Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Спектакуларна трибина – Гости проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић – 30.01.2017.


Крајем јануара 2017. у сали ДКСГ-а (Дом Културе Студенски Град) у Београду, одржана је веома садржајна и конструктивна трибина са темом водиљом: „Противречности транзиционе економије“. Главни излагачи били су проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Проф. др Слободан Комазец и Драган Радовић: Богови новца – богови кредита

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професор Комазец је између осталог говорио о потреби за спровођење контролисања новчаних токава, да би се увео ред и закон, као и о потреби за домаћим банкама, првенствено на развојну банку, затим о каматној политици, о оживљавању домаће привреде, о успостављању националне економије што ће оснажити наш државни суверенитет, о не мешању ММФ-а у јавном сектору, односно одмах се откачитуи од ММФ-а. Иначе, како професор Комазец и износи, ММФ мешајући се у унутрашњу монетарну политику било које земље, крши свој сопствени статут, по коме он то не сме да ради, али то ипак свесно и циљано ради. Такође, потребнио је потпуно се откачћити од страног неолибералног модела вођења државе (пљачкање сопствене државе) и формирати свој сопствени модел развоја, у нашу економску и финансијско-привредну корист, наше привреде, наших радника. Професор Комазец истиче и неопходан потез разградње од дужничке економије (дужничко ропство), као и активирање монетарних фактора у функцији развоја, о претварање текућег новца у капитал привреде.

Др Слободан Комазец:

„И онда, у том случају, уз помоћа тог капитала да оживимо привреду, да формирамо капитал за развој, акумулацију.“

Да тако, како рече профњесор Комазец, вратимо достојанство: раду, успеху, квалитету!

Већина популације наивно, буљећи у Тв екран, попут послушних овци хипнотисано верују свакој званичној информацији, међутим, а то је аргумебтима које је изнео и доказао, професор Коамзец истичње чуињеницу да се многи статистички подаци фризирају, тако да се виже не можете веровати ни једном статистичком податку којег званично објави држава.

Нема акумулације, каже професор Комазец, нема инвестиција, држава је банкротирала, већ сада.

Проф. др Слободан Комазец: "Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!"

Проф. др Слободан Комазец: „Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!“

Економиста Драган Радовић, са своје тачке гледишта, такође је говорио о многим стварима и показатељима катастрофалног економског стања у којем се налази Србија. Говорио је о правом значењу термина „сива економија“ и шта се крије иза њега. Тај доста истрошен, и од употребе излизан термин (попут ђона на ципелама), само служи да прикрије праве организоване пљачкаше који су носиоци полуга власти. Дакле, не ради се о сиротињи по пијачним и картонским уличним тезгама, који су од главних и водећих строго-контролисаних медија (РТС и остали са националном фреквенцијом) обележени да су носиоци сиве економије у Србији. Затим, указивао је на то да се на годишњем нивоу, у Србији обрне на црно роба у вредности од 10 милијарди евра, али не од стране сиротиње која ради по бувљацима и уличним картонским тезгома, већ од стране добро организоване Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)! Кад би сиротиња по бувљацима обртала на годишњем нивоу 10 милијарди евра, не би била сиротиња, већ „заштићени бизнисмени“.

Одакле толико робе на црном тржишту, јер обрт од 10 милијарди евра на годишњем нивоу, није мала ствар?

Драган Радовић:

„Кад кажемо преко 10 милијарди евра, па ко има толико новца, одакле толико робе на црном тржишту? Обзиром да смо ми зависни од увоза, та роба стиже највише из увоза. Претпрошле године ми смо увезли чак преко 20,4 милијарди долара робе. И професор је малопре поменуо да се увози због нереалног курса, односно звог курса евра и динара који је прецењен. Ја имам још једно додатно тумачење да је толики увоз због огромног шверца преко царине.

Шверц на годишњем нивоу преко царине прелази 4 милијарди евра. Значи, роба долази на царину, пролази неоцарињено 4 милијарде евра. Сав тај пролазак, с обзиром да је ту роба широке поптрошње са 20% ПДВ-а, има и хране која је 10%, отприлике просечна стопа је 15%… самим чином преласка робе неоцарињено, врши се утаја (ПДВ-а) од читавих 600 милиона евра на годишњем нивоу! Ако знамо да су уштеде на плате и пензије, на годишњем нивоу, 200 милиона евра, значи ова народна влада…, то значи да царина поједе 3 годишње уштеде. Та роба чим пређе (царину), то врше велепродаје, у првом следећем кораку та иста роба има бар 50% већу маржу, што значи не вреди више 4 милијарди евра, него 6 милијарди евра. Просечна стопа ПДВ-а је 15%, значи утаја није више 600 милиона евра, већ у првом наредном кораку је 900 милионма евра на годишњем нивоу! Значи, буџет је самим шверцом на царини унакажен за 900 милиона евра…“

… … …

„И, сада се питамо, па да ли је то сива економија да се бизнисмени сналазе, боре се да преживе са тим шверцом? Не, то је високо организовани криминал! У томе учествује криминализовани део бирократије на првом месту. Ко има толико новца? Заштићени бизнисмени, у народу познати као тајкуни, и сигурно нису они прва и друга карика, они су друга и трећа. Прва су политичари који их покривају. Значи, они морају део колача да плате заштитницима. Јер, то се све ради због заштитника, и да поновим још једном, то су политичари који их покривају!…“

Није ово једина криминална радња Политичко Бирократске Мафија (ПБМ) која пљачка и пустоши Србију, већ се сличне „оперције“ раде и у промету са акцизним робама (цигарете, нафта…) и то раде најлегалније, и најјаче фирме из дуванске индустрије и трговине нафтним дериватима. Срж ове велике превара и пљачке објашњава нам Драган Радовић:

„Закључак је да ти најјачи продају цигарете и нафту са издавањем фискалног рачуна, молим вас сасалушајте ово: значи, са издавањем фискалног рачуна из најлегалнијих каса, тај промет после не приказују у званичан приход, и не плате ПДВ и царину! Њих у томе штити пореска управ Србије, министарство финансија и неко из врха државе!

И, цигарете највише пласирају на црно страни инвеститори који су купили домаће фабрике!“

Али, те исте стране фирме у својим матичним земљама то не раде, јер закони око утаје пореза тамо су драконски. Код њих су само смрт и плаћање пореза неизбежни, све остало може овако, или онако… што нам говори како суштински функционише „демократски“ и „цивилизовани“ запад.

И плус трога, све те назначене стране фирме на крају године у пословању показују губитак, и само будала може да поверује да је то стварни губитак, јер западне фирме које функционишу по мантри профита (то их суштински и фиклозиофски детерменише), не долазе у Србији да би правиле губитак, већ профит.

"Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. ... Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а - 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција... чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме... И... када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. "јавно-приватног партнерства". То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо..., нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци..."

Драган Радовић: „Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. … Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а – 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција… чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме… И… када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. „јавно-приватног партнерства“. То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо…, нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци…“

Говорио је Драган још и о прању новца који се опере и износи на запад, у западним банкама, о потреби да се смање порези на зараде који су сада од 62-65%, затим о крађи струје у ЕПС-у и још доста тога битног и кључног што води Србију у економску и свеопшту катастрофу и пропаст! Осим… ако се не деси неки преокрет?

Обавезно погледајте ову трибину, јер се, после излагања професора Комазеца и Драгана, развила врло жива и плодотворна дискусија, са одличним констатацијама и питањима, као што је питање која су решење потребна да се наша Србија спаси пропасти?

На трибини је био крем интелекуталне елите, више професора универзитета, бивши министар и функционери…

Сива економија у Србији не постоји, постоји само организован политичко бирократкски криминал…!


Слушајући на интернету емисије са гостовањима економисте Драгана Радовића, поготову на интернет радију „Снага Народа“», као и анализом његових текстова, осето сам потребу да напишем овај чланак са главном поруком коју нам Драган преноси, а то је да тзв. „сива економија“ уоште и не постоји, она је само инкорпорирана у високо организовани криминал кога организује, спроводи и контролише, једини проблем државе Србије, а то је властодржачка ПБМ (Политичко Бирократска Мафија)!

Већ дуже времена, од доласка на власт „Тројанског коња“ 2000. године, у виду ДОС петооктобараца, путем „петооктобарских промена“, у медијима се смишљено пласира манипулација да је једини проблем Србије тзв. „сива економија“ којом се из нужде, а не зато што то желе, баве грађани Србије по разним бувљацима и уличним картонским тезгама, будући да су им слаткоречиви тројанци студиозно са својим „веееллииикиим обееећањима“, затим разним „реформама“ и путем „приватизације“, пљачкали и уништавали фабрике и фирме из производног реалног сектора, где су ти обични људи радили и стицали доходак, с којим су хранили и издржавали своје породице. Тако су ти обични људи били принуђени да се понижавају бавећи се ситним шферцом по разним бувљацима, ради елементарног егзистенцијалног опстанка, њих самих, и њихових породица.

Међутим, од како сам пре 2 године почео да слушам Драганова гостовања на радију „Снага Народа“, постало ми је све јасније и јасније да прави криминал организује политичко бирократска мафија, где за рачун огромних неслућених профита, државна олигархија потпуно немилосрдно и бескрупулозно уништава привреду Србије, и економски и финансијски, разним опробаним и увежбаним криминалним противзаконитим радњама. Наравно, у том ланцу су се ушемили и разни „бизнисмени“ и остали привредни субјекти, који наводно све раде легално, али кад слушате кад Драган објашњава како се краде у разним браншама и како разни легални привредни субјекти, управо имају зараду радећи огромним делом на црно, под фирмом „легалитета и легалности“ званично и уредно регистрованих и легализованих фирми.

Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) једини је и суштински проблем Србије...!

Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) једини је и суштински проблем Србије…!

Студиозно проучавајући Драганове текстове о утаји пореза у разним браншама, и разним осталим криминалним радњама и радом на црно, на „легалан“ начин, јер те институције и фирме о којима Драган прича су легалне, нису фантомске, коса ми се дизала на глави од огромних цифара које се рачунају у милијардама евра. Дошао сам на помисао да је сива економија којом се бави сиротиња ту негде око 5% од укупног криминала, а да 95% тог укупног и целокупног криминала управо смишљено и организовано, ради профита, генерише и контролише ПБМ! Ту треба одмах рећи, да ПБМ организује и сиву економију по бувљацима на којој отпада 5%, да и ту има разних корумпираних државних службеника и инспектора који све заташкавају када се говори о „бизнисменима“ који управљају великим бувљацима попут Панчевачког, док многобројна ситотиња зарађује само сићу, а многи све више пропадају од стресова и тешког живота. Рецимо, један део увозне и неоцарињебне робе иде на бувљаке, где корумпирани цариник не радећи ништа, већ само примајући мито да одређену робу неоцарини, заради огромне суме, нико га не хапси, а кад ту неоцарињену робу продаје сиротиња, купујући је по већим бувљацима ради сопствене продаје, сиротиња страда кад их ухвати инспекција.

Скоро сам баш питао Драгана, да ли су моје процене тачне, да на сивој бувљачкој економији отпада 5%, а да на организовани криминал ПБМ-а отпада 95%, Драган ми је потврдио да је то тако. То ћете и ви схватити када вам презентујем један Драганов текст о утајама пореза у 30 бранши, уствари има их 31., јер су утајама пореза на акцизну робу под редним бројем 20. обрађене 2 бранше.

Раније сам се чудио, гледајући како овде у Бору ничу разне пекаре ко печурке после кише, како ти „бизнисмени“ уопште и зарађују, јер не само што је сиромаштво све веће и веће, него има толико много „пекара“ са својим пекарама, да се питаш откуд људима смелости да отворе пекарске радње, јер све су луксузно опремљене, са најмодернијом пекарском опремом, затим плаћају скупе закупнине за локале… и има их и превише да би зарађивали сви, баш сви, јер нисам видео да је неко затворио пекару. Тако као ја размишља обичан ум, који није криминализован, и који не размишља на тај начин, али не и криминализован, ти умови брзо схвате игру и ушеме се, јер се по Драгановим АРГУМЕНТОВАНИМ речима око 50% у легалним пекарама ради на црно, зато сви и зарађју, јер ту скоро да нема никакве контроле од стране државе.

Исто тако сам се питао, како уопште зарађују и разне туристичке агенције, баш те легално регистроване, којих није баш мало ни овде у малом Бору, јер све мање људи има пара у Србији не само да летују или зимују негде, већ да отпутују до свог села или суседног града. Међутим, када сам сагледао Драганова аргументована објашњењ, да је главна зарад тих агенција у непријављивању промета, илити у далеко мање пријављеном промету него што је стваран, затим у непријављеним возачима, итд… ствар ми је постала јаснија.

Све ће то постати и вама јасније ако учините напор да сагледате Драганов текст утаје по браншама, и биће вам јасније да у Србији ама баш никакав проблем није сива економија (5%), већ политичко бирократски криминал (95%) политичко бирократске мафије, која све то 100% она сама организује, генерише, каналише и контролише…!

#####################################

Аутор: Драган Радовић

Утаје по браншама

1. Аутобуски превоз путника

Преко 100 милиона евра износе утаје разних пореза и доприноса у аутобуском превозу путника. Највеће утаје су у нерегистровању промета и раду непријављених радника. Тако имамо фирме које имају вишеструко више аутобуса од броја возача, фирме које са више стотина возача праве промет од неколико десетина милиона динара и обрнуто, фирме са малим бројем радника које праве промет од више стотина милиона динара. Непознати је износ горива купљеног на црно те су немогуће процене додатних утаја ПДВа и акциза.

РЕШЕЊЕ: Постоји упутство како исконтролисати целу браншу за само месец дана. Узрок оваквог стања је изостанак контроле од стране саобраћајне, пореске, тржишне и инспекције рада.

2. Саобраћај – Домаћи и инострани транспорт робе

Мањи камиони и комби превоз скоро увек се обавља без регистровања промета. Разне су процене колико има транспортних возила, чак и преко 100 хиљада. Најчешће су возачи без пријаве на рад. Пријављеним радницима најчешће увек обрачунавају плате по минималној основици. Најизраженији пример је међународни транспорт где већина возача има исплаћену зараду једва већу од минималне. Званичне плате су од 500 до 1500 евра, односно 10 до 15 % од уговорене цене туре коју возе – власници обрачунавају фиктивне дневнице за службени пут у иностранство, радник преда један обрачун са трошковима, власник прави други (фалсификат) са пуним износима девизних дневница, изврши се уплата на текући рачун радника, власник већ има овлашћење и подигне новац. Тако се деси да на име радника буде и по 20 до 30 хиљада евра уплаћених дневница на текући рачун годишње, а да радник уопште и не зна да је преко његовог рачуна вршено велико прање новца (исти систем исплате иде преко сваког возача у фирми). Тако ради већина фирми из ове бранше. Ако би нам то укинули сви би престали да радимо, кажу власници.

РЕШЕЊЕ: Ограничити исплату девизних дневница по раднику до висине исплаћене нето зараде. Појачати контроле ове бранше од стране пореских инспектора, контролу вршити по унапред утрђеном упутству.

3. Туризам

Агенције своје аранжмане продају у готовини, у динарима и чврстој валути, без евидентирања промета. Тако имамо фирму из БГД-а која има шест аутобуса, само једним аутобусом за две недеље одвезе туристе у иностранство за 100 хиљада евра, а годишњи приход приказе мање од 100 хиљада евра. Ова агенција не прикаже чак и неколико милиона евра промета. Већина агенција које имају своје аутобусе имају исти систем рада, нико и никада их није контролисао. Цеолокупан кеш који добијају користе за плаћање иностраних аранжмана на руке, такође и домаће аранжмане плаћају на руке – сада дотичемо и наше хотелијере који већином у туристичким местима наплаћују услуге у готовини и без регистровања промета.

Све додатне услуге које агенције врше туристима у иностранству су потпуно нерегистроване.
Велики туристички центри су Мека за прање новца и сиву економију. Златибор, Врњачка Бања, Соко Бања, као и многи туристички центри су водећи у утајама новца по више основа: нерегистровање промета, неплаћање градске таксе, угоститељске и многе друге услуге се врше без издавања рачуна.

РЕШЕЊЕ: Све инспекције са републичког нивоа спустити на локални, даноноћне контроле вршити по унапред припремљеном плану и упутству о контролама свих утајивача.

4. Угоститељство

Већ је познато колико не добијате рачуне у разним ресторанима, кафићима, пивницама, пицеријама. Или се добије рачун који у ствари уопште није рачун, на коме ситним словима пише: молимо сачекајте рачун. У издавању неважећих рачуна саучесници су програмери који су програмски омогућили штампање лажних рачуна, врло лако се спречи утаја избацивањем такве опције из софтвера. Познати су пример да боље сендвичаре на ћошку, као и ресторани, дневно утаје од 100 па и више стотина евра што на годишњем нивоу даје од 30 до 100 хиљада евра утаје ПДВ-а. Примери великих сала које се издају за свадбе: често буде 200 до 500 гостију, мени кошта од 20 до 40 евра по особи, цех буде од 4 хиљаде евра до 10 или чак и 20 хиљада евра промета – а утајени ПДВ иде од 1 до 3 или 4 хиљаде евра само за један дан у том објекту – велике сале су често сваки викенд оба дана заузете. А где су непријављени конобари, храна која кетерингом стиже из Рашке или Новог Пазара, фотографи са више хиљада фотографија по папреној цени, музичари који су обично чисти дивљаци.

300 МИЛИОНА ЕВРА ИЗНОСЕ УТАЈЕ У ТУРИЗМУ И УГОСТИТЕЉСТВУ.

5. Обезбеђење и чишћење објеката

Невероватно да радници у тим фирмама раде на неке уговоре од 2 месеца за плате од 16 до 17 хиљада дин., без пријаве на стаж, пријављена им је „нека“ обука – после добијају отказ. Исплата зараде врши се у готовини на руке, без евидентирања. Кажу да има фирми које имају и по 500 радника на такве уговоре, а неке најјаче и до 2000 хиљаде радника. Посредна сазнања говоре да има више десетина таквих фирми, врло лако би се идентификовале. Фирме за чишћење учествују на тендерима где у понуди рачунају плате радника са свим доприносима по цени од 25 хиљ. дин. месечно – такве фирме не пријављују раднике уопште, исплате зараде у првом месецу, евентуално и другом, пар месеци не исплате плату и онда отпуштају раднике. Врло једноставно се провери свака фирма из ове бранше – провером склопљених уговора са наручиоцима посла.

Законом о јавним набавкама државне фирме на тендерима прихватају најповољније понуде које најчешће дају фирме са највећим бројем ангажованих радника на црно. Аустрија је добар пример како се борити против рада на црно: наручилац послова или инвеститор у чијем се простору нађу непријављени радници плаћа двоструко већу казну од извођача чији су радници затечени: наручилац послова је дужан да провери све раднике ангажоване у свом простору или објекту.

У агенцијама за обезбеђење и чишћење велики број ангажованих радника су пензионери. Како би се дала предност запошљавању младих пре пензионера, потребно је изједначити доприносе за пензионере са доприносима који се плаћају за све друге раднике, чиме би пензионери изгубили преност над младима.

6. Производња и продаја хране

Обзиром да се у Србији највише новца троши за храну, логично је да су утаје и највеће у продаји хране. Враћамо се поново на сендвичаре, пекаре, као и све друге који продају храну – ретко када ћете добити рачун. Такође и пиљаре где је већина робе продата на црно. Врло занимљиво да се у тим радњама роба набавља званично, прода на црно, у књигама се тренутно види несклад – али нема ко то да погледа и констатује да је стање неисправно.
Кванташи су легло рада на црно, препродавци обављају највећи промет. Професор Миладин Шеварлић проценио је да нерегистрован промет хране достиже две милијарде евра.

РЕШЕЊЕ: Строга контрола свих продаваца пољопривредних производа, раздвојити произвођаче и накупце. Накупце увести у легалне токове. Спречити све пиљаре које се снабдевају на кванташима да продају храну у својим радњама без регистровања промета.

ПЕКАРЕ су посебна тема у оквиру продаје хране. У Србији послује око 6300 пекара, 70% радњи нису биле у систему ПДВ-а, по неке су промет од 4 милиона остваривале месечно. Половина промете обавља се на црно, свака друга векна хлеба (милион дневно) је продата без регистровања промета. Пре неколико година волшебно је нестало 83 хиљаде тона пшенице од које је прерадом добијено 70 хиљада тона брашна, од брашна је 175 милиона векни хлеба завршило у продаји без издавања рачуна. У 2014.г. две трећине произведеног брашна продато је на црно : 2,4 мил.т.род пшенице, половина је продата у извоз, друга половина су наше потребе што износи 840 хиљада тона. По подацима ПКС званична потрошња брашна била је 284 хиљ.т., 556 хиљ.тона продато је без регистровања промета.

РЕШЕЊЕ: Сталне контроле силоса и млинова , као и пекара.

7. Бувљаци

Најчувенији Панчевачки бувљак, комплетан промет робе на црно. Директор Пореске управе је почетком 2013. обишао ту пијацу, констатовао да је ТО СТРАШНО и ништа није урадио по том питању – у преводу је ПОДРЖАО такву продају. Месечни промет ранијих година достизао је 20 милиона евра, преко 200 милиона на годишњем нивоу. Слично је и на Новом Београду, ОТЦ је легло сиве продаје где су највећу корист имали корумпирани тржишни инспектори. Ова два бувљака су ЗАШТИЋЕНА од контроле издавања фискалних рачуна, као и већина кинеских радњи – зашто су остале домаће малопродаје другачије третиране од заштићених привредника на бувљацима?

РЕШЕЊЕ: Брже десетоминутне контроле у свим градовима, на свим буљвацима, по неколико пута дневно у истим објектима.

8. Текстил – Производња и продаја

Нерегистовани промет текстила на годишњем нивоу прелази 500 милиона евра . Актери су разни домаћи произвођачи: Пазарци са тексасом, Ариљци са својим вешом, разни други прозвођачи рубља, постељина. У увозу текстила предњаче кинеске фирме, као и физичка лица која несметано преко границе у препуним комбијима увозе без царињења огромне количине црне робе. Последњих година је популарна роба за бутике, увек текстил из Турске, сваке недеље ове радње уредно буду снабдевене робом, за коју нико не зна како прође границу – АЛИ ПРОЂЕ, уредно и без папира.
Решење: Провера калкулације за сваки артикал затечен у радњи.

9. Царина као извор робе на црно

Из Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић је на конференцији за новинаре изнео процену добијену од неименованог руководиоца са царине да вредност робе која уђе из иностранства на царинење, када се оцарини, изађе 4 милијарде евра мања вредност – цариници „покрију“ разлику. Много начина постоји да искусни цариник прошверцује робу за друге. Стручњаци из Пореске полиције су мишљења да треба контролом упоредити све папире увозних роба који стижу у луке Пулу и Копар са папирима који се предају нашој царини (све увезене робе, највише из Кине и Турске).

10. Откупљивачи секундарних сировина, воћа и поврћа

Откуп секундарних сировина са пумпањем количина и цена служи за велика прања. Откуп свих врста воћа: малина, купина, јагода, вишања, шипурака, такође. У последњих неколико година откупљивачи млека, мање млекаре у унутрашњости које имају своју производњу качкаваља, меког сира И других млечних производа најчешће своје производе продају ресторанима или мањим пиљарама без регистровања промета.

11. Спорт

Све се више добија утисак да спорт постоји само због криминалних радњи. Спортски савези су генератори сиве економије, клубови извршиоци. У клубовима је само кеш у оптицају: чланарина, плаћање закупа по разним салама, ангажовање тренера, стипендије играча и играчица. Фудбал и кошарка предњаче са продајом играча скоро увек са лажним уговорима. Већена клубова је у блокади а несметано, само њима знаним начинима, исплаћују новац играчима. Уговори са младим играчима склапају се по вишеструко већим износима, нереалним, за које се основано сумња да завршавају у џеповима људи из сенке који управљају клубовима. У сваком већем клубу на руководећим местима налазе се људи из партија на власти, који су гаранција да све што се ради „испод жита“ неће бити предмет истраге.

12. Грађевинарство

Легло рада на црно, без пријаве радника. Још веће прање новца стеченог из свих претходних тачака. Врло лако се све открије. Најчешће се врши продаја станова и пословног простора плаћањем кешом, увек се приказује нижа цена од тржишне. Приликом вршења преноса Пореска управа Србије – део за пренос апсолутних права разрезује порез на пренос – најкорумпиранија служба у Пореској управи (ПУ је најнекорумпиранија служба у држави, што не важи за све друге инспекције).

РЕШЕЊЕ: Приликом издавања грађевинске дозволе попунити анкету: а. Име инвеститора, б. извор финансирања, ц. објекат за продају или породична зграда, 4. ако је за продају да ли је вредност продаје преко 8 милиона дин., обвезник ПДВ – да или не. У току изградње контрола утрошеног материјала по пројектној документацији са доказима о набавци грађевнинског материјала, провера извођача радова за ангажоване раднике – легално запослени или рад без пријаве.

13. Производња и продаја столарије

Производња столарије од ПВЦ-а, дрвета, алуминијума – најчешће се ради у кућним радионицама. Веће фирме које се баве производњом столарије снабдевају тачку 11., већином кеш и на руке.

РЕШЕЊЕ: Стална провера свих увозника профила као и дистрибутера.

14. Намештај од плочастих материјала

На тачку 11. се ослања и производња кухињског и собног намештаја по мери од плочастих материјала – највећа је производња у гаражама, подрумима, малим радионицама – ретко ко купује у наменским продавницама са издатим рачуном. Процене су да преко 60% уграђених производа је без регистровања промета.

РЕШЕЊЕ: Стална провера свих увозника и дистрибутера плочастих материјала.

15. Закуп стамбеног и пословног простора

Процене су да има 500 хиљада закуподаваца (400 хиљада станова и 100 хиљада локала). Само у Београду има преко 200 хиљада станова који се издају и више десетина хиљада локала. Тренутно је порез на закуп 20% на основицу која је умањена за 25% . Процењене утаје пореза на закуп су 170 милиона евра, непријављени приходи закуподавача приближно су милијарду евра. Плаћањем закупа у готовини осим утаје пореза на закуп стварају се утаје и других пореза: пазар се не пријављује за износ закупа при чему се утаји ПДВ, приход је мањи при чему се и порез на добит плати мање.

РЕШЕЊЕ:У свим контролама привредника по било ком основу обавезно проверити уговор о закупу пословног простора, висину, као и начин плаћања. Стопу пореза снизити са 20% на 10%.

16. Здравство

Већина доктора са разним специјализацијама ради додатно у приватним ординацијама. Разне ситне операције наплаћују се по хиљаду, 2 хиљаде евра за сат – два посла, све то иде на руке. Велика грешка направљена је повећањем лимита за улазак у паушал, 6 милиона динара, при чему је омогућено лекарима и стоматолози остваривање зарада и до 500 хиљада просечно месечно уз минимално плаћене доприносе.
У здравству је изражена корупција у разним облицима: давање мита за вршење лекарских услуга „преко реда“, набавка опреме преко тендера као и највећи вид корупције коју врше фармацеутске куће давањем мита како би се њихови производи фаворизовали у лечењу болесника. Фармацеутска индустрија посебно мора доћи на удар због огромне корупије

17. Адвокати, лекари, стоматолози (паушалци)

Исти закон о паушалцима важи и за адвокате, лимит је 6 милиона. Ове последње две тачке, посебно адвокати, користиће своје лимите за прање новца својим комитентима уз провиз. од 10 %.

РЕШЕЊЕ: Лекари, стоматологи, адвокати као и за сви други паушлано опорезиви обвезници који исплате у готовини преко 100 хиљада дин.у једном месецу морају бити преведени у вођење књига, и опорезивање по стварно оствареном резултату. Адвокати су спона између криминалаца и тужилаштва због чега морају бити предмет посебно програма за борбу против корупције у судству и тужилаштву.

18. Мењачнице

Мењачнице значајно учествују у прању новца, све веће количине готовине које се подигну са рачуна фирми на разне начине мењају се за валуту и то супротно Закону о спречавању прања новца, – трансакције преко 15 хиљада евра се не региструју. Јавна је тајна да многи мењачи имају и по неколико стотина хиљада евра нерегистрованог готовог новца који има служи за обављање послова без регистровања промета.
Решење: брже и честе десетоминутне контроле.

19. Естрада

Процене су да естрада годишње утаји 90 милиона евра. Наступи „естрадних уметника“ су скоро увек на црно, менаџери не пријављују приходе од наступа, куповина песама од текстописаца плаћа се у готовини, компоновање такође – естрада је можда и водећа у % рада на црно.

20. Акцизна роба – Дуван и нафтни деривати и ОСТАЛА АКЦИЗНА РОБА (пиво, вино, жестока алкох.пића, ракија)

НАФТНИ ДЕРИВАТИ И ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ СУ ВЕЋ ИДЕНТИФИКОВАНЕ ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ КАО БРАНШЕ ГДЕ СЕ УТАЈИ 300 МИЛИОНА ЕВРА. Ове бранше увек су биле у домену организованог криминала, обични смртници нису имали приступа овој роби.
У Србији званична производња жестоких алкохолних пића је 12 милиона литара а потрошња је 60 милиона литара. За само четири године број легалних произвођача смањен је са 2 хиљаде на само 300, док је број нелегалних порастао за све угашене који су наставили да раде. Удружење произвођача Српска ракија процењује да држава губи 150 милиона евра само на име ПДВ и акциза, без свих других дажбина, доприноса и радних места. Производња вина процењује се на 150 мил.литара, легална упола мање. Пиваре само у Србији раде са „трећином“ капацитета, процена је да на црном тржишту нестаје трећина производње (180 милиона литара пива). Потрошња кафе легална је 25 мил. кг., најмање још 8 мил. кг. на црно. Набројана акцизна роба припада групи ОСТАЛИ АКЦИЗНИ ПРОИЗВОДИ.

РЕШЕЊЕ: Јача контрола свих: велепродаја, малопродаја и угоститељских објеката, о пореклу алкохолних пића која су стављена у промет, за осталу акцизну робу. Јача контрола свих произвођача нафтних деривата и дуванских производа.

21. Просвета

На туризам се ослања и просвета са својим екскурзијама, рекреативним наставама. Наставници и учитељи су посебно плаћени за екскурзије и рекреативне наставе, скоро увек готовински и без обрачунавања пореза по одбитку – врло је лако проверити све исплате преко провере турисичких агенција које су биле дужне да по уговору наплате целокупан уговорен износ и од тога уплате дневнице. У просвети је изражена наплата ЂАЧКОГ ДИНАРА. Перфидно се пласира да је то новац намењен обезбеђењу, само 10 до 20% тог новца иде на обезбеђење, а остатак директори располажу по свом нахођењу без икакавог правдања било коме за трошење тог новца.
Честе су злоупотребе сала за фискултуру које се издају разним клубовима или групама грађана за рекреацију. Корупција је изражена у набавци уџбеника, провизије су до 25% од извршене продаје књига одређених издавачких кућа. Незапосленог наставничког кадра је превише на бироу, мито за добијање радног места достиже и до 10 хиљада евра.

22. Игре на срећу – Кладионице и коцкарнице

Званично регистрован промет од игара на срећу у Србији је пет пута мањи од промета који се оствари у Хрватској која има скоро упола мање становника. Удружење легалних приређивача игара на срећу УПИС процењује утаје на преко 70 милиона евра од стране нелегалних и легалних који не пријављују целокупни промет. Контроле су жначајно мање од када је надлежност пребачена у Пореску управу, Сектор за мењачке и девизне послове. Рад на црно је заступљен до 90%, увек су власници обавештени када је акција инспекцијских органа. Број пријављених покер и других апарата је значајно мање пријављен од стварног броја, корупцијом се избегава проблем.

РЕШЕЊЕ: Увести јединствен софтвер НБС који би онемогућио двојну евиденцију прихода.

23. Погребне услуге

Погребне услуге су 80% на црно, речено је на скупу у Привредној комори Београда. Агенције за погребне услуге главни су чиниоци сиве економије: код њих се набавља комплента опрема за сахране, договара организација испраћаја покојника, ресторанске услуге, све у готовини и без пријављивања промета. Израду и постављање споменика 900% врше каменорезачке радње без регистровања промета.

РЕШЕЊЕ: Обуставити накнаду погребних трошкова рођацима покојника који немају доказе о извршеној вирманској или готовниској уплати (доказ фисаклни рачун) за настале трошкове. Појачати контролу свих погребних и каменорезачких радњи.

24. ИТ стручњаци – Програмери, софтвер као главни алат за скривање утаја

Софтвери су најјачи алат за вођење двоструке евиденције, легалне и нелегалне. Заступљени су у већини бранши, начин је идентичан: малопродаје-пиљаре имају продају са издавањем фискалног рачуна или без, кафићи и ресторани такође, здравствене ординације региструју услуге на име и без издавања рачуна, велепродаје (после царине највећи извор продаје робе на црно малопродајама), хотели, произвођачи.

РЕШЕЊЕ: Стварање евиденције при Пореској управи о свим софтверским фирмама, свим софтверима на тржишту, са изјавом произвођача софтвера да под материјалном и кривичном одговорношћу тврди непостојање двоструке евиденције. Исту изјаву морају дати и корисници софтвера.

25. Електропривреда – Крађа струје и нетехнички губитак

Електропривреда Србије је објавила податак да има 52 начина крађе струје. По званичним подацима губитак (читај крађе) струје у 2012. и 2013.г. износи 1,2 милијарде евра. У 2014.г. крађе струје су веће скоро за трећину, достигле су 5,97 млрд.кWх (1,1 млрд.евра да је извезена у неку од земаља Западне Европе). Огромна помоћ лоповима долази из самог ЕПС-а. Незванично, крађе струје веће су за 15% од укупног фонда зарада које се исплаћују на годишњем нивоу. Спречавањем крађе, добит у 2015.г. не би износила 2 млрд.дин., већ би била 70 млрд. динара.

РЕШЕЊЕ: Применити јединствено светско решење за откривање несталог „баш сваког киловата“, при чему би се у потпуности сузбио највећи непријављени промет робе и велика корупција у оквиру ЕПС-а.

26. Омладинске и студенстске задруге

Врло честе злоупотребе врше послодавци преко омладинских и студентских задруга. На Ади циганлији има ресторана који запошлавају и више од 100 радника преко упута неке омладинске задруге, покривени су када дође инспекција рада, на крају месеца исцепају упут и за наредни омладинци поново донесу нови упут.

РЕШЕЊЕ: Инспекције рада морају проверавати исплаћене зараде у претходном периоду, најмање три месеца.

27. Приходи локалних самоуправа

Локалне самоуправе имају много ненаплаћених прихода. Велико је злоупотребљавање јавних површина најчешће од стране угоститељских објеката. У туристичким местима је огроман губитак буџетских прихода од ненаплаћене туристичке таксе. Пословни простор се издаје по вишетруко нижим ценама од тржишних. Велики су износи изгубљеног пореза на зараде радника услед рада на црно. Огромни губитак пореза на имовину јер половина објеката није у пореској евиденцији. Многи пријављени обвезници пореза на имовину, поготово фирме, неће бити у могућности да плаћају јер су по новом закону разрезране огромне вредности. Огромни губици су у локалним јавним фирмама због непријављених корисника. Познат је пример из Врњачке Бање, на водоводној мрежи било је прикључено 1200 нелегалних корисника. Нелегална изградња и даље цвета, грађани избегавају таксе за добијање грађевинске дозволе, инспекцијски органи (због корупције) подржавају нелегалну градњу. И када се ради уз пројекат, често се дозвољава дозиђавање великог броја квадрата ван одобрене документације.
Корупција је највише изражена у локалним самоуправама, због чега ће бити предмет посебног програма за сузбијање. Највећи вид корупције иде преко тендера, најчешће измишљених, како би се створио кеш новац за странку. Нови вид прања новца врши се преко страначког запошљавања, нарочито изражено од 2012.г., преко измишљених уговора о привременим и повременим пословима.

28. Графичка делатност

Из године у годину све већи пораст прихода се бележи у графичкој делатности. Штампа многих новина, таблоидних-жута штампа, као и књига све више се ради у нелегалној зони.

29. Увоз робе из Мађарске

По подацима мађарских цариника, роба која се увезе у Србију достиже 1,2 милијарде евра, по нашим подацима увоз из Мађарске је 600 милиона евра, половина се увезе без плаћања царине и ПДВ-а.
Из Мађарске најчешће увозимо храну, белу технику и козметику. Свакодневно границу прелазе стотине комбија са разном робом, аутомобили са пуним гепецима хране и ко зна које све робе.

Учесници у шверцу робе већ после другог-трећег пута нађу везу на царини и буду испраћени само погледом приликом преласка границе, без икакве провере.

30. Аутомобилска индустрија

Продаја резервних делова, гума, стакала , моторног уља и других артикала у великој мери, без тачних процена, обавља се без регистровања промета. Сервисне и све друге услуге везане за ауто индустрију скоро да се и не раде са издавањем рачуна, осим у овлашћеним сервисима страних произвођача.

###########################################

Верујем да је и вама све јасније када сте ово прочитали, али мислим да би прави бум био када би се на Снази Народа, и уз помоћ Милана Миленковића код кога Драган гостује, организовале посебне емисије од по сат-два, где би Драган у сакој емисији до детаља и натенане објашњавао поступно како „мајстори оперишу“ у једној одређеној бранши, од самог почетка до краја, онако елементарно, корак по корак… како тече „операција“, ко шат ту ради, како (?), ко га покрива (?) итд… и тако за сваку браншу понаособ. Мислим да је то веома битно, за тај обичан свет, јер многи обични људи су ненаквикнути да размишљају на изопачени криминални начин, јер не функционишу тако, тако да када би им се објаснило натенане како операција траје од почетка до краја, и тако за сваку браншу посебно, тек би тада људи полако улазили у начин размишљања тог криминалног изопаченог ума који у политичком смислу влада Србијом. Тако би критична маса која зна, порасла.

Издвојио сам и неколико прилога са Драганових гостовања на интернет радију Снага Народа», где можете црно на бело чути све од самог Драгана, сва његова аргументована објашњења како „мајстори оперишу“, која досад нико није оборио…!

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 16.01.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Дакле, Драгана Радовића на Гневу Србје, емисије коју на интернет радију Снага Народа води и уређује Милан Миленковић. Оно што Драган истиче, а врло је битно, он правим именом назива праве ствари, односно ко у Србији генерише сав криминал, пљачку Србије, пљачку народа! А то је најутицајнији властодржачки државни апарат Србије са својом камарилом и „оперативом“ у виду једног дела државне бирократије! Сви они живе од тог свесно организованог криминала ради личног богаћења! Брига њих за Србију и народ, опљачкаће нас све до голе коже немилосрдно, потпуно ће упропастити и уништити економски Србију, ако се свему томе организовано не одупру обични људи!

Суштински, главни проблем Србије је ПБК (Политичко Бирократски Криминал) са својом Политичко Бирократском Криминалном Економојом (ПБКЕ), односно пљачком свега што се може још опљачкати у Србији! Све то организује на високом нивоу Политичко Бирократска Мафија (ПБМ), та страначко државно-бирократска олигархија са својом послушном свитом и камарилом (тзв. „аналитичари“, „експерти“, „угледни грађани“, „интелектуалци“, итд…). Она је једини проблем Србије, јер намеравају да униште Србију тотално, др сржи! А то има врло добрих изгледа на успех, јер апатични и безкрвни Срби то мирно посматрају и пропраћују, попут вести о временској прогнози, иако се ради о њиховој егзистенцијалној судбини, судбини њихових породица, деце, будућих поколења и свих људи који живе у Србији! Сад се ПБМ окомио на буџет Србије, јер привреду су потпуно уништили, скоро да више и нема шта да се уништи и опљачка у производњи, и препусти странцима да све то оглођу и зараде (остали су још РТБ Бор, Рударски Басен Колубара…), па после још да распродају странцима нека битна јавна предузећа попут ЕПС-а (жила куцавица државе Србије. Ако падне ЕПС, можемо слободно да угасимо светло…) и сличних државних неопхопдних гиганата у виду јавних предузећа. У Србији је дакле најмањи проблем тзв. „сива“ економија, она је резервисана за обичне ојађене људе (сиротиња) који раде по картонским уличним тезгама и разним пијачним бувљацима, да би прехранили себе и своје породице.

Драган врло аргументовано, са подацима, објашњава како легалне и регистроване фирме, привредни субјекти, разни привредници и „бизнисмени“, државни службеници (утаја пореза на царини) раде на црно! Како врше утаје пореза, како раде нелегално и противзаконито: у ЕПС-у (крађа струје, продаја струје на црно) у привреди, у аутобуском превозу, у туризму, у пекарској индустрији, у разним другим браншама.

Сав тај политичко бирократски криминал повезан је директно са корупцијом државних службеника и чиновника! Како Драган каже: „Без једног, нема другог“!

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 31.07.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ово што говори Дрган је итекако актуелно, а то је „да ли ће нас НБС докусурити великом девалвацијом динара која ће бити када ММФ буде наредио? Шта ће бити са преко 100 хиљада стамбених кредита? Каква се превара спрема са ЈПП – јавним приватним партнерством, када ће странци (и прерушени домаћи странци) преотети сва комунална предузећа! Да ли нам се спрема нова пореска реформа, тачније, реформа Пореске управе Србије, коју врше управо кадрови који су пре 2013.г. имали најгоре резултате у наплати пореза, гурању сиве економије, ослобађању плаћања пореза већину тајкуна, и гушењу до гашења многих малих привредника!! Како и зашто ће нас ММФ докусурити наредбом о скидању пензија за 30%, као и платама свима на буџету – просвета, здравство, војска и полиција, повећању цене струје ко зна колико, повећању ПДВ за више од 10% ОДЈЕДНОМ, и још много тога…“

Гнев Србије: Гост Драган Радовић, економиста – 28.01.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Има ту један други проблем код ових који све ово преко интернета прате што Драган Радовић, Милан Миленковић и други слични људи од ЗНАЊА, до детаља објашњавају, а та популација која све ово прати преко интернета је по мени око 20% целокупног становништва Србије. Та групација људи од 20% је једина способна да донесе промене у целокупном србском друштву, у односу на 80% овцоизиране зомбиране ПИХТИЈАСТЕ масе која се никад неће извући из хипнозе сна зомбизма виртуелних ТВ и интернет светова (и разних других компензација као замену за стварност), с којима се НЕМИЛИЦЕ кљукају ко наркомани, па су сад постали тешки зависници, зависници „психолошко-духовне дроге“, која је далеко моћнија од ове хемијске.

Ових 20% све зна, и како нас пљачка наша багра, и о новом светском поретку који уништава свет, о Рокфелерима, Ротшилдима, Црном племству, масонима, моћним банкарима, о пљачкашком капитализму, све, све, све… али су у суштини један добар део њих, можда 15%, само – само-индуковани „информативни робови“, дакле робови на модеран софистициран начин, јер су им ланци у глави, а не на ногама! Тих 15% обавештених, врло добро обавештених, неће да излазе на протесте, јер „мисле“ (или немају м**а, читај храбрости за то), да ће домаћа багра престати да нас пљачка, и комплетно уништава Србију на свим нивоима егзистенције и постојања једног друштва, само зато што тих 15% обавештених „све знају“ и сад ће багра наводно „да се уплаши што тих 15% све зна“ и као „мораће да престане да нас пљачка“, јер ето „ми све знамо“.

Од тога нема ништа, само идиот може да поверује у то, ЈЕР САМО активни и разрађени протести тих 20% људства, које би организовали врло свесни и освешћени појединци као елитни тим, донеле би потпуне промене!

Тако су се увек догађале ствари, од постанка света па до данас!

Гнев Србије – Гост економиста Драган Радовић – 07.03.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овој емисији „Гнева Србије“ Драган Радовић лично је обзнанио свој скован термин „политичко бирократска криминална економија“ (ПБКЕ), који на прави начин означава и описује економско пустошење Србије које покрећу и организују политичари на власти! Јер, када кажете „сива“ економија, то може да значи свашта, а најчешће се тај термин повезује са ситним шверцом обичних људи по картонским тезгама на улици или по бувљацима, ради пуког преживљавања својих осиромашених породица, тако да тај термин не асоцира на праву ствар, јер се права сива економија генерише од политичара на власти и у институцијама система, и једним делом државне бирократије.
Зато овај термин „политичко бирократска криминална економија“ упућује на суштину, јер сам говори за себе, и ко шта ради. Да би прикрили суштину, да је прави проблем Србије организовани криминал политичко бирократске криминалне структуре, односно ПБМ-а, разни „аналитичари“ и стручњаци на државним јаслама користе разне еуфемизме (прикривање суштине ствари), а најновији је да се за криминал са врха каже „неформална економија“ (??!), шта год то мзначило, што прикрива суштину да је то у ствари високо организован криминал. Али, кад обичном народу кажеш „неформално“, звучи као да је то нешто нормално, али је само на неки начин неформално…

Писмо министарки правде Снежани Маловић: Како Динкић добија спорове


Пре неки дан један друг ми је преко Фејсбука проследио један изврсни новонастали сајт: „У име народа“:
http://www.uimenaroda.rs/index.html

Власник сајта је господин Љубодраг Ристић, војни пензионер. Са чином потпуковника у инвалидску пензију је отишо 1992. Непосредно пред НАТО агресију и бомбардовање, позван је да се јави у ратну јединицу. Унапређем је у чин резервног пуковника. На сајту пише о организованом криминалу наших врлих „рефотрматора“ петооктобараца, безакоњу и њиховом мафијашком систему власти! Свиђа ми се што Господин Љубодраг јавно пише под пуним идентитетом: именом и презименом, адресом становања, на сајту је поставио и своју фотографију.

Прочитао сам пар текстова са његовог сајта, и одмах се уочава да господин Љубодраг има дебелу ажурирану аргументацију и доказе за оно што прича, дакле све ради озбиљно, не по принципу „рекла казала“. Најављује серију чланака са обиљем документације о организованом криминалу и бруталном безакоњу „људи од имунитета“. У доњем чланку којег преносим, и лично је умешан као странка у „судском“ процесу…
Извор сајт: У име народа

********

Писмо министарки правде Снежани Маловић: Како Динкић добија спорове

Како је могуће да истог дана, исти Суд, истог пословног броја, у истом већу, доноси Решење и Пресуду, потпуно различитих садржаја!!!

Тачно је госпођо Маловић, да сам ја Ристић Љубодраг, грађанин Србије, који је против Млађана Динкића поднео кривичну пријаву, због невиђеног криминала, у шта ћете моћи да се уверите, заједно са грађанима и стручном јавношћу, на овом сајту. Тачно је да сам увек, детаљно и аргументовано о свему обавештавао надлежне органе, онако како Закон налаже, а сваки акт, поднесак, потписивао именом и презименом.

Господин Љубодраг Ристић

Госпођо Маловић, приморан сам поново Вама да се обратим, са молбом да одговорите, јер сви они којима сам се обраћао, а пре Вас-ћуте! Или ми одговарају дописима некултурног садржаја-у прилогу!

Питам Вас:

1.-Како је могуће, да Виши суд у Београду, прослеђује Апелационом суду у Београду, жалбу странке у спору, без списа предмета, са образложењем, а на интервенцију из Апелационог суда, зашто се то чини на тај начин, да исти (списи) не постоје у Вишем суду у Београду-доказ у овом прилогу! Па на основу чега је поступао првостепени суд; на основу чега да поступа другостепени суд по жалби; која је онда сврха улагања жалбе; ко је-логично је питање, када, са ким и шта договорио унапред, како би се посао одлучивања по жалби урадио реда-ради!?

2.-Како је могуће да тај исти Апелациони суд у Београду дана 22.09.2010. године донесе Решење број Гж-13723/10, којим од Вишег суда тражи спровођење извеђајних радњи-доказ овде прилажем, јер у предмету не постоји изворник, онакав како га дефинише члан 341.Закона о парничном поступку, а да би исти тај Апелациони суд по чијем Решењу Виши суд НИЈЕ поступио:

а) дана 08.12.2010.године донео Решење број Гж-15412/10 (прилог) којим налаже поновно враћање предмета Вишем суду због непоступања, а онда;

б) дана 08.12.2010. године донео Пресуду број Гж-15412/10 (прилог) којом образлаже одлуку Вишег суда, Пресуду за коју до данас није нађен Изворник, нити га неко тражи-осим странке која га ни до данас, 01.01-2012. године није добила, чекајући од 17.07.2009.године. Дакле, ни после 2,5 године!

А у једном другом предмету, поштована Министарко, овај исти грађанин чека на Решење суда 42 месеца!!!

Но, то ће бити образложено у серији нових писама упућених Вама, све док сте Министар! А ништа није лично, писао сам на исту тему и Министру Стојковићу, па ми у његово име одговарала извесна Живка Спасић, ако се неко није лажно представио, (основано сумњам обзиром на њене одговоре), као Државни секретар-блам!!!

Није ништа лично, али се све чешће, са поштовањем питам, где вас све налазе такве и у толиком броју. Не желим да будем увредљив, таква се питања једноставно намећу сама од себе код оваквог нам стања ствари!

ПАЖЊА
Истог дана, исти Суд, истог пословног броја, у истом већу, доноси Решење и Пресуду, потпуно различитих садржаја!!!

Значи, госпођо Маловић, неко у правни оптицај ставља неки акт, који нема никакву правну снагу, а странци се одређује преклузивни рок за поступање, чиме она јесте принуђена да улагањем жалбе, практично верификује неправни, незаконити акт.
А у питању су два Суда!

3.-Како је могуће, госпођо Маловић, да на захтев странке да изврши разгледање списа предмета, а позивом на одредбе члана 145. став 1. Закона о парничном поступку, од в.ф. Заменице председника суда судије Бисерке живковић, странка добије одговор, у којем поред осталог пише:

„Одредбом члана 145. Закона о парничном поступку, као што сте навели у Вашој молби, прописано је да странке имају право да прегледају, фотокопирају и преписују списе парнице у којој учествуј“.

Међутим, наведена правна норма се односи на поступак пред првостепеним судом“!!!

Објашњава она-срам је било, али и Вас и осталих који сте је изабрали за судију!
То је она судија која ми се у писменој коресподенцији обраћала актима које је потписивала као председник суда. Ја се тим поводом обраћао Вама-лично указујући да то има елементе лажног представљања, Ви нисте ни одговорили, а мој захтев сте архивирали. Па чија је она љубимица или љубезница, за грађане је потпуно свеједно, када има слободу да се тако понаша, а тако високо, бар формално, фигурира у српском правосуђу?! Што толико сами себе бламирате, девалвирате, деградирате, дерогирате, спуштате на пиљарски ниво!?

Акт у прилогу.

Госпођо Маловић, молим Вас да се изјасните!
Који то Закон/и важи/е за разгледање списа пред другостепеним Судом?!

4.-Како је могуће, госпођо Маловић, да у истом овом предмету, Виши суд у Београду, једној странци-туженику достави Пресуду првостепеног суда са једним пословним бројем,(П.4бр.352/10) од истог датума, истог судије-појединца, а другој-тужиоцу (П-199/06) достави предмет са другим пословним бројем, истог датума, истог судије-појединца? А то даље имплицира да је Апелациони суд одлучивао једним поступањем по два различита предмета првостепеног суда. Може ли неко из Вашег окружења да ми изнесе сличан или исти пример?

Дакле ја не тражим од Вас да утичете на део одлуке суда, који се зове образложење, ја тражим елементарну коректност која се односи на увод и изреку, то су чисто техничке ствари, а обавезни се део одлуке сваког Суда, без обзира да ли је Решење или Пресуда!

Молим Вас такође да Ваш одговор не буде у стилу да…Министарсто правде нема

законских основа да се меша у рад судова који су у одлучивању независни…“-такви одговори делују безобразно и некултурно! Без обзира од кога су!

А обзиром на чињенично стање на које Вам пажњу скреће цео свет, намеће се сумња па и закључак, да је Вас и Ваше сараднике изгледа захватило нешто што је у медицини познато као царско лудило.

Ја тиме не кажем да сте ни Ви ни било ко, конкретно, луди, то би било непристојно са моје стране, ја сам веома васпитан и изузетно лепог понашања, ја нисам неуропсихијатар, ја сам познат по лепим манирима, али само износим стање о којем сам негде недавно прочитао да се објашњава као стање људи који стицајем околности дођу до неке власти, када почињу бити убеђени да су незаменљиви; да са њима почиње и завршава свет; да после њих наступа потоп; да је трава горе, а небо доле; да исток није десно него лево; да је север доле, а не горе; да југ и не постоји- без обзира шта бусола или компас показују. Дакле потпуно сумануте идеје којих они углавном или често нису ни свесни!

Тачно је госпођо Маловић, да сам ја Ристић Љубодраг, грађанин Србије, који је против Млађана Динкића поднео кривичну пријаву, због невиђеног криминала, у шта ћете моћи да се уверите, заједно са грађанима и стручном јавношћу, на овом сајту. Тачно је да сам увек, детаљно и аргументовано о свему обавештавао надлежне органе, онако како Закон налаже, а сваки акт, поднесак, потписивао именом и презименом.

Тачно је да сматрам и за то имам доказе, да према њему, Млађану Динкићу, нико у овој држави не сме да предузме ништа. Тачно је да сам ја човек који је у приватним разговорима са више људи истицао свој став да је Динкић Млађан, својим штетним деловањем по грађане Србије, раван елементарној непогоди катастрофалних размера. Цунамију, комбинованом са земљотресима и још приде пожарима и вулканским ерупцијама.

Тачно је да нема тежих кривичних дела из области организованог криминала, у које није умешан Млађан Динкић, са сарадницима.

Тачно је да сам ја по његовом позиву боравио у Антикорупцијском тиму при Г-17 плус, који никада није ни постојао и о томе ћу изнети све материјале на сајт. Тада сам му, још 2003/2004.годину скретао пажњу да не чини то што је чинио, да не измишља афере ради доласка на власт, али ме није слушао и зато ће завршити, како је заслужио. Имао сам тада за њега разумевање, до одређене мере, јер ми се чинило на тренутке, како народ каже да „није у винклу“, што је он сам својим ликом и делом и потврдио. Али, за све ово из мог опуса, постоје судови, тужилаштва и други органи који могу да ме процесуирају!

Али ништа од тога није разлог, да се овако према мени односи криминализовано српско правосуђе, са часним изузецима!

Ја овде од Вас тражим одговор ко то и на основу којих заслуга грађанима Србије загорчава живот, држећи овакве судије на тако одговорним местима у Судовима реформисаног српског правосуђа-како Ви тврдите.

А ја Вам понављам, а трудићу се да ми што дуже буде у функцији сајт, (знате на шта алудирам-прим.љ.р.) да се тренутно налазите, са часним изузецима, на челу формалне групе коју ја аргументовано називам једино исправним именом политичко-правосудна мафија. И образложићу ту своју тврдњу, са циљем да је и докажем! Будите сигурни! Да је учиним вероватним! Тврдњу!

А њу, мафију, сваки частан, сваки самопоштујући човек, свако ко поштује своју децу, унуке, своје драге, своју Државу, мора да уништава на сваком кораку, а на Законима дозвољен начин. Никако онако као што је рађено 5.октобра! Насиљем, без обзира на садашње функције разних Хомена, Чупића, Удовичких, Костића…

Никако, само на Законом дозвољен начин!

Политички нисам ангажован, госпођо Маловић, наглашавам са разлогом, што је у Србији изузетно важно, посебно после 5.октобра! А са погубним последицама по народ и Државу!

С поштовањем и молбом за тражено,
Љубодраг Ристић
понедељак, 2. јануар 2012

Остали прилози:

Прилози број 1, Прилози број 2, Прилози број 3, Прилози број 4, Прилози број 5, Прилози број 6, Прилози број 7, Прилози број 8, Прилози број 9, Прилози број 10, Прилози број 11, Прилози број 12, Прилози број 13, Прилози број 14, Прилози број 15, Прилози број 16, Прилози број 17, Прилози број 18, Прилози број 19, Прилози број 20, Прилози број 5.

********

Овде на крају недостају неки линкови за поднете документе, но верујем да ће господин Љубодраг исправити те ситне техничке грешке. Посетите његов сајт, ево вам линкова за пар текстова…

Писмо Председнику Србије Борису Тадићу: Једно је Маки, друго је Боги
http://www.uimenaroda.rs/tadic.html

Писмо министру унутрашњих послова Републике Србије Ивици Дачићу: Интереси лопова угрозили безбедност земље
http://www.uimenaroda.rs/banner2.htm

Писмо министарки правде Снежани Маловић: Батић и Лабус оштетили „Дунав“ за 74 милиона динара

http://www.uimenaroda.rs/malovic1.html

Истина о Фонду Б92
Фонд Б92 хуманитарна организација или…
Веран Матић мистериозни оснивач

http://www.uimenaroda.rs/veran.html

Развојни пут Жељка Митровића и његових ментора.
Зарадио милионе од непостојеће штете.
Зашто никада није саопштена истина о пожару у НУ „Браћа Стаменковић“
http://www.uimenaroda.rs/mitrovic.html

Петиција подршке Николи Алексићу против Монсанта!


Надовезујући се на овај јавни апел подршке Николи Алексићу у његовој борби за истину о ГМО, Кодексу Алиментаријусу и Кемтраилсима, акција подршке Николи Алексићу против Монсанта се наставља.

Никола Алексић нас је својом борбом ради добра свих нас и наше деце задужио. Потпишимо ову петицију подршке Николи.

Потпишимо што више следећу петицију, ширимо је даље мејловима и интернетом:

Петиција подршке Николи Алексићу против Монсанта!

http://www.peticije24.com/podrka_nikoli_aleksiu_protiv_monsanta

Забела 2011


На једном корисном блогу под називом: „Недођија“ угледао сам доњу слику. У оригиналу постављена је на сајту магазина „Таблоид„. Слика говори све.

Забела 2011
(кликни на слику, да је погледаш у већој резолуцији)

Што пре, то боље...!

%d bloggers like this: