Драгана Симовића: Књига – СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА


Извор: Србски Журнал

Преузмите електронско издање књиге Драгана Симовића:
„СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА“

Стриборија Белих Ветрова (Word 2003 формат)
Стриборија Белих Ветрова (Pdf. формат)

Srbski posvecenik-2

Стварање је Пут Светлости.
Пут Посвећења.
Кад кажем Стварање, онда мислим на Духовно Стварање.
Стварање је увек Духовно Стварање.
Нема Стварања изван Духа, без Духа, без Великог Духа Стварања.
Шта је уистини Стварање, то се може видети и знати само онда када се посматра из Самога Бића Стварања.
Не може се о Стварању говорити са стране, изван Самог Бића Стварања!
Само Онај који је у Стварању, може да говори о Стварању.
Човек кроз Стварање потрвђује себе као Ствараоца, као Божанско Суштаство, као Божанство.
Наше Стваралачко Биће јесте наше Божанско Биће.

Човек Стваралац одувек је био прогоњен.
У свим временима, у свим вековима, у свим друштвима, у свим државама, свуда и свагда, био је прогоњен Човек Стваралац.
Био је прогоњен зато што је Човек Стваралац, песнички речено, Видело у тами.
Сваком властодршцу, сваком самодршцу, било је скоро немогуће да васпостави страховладу, ако је у суштом друштву, ако је у дотичном народу, постојао и један једини Човек Стваралац!
Сви владари, мали и велики, народни и светски, одувек су зазирали и стрепели од Духовног Ствараоца, од Пробуђеног и Освешћеног Човека.
Данашњи кројачи новог светског поробљавања такође зазиру од Човека Ствараоца.
Али њихова борба против Човека Ствараоца данас је прљавија него икада раније.
Данашња борба против Човека Ствараоца води се подмукло, потуљено и лукаво.
Данашњи кројачи мрачног светског поретка не прогоне Ствараоца као некад; они га данас исмејавају, преко својих демонских медија, и представљају га као бесловесног човека, као идиота.
Они су људима, јавном мненију, до те мере поробили ум и разум, до те мере сузили свест (а посве убили сваку самосвест), да ће људи поверовати у сваку глупост мрачних владара пре него ли у највећу мудрост Пробуђеног Човека, Човека Ствараоца!
Људи више не верују песницима и посвећеницима, не верују пробуђенима и освешћенима, већ сву пажњу поклањају медиокритетима и дембелима са малих екрана. Они који се појављују на малим екранима јесу богови за светину и пучанство.

Зато се у свим земљама, у свим државама, лагано и без отпора, васпоставља светска диктатура.
Најгрознија, најмрачнија страховлада, најзлослутнија глобална тиранија!
У спољноме је свету готово немогуће водити одбрамбени рат против светске страховладе, зато што су људи замађијани и успавани.
Милијарде људи нису господари својих живота, нису кројачи своје судбине.
Милијерде људи живи у тами; милијарде живе као чопори и крда које зли владари, владари из сенке, из дана у дан, воде на губилиште.
Кротко, и без опирања, замађијано и успавано крдо иде само на кланицу!
А кланица је све у овоме свету.
Свуда су кланице, стратишта и губилишта око нас.
Затрована храна, затрована вода, затрован ваздух, а затрован је и сам живот без сврхе и смисла.

Једини Излаз, једини Пут, јесте Пут Стварања, Пут Светлости.
Само тим Путем, Путем навише, можемо изиђи из ропства, можемо изићи из таме.
Јер, само се на том Путу можемо потврдити као Божанска Бића.
Само на том Путу можемо познати Љубав, Лепоту и Доброту.
Само на том Путу можемо видети једни друге као Суштаства и Присуства, видети као Божанства.
Само на том Путу, ви и ја можемо бити Једна Душа, Једно Суштаство, Једно Присуство.
Само на том Путу, ја ћу вама бити драг и мио, онолико колико сте и ви мени драги и мили.
Ви који читате моје песме, и ја који стварам и пишем своје песме – за вас!
Ако нас не спаја, и не повезује, Божанска Љубав, Божанска Лепота и Божанска Доброта, онда ми и не постојимо.
Јер, без Љубави, Лепоте и Доброте ничега нема, па нема ни нас!

БИО-БИБЛИОГРАФИЈА ПЕСНИКА ДРАГАНА СИМОВИЋА

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Драган Симовић, рођен 5. ледног (јануара) 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић).
Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава.
Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.
Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима:

Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.

Објављене књиге поезије:

Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011.
Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012.
Плаветна горја у даљини сутона, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2012. (електронско издање)
Стриборија Белих Ветрова, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2013. (електронско издање)

Објављене књиге прозе:

Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.

Објављене књиге из мистике и есотерије:

Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
Мистика, Арион, Земун, 1987.
Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.

Монографије из србске повеснице:

Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006.
Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007.
(Напомена за Википедију: Ово није потпуна библиографија!)

Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.
У поробљеној Србији, од 1999. године, одбија сваку сарадњу са издавачима, медијима, државним установама и свима инима који примају новац од заклетих непријатеља Србства и Србије.

Владан Пантелић

Драган Симовић: Сви смо ми духовно умрежени


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Сви смо ми Једна Душа, Један Дух, Једно Суштаство!
Сви смо ми, да се песнички изразим, духовно умрежени!
Сви смо ми Једно Биће!
Једно Свесно и Самосвесно Биће!
И сви ми спасавамо једни друге.
Свако од нас спасавајући себе спасава и све ине око себе, јер је свако од нас у свакоме од нас преко Духа Стварања присутан!
Самосвојност и самобитност није раздвајање, већ прожимање и спајање!
Тек кад постанеш самосвојна и самобитна личност, тек кад се у Духу Стварања уздигнеш до Остварења Личности, тада, и само тада, можеш појмити и схватити да си Једно са Свима!
Не само са људима, него и са свим иним бићима и суштаствима у свим световима, појавним и непојавним.
Ако не можеш да сагледаш Целину, онда нећеш моћи да видиш ни удове те Суште Целине!
И опет, ако ниси у стању да видиш Суштога Човека, Сушту Личност, онда нећеш моћи да познаш ни Онога који је створио све то што видиш, чујеш, осећаш и појимаш!
Преко Човека Суштог долазиш до Бога Живога, и од Бога Живога идеш ка Суштоме Човеку који у срцу твојему тајинствено обитава.
И гле! опет, и изнова, сведочим о себи!
Ништа у овоме свету не бих учинио без помоћи пријатеља, без помоћи дивних људи.
Без помоћи дивних људи, преко којих ми је Живи Бог помагао!
Заиста, без пријатеља не бих ни једну једину књигу објавио!
Без пријатеља, Божјих људи, био бих само суво дрво, само трска на ветру коју ветар њише!
И ових дана, када су ме из наше мреже искључили због неплаћених рачуна, припомогли су ми пријатељи!
Бог ми је преко пријатеља послао новац да платим рачуне, и да се поново вратим мед вас, да будем с вама на нашој мрежи.
Да будем с вама, и да будем један од вас, један од нас!
Нећу рећи имена оних који су ми послали новац, зато што то они тако желе!
А кад они тако желе, онда тако желим и ја!
Све што се тајно учини, много је снажније, и делотворније.
Све што се тајно учини за ближње своје, то има исцељујуће дејство!
Бог наш и жели да ми тако спасавамо једни друге.
А када ми спасавамо једни друге, онда нас и Бог наш све заједно спасава!
Све заједно!
Све За Једно!
На својему сам Путу имао многе и различне учитеље.
Учитељи су ми били туга и сета, патња и боли душе.
Али један од најстрожих мојих учитеља било је сиромаштво!
Сиромаштво је строг и престрог учитељ!
Учитељ који ти не дозвољава да се погордиш, да се понесеш и узнесеш мимо ближњих својих, да би те, на концу, тај учитељ довео до познања да си нико и ништа без других, без ближњих, без иних бића и светова, без Бога Живога и Духа Стварања!
Сиромаштво ме је научило да развијем уметност живота и живљења, да живим вечни тренутак, вечно сада, да познам Вечност у сваком трену, у једном једином трену!
Да, сиромаштво је строг и диван учитељ, али тек пошто га прихватиш!
Све док не прихватиш сиромаштво као учитеља, биће ти, уистини, немилосрдан мучитељ!
Сиромаштво је суров мучитељ, све док га не прихватиш као Милост Божју; све док му се не обратиш као Бићу; све док му не кажеш: Добро си ми дошао, Божански Учитељу мој!
Јер све што стоји наспрам нас, као огледало живо, то и јесте наш учитељ!
Али, људима је најтеже да узрасту до те једноставности!
До једноставности прихватања свега што нам долази, свега што дође!

Драган Симовић: Белим Србима у Пољу Беле Сварге


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

Звездана јата и ја, гле,
Сневамо исти сан!
(Песник Румених Облака)

Ја се, уистини, Белим Србима дивим – посвећеним творцима и дејственицима Беле Сварге, и чуварима изабраним Велике Мајке Земље! Они су Светлост Света и Савест Свеколиког Рода. Без Њих, зацело, Свет овај, одавно, постојао не би.

Васколико Зло Света, и Сва Тама Света, и Сва Поган Света, већ вековима завере снује, и силне војске креће, да Беле Србе сатре и затре, али у свим ратовима и војнама, гле, Бели Срби побеђују!
Једном ми је, један велики ратник Светлости, од Рода Белих Срба са Инда и Дњепра, у стиху сведочио:

Није било зла у Свету, за минулих стотину и осам векова, које није на нас Беле Србе ударало, и свеколика смо зала вазда побеђивали, па ћемо, верујем и знам, и ово потоње зло да победимо!

Бивало је, и бива, да увек бољег, и лепшег и мудријег, мрзе они који су вас никоји и вас ничији! Никовићи и Никоговићи и Ничијићи шкргућу зубима, арлаучу и урличу, сикћу и кевћу на Беле Србе; но Белим Србима ништа не могу; јер Бели Срби имају Сварога Сваргу, Белога Бога Светлости!

Ја се, уистини, Белим Србима дивим, и славим их, и величам их у песмама и кажама својим, јер јесу и бивају Синови Неба, Посвећени Ратници Бога Перуна!

И опет ми један други велики ратник Светлости, а и Он од Рода Белих Срба, из Србистана, иза степа Руских према Персији, у песми казиваше:
Бели је Србин рођен од Богова и Великих Предака, и свагда следи Сунчеву Осу, Пут Што Навише Води; и никада не именује непријатеље Своје; јер Његови непријатељи и немају имена, будући да су Сенке и Утваре!

Ратник од Белих Ведских Срба, када се на бојном пољу обрете, никада не гледа колики је и какав је непријатељ Његов, већ је свим Бићем и Суштаством Својим, загледан у лепоту и дивоту Онога што брани у Свету Сенки и Утвара.

И гле! догоди се да сретох и трећег ратника од Белих Срба, на светим водама Словенског Дунава, али то не беше ратник, но Ратница Светлости бејаше, из Племена Сурих Орлова, а од Рода Срба Сварожића.
И Она ми овако бесеђаше:
Наше је време било, и јесте и биће! И нас је у свим минулим временима било, и нас ће у свим надолазећим временима бити!

Било нас је и кад Сенки и Утвара није било, и биће нас и кад Сенки и Утвара не буде нигде било!
Сви наши заклети непријатељи, кроз векове и светове, имају само једно име, уистини двојно име:

Сенке и Утваре!
Они немају имена;
они немају рода;
они немају претке;
они немају потомке.
И гле,
они ни себе немају!

Ја се, уистини, Белим Србима дивим, и у песмама их својим славим, и обожавам. Јер Они, заиста, бивају
и јесу!

Гле, бивају и јесу!

На светим водама Дунава Словенског,
у јесен од руја, 2011. године.

%d bloggers like this: