Тесли у Славу! Његова Ера тек долази…!


Теслина Ера је пред нама…

Тесли у Славу! Његова Ера тек долази…!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Књига Стива Лоа: Никола Тесла – Ја сам будућност


Никола Тесла полако, али сугурно, осваја Кину, ту најмногољуднију земљу несагледивог потенцијала, у свим правцима, па тако и научном правцу. Пре неког, не тако далеког времена, пре 2 године, у Кини је изашла прва књига о Тесли, то је књига кинеза Стива Лоа: „Никола Тесла – ја сам будућност“.

Све ово сам сазнао недавно приликом конверзације са нашим Теслијанцем Велимиром Абрамовићем, па сам га замолио да за мој сајт напише нешто о књизи Стива Лоа.

*********************

Аутор: Велимир Абрамовић

Kа научној духовности технолошког комунизма…

Неизмеран је допринос ове књиге успостављању Глобалног друштва и новој планетарној цивилизацији.

ЈА САМ БУДУЋНОСТ – Никола Тесла, аутора Стива Лоуа, професора екологије на Пекиншком и Шангајском универзитету је прва ауторска књига о Тесли, која се појавила у Kини. Пре тога изашла је само Теслина аутобиографија.

У Теслијанском планетарном друштву сва ће енергија бити добијана из неисцрпних и бесплатних природних извора.

Никола Тесла и његова наука прожета моралом и хуманошћу непорцењиво је значајна не само за савремени свет планетарног телекомуникационог система већ и за Духовно-научно разрешење дубоке кризе смисла и вредности тхничко-технолошке цивилизације.

Не само љубитељи и физичари – аматери, који настављају Теслин рад, већ и сви људи који дубоко мисле о науци, слажу се у једном: учење савремене физике у основи је скуп нелогичних ставова, један контрадикторан систем.

На катедрама на којима се проучава нуклеарна физика, односно распад атомског језгра, важи претварање материје у енергију без остатка и у фисионим рачунима све се слаже. На катедрама за астрофизику, међутим, претварање материје у енергију не узима се озбиљно, већ се маса рачуна преко јачине гравитације, која се опет израчунава преко Доплеровог помака, тако да на папирима недостаје преко деведесет посто материје у Kосмосу. Уместо да се мења теорија, ово се у школама назива “дефект масе”. То јест, крива је маса што недостаје, јер професор физике је “држава за катедром”. “мисли тачно” и “предају истину”. А ко му не верује, има и оцену као санкцију. Нажалост, ствари се од Галилеја и Ђордана Бруна нису много измениле.

Тесла је радио и на специјалној “вакуумској цеви са отвореним крајем” која служи као пројектор честице на неограничене даљине. Циљање се врши електростатички, дуж електростатичких слојева атмосфере, који се могу видети и голим оком: то су управо они слојеви по којима клизе облаци. Показује се да су полифазни систем, индукциони мотор и генератори наизменичне струје – мање значајна Теслина открића. Најважније је свакако оно што се из његових експеримената са етром и временом може извући као потпуно нова, космолошка физика, утемељена на енергетској резонанцији етра и резонантним ефектима времена, и поставити уместо физике засноване на плитком и нејасном концепту “свеопштег и вечног кретања изазваног силом”.

Теслина главна открића су: пренос енергије на произвољну дистанцију (заправо, суперпроводљивост природних медијума), његове ватрене лопте (фузија структурних елемената етра у материју), Теслин високофреквентни резонантни осцилатор за његове таласе нехерцијанског типа са такозваном бочном модулацијом (то јест својеврсне менталне-машине, које производе зрачења таквих карактеристика да непосредно интерферирају са електромагнетским пољима људског мозга, пригушујући мождане осцилације или мењајући саму природу осциловања, што у емоционалном сегменту принудно индукује разна осећања и расположења, као и измењена стања свести, као што су креативност, хиперперцепција, хипермнезија, све до хиперкогниције у којој се појављују “релативистичке” аномалије у временском домену), динамичка теорија гравитације (диференцијална теорија по којој сваки елемент Мендељејевог система има своје Г, своју гравитациону константу; Тесла је овде наставио Етвешове радове и извео низ потврдних мерења), и напокон, то је Теслина електромагнетска теорија, никада објављена нити јавно формулисана која не користи уобичајене појмове као што су “енергија”, “таласна дужина”, “фреквенција” и друге, већ уместо њих важе појмови: “крива распореда”, “вибрација система завојница”, “електрични притисак”, “пропорција преноса”, “етар”, “динамика електричног флуида”, “геометријске могућности цеви” итд.

Од модерне математике Тесла је користио само Фуријеове низове да би развијао електромагнетске ентитете у више и ниже хармонике, јер се то слагало са његовом основном претпоставком о истовремености свих делова бесконачног физичког континуума. Ту је он усвојио Архимедову дефиницију Kонтинуума као “бесконачне суме неједнаких делова”: Јасно је да се бесконачност не може састојати од неистовремених делова, па се очито ради о темпоралном континууму, или вечној садашњости. Међутим, и ако сви делови узети заједно чине непокретни Kонтинуум, неједнаки делови се међусобно разликују по карактеристичним временима и у томе је и порекло кретања – кретање је асинхроницитет самих тих делова и није примарно узроковано силом.

Теслина космологија је најопштијег типа, важи за изотропни и бескрајни, једном речју, целокупни Kосмос, док је Максвелова електромагнетика важећа за мала растојања; у суштини Максвел је извршио математизацију Фарадејевих скромних експеримената, не схватајући проблеме до краја. Недостаци Максвелове теорије произвеле су као последицу велике тешкоће у Специјалној теорији релативности (однос енергије кванта и брзине светлости у другом постулату; сам Ајнштајн занемарио је у фото-ефекту релативистичке промене простора и времена у кретању, јер ако се енергија мења са брзином, никаквог ефекта не може ни бити, уколико нема енергетске еквиваленције путање избијеног електрона и упадног фотона. У општој теорији релативности, недостаци Максвелове теорије довели су до идеје светске линије (заправо до панкосмичке екстраполације Фарадејевих магнетских линија сила, које описују гвоздени опиљци на лабораторијском столу), најзад до представе о коначном свемиру, који се повремено сабија у бездимензионалну тачку (проблем сингуларитета) и експлодира. На све ово не би се смејао само Тесла, него са њим и многи антички философи и научници јасног ума: Мелис са Самоса, Еуклид, Платон, Питагора и други.

Никола Тесла са својом науком исто је толико значајан за савремени свет планетарног телекомуникационог система и разрешење дубоке кризе вредности научно-технолошке цивилизације, која тражи своју философску онтологију, као што је за Хришћанску цивилизацију био значајан мит Исуса Христа. Интересантно је да смо током стотина и хиљада година имали толико много великих научника, али ни један од њих није добио своју цркву као што је има Тесла у Kалифорнији, у Сан Дијегу, управо у центру светске научно-технолошке моћи. Ни Планк, ни Ајнштајн, ни Бор, ни Паули, ни Њутн, ни Kеплер, и поред бављења алхемијом и теологијом (Њутн), или астрологијом (Kеплер), или мистиком (Лаплас), нису убедили колективно несвесно човечанства у трансценденталну димензију својих научних погледа. Тесла јесте.

Хришћанска цивилизација је метафора ослоњена на патњу, жртву и искупљење, на тајну крштења, ускрснућа и загробног живота, она је трајно обојена човеком и његовом осећајношћу. С друге стране, сцијентистичко доба има Теслу као хумани симбол јединства духа и материје, а уместо митологије и религијске метафоре успоставља веру у научне принципе и јасно виђење најдубљих космолошких закона. У историјском смислу, Тесла фундаментално мења облик религиозности на планетарном нивоу. Дакле, он није обичан научник, па ни само генијалан човек, већ светско-историјска појава највишег ранга, која духовност теологије замењује духовношћу науке. Уосталом, савремена физика већ је постала философија новог доба јер се отворено бави структуром материје, генезом космоса, а од скора и етиком.

Kвантна механика копенхагеншког круга окупљена око Нилса Бора није решила питање основне структурне јединице материје и принципа фузије (напокон и саму фисију математички описује једначина која се накнадно и насилно изводи из Лоренцових трансформација (E=mc2), релативистичка теорија није решила проблем научне, тј. субстанцијалне дефиниције времена (време је…, па шта је), а такође није објаснила ни садржину концепта силе (у општој теорији релативитета Фундаментални тензор са малим корекцијама има исту вредност као Њутнова сила ((F) и не даје никакво друго објашњење за путање планета око Сунца, сем што се необразложено тврди да планете морају имати путање какве имају због облика простора, чија се закривљеност, опет, не може другачије установити него по облику тих истих путања; ради се о кружном доказу, који не доказује ништа и не пружа право објашњење гравитације и праву операционалну теорију из које би проистицала могућност конверзије гравитационе силе у локалну ротацију и њено коришћење).

Теслина физика реалног физичког континуума или етра и његова научна мисао наслоњена на предсократовску античку космологију и питагорејску генеричку математику, (а не на електромагнетику деветнаестог века), није одмах могла да буде настављена, пре него што су се показала сва ограничења других настојања да се јединственом физичком теоријом обувхате збивања у физичкој реалности. После Чернобила сваком је јасно да без праве концепције времена и без дубљег познавања структуре материје, разбијање атомског језгра није ништа друго до неодговорно зло експериментисање на нивоу емпиријских метода. Чернобил је почетак слома инфантилних визија квантних механичара по којима су и роштиљ, млин за кафу и машина за прање веша требало да раде на атомски погон. А трагедија space-shutle Челенџера подсетила је људски род на чињеницу да није овладао правим принципима путовања кроз бескрајни космички простор и да се реактивним моторима дужа путовања не могу предузимати. О медицинским проблемима међузвезданих путовања и да не говоримо.

Теслина физика пружа одговоре и указује на интелектуални инструментаријум којим се ови проблеми могу решавати. Она се најкраће може описати као интердимензионална стационарна космологија и једина је актуелна теорија чије могућности нису испитане.

Дешава се да израз који ми данас употребљавамо за неки физички појам није ни постојао у Теслино време. Исто је тако и са начином писања математичких исказа и знакова рачунских радњи. (Од велике је користи за младог електроинжењера, који је, на пример, много пута већ чуо да је Јулиус Роберт Мајер открио закон о “одржању енергије”, да се изненади када, читајући оригинал, открије да Мајер нигде и ни у ком смислу не употребљава реч енергија; или када код Архимеда и Галилеја, који су све изводили геометријским путем, не нађе ни један знак рачунских радњи; или када види да чак и Њутн, који је већ био пронашао инфинитезимални рачун, још увек све доказује геометријски, исто као Еуклид и сви други научници у временском размаку између њих двојице.)

За разумевање Тесле је апсолутно неопходно не само читање његових оригиналних текстова, већ и разјашњавање садржаја термина његовог научног језика, да и не спомињем шифровани део заоставштине где је један те исти појам коришћен у различитим контекстима, тако да има н-факторијал комбинација семантичких извода. Без јасне хипотезе Теслине теорије и подударног обрасца мишљења, ово је практично немогуће разумети.

Авангардна светска наука полако се окреће Тесли. Нису у питању ни комерцијални, ни универзитетски сегменти научног мишљења, већ јавности непознати пикови светске моћи, чворови дифузне мреже светских управљача глобалног информатичког и сцијентистичког човечанства, у коме су сви појединци повезани са свим другим појединцима каналима светских телекомуникација и то на само два општа принципа: сродности идеја и нивоа интелигенције.Међутим, оно што их све спаја фундаментално јесте субјективна релација према времену као суштини нове цивилизације. Све досадашње цивилизације засноване на онтосу простора (тј. на простору као њиховој суштини) само су историјске чињенице.

Тесла је открио да је Земља језгро огромног генератора и да ротацијом електрише спорију јоносферу милијардама волти и ампера, и да, заправо, човечанство живи у сферном кондензатору неизмерне снаге, који се сам од себе непрестано пуни и по жељи се може празнити. Постоји јоносфера (фаза), диелектрик (атмосфера) и Земља (нула). Имамо, дакле струјно коло које даје природни електрицитет неограничене снаге, то јест чисту енергију, која не трпи никакву конверзију: изврши рад и у истом облику врати се у природну средину, у систем планете Земље.

Постоје и Теслини линеарни акцелератори у облику отворених вакуумских цеви, то јест цеви које раде на собној температури и чији се енергетски сноп не расипа, јер не путује кроз простор већ је навођен електростатичким карактеристикама циља, тако да на било коју дистанцију може да се пренесе било која количина енергије индукцијом. То су Теслини чувени “зраци смрти” направљени према моделу функционисања Сунца. Kенет Kорум, који је поновио Теслин експеримент у Америци и добио ефекте ипак није схватио поенту: Теслине честице не путују кроз простор као лоптице или Херцови таласи, већ настају из индукционих поља, баш као и његове већ споменуте “ватрене лопте”. Ради се о Теслиној оригиналној теорији космичког зрачења, коју је и експериментално доказао.

Теслино обртно магнетско поље има универзално важење. Напросто, то је једна истина дубља од људске гносеологије и људске осећајности, истина математичког типа, чија идеја се непосредно остварује у свакој инстанцији космичког Бића.

Усуђујем се да закључим да ни Теслин индукциони мотор, такозвани асинхрони, није концептуално довољно проучен. У њему се налази још неоткривена тајна ротације небеских тела и ротације уопште. Убрзано кретање Теслиног јајета проистиче из промене геометрије поља, а не из додавања квантума магнетске силе. Рад овог мотора изгледа јасан, баш као што је некада, пре Галилеја и Њутна, свакоме изгледало јасно да је тежина тела узрок његовог слободног пада.

Од других Теслиниих енигми, непроучене су: радио-техника (више неометаних емисија на истој фреквенцији) са дванаест у суштини непримењених патената); структура материје (“Обичавао сам да разбијам атом не ослобађајући никакву енергију” – изјава Н. Тесле из 1923. г.); гравитација (модел гравитационог мотора са оловним ротором и статором од стакла, који ради једном годишње, реагујући на констелацију планета); теорија етра (материја се структуира из етра и поново раствара у етар, по једноставним математичким законима, али нешто више материје настаје, него што нестаје – одатле повремене космичке катастрофе); Теслини медицински апарти и дејство Теслнихи нискофреквентних таласа на рад мозга (изазивају контракцију и дилатацију субјективне временске базе, тј. промену психолошке секунде).

Тесла је сматрао истинитом Будину идеју о “ја” као о илузији. “Заиста,” говорио је:

“Ми нисмо ништа друго до таласи у субјективном простору и времену и када ти таласи ишчезну, иза нас не остаје ништа… Нема индивидуалитета. Не може се рећи да талас у океану има индивидуалност. Постоји само илузорно следовање таласа једног за другим. Ви нисте иста особа која сте били јуче; и ја сам само низ приближних егзистенција, не потпуно истих. Овај ланац је оно што производи дејство трајности, слично покретљивости слике, а не моја субјективна и погрешна представа о мом реалном животу”.

Kада замишљам Теслу, не видим га насмејаног, него жалосног због онога што људи сами себи чине, у својој неизмерној подређености непознатим природним силама.

Kњига професора Стива Лоуа уздиже наду човечанства у победу одуховљене науке и Етарске физике над правим људским проблемима, а то свакако нису повећање новчаног богатства, територије или моћи над људима, него су то старост, болест и смрт, а њих само само Теслијански оријентисана наука може да превазиђе.

“Ја сам Будућност!” отвара нову страницу Теслијанства и то у најмногољуднијој и технолошки најразвијењој земљи света.

*********************

О кинезу Стиву Лоу и његовој књизи о Тесли, Велимир Абрамовић је у неким детаљима говорио и на свом недавном гостовањер код Теше на БалканИнфо, па можете и то погледати. Цела емисија није била о томе, већ причало се о свему по мало, па и о кинезима, о Стиву Лоу и његовој књизи о Тесли, али и о једној заједничкој књизи о Тесли коју припремају Веља Абрамовић и Стив Ло. Књига би требала да изађе идуће године, на дан кинеске нове године…

Интервју: Велимир Абрамовић – Теслина открића ће помоћи стварање нове цивилизације! (18.11.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Теслина архива: Серија која ће разоткрити тајне Теслиних архива? – видео прилог


Извор: http://www.glassrpske.com/
05.09.2012 12:00 | Serbia.com

Крис Хартвел, режисер и извршни продуцент серије “Теслина архива” (The Tesla Archive), говори за сајт serbia.com о свом пројекту и архивама Николе Тесле које ће, након што су 70 година провеле под ознаком “строго повjерљиво”, бити отворене 2013. године. Преносимо вам ексклузиван интервју који нам је овај сајт прослиједио.

Само Теслина технологија у рукама Теслијанаца на Теслином морално-духовном нивоу, може спасити ову цивилизацију са погрешног пута и на Планети Земљи омогућити слободу разноврсног живота

Никола Тесла, свакако један од најфасцинантнијих и најмистериознијих научника и проналазача у историји, иза себе је оставио читаву “планину” нацрта, планова и друге документације, али није именовао особу која ће их наслиједити.

The Tesla Archive — Teaser

Те 1943. FBI није желио да губи вријеме полемишући о праву наслијеђа након Теслине смрти. Одмах је конфисковао све његове папире и по наређењу директора X. Егар Хувер-а их под етикетом “строго повjерљиво” сакрио од јавности.

Продукцијски тим компаније “New Renaissance Pictures” из Калифорније окупио се прије око две године желећи да кроз серију “Теслина архива” открије тајне Теслиних докумената које ће 2013, након 70 година “у бункеру”, постати отворене за јавност.

Редитељ и извршни продуцент серије Крис Хартвел смтра да ће тај тренутак заувијек променити свијет. Хартвел је за Serbia.com изјавио да је велико свjетско интересовање за Теслу охрабрило његову екипу, и саму инспирисану “господаром муња”, да отпочне овај пројекат. За озбиљније истраживање великог научника сам се заинтересовао када је гледао “The Prestige ”, филм у коме је Теслу играо Дејвид Боуви.

На сајтуThe Tesla Archive видjели смо трејлер у коме је Тесла већ мртав. Да ли то значи да се серија уопште неће бавити њиме самим?

Иако серија почиње Теслином смрћу, он ће остати присутан у серији кроз свој рад и заоставштину који утичу на заплет и ликове. Оно што наши јунаци проналазе у Теслиној тајној архиви катализатор је за све њихове даље акције. Они све више и више откривају колики је заправо Теслин утицај на њихове животе и то је кључна ствар у читавој причи.

Шта мислите о Теслиним заоставштинама?

Тесла је оставио у наслијеђе напредан начин размишљања. Он не само што је вјеровао у могућност “бољег сутра” већ је одлучио да активно учествује у његовом стварању. У нас се урезала његова мисао: “Научник не тежи тренутном резултату. Његов рад је као расадник – за будућност. Његова дужност је да постави основе за оне који ће доћи, и да им покаже пут.” Таква страст прожима сваку идеју коју ћете наћи у нашој серији.

Да ли ће неке сцене бити снимљене у Србији или земљама бивше Југославије?

Добар дио наше друге епизоде се одвија у Србији, гдје ће наши хероји посјетити одређене локације, као што је Теслин музеј у Београду. Иако ће нешто од тога бити “оживљено” на локацијама у јужној Калифорнији, аутентични снимци су нам врло потребни да убједимо публику да су наши јунаци путовали тамо.

Како видите будућност независног филма? С обзиром да продукцију серије финансирате “online” донацијама, да ли је то један од праваца?

Апсолутно. Свет филма и телевизије ипак наставља да се развијаја. Способност да напишете причу, скупите екипу, изаберете глумце, ставите камеру у нечије руке и представите причу публици више није ексклузивност великих студија. Оно што се никада неће промjенити је жеља да се виде добро испричане приче. Такви филмови и ТВ емисије су они у којима публика ужива и који ће трајати. Њих ми у компанији “New Renaissance Pictures” желимо да правимо. Серија је још увијек у фази снимања. За сада је предвиђено да премијерно буде приказана на интернету, али постоје и планови о дистрибуцији на телевизијским мрежама.

Креативност важнија од великог новца

Компанија “New Renaissance Pictures” је, за само шест година колико постоји, успјела да сними неколико независних веб серија које су видели милиони људи широм свијета. На тај начин доказала је да је, захваљујући новим технологијама, за успјешну продукцију и велику гледаност пресудна креативност прије него средства.

The Tesla Archive — Set Design

Велимир Абрамовић: Никола Тесла и етар – Нова наука и технологија


Извор: Башта Балкана
Аутор: Др Велимир Абрамовић

Теслина етарска технологија

Људско незнање је неизмерно и одбацивање Теслиниих идеја о етру као основном медијуму који структурно уједињује простор и материју довело је до заустављања мишљења у физици, до кружења у концепцијама, до непрестаног враћања на старе, већ испитане и превазиђене идеје.

Никола Тесла је открио и користио фундаментални закон који побуђује потенцијалне делове етра, и.е. закон који структуира оригинално бесконачан и компактан (апсолутно хомоген) етар. Ради се о принципу осамостаљивања делова у бесконачној целини јединстевеног физичког continuum-a (у данашњој научној употреби је више појмова који сви значе исту физичку појаву: нула, континум, континуитет, етар, бесконачност, целина, Елејско Биће, Еуклидова тачка, вакум, итд.).

Делови континум-а настају по посебном алгоритму који их издваја тако да не напуштају целину, тј. бескрај, и они су то што називамо електромагнетним ентитетима или класично – светлост.

Из претпоставке континуалности етера, основног космичког медијума, следи не само да је центар космоса свуда, тј. неодређен, већ следи и то да закон његовог структуирања мора бити подударан са законом који дефинише релације тачака на хомоцентричним сферама. (Овде није могуће улазити у дубљу анализу тог закона чија суштина захтева употребу језика филозофске онтологије и математике. Није познато да је Тесла своју теорију довршио и исказао у овом облику, али је оставио неколико апарата који раде на савременој физици потпуно недокучивим принципима. Реч је о етарском генератору, тј. електромагнетској кугли на увек истом електро-потенцијалу без обзира на извод, тј. одлив енергије, затим о асинхроном мотору који ради на гравитационе таласе планета сунчевог система (мотор сам почиње са радом у извесно доба године, реагујући на одређену констелацију планета и исто тако стаје када му истекне резонантни интервал времена). Осим овога, Тесла је оставио и “лебдилицу”, метални диск са антигравитационим својствима, који левитира на висини која зависи од јачине гравитације на датом терену.)

Етарски медијум бесконачан је у свим правцима, има једну једину карактеристику – р (радиус) који (по сферном закону) усеца сферне делове у континуум, делове чије су површине дисконтинуалне, односно пунктуалне.

Делови структуираног етера могу бити синхрони, односно резонантни, и асинхрони. У првом случају долази до кондензовања субатомских честица као што су електрони, протони и неутрони. Ове честице настају резонантном синтезом фотона по истим принципима по којима се и сами фотони осамостаљују као посебни ентитети у етеру. Асинхрони делови етера, дакле, нерезонантни, јесу простор у коме резонантни фотони граде материју.

Теслин Торањ Вараденклиф био је питагорејски осцилатор. Математика његовог емитовања комплекса електромагнетских таласа специјалних карактеристика била је идентична са тајном стваралачком математиком Питагорејаца. Симболи које је Тесла писао у својим једначинама имали су једнозначну физичку интерпретацију. Принципи Теслине етарске технологије припадају нивоу космичке егзистенције са кога се влада простором и временом. Не сама Кула, него принцип резонантног и хармонијског осциловања етера је тако моћан да се његовим схватањем и применом без сумње решавају сви кључни проблеми савремене физике и посебно конверзије енергије.

Помоћу своје такозване отворене вакумске цеви Тесла је производио протоне, електроне и неутроне директно из физичког континум-а, стварајући их на било којој удаљеностеи. Уместо да пусти да протонски сноп путује простором до одређеног места, он је образовао услове за тренутно настајање произвољног броја честица на било којој задатој дистанци. Величина електрона, протона и неутрона такође ничим није била ограничена. Управо разлика у њиховој величини, с обзиром да су оне градивне јединице сваког света у Космосу, јесте разлог временског померања међу паралелним световима, који иначе сви припадају истом основном continuum-u.

Ослањајући се на претпоставку о Теслином запањујућем и у науци још недостигнутом познавању закона природе, морамо се замислити над тим какве је техничке задатке и са каквим могућим последицама Теслина Кула Ворденклиф требало да изврши?

  1. Да осцилује јоносферу; како напонска разлика између земљине површине и јоносфере износи око две милијарде волти, то би Кула непрекидно осцилујући вишим и нижим хармоницима фреквенције јоносфере, најзад ушла с њом у фазу (резонанцију) и испразнила је слично као што се празне обични електрични кондензатори. С обзиром да би се такво пражњење извршило тренутно, постојала је реална опасност уништавања Њујорка. Јер пражњење би изгледало овако: из јоносфере одједном би се сручио високоенергетски стуб плазме великог пречника, можда и неколико стотина километара, и све на том простору било би дезинтегрисано, спаљено на начин како се у Библијским легендама описује пропаст Содоме и Гоморе. Наравно, Тесла није хтео да уништи Њујорк, већ кратким интервалима осциловања само да црпи енергију из јоносфере за погон свог великог осцилатаора који је захтевао минимални напон од сто милиона волти. Као апарат за врло кратко осциловање Тесла је користио велики број ултравиолетних лампи распоређених на врху куполе.
  2. Да узима енергију из етера; осциловањем нерезонантних електромагнетних поља могуће је померити временску координату и рециклирати енергију из прошлости и будућности, а да се не нарушава електромагнетна стабилност околине. Свакако, то се мора радити по строго каузалном математичком закону који односе фреквенција одређује сасвим прецизно, иначе ефекти излазе изван контроле и дешава се непредвиђено декомпоновање материјалних објеката или њихово тренутно избацивање из сегмента наше реалности, као у Филаделфија Експерименту.
  3. Да отвара временске прозоре у паралелним световима; како паралелни светови имају електромагненту структуру таласних дужина и фреквенција различитих од нашег света, могуће је комплексно-хармоничним електромагнетским осциловањем успоставити парцијалну везу између фреквенције нашег света и фреквенција тих других светова, тако да поједини призори из њих постану видљиви у нашим условима на Земљи, и обрнуто.
  4. Да убрзава менталну еволуцију човечанства; успостављањем константног поља више фреквенције, хармоничног колективном електромагнетном пољу људи, врши се постепено повећавање моћи перцепције и проширивање менталне способности пријема идеја. Зрачење ових фреквенција може бити и штетно, ако је непрецизно. Свака дисхармоничност поља (нерезонантност) изазива у човеку делимично раздвајање менталног и физичког плана што се у блажем виду манифестује као рак, психоза и друга обољења. Потпуно раздвајање је, наравно, смрт јединке. (На истом принципу функционишу и вируси, бактерије, као и промена у Космосу уопште.) Важно је напоменути да су ови процеси углавном темпирани, тј. с одложеним ефектима. Услед недостатка правог знања, људи своју електромагнетску околину све више загађују радио-таласима, радарским микроталасним зрачењем (радари узрокују рак и то је експериментално доказано) и другим негативно интерферирајућим електромагнетним зрачењима која су у дисхармонији са фреквенцијама живих бића и информатичким пољем нашег Сунчевог система.
  5. Да по вољи транспонује планету Земљу у паралелне реалности; да је довршио свој ситем од пет емитера и пустио их у рад, Тесла би био у могућности да читаву Земљу, као јединствен резонантни систем, доведе у стање осциловања специфично за неки други сегмент реалности и тако нас физички премести у паралелни свет. Овим актом он је вероватно желео да изврши мутацију људске врсте, убрза путовање цивлизације кроз време и на тај начин нагло је унапреди техничким путем. Али, с обзиром на универзалну усклађеност фреквенција у Космосу ово би било веома опасно. Улажење Земље у фазу резонантног осциловања са паралелним светом трајало би сувише дуго и дешавале би се катастрофе попут оне из предања о Атлантиди.

Универзитетска наука, посебно српска научна заједница, је против Тесле и његових идеја пре свега зато што их не разуме. Други јак разлог је у Теслином супротстављању нуклеарној физици и његовој процени да ће њена примена у технологији трајати кратко и да квантна механика нема озбиљну научну будућност. Зар акцелератори нису већ превазиђене старе машине, добре још само за Музеј науке и технике?

Напустивши физички план Тесла нам је оставио свој драгоцени научни путоказ. Његов рад јасно показује да се из разних аспеката, углова и интерпретација, истина никада не може потпуно сагледати, као што се ни continuum не може саградити из дискретних делова. Природа истине таква је да се она мора спознати одмах, до краја, у целини или никако. Подсетимо се само Декартовог открића да бесконачно претходи коначном и Спинозине бескрајне супстанције, која је оно што природу уједињује са Богом.

Савремени експериментатори треба да имају на уму да се тајна објашњења физичког крије у метафизичком. И докле год наша наука буде заслепљена истраживањем искључиво материје, дотле ћемо бити у овом неподношљивом стању илузорне, подељене и несавршене свести.

Кључни продор садашњег људског сазнања мора се учинити, и учиниће се, у физици. Јер грађу материје, законе њене креације и њену улогу у природи треба претходно дефинитивно разјаснити, да би се људски ум ослободио и оспособио за права дубока космолошка истраживања.

Рукводиоци Филаделфија експеримента, ма ко да су били, открили су нам егзистенцију до тада непознатих научних проблема. У смислу физичких законитости, за експериментаторе природом, знање, моћ и право да у погон стављају њене принципе – изједначени су. Али шта бива онда када усвојимо високо вероватну претпоставку да исти космички принципи владају и научницима, као деловима Космоса? Шта ако се сва материја, органска и неорганска, у елементарном облику може развити у такозване електромагнетске спектре и из њих повратно синтетисати по егзактним математичким законима? Зар онда етичка правила не губе свој искључиво људски карактер и не задобијају универзалну математичку подлогу?

Није ли етика онда само космички принцип дистрибуције енергије? У том смислуона задобија снагу природног закона.

Тешко ћемо објаснити евентуалним становницима у времену померених светова зашто нашим реакторима и акцелераторима изазивамо катастрофе њихових галаксија и звезда и зашто уопште експериментишемо на начин који и нас саме непредвидљиво мења и разара.

Ако је етика у суштини хармонија, а доброта енергетски еквилибријум, онда у свету нужно делује математичка космичка етика. А над математичким принципима насиље се не може вршити. („Нема краљевског пута у геометрији!“ – рекао је Еуклид краљу Египта, док се мучио да реши један геометријски проблем.)

Космос је завршени експеримент на који разум поставља питања, паметна, али и глупа, и зато је примењена наука, рођена из дефектне, а несавитљиве теорије, оно чега се прави философ и научник прво мора одрећи да би схватио нешто од рада космичког механизма.

Еволуција Теслиних философских ставова од визионарских до чисто инжењерских и од инжењерских до метафизичких, као и Теслин лични живот, парадигме су правог оснивача научно-технолошке цивилизације. Његов однос према људима као и према самом себи последица су дејства имперсоналног апсолута у њему као човеку; ни према себи, ни према другима није имао лични однос и зато је тако мало грешио у животу.

У савременој науци Тесла се све више цитира. Почели су да га проучавају и научници који до сада нису поимали тешкоће електромагнетске теорије засноване искључиво на Максвелу, посебно они који се муче уједињењем електромагнетизма, гравитације и јаке и слабе нуклеарне силе. Да ли је материја бесконачно дељива или није? Је ли простор бесконачно дељив? Најзад, шта је са улогом времена у физичким процесима, његовом једнозначном и онтолошки заснованом дефиницијом као и његовим дејством? Наравно, без дефиниције времена не може се дати никаква хипотеза о њему као активном фактору физичке реалности. Или је време само мера, нека врста људске фикције, обична кордината, како се данас прећутно узима у физичким теоријама, постављеним на релативизму и квантној механици…

Људско незнање је неизмерно и одбацивање Теслиниих идеја о етру као основном медијуму који структурно уједињује простор и материју довело је до заустављања мишљења у физици, до кружења у концепцијама, до непрестаног враћања на старе, већ испитане и превазиђене идеје. Реч је, пре свега, о Ајнштајновој неадекватној математици (множење негативном дужином у специјалној теорији релативности, из чега проистичу временска несагласност опажаја у транслаторним системима и скраћивање дужине тела у правцу распростирања, затим, множење нулом у општој теорији релатаивности, из чије корекције је произишла највећа бесмислица модерне космологије: big-bang теорија, тј. наизменично експлодирање и сажимање космоса).

У правим научним круговима, који свесно преузимају на себе ризик образовања “нове физике”, Теслине концепције све више се проучавају и уважавају. У овом тренутку су у току експерименти са екстра ниским и екстра високим фреквенцијама специфичниих модулација, (ХАРП пројект), којим се зрачи јоносфера. Све последице тих дејстава се још не знају. Међу њима су и управљање метереолошким појавама, нарочито ураганима и атмосферским притиском, као и утискивање мисли и емоција субјектима споља, електромагнетским путем, тј. резонанцијом са електромагнетским емитерима. Показало се да је технолошки сасвим могуће имитирати електромагнетску основу људских мисаоних радњи, тако да субјекат има утисак да је то његова оригинална мисао или одлука његове слободне воље. Управо то је и главни став Теслине кибернетике: „Човек је аутомат космичких сила“ истиче он у више чланака и предавања.

Још лакше је, кажу експериментатори, изазвати масовне емоције или импутирати намеру великом броју људи адекватним осцилирањем јоносфере, која је само комплексна мрежа нижих хармоника колективно несвесног читавог човечанства. Јоносфера је кључ за управљање масовним осећањима и мислима. А свега овога Тесла је био свестан још далеке 1899. Године, у Колораду.

Универзитетска наука, посебно српска научна заједница, је против Тесле и његових идеја пре свега зато што их не разуме. Други јак разлог је у Теслином супротстављању нуклеарној физици и његовој процени да ће њена примена у технологији трајати кратко и да квантна механика нема озбиљну научну будућност. Зар акцелератори нису већ превазиђене старе машине, добре још само за Музеј науке и технике?

Тесла – космолог имао је своју философску и религијску позицију:

„Аристотел је учио да у васиони постоји непокретна ентелехија која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако ја сам уверен да је цео космос обједињен како у материјалном тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тога језгра, али знам да постоји и када хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то СВЕТЛОСТ, а када покушавам да га схватим духовно онда је то ЛЕПОТА и САМИЛОСТ. Онај који носи у себи ту веру, осећа се снажан, рад му чини радост јер се и сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији“.

Проф Др Велимир Абрамовић: И даље лажни рад на Тесли


Туристичке куле и вароши Србије
Михаило Митровић, додатак Култура, уметност, ука, стр. 07, субота, 19. Мај 2012.

Под горе наведеним насловом, аутор архитетка Михаило Митровић, у коме је побркао Лепенски вир, Драгачево, Кућу цвећа, ратишта Церске битке, Дрвенград, Џавахарлала Нехруа, Обедску бару и Теслу, и много тога другог, а све у једном те истом чланку, о Тесли потпуно погрешно пише, наводим:

„На првом месту је изградња Теслиног торња идентичног оном који је Тесла самоуко пројектовао и изградио у Лонг Ајленду 1906. године.“

Ова тврдња аутора чланка М. Митровића је нетачна. Општепознато је да је Теслину Кулу Ворденклиф на Лонг Ајленду пројектовао најчувенији архитекта тога времена у Америци, Станфорд Вајт ((Stanford White), који је за њу израдио и статички прорачун још 1900-1 год., а светски чувен је по томе што је пројектовао Медисон Сквер Гарден у Њујорку, ентеријер велелепне тамошње методистичке цркве, као и виле на њујоршкој Петој авенији за породице Астор и Вандербилт.

Залагање М.Митровића за изградњу Теслиног торња „идентичног“ као на Лонг Ајленду је бесмислено, јер је то била Теслина лабораторија (веома сложен осцилатор специјалних намена за експериментисање са планетом Земљом), а М.Митровић би могао и умео само да предложи једну сумњиву архитектонску декорацију Београда, мада свакако бољу од Јужне капије Београда, Генексових кула, које по неподељеном мишљењу сваког ко их је икада видео спадају у најружније зграде савремене Европе.

Што аутор М.Митровић не зна довољно о Тесли, а јавља се већ други пут, дилетантски храбро мешајући се у ту тему, то се може разумети, али овде је у питању, с Теслом повезано, и незнање основне историје архитектуре. Сасвим је сигурно да Тесла није ништа „самоуко пројектовао и изградио у Лонг Ајленду“, као што је сигурно и да би Политика могла поново да почне боље да проверава шта о чему објављују њени реномирани аутори по инерцији наслеђени из Титове ере.

Извештај Др Велимира Абрамовића о току и резултатима тродневне посете Москви 23 – 27 марта 2012.


1. У Суботу 24. Марта одржао слово на Конференцији ЕТИКА И НАУКА БУДУЋНОСТИ – СИНТЕЗА ИДЕЈА, одржаној у организацији научно-философског магазина ДЕЛФИС, у згради Геолошког института РАН, улица Космонаутов бр. 2.
Тема излагања:

Обједињење духовности на планетарном нивоу (Объединённая духовность на планетарном уровне)

Главне тезе:

У нашем добу, нови, светски тип религиозности одговарајући планетарном друштву у настајању, појављује се у науци и то у Физици, која се већ бави пореклом Света – Космогонијом и његовим најопштијим законима – Космологијом.

Никола Тесла са својом науком исто је толико значајан и непроцењиво велики за савремени свет планетарног телекомуникационог система и разрешење дубоке кризе вредности научно-технолошке цивилизације, која тражи своју философску онтологију, као што је за Хришћанску цивилизацију био значајан мит Исуса Христа. Интересантно је да смо током стотина и хиљада година имали толико много великих научника, али ни један од њих није добио своју цркву као што је има Тесла у Калифорнији, у Сан Дијегу, управо у центру светске научно-технолошке моћи. Ни Планк, ни Ајнштајн, ни Бор, ни Паули, ни Њутн, ни Кеплер, и поред бављења алхемијом и теологијом (Њутн), или астрологијом (Кеплер), или мистиком (Лаплас, Планк, Жолио-Кири), нису убедили колективно несвесно човечанства у трансценденталну димензију својих научних погледа.

Хришћанска цивилизација је метафора ослоњена на патњу, жртву и искупљење, на тајну крштења, ускрснућа и загробног живота, она је трајно обојена човеком и његовом осећајношћу. С друге стране, сцијентистичко доба има Теслу као хумани симбол јединства духа и материје, а уместо митологије и религијске метафоре успоставља веру у научне принципе и јасно виђење најдубљих космолошких закона. У историјском смислу, Тесла фундаментално мења облик религиозности на планетарном нивоу. Дакле, он није обичан научник, па ни само генијалан човек, већ светско-историјска појава највишег ранга, која духовност теологије замењује духовношћу науке. Уосталом, савремена физика већ је постала философија новог доба јер се отворено бави структуром материје, генезом космоса, а од скора и етиком.

Начело новог планетарног типа религиозности је научно, засновано на свести о Космосу и позитивном доказивом знању, али је такође и теозофско, јер је основно Теозофско духовно начело “Нема више (нити дубље) религије од истине” у потпуности научно. У суштини се ове две идеје подударају, (синтеза идеја), што није необично, јер је Теозофија настала у 19. веку, када је отпочео и нагли развој науке и технологије.

Уједињеној планети неопходан је и нови вид религиозности, који ће засигурно бити одуховљена наука.

Свака религија имала је и свог људског инкарната, оснивача, Аријевци – Раму, Хиндуизам – Кришну, Хришћани – Христа, Будисти – Буду, Исламисти – Мухамеда. Нова научна религија, на истеку информатичког доба, примерена је сцијентистичком глобалном друштву, има аскетског научника највиших духовних и душевних својстава – Николу Теслу. Људи широм Русије ово већ осећају и знају. Доказ за ово су многобројне руске књиге о Тесли, које за основу Теслиног растућег мита имају конкретну позитивну науку и Теслине успешне, али загонетне експерименте и научна открића.

Зар у Библији описано васкресење Христово није доказ да Бог нема ништа против постизања физичке бесмртности човека средствима нове, духом прожете и етиком оплемењене науке? Зар је само Исус Христос Божји син, зар не чујемо како нам он, и управо он, каже: Не само ја, Исус – сви су људи Божја деца!
Наше је да савремено артикулишемо видовиту деветнаестовековну теозофску мисао о долазећем споју науке и религије, мисао која ће у физици ускоро дати фантастичне експерименталне резултате у истраживању времена, простора, светлости и тешке масе. Али се ово може постићи само на један начин: схваћеном и поновљеном, али и унапређеном Теслином технологијом. За почетак , неопходно је у физику увести доказиву Хипотезу Времена.

Само Време нигде се не појављује, оно је изван људске чулне спознаје, натчулна основа Света, једини природни Континуум, једина свакодневна и сваком и свима доступна природна Бесконачност. Наше једино искуство света иде искључиво преко садашњости, која је исто што и наша свест. Синхроницитет је нижи облик свесности, он је међусобна веза делова, док је надлична свест увек непрекидна, то је веза свих делова заједно и сваког понаосеоб са целином, дакле, са Бескрајем.

2. У Недељу 25. Марта дуго и детаљно разговарао са Проф Др IGOROM EDMUNDOVICHEM BULYZHENKOVIM, физичарем, вишим научним сарадником Физичког Института (имена Лебедева, Ленински проспект 53) Руске Академије Наука, а који је стручно опредељен за развијање Теслиних идеја у Физици. Проф Др BULYZHENKOV је са одушевљењем и у потпуности прихватио мој предлог изнет у руском Магазину ДЕЛФИС, а који је пренет у више руских часописа (http://www.delphis.ru/) да се формира руско-српски међународни Институт у Београду и Москви у коме би светски научници могли да проучавају Теслину архиву у Београду. У телефонском разговору са колегама Проф Др Dr BULYZHENKOV је на лицу места добио подршку још двојице колега познатих физичара, који такође желе да учествују у тим истраживањима.

3. У понедељак 26. Марта, пре подне:

Проф Др BULYZHENKOVA и Проф Др АБРАМОВИЋА примио је члан президијума Руске Академије Наука (Президијум РАН – улица Ленински проспект 32) и директор Института ласерске физике Руске Академије Наука, светски познат научник академик BAGAEV SERGEI NIKOLAJEVICH (који такође руководи свим иновационим физичким истраживањима у Академгороду, Сибирско одељење РАН). У двочасовном разговору утврђени су кораци у процедури оснивања Института, за чије оснивање је практично обезбеђен одушевљени пристанак руске стране:

  • а) Да се, ако је могуће, на е-маил адресу академика

RAS Member, Prof. Sergei Bagaev
Head of the RAS Laser Council
Director of the Institute of Laser Physics
Siberian Branch of RAS
Lavrenteva 13/3, Novosibirsk 630090, Russia

подпредседник САНУ за природне науке (то би било одговарајуће, ако српска држава хоће сарадњу) изрази лични интерес, односно генералну подршку САНУ овом пројекту, неколико општих реченица…

  • б) Да се формира научни тим стручних физичара са Београдског Универзитета и Института за Физику… филозофи науке + теоријски и експериментални физичари.
  • ц) Да се добије подршка Београдског Универзитета за програм Нових Идеја у савременој филозофији и науци (пре свега Физици) и пронађу научници за израду заједничког српско-руског научног програма са посебним силабусом који би фокусирао теоријско и експериментално истраживање Теслиног научног архива, односно Теслине студије.

Напомена: Ово је лако оствариво при Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета (Центар ради у згради Ректората БУ и ту је већ добијен пристанак, јер имају одговарајући општи програм Историја и филозофија природних наука и технологије, који треба само прецизирати новим силабусом).

  • д) Укључити Министарство за науку и образовање Републике Србије, односно Конкурисати за финансирање дугорочног пројекта истраживања Теслиног научног архива и понављање његових необјашњених, а успелих експеримената и патената.

Напомена: Проф Др Prof Dr BULYZHENKOV који је био саветник Руског министарства науке и образовања у одељењу за фундаментална истраживања већ је обавио потребне разговоре и добио подршку за финансирање посебних студија Тесле.

4. У понедељак, 26. Марта, после подне па све до касних вечерњих сати:

У редакцији часописа ДЕЛФИС (улица Покровка 3) одржан је састанак шире групе за подршку иницијативи оснивања Института, на коме су присуствовали, између осталих, Проф Др A.P. LEVICH са Ломоносова, Факултет за Биологију и шеф Руског Интердисциплинарног Темпоролошког Семинара на Ломоносову – телеконференција, Проф Др BULYZHENKOV из Физичког Института РАН, Проф Др С. БОРИСОВИЧ, виши научни сарадник Института за општу физику Московског државног Универзитета за физику и технологију, кандидат математичко-техничких наука ВИТАЛИЈ ПРАВДИВЦЕВ из научне редакције Московске државне телевизије Русија 1, који је аутор више научно-документарних програма» о Тесли и који је и писмено подржао предлог.

Састанак је протекао у веома конструктивној и пријатној атмосфери, са закључком да се При институту за општу физику одмах отпочне са специјалним научним Семинаром Теслина Физика, и заказан је први састанак за 24. Април 2012. Основа за семинар биће 4 тома Теслиних радова објављених на Руском (Патенти, Предавања, Чланци, Белешке о експериментима у Колорадо Спрингсу).

Напомена: за поменуте четири књиге, које садрже целокупан Теслин рад објављен на енглеском језику, за руска издања, један од три научна редактора био је Проф Др ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ.

Велимир Абрамовић: Мој аутентичан одговор на Зупанов текст у Политици: „Сахранити Теслу, ујединити нацију“


Професор Абрамовић ми је послао аутентичан одговор на текст Душана Зупана у Политици: „Сахранити Теслу, ујединити нацију“, пошто му одговор није пренет у аутентичном облику, где се не види целина става са аргументацијом. Пошто тог Велимировог одговора нема у интернет верзији Политике, можете га погледати у скенираној верзији.

Велимиров одговор у рубрици „Међу нама“:

Кликните на скенирани приказ да га видите у највећој могућој величини

Сада ће то бити исправљено, прво иде Зупанов текст, па аутентичан одговор професора Велимира…

Извор: Политика

Душан Зупан: Сахранити Теслу, ујединити нацију

Нико досад није изрекао ниједан озбиљан аргумент због чега је добро да Теслин пепео чами у музејској позлаћеној кугли.

Срби су народ који доказано слабо памти. И када је реч о пријатељима и када се ради о непријатељима. А најслабије је памћење када се ради о заслужним Србима. Периодично, у таласима појединих годишњица, нација се еуфорично сећа својих великана да би их колико сутра предала поновном забораву, до неке пригодне годишњице. Чак и када сећања оживе, она се углавном исказују речима, а мање делима. Многи споменици, бисте, гробља српских великана, задужбине, легати и друго наслеђе, запуштени су и немо сведоче о недостојном стању заборава.

Кратко памћење нације је још упечатљивије у случају једне од најизузетнијих личности коју су Срби икада имали – Николе Тесле.

Заклињемо се у Теслу, дивимо се чудима његових проналазака, тврдимо да би свет изгледао другачије да није било знаменитог Србина из Лике, не дамо Хрватима да га својатају, називамо његовим именом школе, фирме и аеродроме, правимо одборе на ,,округле” годишњице. Последњи пут 2006. године. И поново ћемо када се израчуна нови јубилеј.

Уз све то, од 1957. године па до данас заборављамо једну „ситницу”: да сахранимо његове земне остатке. Држимо их у Музеју Николе Тесле у Београду, са његовим личним стварима, папирима, макетама и репликама његових изума. За публику – комплетан увид: све је на једном месту, чак и Теслин прах.

Да рођак Сава Косановић није кремирао његово тело ради лакшег транспорта из Америке, да ли би уместо музејске златне кугле тамо били Теслини посмртни остаци, или, бар, лобања у којој је обитавао један изузетан ум?

Да ли смо постали друштво које је заборавило вредности цивилизације и наслеђе уопште? Није реч само о верској димензији (мада је она веома важна) овог нонсенса. Превасходно је реч о поштовању доминантног, општељудског односа према мртвима који налаже да прах иде праху, а земља земљи, како је то чињено од памтивека и свуда где је човек успоставио друштвену заједницу. Од пирамида, преко реке Ганг, до острва Вида и крајпуташа у Србији. Од меморијала и вечне ватре у Вашингтону (Арлингтон) и другим светским престоницама, до гордог врха Авале, где је старо Жрново уступило место Незнаном јунаку.

Изузетака је, додуше, увек било. Никад похвалних. У данашње време судбина Николе Тесле може се, рецимо, поредити са судбином Владимира Уљановича Лењина, који, ипак, не лежи у музеју, него у – маузолеју. А Руси се озбиљно припремају да и њега достојно сахране.

Нико досад није изрекао ниједан озбиљан аргумент због чега је добро да Теслин пепео чами у музејској позлаћеној кугли.

Пре пет година слабашни аргумент противника Теслине сахране је још био тај да се „обележава 150-годишњица рођења, а то није прилика да се говори о сахрани”.

Иако данас таквих аргумената, нема, Теслин прах се налази у музеју већ више од пола века. Постоји ли ту, онда, нека теорија завере? Неки политички обзири, међународних димензија? Није познато, бар јавно.

Те јубиларне 2006. године, Српска православна црква је, кроз изјаве појединих епископа, а и кроз закључак Светог архијерејског сабора, понудила да се пепео земних остатака Николе Тесле сахрани у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Слично као што су наши великани 19. века Вук Караџић и Доситеј Обрадовић сахрањени у Саборној цркви у Београду.

Предлог је вероватно најбољи који се могао дати. На тај начин би се достигла не само духовна трансверзала Србије кроз векове него би се омогућило Србима да много чешће и масовније, него што је то сада случај, походе Теслу, и то Теслу хришћански сахрањеног. С друге стране, несумњиву величину Храма Светог Саве само ће још више увеличати присуство земних остатака Николе Тесле.

Да ли ће се Музеј Николе Тесле наћи на губитку? Сигурно неће, јер има довољно експоната који сведоче о снази и свеобухватности Теслине мисли и његовог дела. Може да задржи и златну куглу као још једно сећање на генија из Лике, али и на један период заблуда и нехата.

Зашто онда не приступимо сахрани Николе Тесле? Друштво „Свети Сава” управо је покренуло јавну акцију да до тога дође што је пре могуће.

Председник Друштва „Свети Сава”
Душан Зупан

Аутентичан одговор Професора Велимира Абрамовића…

Професор Др Велимир Абрамовић:

»Господине Зупан, председниче Друштва Свети Сава, пре свега није учтиво што свој текст почињете једном паушалном увредом, а то је да су „Срби народ који доказано слабо памти“. Да ли ви то у име Светог Саве, целом свом народу, осим наравно себи, приписујете да је дементан?

Ја памтим одлично, а ви, наравно, не можете памтити оно што никада нисте ни знали, као на пример, да је Теслина сферна питагорејска урна од чистог 24 каратног злата, а не „позлаћена“, како ви тенденциозно наводите. Такође, тврдите да у тој златној сфери „Теслин пепео чами“, што је нетачно, јер је Музеј Николе Тесле у свету далеко познатији и цењенији од, на пример, затвореног Народног Музеја, а и од самог Храма Светог Саве, који је узгред буди речено, незграпна екуменска и еклектичка грађевина, готово непријатног изгледа и зрачења, чији је Дероков основни пројекат у модерном извођењу значајно покварен, што ће вам потврдити сваки естетичар и историчар уметности. Да и не анализирамо кип Светог Саве, постављен испред једне православне цркве, и право политичко значење наруџбе, израде и јавног постављања скулптуре једног православног свеца?

Да и не спомињемо трпезу које нема ни у једној другој српској православној цркви… Има Друштво Светог Саве о чему да расправља много пре треће сахране религијски потпуно самосталног научника, Тесле, који дословно каже:

„Ја верујем у једног Бога који није описан у важећим религијама“.

Накнадно сахрањивање космичког патриоте Тесле у дворишту Храма Светог Саве је погрешна идеја, типична за ситуацију сужене историјске свести, када се у недостатку правих решења за Косово, политику, економију, духовну оријентацију и уопште смисао колективног опстанка српског народа у савременом глобално организованом човечанству, очајнички и на брзину тражи излаз у томе да се оно што је више (Теслина идеја науке будућности) непромишљено подреди ономе што је ниже (Светосављу које данас упорно понавља српске средњевековне политичке грешке). Слично бесмислен предлог потекао је недавно и од председника Србије Тадића, који се изненада заложио за изградњу Теслиног торња у Митићевој рупи на Славији. Срећом људи нису ти који о свему одлучују. Универзум је саморегулациони систем чије право порекло не знамо, али знамо да у математици, логици, физици, епистемологији, религији и војсци, као и увек и свуда у Космносу, ентитети вишег реда одређују ентитете нижег реда. У Србији, међутим, на снази је обрнут друштвени поредак у коме су људи вишег знања, увида и карактера дати на управу људима најнижег карактера и свести и то не само економски и политички, већ такође црквено и академски, што за очигледан резултат има интелектуално и буквално физичко одумирање српског народа.

Свети Тесла је по значају и дубини своје свечовечанске мисије далеко изнад Светог Саве, нашег локалног свеца, кога је на брзину крстио руски монах Макарије у Пантелејмону, и који својим изумом националне цркве није спасао ни Србију, напротив, гурнуо нас је у сукоб и са Истоком и са Западом, док је Тесла својом науком будућности унапред спасао целу планету. Врло добро знамо да Свети Сава у Кини, у Боливији, у Индији, у Бангладешу, на Антарктику НЕ ЗНАЧИ БАШ НИШТА, а питајте тамо за Теслу, а ако не знају, искључите им наизменичну струју и укините им даљинско управљање, бар за за сателите и мобилне телефоне (Теслин патент из 1898), па ће убрзо сазнати. Поређења ради, ако, на пример, Индусима и Кинезима, за казну што не знају ко је Свети Сава, одузмете српско православље и српску ћирилицу, они то неће ни приметити.

Ако је за утеху неким слабоумним православцима који се неразумно буне што је Тесла у Теслином Музеју, да кажем да Тесла заслужује сопствени храм и да форензички није ни могуће утврдити да ли је то заиста Теслин пепео (ДНК се састоји од беланчевина које ватра потпуно уништава).

Додатно их питам од када је српски православни обред сахрањивање нечијег пепела? Ни храм Светог Саве није гроб Светог Саве, нити је ту сахрањен његов пепео.

Теоретичарима завере напомињем да Тесла није био слободни зидар и да овај текст не долази са те стране (Доситеј Обрадовић је био слободни зидар, па то није била препрека за његов гроб у припрати Саборне цркве у Београду).

Зашто се Друштво Светог Саве не издигне изнад националистичке гробљанске политике и не заложи за оснивање нове научне религије у крилу наше Српске православне цркве? Професоре историје, Драгољубе Живојиновићу, члану Друштва Свети Сава, зар то не би био нестандардни српски истопријски одговор на Малтешки Меморандум, који су 1988 године на совјетској крстарици Горки укотвљеној поред Малте, потписали председник Америке Буш старији и председник Совјетског савеза Горбачов, на годину дана пре рушења Берлинског зида. Надам се да знате (и ако наши историчари и политичари јавно иступају као да појма немају шта су међународни уговори великих сила) да на крстарици Горки није била и Маргарета Тачер, него је британска политика гарантована америчким потписом, први пут у историји, (за разлику од, на пример, Техерана, Јалте и Потсдама, где је енглески представник био Черчил). По истом овом међународном уговору, Малтешком меморандуму, спроводи се и осамостаљење државе Косово.

По истом овом уговору супер-сила, је и Милошевић у Дејтону заступао Републику Српску, на основу парафа Патријарха Павла, тако да представници Срба обухваћених привременом Босанском државом нису ни ишли у Дејтон. Зашто ви историчари све ово не расветлите народу, него без правог објашњења нападате Ватикан и Запад онако уопште и волите Русију и Кину, такође, онако уопште.

Господине Зупан, зар само историјско дно на коме смо није довољно ниско, него нам сад предлажете да копамо и рупу, да целом свету покажемо да појма немамо ни ко је Никола Тесла и шта његова специфична духовност и његово научно наслеђе значе за прелаз из информатичке у сцијентистичку еру, ту следећу етапу у развоју Човека на Земљи?“

%d bloggers like this: