефиијент корисног дејства, чак око 0,4 (или 40 %), врло је тих у раду и може да користи практично сваки извор топлоте. Ова компатибилност са алтернативним и обновљивим изворима енергије постаје све више значајна како се смањују резерве фосилних горива у Земљиној кори, а због тога расте и цена традиционалних горива. Интересантна је чињеница да америчка свемирска агенција НАСА озбиљно ради на примени Стирлинг мотора у својим свемирским летелицама.

Током 1940-их, компанија philips је тестирала свој модел овог мотора, развој је завршен у априлу 1945.

Филипсов стирлинг мотор

Шира примена овог мотора почиње управо са овим philips-овим моделом који је коришћен за погон генератора. У производњи мотора примењивани су тада најновији материјали, што је повећавало коефицијент корисног дејства мотора.

Након тога почела је примена Стирлинг мотора у возилима, електранама и за покретање микро уређаја. Један од интересантнијих апликација била је за покретање вештачког људског срца.

Године 1973. произведен је експериментални аутомобил philips/Форд 4-215 покретан Стирлинг мотором. Иако још увек нема шире примене овог типа мотора у ауто индустрији, у будућност ће се сигурно више мислити и радити на томе.

Конфигурације Стирлинг мотора

Постоје два основна типа/конфигурације Стирлинг мотора, који се разликују по начину на који се ваздух креће између топле и хладне стране цилиндара:

– „алфа“ Стирлинг и
– „бета“ Стирлинг.

„Алфа“ Стирлинг мотор

Код „алфа“ изведбе Стирлинг мотора, постоје два клипа у независним цилиндрима, један топли а други хладни, а гас се циклично креће између топлог и хладног простора. Топли цилиндар налази се унутар „врућег“ измењивача топлоте, док се хладни цилиндар налази унутар „хладног“ измењивача топлоте. Овај мотор има изражен технички проблем са заптивањем клипа у топлом цилиндру и трајности заптивки. У пракси, овај цилиндар обично има велику главу ради удаљавања заптивки од вруће зоне.

Рад „алфа“ Стирлинг мотора

Следеће слике не приказују измењиваче топлоте у компресионом и експанзионом простору који су неопходни за рад мотора. Регенератор је смештен у цеви која спаја два цилиндра. Коленасто вратило исто тако није приказано.

1. Већи део радног гаса је у контакту са зидовима топлог цилиндра који се тако греје а експанзија гура топли клип на крајњу доњу тачку његовог кретања у цилиндру. Експанзија се наставља у хладном цилиндру који касни за 900 у односу на радни циклус топлог цилиндра и на тај начин извлачи више рада из топлог гаса.

2. У овом тренутку гас има максималну запремину. Клип топлог цилиндра почиње да „гура“ већи део гаса у хладни цилиндар где се гас хлади и притисак смањује.

3. Већина гаса је сада у хладном цилиндру и хлађење гаса се наставља. Хладни клип покретан инерцијом замајца (или кретањем другог пара клипова везаног на исто коленасто вратило) врши компресију радног гаса.

4. Гас достиже своју минималну запремину, и сада ће поново почети експанзија у топлом цилиндру где ће бити поново загрејаван, дајући топлом клипу нови радни такт. Овај циклус рада понавља се све док мотор ради, односно док топли цилиндар добија топлоту из спољњег извора.

„Бета“ Стирлинг

Основна карактеристика „бета“ Стирлинг мотора је смештај оба клипа у један цилиндар:

Рад „бета“ Стирлинг мотора

1. Радни клип (тамно сиви) је извршио компресију гаса, други клип (светло сиви) се померио тако да је већи део гаса близу „врућег“ измењивача топлоте.

2. Загрејаном гасу расте притисак, гас гура радни клип у крајњи положај радног такта.

3. Други клип се сада помера, гурајући гас према хладном крају цилиндра.

4. Охлађени гас је сада подвргнут компресији због момента кретања замајца. За ову радњу не троши се много енергије, јер је хлађењем гаса притисак пао. Приказани циклус се понавља све док се у мотор доводи топлота из спољњег извора.

„Гама“ Стирлинг мотор

Гама Стирлинг мотор је подврста „бета“ изведбе у којој је радни клип монтиран у одвојени цилиндар који се налази дуж цилиндра другог клипа, али су оба клипа и даље повезана на исти замајац. Радни флуид – гас може слободно да циркулише између цилиндара. Ова подврста има мањи компресиони однос од основних изведби али је механички гледано једноставнија и често се користи у вишецилиндричним Стирлинг моторима.

Остале врсте и подврсте

Стирлинг мотор и даље „голица“ машту конструктора и иноватора. Tom Peat је измислио конфигурацију коју је назвао „делта“ Стирлинг мотор али назив није шире признат као нова изведба. Ова верзија има два радна (један топли а други хладни) и један други клип – дисплацер.

Постоји и конфигурација ротационог Стирлинг мотора који настоји да снагу произведену по Стирлинг циклусу директно конвертује у ротацију осовине, слично као код ротационих мотора СУС. Овај концепт још увек нема практично применљив прототип, као и још неколико специфичних патената и модела Стирлинг мотора.

Први стирлинг мотор у Чешкој

О раду Стирлинг мотора

Како Стирлинг мотор има затворен циклус радног флуида (ваздуха, хелијума или водоника), количина радног флуида у мотору се не мења. У нормалном раду мотор је добро забртвљен и нема „цурења“ радног флуида.

Нису потребни вентили као код осталих клипних мотора. Међутим, потребни су измењивачи топлоте, често са регенератором између „топлог“ и „хладног“ измењивача топлоте. „Топли“ измењивач топлоте је у термалном контакту са спољњим извором топлоте – гориоником, а „хладни“ у контакту са спољњим расхладником, на пример ребрима за ваздушно хлађење на цилиндру.

Промене у температури радног флуида узрок су променама у притиску, а кретање клипова изазива компресију или експанзију гаса. При томе се радни флуид – гас понаша у складу са физичких законима о понашању гасова (Бојл – Мариотов, Геј – Лисаков) у погледу односа притиска, температуре и запремине. Када се гас загрејава, притисак му расте јер се налази у константној запремини – цилиндру мотора. Због пораста притиска гас делује на радни клип и тако настаје радни такт. Када се гас хлади притисак се смањује што значи да је за његову компресију и повратак на почетак циклуса потребно мање рада, а то повећава нето излазну снагу мотора, односно ефикасност.

Када је једна страна клипа спојена са атмосфером, рад мотора је битно другачији. Када заптивени радни гас дође у контакт са врућом страном мотора шири се предајући енергију на оба клипа, а део и на атмосферу. Када радни гас дође у контакт са хладним крајем мотора притисак му пада испод атмосферског притиска и тада атмосферски притисак гура клип и утиче на стање радног гаса.

Дакле, Стирлинг мотор користи разлику у температурама између топлог и хладног краја, формирајући стабилан циклус фиксне количине радног гаса: загрејавање и експанзија, хлађење и компресија. На тај начин Стирлинг мотор претвара термалну или топлотну енергију у механички рад. Што је већа разлика у температурама између хладног и топлог краја, пропорционално је већа топлотна ефикасност. Теоретска максимална ефикасност еквивалентна је ефикасности Карноовог циклуса, међутим ефикасност реалних мотора у пракси је мања због губитака трења и губитака код спровођења топлоте у раду мотора.

Поређење Стирлинг мотора са моторима СУС
(мотори са унутрашњим сагоревањем)

За разлику од мотора СУС, Стирлинг мотори могу веома лако да користе обновљиве изворе енергије за рад, много мање су бучни у раду и поузданији су уз једноставније и јефтиније одржавање. Данашња технологија производње омогућује производњу Стирлинг мотора који су по цени конкурентни моторима СУС, али само до 100 кW снаге.

Ако Стирлинг мотор поредимо са мотором СУС исте снаге, Стирлинг је данас скупљи у производњи, већи је и има већу тежину. Међутим, много је ефикаснији од већине мотора СУС, гасних и парних турбина.

Мањи захтеви око одржавања Стрилинг мотора су њихова значајна предност, као и боља термичка ефикасност, посебно за моторе мале снаге. За микро изведбе, Стирлинг мотори су углавном бољи избор од мотора СУС. Остале области примене, као што су пумпање воде, астронаутика и производња електричне струје из обновљивих енергетских извора, сунчеве енергије, отпада, биомасе и сличних извора енергије дају недостижну предност Стирлинг моторима.

Модел Стирлинг мотора са погоном на енергију Сунца:

Стирлинг мотори користе се и на бродовима и подморницама. За покретање аутомобила ова врста мотора је превише скупа због високе цене коштања материјала за израду мотора и спорог одзива на команду за промену режима рада.

Предности Стирлинг мотора

  • Стирлинг мотор може радити директно на расположивом извору енергије, не само енергије произведене сагоревањем, већ и на соларну енергију, геотермалну, биолошку, нуклеарну или енергију отпада или сувишне топлоте у индустријским процесима.
  • За покретање мотора може се користити процес сталног сагоревања, тако да су продукти сагоревања чистији, имају мање несагорелих угљо-водоника него код мотора СУС.
  • Већина Стирлинг мотора лежајеве и заптивке има на хладној страни мотора, те захтевају мање лубриканата и трају дуже од истих делова код мотора СУС.
  • Механизам мотора је једноставнији, нема вентила, има мање покретних делова.
  • Могућност експлозије мотора је занемарљива јер користи једно-фазни радни флуид на одређеном притиску за који су пројектовани и произведени делови мотора. На пример, парне турбине користе дво-фазни флуид, водену пару и воду, те у случају отказа вентила може доћи до експлозије.
  • У неким случајевима, низак радни притисак дозвољава употребу „лаких“ цилиндара и клипова.
  • Могу да раде без ваздуха/кисеоника, па су погодни за примену на подморницама и у свемиру.
  • Лако се стартују (иако им треба загрејавање), много ефикасније раде у хладним условима за разлику од мотора СУС који лако стартују у топлом окружењу али не и у хладном.
  • Стирлинг мотори пројектовани за погон пумпи за воду могу да користе воду коју пумпају за хлађење.
  • Изузетно су флексибилни, могу се користити за потребе „комбинација – снага и топлота“, зими за загрејавање а лети за хлађење.
  • Изгубљена топлота Стирлинг мотора лако се искоришћава те су врло погодни за „комбиноване системе – снага и топлота“.

Прочитај текст до краја»

Велимир Абрамовић: Намерно споредан рад на Тесли


Ово је одговор професора Др Велимира Абрамовића на два јучерашња текста у Политици који заговарају лажан рад на Тесли. Један од њих је и на интернет издању Политике: „Рођендан Музеја Николе Тесле»“ док је други под насловом: „Теслини земљаци подржавају иницијативу Друштва Свети Сава“ у штампаној верзији Политике.

Аутор: Професор Др Велимир Абрамовић

С тугом морам по ко зна који пут за ових десет година да констатујем да се са Теслиних драгоцених научних идеја упорно скреће пажња на трећу сахрану једног пепела за који свако зна да се не може са сигурношћу утврдити чији је, да ли је заиста Теслин. Нећак Николе Тесле, Сава Косановић умро је 1956 године, а пепео је из Америке јавно дошао тек 1957. Зашто Косановић није сам пренео пепео свог ујака, када је у међувремену провео у Америци и четири године као амбасадор ФНРЈ?

Жалосно је што иза свих ових систематски погрешних активности чврсто стоји наша несвесна држава Србија. Уместо свега наведеног, једини одговарајући потез био би оснивање правог Института за Теслине студије где би се анализирала Теслина научна документација (до сада само делимично објављена) и поновили његови експерименти који, као што је познато, садрже његов оригинални увид у фундаменталну структуру материје, битно другачији и дубљи од оног који нам по инерцији пружају израубоване идеје посустале квантне механике и релативистичке физике.

С друге стране, као још једно скретање пажње са Теслиног научног наслеђа, као изузетан успех од 1956 године до данас, истиче се кречење депоа у Музеју, израда комора за чување документације и њихова климатизација, што су безначајне техничке радње, обавезан део грађевинских радова и у најобичнијој филијали неке банке. У сврхе прославе рођендана Теслиног Музеја изложене су и честитке за рођендан Тесли (недостају само хотелски рачуни и трамвајске карте), док никада од 1956 године није одржан нити један једини специфични симпозијум који би расправљао отворене проблеме савремене науке за које је Тесла имао сопствена решења, до данас непроучена и непризната, али добрим делом и непозната. Поврх тога, у тишини је под окриљем Института Никола Тесла (чија је иначе главна делатност одржавање далековода и израда мерних инструмената) уприличен и из буџета плаћен један безначајан и зато неприметан научни симпозијум о Тесли, конципиран тако да се изложе општепознате електротехничке чињенице, које никоме не побуђују пажњу, нити наводе на било какво размишљање о непроученим елементима Теслиног генијалног научног дела. Чему ти скупи, али празни квазинаучни ритуали у Теслино име?

И да не дужим, онима који се залажу за још једну Теслину сахрану и за још један парастос, препоручујем да се истом енергијом заложе за васкрсавање Теслиних научних идеја, јер Теслин прави маркетинг мора бити духован, заснован на суштини његовог рада, а не црквено-поилитички и локал-патротски. Морално, мудро и према Тесли праведно било би промовисање Теслиних идеја науке будућности, а не његове нове сахране уз похвалу утамничења његових рукописа у скупе кутије у којима се његови списи расхлађују његовим сопственим патентом, што је заправо још један цинизам према научнику.

Жалосно је што иза свих ових систематски погрешних активности чврсто стоји наша несвесна држава Србија. Уместо свега наведеног, једини одговарајући потез био би оснивање правог Института за Теслине студије где би се анализирала Теслина научна документација (до сада само делимично објављена) и поновили његови експерименти који, као што је познато, садрже његов оригинални увид у фундаменталну структуру материје, битно другачији и дубљи од оног који нам по инерцији пружају израубоване идеје посустале квантне механике и релативистичке физике.

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП


Спојио сам две скорашње радио емисије на другом програму радио Београда „Речено и прећутано“, које је водила госпођа Биљана Ђоровић, у једну, а гости су били филозоф Велимир Абрамовић и инжињер електротехнике Горан Марјановић.

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Наравно, где год се нађу ова два врсна зналца, Теслијанца и генијалца, о чему би се друго говорило него о нашем великом генију Николи Тесли и његовом непревазиђеном генијалном делу! У првом делу емисије Горан Марјановић је говорио о свом „моделу квантоване густине енергије„, затим како се у свом истраживачком раду сусрео са Теслом, нешто мало је причао и о свом прототипу апарата којег је назвао „Генератор Теслиних скаларних Таласа„. Апарат је настао на бази десетогодишњег Горановог теоријског рада проучавањем Теслиног дела и технологије, нарочито проучавајући уређај на коме је Тесла радио у Колорадо Спрингсу.

Овај драгоцени апарат како Горан наводи, у предоминантном виду емитује форму енергије коју је Тесла називао нехерцијанском, јер је говорио да ради са нехерцијанским таласима, док у једном мањем виду, део спектра те енергије емитује се у херцијанској форми.

Апарат има више функција у свом деловању, међутим, оно што је најбитније за људску популацију, овај апарат је „фонтана животне енергије“, јер управо својим предоминантним нехерцијанским спектром којег емитује, утиче врло повољно на људски организам, што је потврђено експериментално, у пракси. Када је у човековој близини, овај га апарат управо доводи у резонансу са природом, човек се осеће смиреније, као да је поред потока у шумици, сликовито речено.

Нешто више о овом апарату Горан је говорио у емисији „Поларотор Специјал“ која се емитује на ТВ Коперникус. Нашо сам ту емисију на ју Тубе, овде, она је из 3 дела, спојићу је у један видео прилог и објавити на свом блогу до краја године.

Велимир је у првом делу емисије говорио о свом скорашњем боравку и предавању на Руском државном универзитету „Ломоносов“ у Москви, где је говорио о свом проучавању времена и побијању Ајнштајнове Специјалне Теорије Релативности. Такође, Велимир је говорио и о ургентној потреби да се у Београду оснује „Институт за Космологију Николе Тесле“. Ту би се по Велимировим речима проучавала Теслина документација, и даље јавности недоступна, Теслина документација у виду 60.000 научних списа који чаме у његовом музеју у Београду. У интересу целог човечанства је да ова научна документа буду доступна надареним људима. У њима се налазе Теслини прецизно описани експерименти, има и готових патената које Тесла никада није објављивао. Тај институт би уједно био и „Центар нове физике“, где би радили талентовани Теслијанци, надахнути и инспирисани његовим делом, Србија има, и те како! Наравно, Теслин институт у Београду био би отворен за све надарене Теслијанце широм света.

У другом делу ових обједињених емисија говорило се о пројекту ХААРП, чему он служи, о ХААРП антенама које су распрострањене по читавом светту, сем у Русији, што ћете детаљније видите на доњој мапи. Пре него нешто више кажем о томе, интересантно је споменути Велимирова казивања о харп пробама које су урађене када је тај пројекат покренут. Пошто се харпом манипулише са Јоносфером, пробе ради, извршени су експерименти успављивања људи усмереном и фокусираном енергијом, то је урађено у једном граду у Немачкој, и у нашој Лозници, а о тој проби успављивања људи у Лозници Велимир је чуо из прве руке, од свог пријатеља који живи у Лозници, десило се то 1993-ће, тај пријатељ му је рекао:

„Јуче се десила једна невероватна ствар, одједном су у Лозници сви заспали!“

Како то да су сви заспали, а овај Велимиров пријатељ није?

Он се није успавао јер има Теслину лабораторију, он је инжињер који се бави Теслом, бавио се јоносфером, и имао је пуно разних Теслиних апарата који су били укључени, тако да су они емитовали друго фреквентно поље на која ХАААРП није утицао, а које је наравно било повезано са његовим личним енергетским пољем зрачења, па је био будан.

„Изађем ја, видим спава моја мајка, спава мој пас, дрмам пса, он неће да се пробуди 🙂 „

Говорио је Велимиру његов пријатељ.

Експеримент је трајао читавих 15 минута, о томе се после по Лозници причало.

Све ове фајлове које ћете видети, а повезани су са светском мапом мрежа ХААРП антена и самим антенама, још у априлу ове године открио је један мој друг са Фејсбука, ја сам само скенирао са те мапе позицију инсталиране харп антене у Бељини недалеко од Београда, да се јасније види. Он је то после објављивао на свом фејсбук профилу, слао то другима приватним порукама са фејса, мејла, и сада се многи ките туђим перјем, као: „нашо сам…“

Но добро, битно је да се људи што више заинтересују за ову материју, јер једна таква харп антена, као што сам већ реко, инсталиране ја и код нас.

Погледајте прво ову стандфордову светску мапу харп антена…

Светска мапа ХААРП антена
http://vlf-engineering.stanford.edu/map/public_map.php

А сад погледајте мапиран положај харп антене код нас:

ХААРП антена код Бељине близу Београда

Кликните на приказ ХААРП антене да га видите у већој резолуцији, са објашњењем

Ово обавештење о типу и опису харп антене, показаће вам се кад на тој светској мапи кликнете на ознаку „BL“ која стоји непосредно близу Бељине. Као што се види за ту антену је задужен извесни Морис Коен, професор на Станфорду, у оквиру Стандфорд ВЛФ групе.

Из овог пдф фајла са Стандфорд сајта: http://bit.ly/snTt2m извуко сам доње слике:

о којима је и Горан причао у емисији. Али као што сму чули, иако он још није видео ту ХААРП антену код Бељине, по овим сликама је закључио да се не ради о неким већ готовим и монтираним харп антенама, већ да су то вероватно слике разних фаза у процесу њиховог монтирања, тако да ни једна слика не представља јасну и готову слику харп антене.

Сада ћу вам рећи нешто што је важно за све нас, када је ову мапу харп антене у Бељини угледао један мој друг објављујући је у Радишићевом тексту, и погледао опис те мапе, цео тај сајт са тим харп антенама по свету, реко ми је следеће, а разуме се у ове ствари, јер је стручан:

„Небојша, приметио сам да по селима Источне Србије има, а то је случај свугде по Србији. Имају неке антене попут ступова од 2,5м или мало веће и то свуда. АААААААААААЈЈЈЈЈОЈ! Јеси ли приметио да је податак за триангулар таласна дужина 2,5метара!!! То значи да су то пријемници или одашиљачи по свим местима и селима!!! ЧОВЕЧЕ 2,5метара мора да буде њихова димензија да би се бежично индуковали такви таласи. Нико не зна да ми каже чему служе те антене, а обично су ограђене метар са метар металном оградом висине 1 метар!

Због свега овога, замолио бих ентузијасте који су из Београда да пронађу ту ХААРП антену код Бељине, да је сниме и нека ми ту фотографију проследе на мој мејл, па да је објавим, јер као што видимо из горњег цитата, могуће ја да код нас има још инсталираних ХААРП антена, па ако би знали како изгледа ова у Бељини, онда би могле да се препознају и неке друге харп антене, ако су евентуално разасуте по Србији, јер овај народ у задње време много спава, умире и нестаје, а ни прстом да мрдне!

А сада, са великим задовољством вам представљам једног изврсног и генијалног човека изумитеља, надам се да ми актери ове емисије неће замерити, јер се није говорило о њему, то је Милутин Милетић, човек који је укротио струју! То је пензионер из села Варош код Ражња, он је инжењер технологије, погледајте прво овај видео прилог.

Милутин Милетић укротио струју, голим рукама држи голу жицу, проводник срује под напоном!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Из овог прилога видимо да је овај генијални човек осмислио проводник струје у виду голе жице, дакле без икакве изолације, а све је безбедно, нико не може да страда! Жица, док је под напоном и спроводи струју, може и да се додирне, без страха од струјног удара и оштећења здравља, то се јасно види у приказаном експерименту са радом сијалице, јер су голу жицу додиривали и држали у рукама и сниматељи прилога, не само Милутиновић, чак и са мокрим рукама.

Шта овде видимо у овом експирименту са сијалицом која гори?

Видимо да су 3 изоловане жице доведене до једне голе жице која спроводи све 3, и фазу, и нулу, и уземљење, и потпуно је безбедна, може се чак и рукама додитивати, без страха од струјног удара, све је безбедно! На улазу и излазу струја је иста 220 Волти, али је жица тако обрађена, да не дозвољава никакве енергетске губитке, електрони не излазе из ње.

Милутиновић:

„… она не може никако ни да изазове пожар, варница нека да изађе из ње, нити да убије неког. Чак и кад би је исекли овако с нечим, десио би се унутрашњи прекид струје, а споља не би изашла варница…..“

„… ето, ја држим за жицу, може мокра да буде рука, сува, није ничим изолована, може свако од вас то да провери…“

„Троши око 40-50 Вати уместо више киловата у пећи за грејање. А температура се бира по жељи. Овде је подешено око 40 степени….“

Како видимо, оваквом једноставном голом жицом, али генијално обрађеном по Милутиновићевим замислима, може се остварити уштеда енергије, за загревање воде у бојлеру итд…

Направићу до краја године посебан чланак о овом дивном и генијалном човеку, и ако неко пронађе неки контакт, број Милутиновићевог фиксног телефона, мобилног или његов имејл, нека ми дојави, јер би пре објаве чланка о њему, волео да поразговарам са њим.

Овом дивном генијалном човеку, такође је место у будућем Теслином Институту, чији је процес оснивања у току, и волео бих да га Горан и Велимир контактирају, да му нађу место у свом тиму, јер овај човек то заиста завређује, штета би било… да се изгуби његово драгоцено знање.

%d bloggers like this: