Међународни Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле и оснивач Милка Кресоја – Интервју


Извор: Башта Балкана

Међународни Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле и Теслин торањ у Београду

Један од оснивача центра гђа Милка Кресоја нам у интервју објашњава циљ и мисију МЦИН Николе Тесле и план за Теслин Торањ у Београду

Medjunarodni-Centar-za-istraživanje-nasledja-Nikole-Tesle-na-Ušću-i-osnivač-Milka-Kresoja-intervju

ББ: Реците нешто о себи, како сте се нашли и чиме се бавите у Русији?

Милка Кресоја: Дипломирала сам и магистрирала на Факултету политичких наука, дипломатски смер и радила по специјалности у највишем државном органу СФРЈ.

Пре 25 година дошла сам у Русију на рад на годину дана, а ево већ четврт века живим овде у Москви; 10 година сам радила у Сибиру на пословима извоза челика и угља из Русије (веома тежак посао за жену, везан за стална путовања по Русији, а она је 2 метра на карти!!); руководилац сам до данас ‘’пројеката под кључ’’ на грађевинским објектима у Сибиру, Москви, Паризу; као хоби, вице президент сам Фонда који финансира Руски Национални Оркестар (класична музика), један од најпознатијих оркестара у свету, са њима сам пропутовала пола света од Јужне Америке до Јапана; власник сам једног од најпознатијих ресторана краљевске тајландске кухиње у свету “Blue Elephant”, који је окупљао најпознатије људе из области културе, крупног бизниса, науке, уметности, Московске конзерваторије, дипломате, познате политичаре, (сада је ресторан под реконструкцијом); 3 пута за редом заузимала сам друго место у Русији на тркама жена на класичним ретро аутомобилима; власник сам ауторских права на књигу познатог енглеског биографа Криса Хачхинса – А.Коробко “Путин” за еx територију Југославије, (у марту 2013 је књига изашла из штампе и презентација је прошла у Београду, у Руском дому ); пишем сценарије за ТВ Културу Русије (последњи је био “Српско – Руски марш “, Чајковског, јер гледам да је Србија увек негде присутна; написала сам, на пример, сценарио о Жоржу Бизе и његовој непознатој опери “Иван Грозни” – и било би логично питање, а где је ту Србија? Па мајка овог цара је била српског порекла!! Јелена Глинска, ћерка Ане Јакшић. И уопште, ја изучавам српске корене у Русији.

И на крају, а ово је за мене на првом месту и мој је приоритет – један сам од оснивача, заједно са инж. Гораном Марјановићем и инж. Спасојем Влајићем, Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле у Београду, који је тематски највиша установа савремене српске науке и културе, посвећен највећем научнику наше цивилизације, Николи Тесли.

Планирамо да такав чентар отворимо и у Москви.

И ја бих можда смело рекла да би Београд имао права да тражи од УСА документе Николе Тесле, који се већ дуго чувају од јавности, дубоко скривени у нечијим архивама.

ББ : Од када сте почели да се бавите Теслом ?

Милка Кресоја: Веома рано још у гимназији, имали смо дивног професора физике, који нам је толико причао о Тесли, да сам ја ту причу претворила у неку ‘своју бајку’’, у којој сам хтела да останем, као што и јесам до данас. И као што у свакој бајци имате борбу добра и зла, тако је и у овој “бајци” са Теслом.

Поставља се питање, зашто је Тесла највише недооцењен научник 20 века и забрањиван у исто време, како у САД, тако и у СССР (јер није могао да прихвати ни позив Лењина, а ни Стаљина да пређе да живи и ради у Русији)?

Зашто се део или најважнији део његових открића и даље скрива од јавности?
Зашто до данас није одгонетнута генијалност мисли Николе Тесле?

ББ: Да ли ће се центар бавити и животом Николе Тесле?

Милка Кресоја: Свака информација о животу и раду Николе Тесле је изузетно драгоцена и важна.

Ми смо на отварање Центра позвали проф Видосаву Јанковић, даму изузетне виталности, бистрог ума, 94 године, толико нам је тога занимљивог испричала и дала за наш Центар неке драгоцене оригиналне Теслине документе, које јој је њен отац Радоје Јанковић, генерални конзул Краљевине Југославије у Њу Јорку и друг Теслин, оставио у наслеђе.

ББ: Ви се зовете Милка, као и једна од сестара Тесле!

Милка Кресоја: Пошто се једна од сестара Тесле заиста звала Милка, излази нека ‘сличност’, коју ја не могу да објасним, но зато осећам ту силну привезаност ка Тесли, као неком свом, ‘најрођенијем”.

ББ: На Божић 2013 године, приликом отварања вашег центра, обележили сте 2 почетка – почетка Христовог земаљског живота и почетак Теслиног небеског живота?

Милка Кресоја: На Божић је умро Тесла, на Божић се родила моја мама!! И онда почињете нешто даље да повезујете, што је надузрочно и не може се нашом логиком објаснити.

Било где да се налазим у свету, ја прво шта радим, не идем у шоппинг, него свуда тражим књиге о Тесли, независно на којим су језицима оне написане. У хотелу у Токију су ми донели кофер књига написаних о Тесли, на јапанском језику, тако је било и у Азији, Јужној Америци, САД, Европи..

Живот Николе Тесле је још увек препун тајни, многобројних митова, он је за све још увек велика загонетка. Какве је способности имао Тесла ако је могао јасно да види не само удаљене објекте, него је могао да управља и процесима зељених јављања.

Он је знао да постоји Универзални Ум Великог Светског Космичког Разума, чије битисање обезбеђује милијардама година свемирска вибрација, која утиче на земљу и човечантсво, а њему Тесли дате су уникалне сврхспособности и сврхмогућности добијања многих знања од Космичког Разума.

Име Тесле не сме да се заборави. Његови изуми и његов рад откривају путеве у нову будућност научно техничке цивилизације, ми би додали “Теслиана” цивилизације.. живимо у време великих промена, или краја неког и почетак новог времена. Нови велики циклуси могу допринети развоју нове светске епохе, ере моћне еволуције човечанства. Без Тесле тешко се може разумети тај пут у Васељену и у друго ‘’време’’.

ББ: ‘НИКОЛА ТЕСЛА – НЕБЕСКИ ЗНАК ЗА СРБЕ” ??

Милка Кресоја: Управо изучавање великог наслеђа Тесле, што је и јесте циљ нашег Центра, треба српском народу, који је већ по опредељену надарен том потенцијалном, васељенском енергијом и географским и историјским кодом, да помогне да се избори за почетак неког свог новог ‘’златног’’ винчанског доба, које му и припада. То је његова улога и допринос развоју целог човечанства. То је његова обавеза. Тесла је говорио о томе да очекује да ће “српски народ бити један од најобразованијих народа на свету”, и то се већ види полако.. наши људи много читају, наша деца имају висок коефицијент интелигенција..

Тесла је 1892 г отказао посету Русији и Немачкој (после мајчине смрти) и одлучио да посети Београд и свој народ. Тиме је показао целом свету, да је Србија за њега бесконачна драга срцу домовина. „Aко има неке славе да се припише мом имену, то је почаст српском народу“.

Па зар нам није у наслеђе остављено да негујемо ту традицију?

Ми смо други у свету подигли хидроцентралу на ђетињи, само четири године после Нијагаре, ми смо други у свету издали биографију о “Тесли и његовима открићима” (1894 проф. Ђ. Станојевић). Ми смо једини у свету, који имамо Теслин музеј. Иако је од научне периферије Америку претворио у супер државу, ми смо једина земља у свету, која је слала великом научнику скромну пензију, од које је и живео последних година живота, док се Америка баснословно обогатила на његовим изумима.

Та пензија је била уваженим признањем за његов рад и заслуге пред човечанством.

Ми смо једини народ у свету, чије епске песме надмашују Илијаду, по мишљењу Тесле.

ББ: како се осећате када пишете о Тесли ?

Милка Кресоја: После сваке прочитане књиге о Тесли нараста ентузијазам, појављују се каскаде нових идеја, а проблеми решавају лакше, јер живот и јесте школа ‘’како се калио челик’’. Тесла је такво надахнуће, да увек мислите о томе, шта би и ви могли да створите, урадите за добро ваше породице, народа, државе, планете. Иако је готово недостижна његова способност имагинације, ви се трудите да неки делић тога осетите.

„А Русија“, писао је Тесла о тој великој земљи – „је земља генија и свет ће још бити задивљен тиме, шта ће тамо све бити урађено.” И мени се чини, да нико тако далеко није отишао у истраживање Тесле, као Руски научници!

ББ: Како сте се осећали у Теслиној соби бр 3327 хотелу Неw Yоркер?

Милка Кресоја: Одседање у Теслиној соби 3327 у хотелу “New Yorker” на 33 спрату (све је дељиво са бројем 3!!) је дозвољено, док се од те собе не направи Музеј (можда ће бити отворен у 2013. г.). Дух Тесле се осећа за људе који су сензитивни, који осећају ту енергију и које та енергија прима. И сама помисао да је наш гениј баш у тој соби спавао 10 година и умро!!, изазива у вама трептаје, неке присутне у ваздуху вама непознате енергије. Та енергија вас или прихвата или не прихвата (има гостију, који су излетали из те собе, јер су имали кошмарне сне). А ја сам у тој соби провела 8 дана ! Моји сни из те собе су за посебни причу.

ББ: Живимо у материјалном свету и клањамо се “златном бику”

Милка Кресоја: Не треба му се клањати, глобално, наша материјалистичко – профитно оријентисана неолиберална цивилизација заинтересована је само за непрестано безобзирно згртање новца и богатства. Шта је то “свето” данас ?

Тесла је био човек изузетно високих морала, хуманиста високих идеала. Тесла је много тога скривао, да не би посвећивао “злочинце” у тајне коришћења космичке енергије.

ББ: Да ли се Тесла бавио питањем живота и смрти?

Милка Кресоја: Питање живота и смрти је јако интересовало Теслу. Мрзео је смрт. И знате како је он тешко преживео смрт старијег брата која га је пратила цео живот:

“Ако се не може живети вечно, онда треба макар дуго !! А како то достићи? Творац је саздао нас организам савршеним, и он црпи енергију из окружења и налази се у хармонији с њим. А ако тога нема, онда организам треба настројити по вечно живој, и вечно младој природи.“.

Како је Тесла успевао да одржи физичку виталност и ретку физичку издржљивост, са високим степеном развитог одбрамбеног механизма у телу и духовну свежину?

Да није био генијални научник – био би сигурно генијални кувар! Сам је себи припремао мени шта ће да једе, са педантно израчунатим калоријама, које треба да унесе у организам, са физичким вежбама, пешачењем по 10 миља! Његов доктор – био је његов електрицитет! Он је са њим не само разговарао, наређивао му шта да ради, већ се тако и „лечио“ (Тесла је медицини оставио бројне апарате за лечење).

ББ: Да ли ће се Ваш Центар бавити и питањима алтернативних енергија?

Милка Кресоја: Степен расположивости енергије опредељује развој и богатство народа, државе. Које природне енергије има Србија (ветар, воду, број сунчаних дана у години) па их не користи или недовољно користи. Ми у нашем Центру желимо да привучемо људе, научнике из Русије и Србије, који се баве и другим видовима енергије.

Идеја о бежичном преносу енергије поново је подигла ово питање на ниво стратегије великих држава. Хиљаде научника раде на овим пројектима тајно, јавно ћуте, а Тесла је то могао урадити сам – још пре 100 година, користећи законе космоса. А цивилизацији и науци остаје само једно – поновити то што је у своје време направио Тесла и у тој концепцији је и садржана пуна енергетска безбедност Планете.

Знате, “дух открића походи земљу да би саопштио тајну која ће унапредити човечанство. Он одабира НАРОД и најспособнијег, најзаслужнијег у том народу и шапуће му тајну на уво”. Приметили сте на пример, да географски код наше земље нема Чајковског или друге велике светске композиторе, али зато рађа велика имена из области науке, која се убрајају међу најпознатије у свету ( Тесла, Пупин, Милева Ајнштајн, М. Миланковић и др).

ББ: Ко су били велики визуализатори на земљи?

Милка Кресоја: Мене је готово поразила сличност визуализације код Тесле и Моцарта.

Моцарт је музику “компоновао” у глави, а када је она била готова, преписивао би је на нотне листове. У свом уму он је своја дела видео као готове слике и то што је било написано на папиру, готово се није разликовало од онога што је видео у својој глави. Моцарт се родио 1756., а Тесла 100 година касније – 1856. Тесла је, као и Моцарт био у стању да у свом уму представи модел, на најбољи начин, да га ‘испроба’’ и примени без иједне грешке.

Зато је готово немогуће Теслина открића усавршавати.

ББ: А питање етра ?

Милка Кресоја: Треба прво рећи, да је теорија етра (или на руском ‘ефира’) дуго била дискредитована, непризнавана и разумљиво је и зашто. Човека окружују 3 океана: ваздух, вода и етар! Њиме је испуњено сво пространство космоса и ми, наше ћелије. Етар има колосалну енергију – топлотну и електричну. И “ко зна где се завршава моћ тога гиганта – Етра”? Или где се крије његов почетак?

И то што ми имамо струју данас је само мала степеница у развоју цивилизације. Управо се та слободна енергија налази у етру или средини која нас окружује. А Тесла је добијао ту енергију преко свог трансформатора, диван је израз на руском „катушка“. То је уникатан апарат, који је способан да направи продор у нову цивилизацију. У нашем Центру тиме се посебно бави електроинжењер Горан Марјановић.

ББ: Ви, као Центар желите да направите Теслин торањ на Ушћу и Савремени Теслин центар?

Милка Кресоја: ДА И ТЕСЛИНУ БАШТУ НА УШЋУ!!!

Ми желимо, можемо и имамо све могућности да такав комплекс изградимо, уколико нам држава уступи земљу на коришћење. Имамо и готов пројекат Теслиног торња, који би представљао симбол Нове Србије и новог Београда, препознатљивог по Теслином торњу, као Париз по Ајфеловом.

Обратили смо се писмом Председнику Србије Томиславу Николићу и чекамо одговор од њега.

Све остало ћемо сами урадити.

ББ:”МИШЉЕЊЕ РАЂА ИДЕЈУ КОЈУ ТРЕБА РЕАЛИЗОВАТИ“ (Никола Тесла), а за то не треба имати у џепу миллион долара?

Милка Кресоја: У праву сте. Иако су и други предлагали идеју о изградњи Теслиног торња на Ушћу, нека се не љуте на наш Центар – што смо и ми покренули ту идеју, свако може да машта и има право на идеју. Али пут од идеје до реализације припада само онима, који су за то способни, такозваним “реализаторима”. И они који могу да пређу тај дугачки пут оствариће ту идеју на најбољи могући начин.

Торањ је симбол нове Теслијанске цивилиазције и мислимо да би Србија као држава требала да нам одобри и да на коришћење земљу где би саградили Теслин торањ на Ушћу и подигли један од најсавременијих центара у свету под именом “Никола Тесла”, где би био универзитет, лабораторија, научно-културни центар, који би пре свега неговао дубоке традиције и културу српског народа, а затим проучавао наслеђе Николе Тесле.

Привлачењем инвестиција ћемо се сами бавити.

 *********************

Због чињеничне истине морам рећи да у овом тексту има нетачности, јер није тачно како Милка Кресоја гврди да је у Београду 13.01.2013. основала „Међународи Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле“, већ је тада био основан: „Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“, где је такође главни оснивач и мецена била госпођа Милка Кресоја, али тада је у том првобитно основаном центру са тим првобитним називом који се разликује од садашњег, један од оснивача био и професор Велимир Абрамовић, док га у садашен саставу оснивача са новим називом центра уопште нема.

Ево странице са мог блога где је објављена вест да је 13.01.2013. основан: „Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“, а не „Међународи Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле“ како тврди у овом тексту Милка Кресоја, и како пише на сајту „Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле“ у оквиру биографије Милке Кресоја:

„Од 7. 01. 2013. године, после деценијског проучавања Теслиних радова, постаје оснивач и мецена “МЕЂУНАРОДНОГ ЦЕНТРА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ НАСЛЕЂА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ” у Београду.“
http://www.teslaheritage.com/

Линк за сајт Теслиног центра под првобитним називом „Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“ био је овај:
http://www.teslainstitut.rs/index.html
и како се види тај сајт више није у функцији, он не постоји, обрисан је, док је линк за сајт Теслиног центра под новим, односно садашњим називом „Међународи Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле“, овај:
http://www.teslaheritage.com/index.php?lang=sr

Адреса центра са првобитним и новим називом је иста, а то је: „Булевар Деспота Стефана 37, Београд„, а да је тачно то, да је центар имао првобитни назив: „Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“ можете видети са ове слике са мог блога, јер сам са тог првобитног сајта који сада више не постоји, преузео неке фотографије и поставио их на свом сајту са новим линковима. У десном доњем углу те слике види се и поменута адреса центра, а на овој фотографији можете видети заједно и Велимира Абрамовића и Милку Кресоја када се Теслин центар под тим првопбитним називом отварао, тог 13.01.2013.

Наравно, није тајна да је дошло до одређених непремостивих разлика између професора Велимира Абрамовића и главне парајлије центра Милке Кресоје, па је зато Велимир напустио центар и основао свој под називом „Constant Present Time (Константно Садашње Време)„, а ово је линк за Велимиров сајт:
http://www.constantpresenttime.com/

И, кад су се њих двоје разишли, првобитни назив центра је промењен у овај садашњи, а такође је направљен и нови сајт после брисања старог. Како се види са тог новог сајта, нема никаквих података о Велимиру и његовом раду на проучавању Тесле. Садашњи тим оснивача је следећи: Милка Кресоја, инжењер Спасоје Влајић, инжењер Горан Марјановић и рус Правдицев Виталиј Леонидович. Ако се не варам, првобитни састав оснивача је био исти, сем руса Правдицева, плус Велимир Абрамовић.

Не улазећи у бит разлаза између Велимира и Милке, могу само рећи да би овај садашњи састав Теслијанаца био далеко јачи да је у њему и Велимир Абрамовић.

Клуб књижевника: Професор Велимир Абрамовић говори о непревазиђеном Генију Николи Тесли


Клуб књижевника: Професор Велимир Абрамовић говори о непревазиђеном Генију Николи Тесли

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Гост клуба књижевника био је најбољи светски познаваоц Николе Тесле, професор Велимир Абрамовић, који је веома инспиративно говорио о лику и делу непревазиђеног научног генија који се икада родио на Планети Земљи, Николи Тесли! Водитељ емисије био је Славиша Павловић.

Професор Велимир Абрамовић - Најбољи познаваоц Николе Тесле

Професор Велимир Абрамовић – Најбољи познаваоц Николе Тесле

Теслина архива: Серија која ће разоткрити тајне Теслиних архива? – видео прилог


Извор: http://www.glassrpske.com/
05.09.2012 12:00 | Serbia.com

Крис Хартвел, режисер и извршни продуцент серије “Теслина архива” (The Tesla Archive), говори за сајт serbia.com о свом пројекту и архивама Николе Тесле које ће, након што су 70 година провеле под ознаком “строго повjерљиво”, бити отворене 2013. године. Преносимо вам ексклузиван интервју који нам је овај сајт прослиједио.

Само Теслина технологија у рукама Теслијанаца на Теслином морално-духовном нивоу, може спасити ову цивилизацију са погрешног пута и на Планети Земљи омогућити слободу разноврсног живота

Никола Тесла, свакако један од најфасцинантнијих и најмистериознијих научника и проналазача у историји, иза себе је оставио читаву “планину” нацрта, планова и друге документације, али није именовао особу која ће их наслиједити.

The Tesla Archive — Teaser

Те 1943. FBI није желио да губи вријеме полемишући о праву наслијеђа након Теслине смрти. Одмах је конфисковао све његове папире и по наређењу директора X. Егар Хувер-а их под етикетом “строго повjерљиво” сакрио од јавности.

Продукцијски тим компаније “New Renaissance Pictures” из Калифорније окупио се прије око две године желећи да кроз серију “Теслина архива” открије тајне Теслиних докумената које ће 2013, након 70 година “у бункеру”, постати отворене за јавност.

Редитељ и извршни продуцент серије Крис Хартвел смтра да ће тај тренутак заувијек променити свијет. Хартвел је за Serbia.com изјавио да је велико свjетско интересовање за Теслу охрабрило његову екипу, и саму инспирисану “господаром муња”, да отпочне овај пројекат. За озбиљније истраживање великог научника сам се заинтересовао када је гледао “The Prestige ”, филм у коме је Теслу играо Дејвид Боуви.

На сајтуThe Tesla Archive видjели смо трејлер у коме је Тесла већ мртав. Да ли то значи да се серија уопште неће бавити њиме самим?

Иако серија почиње Теслином смрћу, он ће остати присутан у серији кроз свој рад и заоставштину који утичу на заплет и ликове. Оно што наши јунаци проналазе у Теслиној тајној архиви катализатор је за све њихове даље акције. Они све више и више откривају колики је заправо Теслин утицај на њихове животе и то је кључна ствар у читавој причи.

Шта мислите о Теслиним заоставштинама?

Тесла је оставио у наслијеђе напредан начин размишљања. Он не само што је вјеровао у могућност “бољег сутра” већ је одлучио да активно учествује у његовом стварању. У нас се урезала његова мисао: “Научник не тежи тренутном резултату. Његов рад је као расадник – за будућност. Његова дужност је да постави основе за оне који ће доћи, и да им покаже пут.” Таква страст прожима сваку идеју коју ћете наћи у нашој серији.

Да ли ће неке сцене бити снимљене у Србији или земљама бивше Југославије?

Добар дио наше друге епизоде се одвија у Србији, гдје ће наши хероји посјетити одређене локације, као што је Теслин музеј у Београду. Иако ће нешто од тога бити “оживљено” на локацијама у јужној Калифорнији, аутентични снимци су нам врло потребни да убједимо публику да су наши јунаци путовали тамо.

Како видите будућност независног филма? С обзиром да продукцију серије финансирате “online” донацијама, да ли је то један од праваца?

Апсолутно. Свет филма и телевизије ипак наставља да се развијаја. Способност да напишете причу, скупите екипу, изаберете глумце, ставите камеру у нечије руке и представите причу публици више није ексклузивност великих студија. Оно што се никада неће промjенити је жеља да се виде добро испричане приче. Такви филмови и ТВ емисије су они у којима публика ужива и који ће трајати. Њих ми у компанији “New Renaissance Pictures” желимо да правимо. Серија је још увијек у фази снимања. За сада је предвиђено да премијерно буде приказана на интернету, али постоје и планови о дистрибуцији на телевизијским мрежама.

Креативност важнија од великог новца

Компанија “New Renaissance Pictures” је, за само шест година колико постоји, успјела да сними неколико независних веб серија које су видели милиони људи широм свијета. На тај начин доказала је да је, захваљујући новим технологијама, за успјешну продукцију и велику гледаност пресудна креативност прије него средства.

The Tesla Archive — Set Design

Професор Др Велимир Абрамовић: Предлог оснивања руско-српског друштва (Института) за проучавање научне заоставштине Николе Тесле


Истраживање предлаже:

Професор Др Велимир Абрамовић, (доктор филозофије наука – математике и физике)

Образложење:

Музеј-Архив Николе Тесле у Београду од 1952 има око 60 хиљада непроучених научних докумената светски познатог српског научника. Овај необјављени материјал садржи теоријске студије, као и детаљне описе експеримената. У питању је научников усамљенички и готово непознат рад од 38 година (1905-1943).

Чак и површно познавање обимног архива Теслиних истраживања показује да је он од непроцењивог значаја за даљи развој науке, пре свега, физике и космологије. Без сумње, реконструкција физичке теорије Тесле, посебно теорије атома и динамичке теорије гравитације, као и понављање његових многобројних експеримената не само да би променило данашњу науку и значајно је унапредило, већ би та наново откривена Теслина наука сасвим сигурно образовала и нову научну парадигму планетарне цивилизације за коју се Тесла свесрдно борио (Теслин Светски Систем у 12 тачака из 1900.г.).

Данас смо сведоци брзо растућег интереса за Теслине идеје на шта указује десетогодишњи стабилан пораст цитираности Тесле у светским научним часописима, литератури и штампи.

Шта је разлог обраћања руској страни: У последњих пет година у Русији је преведен са енглеског и у четири тома објављен целокупни Теслин познати научни опус. Такође, Теслин рад инспирисао је десетине руских аутора, тако да је у Русији прошле године (2011) о Тесли просечно објављивана по једна књига месечно. Руски академски кругови, али и научна јавност почели су озбиљне дискусије о Теслиним концепцијама, нарочито Луминоферозног Етра и структуре атома. Теслин живот и наука предмет су и бројних научно-популарних програма на руској државној као и многим приватним телевизијама, укључујући и ауторитативна мишљења, као на пример, професора С.Капице, који је у свом чланку о научној екологији Теслу ставио у исти ред са Вернадским. Очигледно је да је Русија савремени лидер у проучавању научног наслеђа Николе Тесле. Било би стога сасвим природно да руски научници, заједно са српским, добију институтски приступ необјављеним научним документима, које српска научна заједница деценијама уопште не користи. Обим необјављеног и стога непознатог научног архива Тесле у Музеју је око шест пута већи од онога што је познато светској јавности.

Психолошке препреке које треба формално превазићи: Концепти Физике Николе Тесле значајно се разликују од оних који су широко усвојени: Теорије релативности и квантне механике. Дакле, међународна академска заједница није у потпуности свесна да Теслин трећи пут у физици постоји, али да је блокиран неразумевањем у његовом времену. Такав став је последица тога што је Теслин рад остао неистражен, упркос чињеници да су многи експериментални тестови показали исправност његових оригиналних концепција. Све то отежава и околност да Тесла није ништа објашњавао у својим огледима и да недостаје теорија (његов ум радио је као природа, која такође само ствара, ништа нам не објашњавајући).Његова хеуристичка метода била је визионарски увид, и тајанствена је колико и сама генијалност. Ипак, Теслини мисаони токови у науци могу се реконструисати, јер су описи експеримената технички веома детаљни и непосредни.

Предлог: Многи од данашњих руских физичара прихватају идеју о Теслиној физици као о дубљој од постојеће. Стога, верујем да је дошло време да заједно са својим руским колегама спроводемо систематску студију драгоцене научне документације Николе Тесле, студију која би могла да послужи као полазна тачка, не само за нове чисте технологије, али и за много важнији циљ – поновно успостављање смисла, односно разумевање самих разлога постојања науке.

Чернобил, а сад и Фукушима јасно показују да је за научнике физика језгра остала врло нејасна. Моје животне околности (моја покојна супруга Марија Шешић је неколико година била директор Музеја/Архива Тесле), биле су такве да сам имао прилику да се упознам са неким деловима архиве и остао запањен када сам у једном од докумената прочитао опис начина (у огледу) како је Тесла успевао да заустави распадање радиоактивних елемената Радиума и изотопа Урана.

Заједнички руско-српски Научни тим: Оснивачко језгро мора бити хармонично – у њега би истовремено требало да уђу универзитетски стручњаци, али и независно оријентисани научници и слободни интелектуалци, као и хиперсензибилне особе, инспирисане филозофским идејама нове науке, безбедне за жива бића и у складу са природним редом ствари.

Организациони облик реализације идеје о заједничкој студији научне заоставштине Николе Тесле: Пројекат заједничких студија научне заоставштине Николе Тесле могу се одвијати у оквиру руско-српског споразума о научној и техничкој сарадњи кроз оснивање руско-српског научног друштва (Институт) Никола Тесла. На српској страни пројекат ће финансирати Министарство просвете и науке Републике Србије из средстава издвојених за проучавање историјских, теоријских и експерименталних аспеката научне заоставштине Николе Тесле. Успех заједничког подухвата је гарантован уколико старатељство са руске стране преузме Министарство просвете и науке Руске Федерације.

Релевантна научна заједница и људи у Русији који већ подржавају иницијативу:

Московски физичко-технички Универзитет (државни универзитет)

Институт за Физику имена Лебедева, РАН (Руска академија наука), Москва,

Руски интердисциплинарни темпоролошки семинар МГУ, који ради на Московском државном универзитету Ломоносов, (семинар окупља 17 катедри).

Институт за истраживање природе Времена, Московски државни универзитет Ломоносов (МГУ).

Natalia Toots, главни уредник научно-филозофског часописа Делфис

Prof Dr Aleksandar Petrovich Levich, Факултет за биологију, шеф катедре за општу екологију и математичко моделовање екосистема МГУ (Ломоносов)

Др Булежњиков Игор Едмундович, виши сарадник, Теоријска физика, Институт за Физику РАН, (Руска академија наука), Москва

Vitalij Pravdivtsev, (уредник научног програма Руске државне телевизије), сценариста, редитељ, писац, аутор неколико научних ТВ емисија о Тесли (Господар света – Никола Тесла, и програм Телевизије Русија)

Напомена: Редакција часописа Делфис као и часописа Наука и религија (име добио по књизи К. Циокловског), где је предлог објављен, свакодневно добијају писма подршке из целе Русије.

ВАЖНА НАПОМЕНА:

Др Булежњиков је разговарао са замеником министра образовања и науке и саветницима Одељења министарства за фундаментална истраживања Министарства образовања и науке Руске федерације, И ОНИ СУ ПОТПУНО ПОДРЖАЛИ ПРОЈЕКАТ С НАПОМЕНОМ ДА ТРЕБА ОБЕЗБЕДИТИ САРАДЊУ ОДГОВАРАЈУЋИХ СРПСКИХ ДРЖВНИХ ИНСТИТУЦИЈА.

Пројекат предлаже:
Професор Др Велимир Абрамовић, (доктор филозофије наука – математике и физике)

Велимир Абрамовић: Намерно споредан рад на Тесли


Ово је одговор професора Др Велимира Абрамовића на два јучерашња текста у Политици који заговарају лажан рад на Тесли. Један од њих је и на интернет издању Политике: „Рођендан Музеја Николе Тесле»“ док је други под насловом: „Теслини земљаци подржавају иницијативу Друштва Свети Сава“ у штампаној верзији Политике.

Аутор: Професор Др Велимир Абрамовић

С тугом морам по ко зна који пут за ових десет година да констатујем да се са Теслиних драгоцених научних идеја упорно скреће пажња на трећу сахрану једног пепела за који свако зна да се не може са сигурношћу утврдити чији је, да ли је заиста Теслин. Нећак Николе Тесле, Сава Косановић умро је 1956 године, а пепео је из Америке јавно дошао тек 1957. Зашто Косановић није сам пренео пепео свог ујака, када је у међувремену провео у Америци и четири године као амбасадор ФНРЈ?

Жалосно је што иза свих ових систематски погрешних активности чврсто стоји наша несвесна држава Србија. Уместо свега наведеног, једини одговарајући потез био би оснивање правог Института за Теслине студије где би се анализирала Теслина научна документација (до сада само делимично објављена) и поновили његови експерименти који, као што је познато, садрже његов оригинални увид у фундаменталну структуру материје, битно другачији и дубљи од оног који нам по инерцији пружају израубоване идеје посустале квантне механике и релативистичке физике.

С друге стране, као још једно скретање пажње са Теслиног научног наслеђа, као изузетан успех од 1956 године до данас, истиче се кречење депоа у Музеју, израда комора за чување документације и њихова климатизација, што су безначајне техничке радње, обавезан део грађевинских радова и у најобичнијој филијали неке банке. У сврхе прославе рођендана Теслиног Музеја изложене су и честитке за рођендан Тесли (недостају само хотелски рачуни и трамвајске карте), док никада од 1956 године није одржан нити један једини специфични симпозијум који би расправљао отворене проблеме савремене науке за које је Тесла имао сопствена решења, до данас непроучена и непризната, али добрим делом и непозната. Поврх тога, у тишини је под окриљем Института Никола Тесла (чија је иначе главна делатност одржавање далековода и израда мерних инструмената) уприличен и из буџета плаћен један безначајан и зато неприметан научни симпозијум о Тесли, конципиран тако да се изложе општепознате електротехничке чињенице, које никоме не побуђују пажњу, нити наводе на било какво размишљање о непроученим елементима Теслиног генијалног научног дела. Чему ти скупи, али празни квазинаучни ритуали у Теслино име?

И да не дужим, онима који се залажу за још једну Теслину сахрану и за још један парастос, препоручујем да се истом енергијом заложе за васкрсавање Теслиних научних идеја, јер Теслин прави маркетинг мора бити духован, заснован на суштини његовог рада, а не црквено-поилитички и локал-патротски. Морално, мудро и према Тесли праведно било би промовисање Теслиних идеја науке будућности, а не његове нове сахране уз похвалу утамничења његових рукописа у скупе кутије у којима се његови списи расхлађују његовим сопственим патентом, што је заправо још један цинизам према научнику.

Жалосно је што иза свих ових систематски погрешних активности чврсто стоји наша несвесна држава Србија. Уместо свега наведеног, једини одговарајући потез био би оснивање правог Института за Теслине студије где би се анализирала Теслина научна документација (до сада само делимично објављена) и поновили његови експерименти који, као што је познато, садрже његов оригинални увид у фундаменталну структуру материје, битно другачији и дубљи од оног који нам по инерцији пружају израубоване идеје посустале квантне механике и релативистичке физике.

Велимир Абрамовић: Како је Теслина заоставштина стигла у Београд


Ево још једног текста Велимира Абрамовића о Тесли.
Преузмите текст:
Како је Теслина заоставштина стигла у Београд (Word 2003)
Аутор:Велимир Абрамовић

Још 80-тих година двадесетог века, читајући Теслу,  видео сам да у његовој заоставштини која је бројна, (десетине хиљада научних докумената у архиву Теслиног музеја у Београду),  постоји потенцијал једне потпуно нове науке, потпуно новог схватања простора, времена и   енергије, које је дубље и од релативистичког и од квантномеханичког, као и од оног космолошког које се данас у астрофизици развија као теорија ’великог праска’. Тада ме је изненадило сазнање, до данас непромењено, да се у Србији, земљи где се налази највећи део Теслине научне архиве, нико озбиљно не бави понављањем његових експеримената, чији резултати противрече веровањима у савременој науци.

1899. Тесла је извео низ експеримената и дошао до значајних открића и запажања који су остали у сенци рада на бежичном преносу. Утврдио је услове под којима при пражњењу његовог осцилатора настају ватрене лопте, у једном тренутку је у правилним временским размацима регистровао сигнале непознатог порекла за које је помислио да долазе од интелигентних бића са друге планете, створио је вештачку маглу у лабораторији и уверио се у техничку могућност вештачког произвођења кише. Пред сам одлазак из Колорада, Роберт Џонсон му је послао фотографа који је снимио најважније детаље експеримената.

У патенту “Техника преношења електричне енергије кроз природне средине” који је пријавио 16. маја 1900. изнео је податак да је најнижа резонатна фреквенција Земље 6 херца, што је потврђено тек мерењима које је 60-тих година  извео Schuman. И док му је овај податак обезбедио велико признање тадашње науке, један други податак је био узрок критике  и мишљења да је у својим мерењима и прорачунима негде погрешио. Наиме, он је тврдио да се, на у патенту описан начин произведени стационарни таласи, шире планетом средњом брзином већом од брзине светлости, тачније 471 240 километара у секунди.

Теслин експеримент и мерења изведена су шест година пре објављивања теорије релативности, чији постулат о константној брзини светлости у вакуму обара Општа теорија релативности, истог аутора. Светлост по овој теорији скреће у близини гравитационих маса, што значи да убрзава. Из тога њена брзина по Општој теорији релативности, као што знамо, није константна. Свој горе наведени реазултат, Тесла је пријавио као патент, тачно пет година пре објављивања Специјалне теорије релативности.

Све у свему, желео сам да сазнам зашто је научна заоставштина Теслина уопште дошла у Београд, како се то уопште десило?  Зашто је Тесла неприродно ишчупан из историје Америчке цивилизације, не само науке,  иако је био амерички научник читавог свог живота, као и холанђанин Едисон, и како је могуће да на пример у Смитсониан институцији Тесла готово да није заступљен, мада је он тај који је практично заслужан што је Америка постала супер сила. Без Теслине технологије, (науке+технике), организационе способности Ј. П. Моргана и Г. Westinghousa остали би на нивоу фармерско-трговачког пословања, парне машине и за индустријски развој непогодне једносмерне струје. Теслини изуми ту су били кључни, фундаментални, као на пример патент даљинског управљања из 1898. године, којим је омогућен развој телекомуникације, када је Америка била још чисто аграрна земља.

Пре свега, важно је схватити да Тесла није обичан технолог електротехнике, већ у суштини визионар и мислилац једне цивилизације, која још увек није остварена. Његове главне идеје за које је он већ тада имао прототехничка решења, и такође извео основне експерименте и мерења, заправо још увек припадају будућности.

У чланку „Повећање људске енергије“ Тесла експлицитно пише да је могуће материју, односно атоме и молекуле, синтетисати директно из светлости, луминоферозног етра, за који је по њему нека врста флуида који се разређује и згушњава. Он има мерења, конкретне мерне резултате суперлуминалних брзина, односно брзина већих од светлосне за нехерцијанске таласе који се распростиру кроз земљу или обухватају земљину површину.

кула Вандерклиф

Тесла је Земљу третирао као сферни кондензатор врло велике снаге који се сам електрише и набија потенцијалом. Зашто?

Сама планета Земља очигледно је ротор гигантског електричног генератора. Земља је заправо магнет који се обрће, и према томе Тесла је закључио да нема никакве потребе градити објекте који производе струју, јер Земља то већ и онако чини, него само антене којима би се то земљино огромно електрично поље једноставно употребило. Оно би у потпуности било и еколошки чисто, јер  енергија земљиног електрицитета која би дошла на апарат, извршила рад и вратила се у систем планете у истом електромагнетском облику, не би подлегла конверзији. Дакле, конверзија енергије, посебно преко фосилних горива, као главни загађивач наше средине, била би апсолутно избегнута.

Било ми је јасно да је Тесла несхваћен научник чија су највећа научна открића и даље непримењена. Он је ишао трећим путем у физици који је у двадесетом веку у потпуности занемарен. Развијале су се релативистика и квантна механика, идеје без најдубљег значаја, које су данас потпуно исцрпљене. Победила је технологија заснована на, у филозофском смислу, недовољно промишљеним фундаментима физике и математике, и застранила користећи земљине ресурсе на такав начин да то читаво човечанство данас доводи у опасност и угрожава му опстанак.

Руковођен овим чуђењем због непризнатих а у потпуности проверљивих Теслиних резултата, који би били у стању да разреше многе проблеме данашњице и вероватно да глобалну цивилизацију усмере на један хуманистички пут, који би водио у хармонију човека и космоса. Зауставио би се тренд људских покушаја да природу прилагоде себи на неадекватан начин, јер природа је бесконачни основни ентитет – увек је изнад човека, јер и само човечанство није људски производ. Значи, морамо имати у виду да је Космос оно што је у сваком погледу не само јаче од сваког људског физичког експерименталног напора, већ истинитије и дубље и од сваког људског мишљења.

Зато сам 1996. године отишао у Вашингтон и провео тамо три месеца покушавајући да одговорим на једно једино питање, а то је: „Зашто је Теслина заоставштина дошла у Београд, где се њом нико озбиљно не бави од 1953. године када је почела да стиже?“

У Америци сам био гост Симониде Перица и Роберта Јута, брачног пара који је са пола милиона долара капитала финансирао филм о Тесли у сопственој продукцији. Robert Uth, сценариста и редитељ филма, четири је године филмовао свакога до кога је успео да дође укључујући и Теслиног последњег  асистента, канадског инжењера Метјуса. Робертово истраживање показало је да се на бази Теслине науке, један број војних инжењера у Америци, углавном пензионисаних, у својим гаражама и кућним условима бави понављањем Теслиних кључних експеримената.

Ти људи у Америци су у извесном смислу презрени и маргинализовани, као на пример Thomas Burden, иако имају одређене успехе у свом научном раду, зато што научна заједница званичне универзитетске науке Теслу сматра неким готово барбарогенијалним изумитељем, који никад није досегао ниво научне спознаје, дакле који никад није у строгом стручном смилу освестио сопствена сазнања.

Покушавајући да реконструишем Теслин друштвени живот, који је био врло богат, његове везе са утицајним људима тог времена, открио сам да су му лични пријатељи били из круга енглеских спиритуалиста, великих научника који су покушавали да научно докажу егзистенцију душе умрлих људи и после смрти,  егзистенцију душе ван тела. То су били Вилијем Крукс, човек који је 1915 – 1918. године вршио дужност председника Royal Society of  England, а још у XIX веку бавио се спиритуализмом као научно теоријским сазнањем и спиритизмом као техником одржавања контаката са умрлим особама.

Преко 40 година Крукс је експериментисао и неки од чувених медијума били су описани у његовим научним радовима, као што је то Даглас Хоум, човек који је био у стању да телекинетички свира хармонику, затим, да левитира и најзад, био је у могућности да смањује тежину тела, за шта постоје многи докази у Круксовим експериментима. Вилијам Крукс је био иначе експериментални физичар првог ранга, познате Круксове цеви заправо су прве катодне цеви, дакле пре Ленардових и Рендгенових цеви, затим изумитељ спинтарископа, справе за пребројавање радиоактивних честица у гасовима. Бавио се хемијом и пронашао елемент Талијум.

Други научник био је Оливер Лоџ, такође Теслин пријатељ из енглеског спиритуалистичког круга који је као ректор универзитета у Глазгову писао уџбенике из физике који се и данас сматрају најбољим средњошколским уџбеницима. Оливеру Лоџу син је погинуо у Првом светском рату и он је са њим по сопственим речима одржавао редовну комуникацију.

Трећи је био Лорд Келвин, који се бавио теозофијом и био уверен да етар постоји. Били су то Теслини лични пријатељи као и три америчка председника, Теодор Рузвелт, Вилијам Хардинг и Вудро Вилсон. У своје време Тесла је врло често излазио на насловним странама New York Times-a и ни најмање није био усамљен. Утолико је необичније што је данас у оваквој мери заборављен. У Србији Тесла такође није нарочито цењен од стручних људи. Електротехнички факултет у Београду није дао нити један докторат или магистратуру, па чак ни дипломски рад, на основу проучавања Теслиног дела.

Али, Теслине идеје буде машту на Истоку. Недавно је у емисији на државној руској телевизији, емитованој за свих петнаест часовних зона Русије,  један од највећих руских академика, Рибаков, говорио о томе како је искључиво објашњење за Тунгуску катастрофу 1908. године заправо тест Теслине куле Варденклиф изграђене на Лонг Ајленду, која је била у стању да целокупну планету земљу ухвати у резонантно коло, јер је тако била и конструисана. Руски научни новинар Правдивцев отишао је у конгресну бибилиотеку у

Вашингтон и пронашао податак да је Тесла послао у марту 1908. године свог асистента Шерфа у Конгресну библиотеку у Вашингтон да требује детаљне карте Сибира, посебно Тунгузије, а експлозија се догодила 30. јула у седам сати и седам минута и узрок је до данас остао непознат иако су Руси детаљно испитивали место наводног удара комете или леденог метеорита или како је то Пјотр Леонидевич Капица претпоставио врло малог парченцета анти-материје које је успело да прође кроз атмосферу.

Прочитај текст до краја >>

%d bloggers like this: