Народна резолуција о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Србије…!


Над Србијом се надвила опасност да однарођени квислиншки режим, на правни начин ускоро призна отцепљен Космет као државу, зато је од наших доказаних патриота, попут пензионисаног пуковника Горана Јевтовића, организовано потписивање народне резолуције којом би срби као народ, и сви остали грађани који нису срби, дали свој пресудни допринос у спречавању потписивања било каквог документа од стране државних органа, који би на директан или индиректан начин, признали отцепљено Косово као државу.

Пре него што вам пренесем комплетан текст резолуције са сајта Народна резолуција, издвајам један цитат да би имали на самом почетку представу о чему се ради:

Цитат:

„Имајући у виду реалну опасност која се надвила у минулом периоду као резултат чињења државних органа, и посебно након учесталих најава председника Републике као и чланова Владе, да ће се у склопу преговора са косовским Албанцима приступити потписивању „Споразума о нормализацији односа“ или документа, односно уговора сличног назива и садржаја са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ под покровитељством Европске уније, који ће имати снагу међународног „мировног уговора“ као финалног акта о завршетку рата 1999. године, чиме би се у име Републике Србије озваничила и посредно или непосредно признала „република Косово“ и извршило ампутирање тог дела територије Србије…“

******************************

Линк ка сајту „Народна резолуција“:
https://narodnarezolucija.rs/index.php

НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА

о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

– Подсећајући српски народ у земљи и расејању и све грађане Србије, као и релевантне међународне чиниоце, на више резолуција Народне скупштине којима се потврђује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије укључујући у то и територу „Споразума о нормализацији односа“ или документа, односно уговора сличног назива и садржаја са сепаратистичким властиију покрајине Косово и Метохија, онако како стоји у Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Организације уједињених нација,

– Имајући у виду реалну опасност која се надвила у минулом периоду као резултат чињења државних органа, и посебно након учесталих најава председника Републике као и чланова Владе, да ће се у склопу преговора са косовским Албанцима приступити потписивањма такозваног „Косова“ под покровитељством Европске уније, који ће имати снагу међународног „мировног уговора“ као финалног акта о завршетку рата 1999. године, чиме би се у име Републике Србије озваничила и посредно или непосредно признала „република Косово“ и извршило ампутирање тог дела територије Србије,

– Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, српски народ у целини и сви њени грађани, поштујући Повељу УН, бројне важеће резолуције, декларације и међународне конвенције, затим Завршни акт КЕБС-а из Хелсинкија 1975. године, и свој Устав, имају право и обавезу да се легалним и међународноправно признатим средствима супротставе наведеном, све изгледнијем развоју догађаја,

– Изражавајући спремност да у постојећој ситуацији, а нарочито након потписивања „Бриселског споразума“ и пратећих докуменaта од 2013. године и надаље, као и осталих споразума или договора потписаних пре 2013. и спроведених у пракси, којима се угрожава територијални интегритет Републике Србије, да допринесе мирном и споразумном решавању овог питања на основу начела и норми међународног права у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и свог Устава, а то је „суштинска аутономија“ или „самоуправа“ на простору покрајине Косово и Метохија у оквиру уставног поретка Републике Србије, а не „република“ односно „независна држава“ или било какав облик устројства који би имао државне или атрибуте делимичне или потпуне самосталности,

– Очекујући од државних органа Републике Србије да безпоговорно и без изналажења било каквих изговора као што су: европске интеграције, регионална сарадња, мировна политика, економски развој, инвестиције и слично, као и наводни притисци разних светских сила, организација или утицајних појединаца, што је, иначе, строго забрањено Резолуцијом 2131 Генералне скупштине УН од 1965. године, да предузму одговарајуће државне мере и обезбеде слободу и равноправност за све грађане и територијални интегритет Републике Србије у њеним међународно признатим границама,

– Српски народ и грађани Србије бранећи част, достојанство, историјске тековине, духовне светиње на простору Косова и Метохије и достигнути државотворни ниво гарантован Повељом УН, као и важећим резолуцијама, декларацијама и конвенцијама, које имају апсолутну супремацију како у међународним односима тако и над унутрашњим законодавствима држава чланица Организације УН, којима се подробно регулише мир и безбедност у свету и поштовање међудржавних граница, те међународно признати достигнути нивои који су учвршћени бројним мировним уговорима у даљој и ближој прошлости, подсећа да су та права у случају Републике Србије у вези са Косовом и Метохијом, гарантована мировним уговорима и споразумима почев од 1912. године па надаље, све до Војно-техничког споразума из Куманова 1999. године и Резолуције 1244 као акта „примирја зараћених страна“, којима је од стране свих релеватних међународних чинилаца и нарочито великих сила потврђено, да територија покрајине Косово и Метохија трајно и неотуђиво припада Републици Србији,

– Констатујући да политичке странке, разни покрети и удружења грађана, као уставна категорија, чија је улога да демократски обликују политичку вољу грађана и заступају њихове државотворне интересе, не чине довољно или су потпуно пасивни, а неретко повлаче погрешне или неадекватне политичке потезе у борби за очување територијалног интегритета Републике Србије, те да у вези са тим, упорним учествовањем у изборним процесима зарад партикуларних интереса дају легитимитет, легалитет и пресудну политичку снагу коалицији странака на власти, која је евидентно противуставно присвојила сувереност од грађана и мимо Резолуције 1244 и Устава, и у околностима подређености у међународним односима, спроводи преговоре са сепаратистичким властима у циљу такозване нормализације односа са „Косовом“,

На основу напред наведеног а у складу са чланом 2. Устава Републике Србије који утврђује да „сувереност потиче од грађана“, која се може остваривати уставним институтом под називом „народна иницијатива“, српски народ у земљи и расејању широм света, заједно и равноправно са свим грађанима Републике Србије, доноси с пролећа 2018. године,

НАРОДНУ РЕЗОЛУЦИЈУ

о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

1. Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.

2. Забрањује се председнику Републике, председнику Владе или било ком државном функционеру, да прихвати својевољно или под стварним или наводним притиском, или у било којим другим околностима, а затим у име Републике Србије потпише „Споразум о нормализацији односа“ са сепаратистичким властима „Косовa“, или било који други документ који би имао снагу и обележје „мировног споразума“ или неког другог међународно признатог уговора, чиме би та квази држава у потпуности заживела уз посредовање и гаранције Европске уније и осталих међународних чинилаца.

3. Обавезују се представници државних органа из тачке 1. и 2. ове Народне резолуције, да предузму расположиве мере према Савету безбедности и Генералном секретаријату УН, захтевајући да се преговори са косовским Албанцима наставе искључиво на основу садржаја и у духу Резолуције 1244, којом је регулисано и гарантовано право тој националној мањини на „суштинску аутономију“ или „самоуправу“ у оквиру уставног поретка Републике Србије која има суверенитет над покрајином Косово и Метохија као делом своје територије.

4. Захтева се од највиших државних органа да званично признају или констатују фактичко стање „ратне окупације дела територије“, покрајине Косово и Метохија, као међународноправног института регулисаног правилима међународног ратног права о окупацији која су садржана у „Хашком правилнику о законима и обичајима рата на копну“ од 1907. године, који је придодат „IV хашкој конвенцији“, и о томе обавесте међународну заједницу, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, како би се прецизно дефинисало стварно стање на терену и обезбедила припадајућа значајна заштита српског и осталог становништва на простору Косова и Метохије, предвиђена Хашким и другим конвенцијама, од својевољног поступања окупационих војних снага и њихових паравојних и парабезбедносних савезника и других агресивних група на територији, и заштитила имовина Републике Србије.

Ово тим пре што је у више наврата након престанка борбених операција и обуставе оружаних дејстава у рату 1999. године, првобитно субверзивним и подмуклим поступањем а на крају и директно, 2008. године, изигран и прекршен међународноправни институт „примирје“, потписан у Куманову под називом „Војно-технички споразум“ а затим потврђен Резолуцијом 1244 СБ УН, који се сматра дефинитивним обустављањем борбених операција.

5. Забрањује се државним органима и представничким телима, пре свих Народној скупштини, да покрећу иницијативу, врше пропаганду или било који други масовни утицај, а затим и распишу евентуални референдум или други облик јавног изјашњавања, којим би се грађани директно или индиректно, то јест прикривено у склопу изјашњавања о промени Устава Републике Србије или решавања сличних питања, навели, довођењем у заблуду, да се опредељују о територији покрајине Косово и Метохија и њеном уставном статусу у оквиру уставног поретка Републике Србије.

6. Ставља се на знање највишим представницима државних органа Републике Србије, као и свим релевантним међународним чиниоцима, на првом месту Савету безбедности УН, да ће се у случају игнорисања захтева и налога из Народне резолуције од стране напред наведених државних органа, а посебно уколико у било ком виду потпишу са властима сепаратиста на Косову и Метохији „Споразум о нормализацији односа“ или сличан документ по форми и садржају, који одступа од Устава и Резолуције 1244, а којим се одричу територијалног интегритета Републике Србије на простору покрајине и признају било који вид сецесије, односно ампутацију наведене територије, да српски народ у земљи и расејању и грађани Србије, неће признати такав акт, унапред га проглашавајући противуставним и криминалним чињењем за које је предвиђено кривично гоњење према Глави двадест осмој Кривичног законика Републике Србије.

7. Са садржајем Народне резолуције, резултатима потписивања и израженој политичкој вољи у вези територијалног интегритета властите државе, званично упознати широку јавност а пре свих Народну скупштину, председника Републике, Владу Србије и друге државне органе, националне институције, политичке странке и покрете, као и међународне чиниоце, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, затим ОЕБС, Европску унију и друге светске организације, констатујући да ће се изражена воља и одлука носиоца суверености, српског народа и осталих грађана Србије, применити у пракси.

Уколико се воља потписника Народне резолуције буде игнорисала од стране актуелних државних органа и не буде спровела одмах или у разумном року, примена исте ће уследити када се стекну политички и безбедносни услови, односно када се изврши промена власти и држава Србија ослободи статуса подређености у међународним односима, наметнутог од стране трансатлантских сила и разних глобалистичких организација и тела.

Саставни део Народне резолуције су заштићени електронски записи са личним подацима потписника, као и прегледи и табеле са својеручним потписима, затим статистички показатељи разврстани у више категорија и остали подаци од значаја за валидност и веродостојност овог документа.

******************************

ivan-grozni

Прочитај и потпиши Народну Резолуцију! Дај свој глас (одлуку!) да си против да државни органи Србије, у наше име, званично и правно признају такозваној „Републици Косово“ независност, да је држава, јер Косово и Метохија је Србија…! Кликни на слику да би отишао на сајту за потписивање резолуције

Због огромне медијске блокаде, од пресудног је значаја да обавештавате своје комшије, познанике, пријатеље и рођке о потписивању народне резолуције. Обавештавајте их мејловима о свему, дајте им линк ка сајту народне резолуције да је прочитају, да је схвате, и да одлучно потпишу резолуцију, а на флеш стиковима можете копирати ове најбитније текстове и прослеђивати их познаницима и пријатељима на послу, по кафићима, кафанама, или кад их посетите у становима или кућама…

Текст народне резолуције:
Скини текст»

Важно саопштење:
Скини текст»
Линк ка тексту на сајту: „Народна резолуција“:
https://narodnarezolucija.rs/index.php/info/vazno

Због чега се не предавати и како даље водити борбу
Скини текст»
Линк ка тексту на сајту: „Народна резолуција“:
https://narodnarezolucija.rs/index.php/info/3-info2

Мора се схватити супер озбиљност ситуације, а пошто смо као народ од петооктобарских промена тако избушени и излуђени свакојаким домаћим интелектуалним и политичким антисрбским шљамом, а посебно тзв. „опозицијом“, тако да нема ко да нас организује око очувања Космета, па је с тога ово електронско потписивање народне резолуције идеална прилика да се као народ и грађани самоорганизјемо и ујединомо око очувања интегритета наше домовине, наше Србије…!

Нисмо ми толико кукавице, већ се дешава нешто друго, то треба укратко објаснити…

Било када да се србски народ побунио против нечега, никада то није урадио народ сам по себи, без да га ико из круга власти не организује и дозволи му побуну. Увек је неко из круга власти, посебно из безбедоносних и војних служби, у кључним моментима допустио народу да се побуни и постигне дати пројектован циљ, а разлог је тај што су то били људи из власти који су радили за добробит своје државе, и свог народа.

Имамо и примере, хајде да погледамо најближу историју….

Обарање власти на чувеним демонстрацијама 27. марта 1941. године није извео пуки голоруки народ, већ је тадашње обарање власти које су потписале тројни пакт са Хитлером, покренуто од стране одређеног круга људи са врха власти и војске који су имали моћ да се та акција спроведе у дело, а народно незадовољство је само искоришћено у сврху свргавања власти, иначе да није било тог дела власти који је био на страни народа, народ никада не би могао сам да изведе тај пуч, демонстарције би биле у том случају брзо угушене, а страдао би невин народ.

Да узмемо и најновији пример, када је 2000-те године свргнут Милошевић, иако се тада у Београду окупило око 700.000 људи, да један део власти који је поседовао моћ, што војни део, што полицијски, што из обавештајних служби… није све то организовао и дозволио народу да се окупи испред скупштине, народ никада сам не би срушио Милошевића.

Наравно, у оба ова случаја, све се то тако перфидно организује да изгледа као да се то народ „спонтано“ самоорганизовао и срушио власт, али наравно нисмо деца, никада се нигде у свету такво обарање власти није дешавало, спонтано, искључиво само од стране народа и грађана, увек је све то чињено уз „невидљиву“ организације једног ужег, али моћног дела државног апарата, а после се политичари смишљено и циљано додворавају народу и тепају му, као, ето:

Народ се самоорганизовао, исказао своју вољу, и сам срушио тиранина…“

А то се чини само зато што ти хоштаплери знају да то народ воли да чује, као и да се тако слатким речима народ успава до следећег пута када ће народ опет „спонтано“ да се побуни, и као по правилу да буде искориштен и употребљен. Истина је потпуно на другој страни, увек је један битан и моћан део власти организовао уз помоћ народа све побуне и свргавање разних владара, ништа није спонтано, али се то тако циљано одради да тобоже све изгледа као „спонтано“. Тако се те ратне игре праве и функционишу…

Међутим, сада, после петооктобарских промена 2000-те, ми смо ПО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ потпуно избушени као народ и држава, а наш одрођени интелектуални и политички шљам из државног апарата, небитно је да ли се ради о позицији или опозицији, ради на уништавању сопствене државе и народа! Остали су само ретки и усамљени часни појединци, попут пензионисаног пуковника Горана Јевтовића, да нас организују онако како је у датом моменту могуће, јер Горан Јевтовић није у власти, и зато је у овом моменту потписивање народне резолуције о очувању интегритета и суверенитета Србије, једино решење као отпор издаји…

Ствар је толико једноставна, седиш кући у топлом, не идеш нигде, прочиташ народну резолуцију и потпишеш је, а за то ти треба највише пола сата. Ако и ово нисмо спремни да као народ и грађани масовно учинимо за своју домовину, за своју Србију, онда нисмо ни заслужили да постојимо, ни као народ ни као држава, а одрођени шљам на власти после ће све по истом сценарију ампутирати и Војводину, Рашку област, итд… итд…

Постоји ту једна замка у коју су неки наивни упали, и они кажу попут:

Па, добро, нек Вучић потпише шта хоће, ми ћемо кад-тад силом вратити Космет унутар Србије.“

Не! То је велика заблуда и грешка!

Сагледајмо пажљиво и тај сценарио. Није проблем да се то деси, није то у питању, већ када би се то десило, све ће бити џабе! Тада ћемо бити само окупатори „сувереног Косова“, јер је претходно од стране државних органа потписан некакав споразум са шиптарима о „нормализацији односа“, да им се на индиректан или директан начин признаје Косово ка њихова независна и самостална држава, о томе се ради, и тај документ о признању суверенитета Косову би користио запад, и рекли би: „Ви сте окупатори, јер тим и тим документом сте признали независност Косову...“.

Да се то не би десило, зато је важно масовно потписивање народне резолуције, на ту битни ствар указује и сам Горан Јевтовић. Погледајте доња 2 видео прилога са пензионисаним пуковником Гораном Јевтовићем, и нашим врхунским интелектуалцем др Миланом Брдаром, зашто треба потписати народну резолуцију за спас Србије!

И оно најважније, а прилози о томе следе после та 2 прилога. Не плашите се САД-а, јер они више немају моћ да изазову ратове на Балкану! Разлог је тај да је Путин приликом обраћања Федералној Скупштини од 01. марта 2018., обзнанио постојање новог супер моћног нуклеарног оружја Русије, а ради се о ИЦБМ РС-28 Сармат ракетној технологији.

Два сата је Путин говорио о новој војној руској доктрини и новој нуклеарној технологији, коју ће употребити у своју заштиту, и заштиту својих савезника, ако буде требало. То су пре свега била активна упозорења западу, да знају шта их чека, а плус тога амери су немоћни да својом постојећом војном технологијом спрече те ударе. Та нова технологија је била презентована видео анимацијама, тако да и то можете погледати, а и читати адекватне текстове да се боље упознате са свиме.

Тако да народе не плаши се, потписујте» масовно народну резолуцију, заштићени смо, јер ми смо традиционални савезници са русима, први и други светски рат је то показао…!

Предаја Космета приводи се крају! Народна резолуција – народни одговор за спас Србије! Говори пензионисани пуковник Горан Јевтовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Проф. др Милан Брдар о народној резолуцији

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде» можете погледати целу трибину на којој су учествовали: Јасмина Буква, др Милан Брдар, др Јована Стојковић и пензионисани пуковник Горан Јевтовић.

Ново руско оружје – 01.03.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Путин педставља најјачу ИЦБМ РС-28 Сармат технологију

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Лазански: Путин има оружје какво нико нема – 01.03.2018.
Линк ка тексту»

Путин представио руско „неухватљиво оружје“ (видео) – 01.03.2018.
Линк ка тексту»

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!


Почетком фебруара на интернету се појавио сајт: „Народна резолуција»“ на коме је објављена народна резолуција о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Србије, јер сведоци смо учесталих најава, како председника Републике, тако и чланова владе, да ће се у склопу преговора са косовским албанцима потписати неки „Споразум о нормализацији односа“ или неки други документ сличног назива, чиме би се директно или индиректно на правни начин признала лажна „Република Косово“, што би био преседан у свету, јер би по први пут једна држава добровољно признала сецесију једног дела своје територије.

Због свега тога, у рату 1999-е доказани патриота пуковник Горан Јевтовић је са својим сарадницима саставио у име народа, народну резолуцију коју србски народ, и остали грађани Србије, треба масовно да потписују да би се заштитио уставни и правни поредак Србије по коме је Космет само део Републике Србије. Сви ти електронски потписи претвориће се у валидан правни документ, који ће се, кад дође час, поднети Уједињеним Нацијама ради очувања суверенитета Србије, јер и сама резолуција УН-а 1244 гарантује суверенитет Србији, односно да је Космет само део територије Србије. У свему томе ће нас наравно подржати осведочени савезниси Руси и Кинези…

Обрадовао сам се овој акцији, потписао сам резолуцију, али сам се шокирао када сам видео да је Милан Миленковић са радија 2М» од самог старта заузео невиђено борбени гард против народне резолуције, просто нисам могао то да верујем, јер је на мене оставио изузетно повољан утисак када се појавио на медијској сцени још од септембра 2013, прво на радију Снага Народа и касније на свом радију 2М.

Ја сам запазио да је прочео да са цинизмом прича против народне резолуције од 08.02.2018. у својој емисији „Гнев Србије„, али је 11. фебруара на свом сајту објавио и текст под називом: „Милан Миленковић: Народна резолуција или како испумпати Србе“ да би својим слушаоцима подробније објаснио зашто је он против народне резолуције, а из текста издвајам следеће:

„Није ми познато да је икада и један режим оборен резолуцијама, апелима и петицијама. Ако ово успе, биће први пут у људској историји. Онај ко народ варка да се на тај начин нешто може постићи или не зна, или ради по инструкцијама, трећег нема. Онај ко потписује може да се правда и недостатком мозга.“

Линк ка тексту:
http://tinyurl.com/y978pluj

Прво, ако прочитате резолуцију, видећете да се резолуцијом не тражи експлицитно обарање режима. Мислим, то су глупости, која би будала тражила резолуцијом од тог истог режима коме упућује резолуцију, да се режим повуче са власти. То су све Миланове примитивне подметачине, мислио сам да је интелигентнији, јер нигде се резолуцијом не захтева да режим да оставку, већ се користе ове речи: захтева се, обавезује, ставља се на знање, забрањује се, налаже се… то су речи којом се служи резолуција.

Колико ја знам, резолуцију су потписали и Миланови пријатељи, како је он тврдио у својим емисијама за њих, наш врхунски интелектуалац проф. др Милан Брдар, затим изузетно храбра жена и патриота др Јована Стојковић и други интелектуалци прави родољуби, али ето, по Милану, и они су „без мозга“. Ајде, ми обични људи из народа навикли смо да нас наши „генијални“ интелектуалци, разни Шпенглери, третирају као стоку и биолошки отпад, али Милан те „похвале“ даје и својим пријатељима, за које тврди да их цени, позивао их је у својим емисијама да гостују, а посебно се дичи тиме да му је Милан Брдар пријатељ, то је више пута говорио усвојим емисијама.

Професор Брдар је одмах потписао народну резолуцију, то је изјавио у овој» емисији на Радију Сербона, и сад се поставља питање, какав је морални склоп таквих људи који такве гадости причају о својим пријатељима? Е, сад, неко ће рећи да је он знао да су резолуцији потписали његови пријатељи, он не би написао да и они као потписници имају недостатак мозга (јер по таквим „генијима“ народ је подразумевано без мозга), али у томе је и виц, јер тако се на прву лопту сазнаје шта стварно човек мисли, какав му је моралнио склоп…

Кад се све ово сагледа око народне резолуције и Миленковићевом спрдњом са истом, као и са потписницима, јасно је нама из народа ко је овде не само без мозга, већ и без душе.

Миланов главни аргумент, осим наведеног у горњем цитату, да резолуција неће успети, је да гледајући законе и Устав Србије, резолуција се треба потписати у року од 7 дана да би била правно валидна, што је нетачно, а да је то тако можете чути и од самог састављача народне резолуције, пуковника Горана Јевтовића који је демантовао Миланове небулозе, јер је народна резолуција у скалду са законом о народним иницијативама, а не са законом о референдуму.

У многим емисијама на алтернативним медијима пуковник Јевтовић је причао о томе, послушајте ову доњу, а линк сам тако поставио да се одмах чује укључење пуковника Јевтовића у емисији:

Буквално, 08.02.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

где каже следеће…

Пуковник Горан Јевтовић (40:18):

„Значи ван памети је уопште коментарисати и бркати референдум и народну иницијативу, и политичке странке. Пазите, Устав их је раздвојио. Народна иницијатива је воља народа која може да траје вековима ако треба. Када могу да почну да течу рокови? Оног момента када се испотпишемо, када саберемо, када подвучемо, када електронске записе преточимо у папирну форму, и папирну форму у електронске записе. Када направимо званичан извештај Савету безбедности Уједињених Нација, колко год да се неки смеју, то ће доћи до тамо, и то тај савет мора да прими. Е, од тог момента може да се прича о некаквим роковима. Од тог момента када ми то уручимо скупштини, скупштина има рок да на основу 100 хиљада потписа, стави тај предлог народне иницијативе, значи ту народну резолуцију нашу у дневни ред. И рок тече не нама, него Народној Скупштини….“

Ево и у овој» емисију „Буквално“ коју води Јасмина Буква, можете чути од пуковника Јевтовића да су нетачне Миланове тврдње да се народна резолуција мора по закону поднети у року од 7 дана (јер то су чисте глупости), као и све остало око народне резолуције, а овде» можете чута шта неки од Миланових пријатеља који имају „недосатак мозга“, јер су потписали резолуцију, говоре о народној резолуцији. То је са Трибине о народној резолуцију у организацији интернет радија Сербона» коју сам на крају текста поставио у целости. Гости трибине су проф. др Милан Брдар, др Јована Стојковић и пуковник Горан Јевтовић.

Пратио сам Миланове емисије и што је време одмицало он се баш острвио на народну резолуцију, спрдајући се са њом невиђеним цинизмом, а то значи и са свима нама који смо је већ потписали. Он уопште ну схвата поенту (или можда и схвата, па зато ради све то што ради), јер нико од нас потписника није толико глуп да не схвата да резолуција можда неће имати много потписа, као и да је ова квислиншка власт неће узети о обзир.

Међутим, цела бит те резолуције је да се активистичка енергија народа покрене са мртве тачке, макар преко интернета кад се већ то не чини у пракси. И наравно да би сви ми желели да је потпишу 2-3 милиона људи, али без обзира колико буде потписа, нека рецимо буде и 100-150 хиљада, ствар ће успети, јер се ионако психолошким ратом депримиран и утуцаван у мозак, србски народ ипак енергетски активирао.

То је цела поента, Милане дефетисто…!

Не, то никако није испумпавање енергије Срба, већ напротив, ако резолуција не успе… то је упумпавање енергетског активизма за неке будуће активистичке акције!
ОВО ЈЕ ПСИХОЛОШКИ ИЗУЗЕТНО ВАЖНО!!
Јер… чак и ако ако се не успе ништа постићи народном резолуцијом, битније је то да се покрене са мртве тачке умртвљена активистичка енергија србског народа и осталих грађана, за неке будуће акције!
То је најважније!

Међутим, то се може постићи само ако има јединства, ако има јединства између оно мало патриотских и врхунских наших интелектуалаца, и нараода! Да се сви ујединомо око ове народне резолуција, па макар то био и промашај, и то није никако пораз како Милан Миленковић представља!! И тиме тако додатно утуцава ионако већ доста утуцан, деморалисан и умртвљен србски народ. Ако се са резолуцијом и не успе нешто постићи, то би значио само један обичан промашај, али би се учинило то да се активистичка енергија код срба полако ствара и гради, за неке будуће активизме! Ово је у свему најбитније! Милан Миленковић све то добро зна, али нас и поред тога разбија и убија вољу за акцијом!

То је поента Миланове спрдње са народном резолуцијом и потенцијално будућим потписницима!

Покретање активизма код народа може да се испуни искључиво у условима без свађа и трвења, само ако се успостави јединство патриотских интелектуалаца и народа! У противном, ако неко из те интелектуалне групације штрчи попут Милана, и прича против народне резолуције, то је онда знак да нас Србе као народ прати проклетство интелектуалаца! У том случају, можда смо и изгубљени за сва времена као народ, кажем можда, јер ако мозак није у јединству и синхронизацији са телом, са целим организмом, организам се временом разбољава и умире….

Дакле, по мени, овом спрдњом са народном резолуцијом и њеним потписницима, Милан Миленковић шири дефетизам и тако убија и разара било какав активизам срба у смислу њиховог бољитка, у смислу било каквог покушаја неке акција за бољитак Србије, па макар то било и преко интернета, да се утроши минут за потписивање резолуције…!

Зашто ја пишем срБски, а не срПски
Слушајући Миланове емисије, знам да се спрда са онима који пишу придевну реч „српски“ као „србски„. Мени то не смета, може да пева песмо о томе ако хоће и да се спрда колико хоће. Јесте, то није у складу са једначењем сугласника по звгучности. Е, сад, имао оних образованих људи који врло добро знају да то није у складу са једначењем сугласника по звучности, али они исто тако знају да од тог правила постоје и одређена одступања, то описују и школски уџбеници. О свему томе можете читати овде», то је скраћена верзија мог једног дужег текста о свему томе, а целу идеју подржава и промовише један наставник србског језика, то је Михајло Јелић.

Идемо даље…

Хајде сад да погледамо то спрдање и дефетистичко Миланово деловање, да што мање људи потпише народну резолуцију. Одабрао сам његову емисију „Гнев Србије“ од 13.02.2018. Прво прича како Вучић размишља веома дуго да референдумом народ направи саучесником своје политике, па каже»:

Милан Миленковић (18:18):

„Он (Вучић) већ тада размишља о томе како ће једног дана референдумом народ направити саучесником своје политике. И гле сад одједанпут, почињу да се појављују разне петиције, резолуције, апели итд… који су одличан, са становишта Вучића јели, одличан тест јавног мњења како би прошо неки референдум у вези Косова. Дакле, ствар је у овоме, све ове петиције, резолуције, апели… пролазе катастрофално! Апел који су потписивали академици данас има негде око 13 хиљада потписа. Народна резолуција, негде око 3200 – 3000 потписа.

Катастрофа!
Катастрофа!

Сад се поставља ово питање: „Какав је мотив људи који то раде, да то раде?“ Да иду из пораза у пораз. Ето, то је сад питање? Који је мотив да се иде из пораза у пораз? Да ли је сад мотив, ево сад ја хоћу да испаднем у очима нечијим патриота, да себе позиционирам као патриоту, и онда скупљам петицију: „Не дамо Косово“. И сад потпишу колко потпишу људи, ја доживим крах, потпише 500 људи. Мени је врло удобно, потпише 2-3 хиљаде људи, није важно. Свих осталих 7 милиона прогласе за лудаке, фолиранте, неваљалце без икаквог проблема. Не кажем ја себи: „Ти си Милане будала што ти је ово потписало 2-3 хиљаде људи, него кажем будале су 7 милиона … … Значи, сви други су будале, а ја све то радим да би се ја позиционирао као патриота, и не знам ја шта. И зато, сећате се да сам причао да ће све то пропасти, и апели, резолуције, нема шансе да успеју! Јер циљ није успех!

Циљ је позиционирање, патриотско позиционирање!
То је главни циљ свих тих ствари!

Ту се производе патриоти, и оно: „Боже помози“, крсна слава и 3 прста, и све те ствари. Фолклороидно једно позиционирање, без икаквог изгледа да успем! Сад, пошто овде до успеха није ни стало, ми само тражимо људе који ће боље, чешће, и већ не знам ни ја како, да нас воде кроз националне поразе! Један за другим. Трпићемо шамар за шамаром итд… итд…“

Погледајмо још један Миланов коментар, па ћу мало све то изанализирати из ова 2 коментара, а ради се о емисији од 23.02.2018. где Милан каже следеће»:

Милан Миленковић (40:17 – 42:51):

„Пазите, ово је глупо уопште и демантовати, ко ме познаје зна како сам плаћеник, како живим. Међутим, за вас који можда сумњате, не да нисам страни плаћеник, можда сад… разумите ово како хоћете, не постоји начин да ме неко подмити за било шта! Не постоји сума, не постоји ништа! Можда би ме на неки други начин неко могао да натера да нешто радим, али новцем не! Према томе, страни плаћеник нисам, нити сам домаћи плаћеник, нити било шта слично!

Међутим, овде би могло да се постави обрнуто питање. Са којим мотивима, инспиратори, творци разних апела и резолуција, раде те ствари?

Да ли схватате да Вучић сутра може да изађе и да каже: „ха, хаа, хаааа“… 13000 је против моје политике на Косову, 4000 овде против моје политике на Косову, хаа, хааа, хааа. Шта мислите, какви су њихови мотиви? Да воде народ, из пораза у пораз, јел тако? И сад ја треба да верујем да сви они, све те главоње немају појма, нису имали појма, направили су малу разлику. Ови са народном резолуцијом су рекли отприлике треба им 3 милиона потписа, сад имају 4000. Та мала разлика их дели, стварно ви мислите да су они веровали, да ће икада имати 3 милиона. Или да су ови који потписују апеле и инспиришу те апеле, стварно мисле да тиме може да се нешто направи?

Упитајте се који су њихови мотиви?

Моји мотиви, можда нису не знам, можда сам ја овакав, или онакав, али моје заблуде, и моја нетачна размишљања су моји, и нису плаћени, и нису наручени ниоткога. Ако грешим, грешим од своје памети, не од туђе, не од делегиране памети. Како је могуће да сам ја знао, да од тога нема ништа? А све ове главе, нису знале. Ајд сад то је питањее добро. Сви они академици, професори, доктори, генији, нико од њих није имао појма да од тога нема ништа, а је ево плаћеник један најобичнији сам знао. А да не говорим да бар половина вас, је исто тако знала, да од овога нема ништа. Како то сад, ајде, јел сте сви плаћеници?…“

Милане, „геније, над генијима…“па могуће је све бре! Јер тебе је сам Бог послао да нам беседиш и проповедаш. Не дешава се то што ти говориш да ће се десити због логике ситуације и логике у догађајима, у догађајности. Не! Ради се о томе да је твој „генијални“ ум, одавно покорио стварност и Васељену, и ако ти кажеш да ће се нешто десити, то ће се десити зато што ти то кажеш, а не зато што је то у логици догађаја…!

Какав бре Шпенглер, Ниче, какви бакрачи, ти си превазишао све досадашње умове човечанства!
Кад ти кажеш да ће се нешто десити, цео Космос аутоматски реагује на то, и твоје мисли и речи безпоговорно спроводи у дело!

Пазите, ајде у реду, Миленковић тврди да је народна резолуција нерегуларна и да од ње нема ништа, јер она се мора потписати у року од 7 дана и да је то немогућа мисија, итд… итд… Међутим, сам Горан Јевтовић креатор текста народне резолуције уби се говорећи у разним емисијама да за потписивање нема никаквих рокова, па ни тог од 7 дана, а све то подржава и Устав Србије како је говорио пуковник, тако да све то одговара адекватним законима, а све то подржавају и потписници резолуције, иначе је не би потписивали.

Милан Миленковић све то зна, али и поред тога он то не поштује, јер ајде… он неће да потпише народну резолуцију, он мисли да за потписивање треба само 7 дана. У реду. Међутим, организатори резолуцији и потписници не мисле тако, рока за потписивања нема, и ма шта мислио Милан, да би био неутралан он то мора да поштује, јер у противном, ако зна да ми тврдимо да рок за потписивање није 7 дана, да је све у току док се ПОТПИСИВАЊЕ не заврши када се заврши… он спрдњом са резолуцијом и потписницима непобитно утиче дефетистички на оне који размишљају шта да раде, да ли да потпишу или не! На нападе да је дефетиста, Милан одговара да он само описује већ постојећи дефетизам, а не да га шири. Међутим, то су такве глупости, јасно је да је за Миленковића законска процедура само параван иза кога се народ утуцава у подсвест, убија му се свака воља за отпором, и све је то део психолошког рата против Срба!

То се народе мој провлачи између редова и улази у подсвест, а не законска процедура…!
А да не причам да он тврди да је већ доживљен пораз, а и сам зна да потписивање још траје, и он не сме да својим деловањем утиче на масу дефетистички и да је деморалише тврдећи да идемо из пораза у пораз, то не сме да ради док потписивање народне резолуције још траје, и трајаће док траје…!

Тако да из горњих његових цитата јасно се види да је Милан Миленковић дефетиста!
Милан Миленковић деморалише народ да било шта покуша за свој бољитак!

Јер, да му је стало до неутралности, да би испоштовао ове који хоће да потпишу народну резолуцију, дакле те евентуалне будуће потписнике који верују у успех народне резолуције, он мора да има неутралан став, ма како он мислио да смо сви ми дебили који потписујемо, нешто слично као у изборној ћутњи, иначе, ако утиче против потписивања народне резолуције, он тако деморалише људе да је не потписују!

Ширећи дефетизам маскирајући све:“то је мој став„, „ја тако мислим„… народу се у подсвест усађују кључне деморалишуће речи:
пораз„, „катастрофа„, „ствар није успела„, „Па ствар је пропала, готово је!

Милан Миленковић је довољно интелигентан да схвати да је ово тачно, без обзира што он то никада неће да призна, и морам да признам да радећи на сламању воље код срба за било каквим отпором, он вешто али ипак недвољно вешто, прикрива своје дефетистичко деловање говорећи:

„То је миој став!“
„Ја тако мислим!“

Он наизгледа само говори оно што мисли, али он врло добро зна ,да све што прича против народне резолуције да је то ширење дефетизма, нејединства и деморалисање народа, јер он зна да има утицаја на народ, на један одређен број људи којима је стало до његовог мишљења.

Погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Брдар би те бре обрисао за 5 минута, зато га не позиваш. Ја би те бре обрисао да ме позовеш у емисију да расправљамо око овога, јер се ко на длану види твој плански рад на ширењеу дефетизма и деморалисања народа. Наравно, он је већ направио представу око свега, и онако самозаљубљено и надмоћно констатује како ће сад тврдити многи да је издајник, да је дефетиста и неваљалац. Он се свиме тимер храни, он просто ужива да га нападају.  Ево и у данашњој емисија (26.02.2018.) прича против народне резолуцију, ухватила га баш параноја, опседнут је народном резолуцијом и како је из разних углова блатити. Ја мислим и да сања како народна резолуција доживљава крах, и како после краха наш „геније“ сав усхићен  пиша по нама, јер пророчанство му се остварило:

„Јер сам реко Срби, јер сам вам реко да ће све да пропадне!

Милане, можеш ти причати колико хоћеш да те не плаћа Вучић да радиш за њега, да одвраћаш народ од потписивања народне резолуције, али он и нема потребе да те плаћа, јер, што је још жалосније, ти све то радиш бесплатно Млане!

Бесплатно…!!

Шпенглеру мој, ти спрдањем са народном резолуцијом и потписницима који су „без мозга“ шириш дефетизма, и тако идеш на руку Вучићевом режиму, хтео то да признаш или не, тако да Вучић не мора да те плаћа, ти све радиш бесплатно! Вучић не мора да анггажује своје ботове по интернету да ометају потписивање народне резолуције, јер ти све то „патриотски“ одлично одрађујеш!

Наравно, под паролом:

„То је мој став! Ја тако мислим…!“

Као ти онако невино само „износиш своје ставове“. Мислим, па нисмо бре сви дебили и будале, а видим… неки од твојих слушалаца ко папагаји понављају да ти не шириш дефетизам у случају народне резолуције, већ га тобоже само описујеш. Дакле, твој мамац је изгледа успео код неких људи, и мислим да си до сада спречио једно 2-3 хиљаде потписа, јер колико видим, твоје емисије на интернету прате од 5 до 7 хиљада људи по емисији.

Ето, ствар је већ пропала по њему, и чему било какав активизам, отпор, па макар то био и електронски потпис, не даје нам ни промил шансе за успех, јер по нашем „генију“ ми смо већ поражени! Све је већ пропало! То је заправо и циљ оваквих „патриота“ у том психолошком рату против Срба, треба стално убијати вољу Србима за активизмом и отпором, то је најбитније у свему овоме, а тобоже „бригом“ за број потписа само се то све маскира, и треба користити сваку прилику за то, за сламање воље народу за активизмом и отпором: петиције, апеле и цинично се изругивати свему, јер тако се убија људима жеља и воља за отпором, још у самом зачетку.

Тако да остаје нам само да одемо на гробље и уђемо у мртвачки сандук, јер ми смо унапред поражени, било шта да покушамо.

Не верујем да ово ради из сујете, мада је прави сујетан нарцис, невиђени! Не, Милан има пуно индиција да је Милан Миленковић пројекат, како он то прича за Деретића и остале.

Људи почните озбиљно о овоме да размишљате, јер све се уклапа…

Све нас који смо га слушали и ценили дебело је намамио и „упецао“ својим, мора се призмати, изанредним начином размишљања и капирања стварносто, политике итд… Међутим, сад се види да је то само био вешт и перфидан „мамац за рибу“… „кувао“ нас је кувао…, и кад је дошао прави час, променио је плочу!

Тако раде само супер перфидни манипулатори!

Ви што и даље слушате 2М размишљајте мало о овоме, мућните мало главом, и што пре се ишчупате из Милановог „загрљљаја“, то је боље за вас, за ваш ум, осим ако немате снаге да се одупрете његовој каризми, која је само мамац за пецање сомова. Људи га иначе напуштају, нема више оног чувеног правника Банета да коментарише, а радио 2м је напустила и Оливера Манојловић Штрбац која је водила емисију; „Интрвју недеље“.

За неки дан објавићу народну резолуцију на свом сајту, а дотле ево вам линка ка сајту о народној резолувији, и потписујте је народе…!

Мислите на своју децу…!
Мислите на своје унуке…!

Сајт Народна резолуција:
https://narodnarezolucija.rs/index.php

Трибина о народној резолуцији – 23.02. 2018. (7526. сечко дан двадесет први)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

ivan-grozni

Прочитај и потпиши Народну Резолуцију! Дај свој глас (одлуку!) да си против да државни органи Србије, у наше име, званично и правно признају такозваној. „Републици Косово“ независност, да је држава, јер Косово и Метохија је Србија…!

И на крају да кажем ово, Миланова прича око народне резолуције и апела би, по мом виђењу ствари, имала смисла само у некој стабилној друштвеној ситуацији, када смо све проблеме решили, како државне што се тиче суверенитета тако и остале битне, и тек тада би то имало смисла и било би доста поучно, јер се не би, ионако утуцан и до изнемоглости подељен и деморалисан србски народ, накнадно и додатно делио, цепао, деморалисао! Милан Миленковић је свестан овога, но и поред тога он нам просипа своје шпенглеровске „мудрости“ у најнеповољнијем тренутку по јединство народа! Када је на прагу да нам државни органи под паролом: „Спразума о нормализацији односа“ са шиптарима, трајно ампутирају Космет из састава Србије!

И моја баба је свесна да је овакав приступ наших интелектуалаца катастрофалан и погубан за опстанак народа у етно-псохолошком смислу и у својој унутрашњој битности, у свом сопству. Све ово значи да је дотични Милан или инфатилно сујетан, па предностт даје својим „мудролијама“, или перфидно сарађује са квислиншким режимом, није битнио да ли га плаћају за сарадњу или не, јер дела говоре!

Нема трећег!

Овакве интелектуалце треба увек осуђивати, без обзира на њихову интелигенцију, образованост и смисао за геополитичку реалност, јер оваквим деловањем попут Милана Миленковића, потпуно се убија у идентитетни појам комплетан србски народ, и од Србије се прави гробље, где постоје некакви људи и некакав народ, батргају се док не падну, и стално ћуте као да су на гробљу, као да су живи мртваци, тако да са њима можеш да радиш шта хоћеш у држави у којој живе, у Србији! Можеш да пљачкаш државу, отимаш територију, народ неће да реагује, само ће чекати смрт, јер у таквим ситуацијама, живи завиде мртвима…

Овакви ителектуалци попут Милана Миленковића нису достојни србског народа, док треба дубоко поштовати и ценити интелектуалце попут: Милана Брдара, Момчила Селића, Мила Ломпара, Александра Павића, Зорана Буљугића, Томислава Црногорца из радија Сербона, Јасмину Букву, Биљану Ђоровић, Драгана Петровића, пуковника Горана Јевтовића, Бојана Драшковића, др Јовану Стојковић и остале да не набрајам, јер они никада ни по којој цени не би радили ово што ради Милан Миленковић, у најтежем тренутку за Србију, да просипају „мудрост“, јер они ипак националну заједницу стављају на првом месту у односу на лично…

Само с таквим интелектуалцима и националном елитом, србски народ се може надати бољим временима…!

 

Мирослав Лазански кад би био председник, како се (не) брани Косово, о територијама (Уб – Трибина)


Мирослав Лазански кад би био председник, како се (не) брани Косово, о територијама (Уб – Трибина)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Клетва Кнеза Лазара… Преци нас посматрају…

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мирослав Лазански – комплетна трибина 02.04.2013

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

06.04.2013.- Народ! Да Косово и Метохија! НЕ Европска Унија!


Да Косову и Метохији…!
Да Србији…!!
Не! Не!! Не Европској Унији…!!!

Линк ка видео прилогу на: https://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Снимак са јучерашњег протеста против издаје Космета снимљен је преко мобилног телефона и није баш најквалитетнији. Све у свему, све је јасно, и србском народу и издајицама на власти. Издајице су пред завршним чином потписивања и овере издаје, и сад су наводно у „тешкој дилеми“ између „две тешке одлуке“, од којих „ни једна није добра за Србски народ“. Међутим, ни код просечно интелигентних, спин не може да прође, и ту њихову „тешку дилему“ треба описати правим речима. Наиме, те 2 „тешке одлуке“ су следеће, прва – „или да потпишу и овере издају Србије и тиме крунишу своју издају“ и друга: да из било ког разлога, не патриотског свакако, већ неког ситношићарског, овог или оног разлога, за Србију и Србски народ донесу суштински добру и спасоносну одлуку, да не потпишу бриселски споразум…!
protest

Ако овере издају, биће тешко и народу и њима, дугорочно гледано више њима него народу, јер им се може привиђати „да су заштићени ко бели медведи“. Србски народ ће некако наћи пут да се ко феникс издигне из блата понижења: економске, војне, државне и националне издаје, да стане на своје ноге и крене ка путу обнове, препорода и свеопштег бољитка. Ако, ако овере издајуи, тако ће ићи историјски ток, јер то је наша Космичка матрица приликом велеиздаја.

Ако им још није јасно, издајничким властодржцима треба појаснити, да су за њихове западне менторе само „роба за једнократну употребу“, примере за то имају из ближе и даље прошлости у неким својим другим „колегама“, из других земаља. Тренутно, можда им изгледа да су заштићени ко бели медеведи, али то је само тренутно, јер њиховим менторима тако ТРЕНУТНО одговара. Оног момента, када ЕУ почне неповратно да тоне и распадне се, кад моћ САД-а почне значајно да се урушава, а ти процесу су већ у току… пустиће их низ воду, ментори ће се бавити другим проблемима, а не Србијом, јер биће их све више и више, све више и више…

Тада ће Правда као категорија вечности доћи да наплати своје, јер све има своје време, историјско време, Правда само стрпљиво чека, јер је Вечна.

Ако су довољно свесни овога, властодршци неће оверити издају, и то ће бити стратешки добро за Србе и Србију, пошто је јасно да ће накнадне тешкоће бити само пролазне и краткотрајне, јер излаз постоји, он је и врапцима јасан, то је стратешко партнерство и савезништво из обостраних интереса, братске Русије и Србије, будући да је понуда за помоћ Русије Србима већ унапред понуђена, крајем прошле године…!

Историјска понуда Путина Србији да поврати суверенитет и економску снагу – смеју ли Николић и Дачић то да прихвате?
http://wp.me/p3KWp-5Oo

Да Косову и Метохији…!
Да Србији…!!
Не! Не!! Не Европској Унији…!!!

Историјска понуда Путина Србији да поврати суверенитет и економску снагу – смеју ли Николић и Дачић то да прихвате?


Што се мене тиче, јасно је да садашња „народна“ власт не може да направи овај историјски заокрет, будући да су марионете под даљинском контролом запада, само су добили другу „позоришну“ улогу, не Тадићеву, већ то је тобоже „народњачка“ улога која се манифестује испразном реториком, као покушавају да народу изгледа да заокрећу према Русији, и „чине шта могу“, а у пракси настављају тамо где је Тадић стао, спроводе оно што је Тадић као слуга запада урадио на изразиту штету Србије и њених национално-државних интереса.

Рецимо, они су око КиМа отишли и даље од Тадићевог издајнички огољеног режима, на Борков необавезујући параф око интегрисаног управљања границом, ставили су потпис», без да сачекају одлуку Уставног суда о уставности тог парафираног договора?!

Дакле, по мени, да се не лажемо, овде су на испиту србски народ и његова часна елита, патриотске снаге, часни интелектуалци, да ли ће смоћи снаге да на власт како год знају и умеју доведу комбинацију која ће оберучке да прихвати ову историјску понуду Русије, која се напросто у овом историјски кључном моменту не сме испустити! Но ни Русија ни Путин неће чекати вечно на одговор, тако да се неће чекати дуго да се види иде ли Србија и даље стрмоглавом низбрдицом, или се полако усправља, па корак по корак иде узбрдо.

*****************

Извор: Фонд Стратешке Културе

Путин понудио Србији да поврати суверенитет и снагу – смеју ли Николић и Дачић да то прихвате?

И СРБИ И ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПРЕД ИСТОРИЈСКИМ ИЗБОРОМ И ОДЛУКОМ

Владимир Путин и  Томислав Николић

Владимир Путин и Томислав Николић

УТИЦАЈНИ први потпредседник руске владе и доказани српски пријатељ Дмитриј Рогозин донео је у Београд понуду какву једино истински братска земља може дати.
Та понуда се може сажети у ове три Рогозинове реченице

ПРВА: „Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове”.
ДРУГА: „Русија има и жељу и новац да улаже у Србију и верујем да наш „брак“ неће бити само из интереса, него и из љубави.
ТРЕЋА: „Надам се да ће после реализације наших договора у војно-одбрамбеној сфери Србија постати јача држава и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње”.

Сваки српски референдум би ово прихватио и са изразитом већином и са захвалношћу. Свака истински српска и суверена власт у Београду ово би оберучке прихватила – и без референдума.

Хоће ли садашња власт у Београду – која је по вољи Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона – хтети и смети да поже на такав корак?
Да ли је такав корак могућ без суштинске корекције државног курса, а да ли је таква корекција могућа под овом и оваквом влашћу?

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал

Свака нормална земља би прихватила оно што је Рогозин донео

  • Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану;
  • Иза Рогозинових речи стоји и понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ – Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив, јер су његове кључне одредбе: прва – да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) – да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

СРБИЈА треба да прихвати сваку понуду да потпуно поврати суверенитет над целом територијом и зато не видим разлог да такву понуду одбијемо.

Свака нормална земља би је прихватила.

Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану. Дакле, нуде економска улагања, инвестиције, подстицање извоза, помоћ око пласирања робе на тржиште дугих земаља, као и помоћ у ремонту наше ратне технике, а бар 80 одсто нашег наоружања је руског порекла. Ресурси у авијацији су истекли и вероватно се нуди и помоћ при ремонту.

Али, пошто је Србија прогласила војну неутралност, а чланица је Партнерства за мир – мислим да иза Рогозинових речи стоји понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ – Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив јер су две његове кључне одредбе: прва – да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) – да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

С обзиром на то да је Србија суочена са сепаратистичким тежњама на Косову и неким потенцијалним сепаратистичким тежњама у Војводини и на југу Србије, интерес је Србије да озбиљно размотри тај пројекат, који би морал да одобри Народна скупштина.

Дакле, мислим да Рогозин није мислио само на економску помоћ и ремонт технике, него на понуду која већ дуже време стоји пред Србијом, а то је – приступање ОДКБ.

Русија жели да са Србијом сарађује као са својим најближим геополитичким савезником

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе

  • Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа – не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства;
  • На руководству Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције;
  • Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском.

САДА са сигурношћу можемо да констатујемо да Русија током последње три године (почев од посете Дмитрија Медведева Београду) континуирано и истрајно шири своје економско присуство у Србији.

Економска сарадња бележи значајне резултате. Русија држи друго место у спољнотрговинској размени Србије (на првом месту је Немачка која Русију „претиче“ само за два мала процента). Руске инвестиције у српску привреду су у 2012. години премашиле су милијарду долара. То је суштински продор с обзиром да је укупни обим руских инвестиција у српску привреду у последњих девет година износио отприлике исто толико.

Лукојл и компанија ћерка Гаспрома највећи су порески обвезници у Србији. Према прелиминарним показатељима, само реализација руско-српског енергетског пројекта Јужни ток омогућиће Србији отварање око 2.200 нових радних места и ангажовати до 1,5 милијарде евра директних инвестиција.

Русија је Србији одобрила кредит за инфраструктурне пројекте. То је база која је у стању да Србију потпуно „ишчупа“ из економске пропасти и да је уз континуирани развој изведе на позиције енергетског и економског лидера региона у целини.

Управо Русија, за разлику од Европске Уније, располаже средствима за улагање у српску економију. Иза речи Дмитрија Рогозина стоји јасна тежња РФ да развија „пунокрвну“ сарадњу са Србијом у свим сферама, вишеструку сарадњу у разним привредним гранама, од економске до војно-техничке. Сарадњу као са својим најближим геополитичким савезником и једноставно – зашто и то не рећи – својим пријатељем.

Овако изнесен став, интерес је Руске Федерације.

Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа – не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства. То руски однос према Србији разликује од дејстава међународних организација и одређених западних земаља.

Међутим, објективна је датост да Србија, у овом моменту, практично није у стању да се ослободи притиска и утицаја Запада. Разлог је очигледно постојање неког система договора са западним партнерима, договора који су повезани са сменом владајуће коалиције у Србији. То потврђују и последње изјаве представника владајуће коалиције о непромењивости главног српског спољнополитичког вектора.

На руководству Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције.

Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском.

Али, без обзира на то каква одлука ће бити донета, Русија ће штитити територијални интегритет Србије у међународним институцијама и са њом развијати сарадњу, добро знајући да та сарадња може бити ограничена „баријерама“ Европске Уније.

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС

Има померања према Русији, али сумњам да је власт спремна за заокрет

  • Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом што ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине. То је неприхватљиво! А то што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

ЗА ВРЕМЕ претходне власти Бориса Тадића није било никакве сарадње са Русима, а земља је сигурно клизила ка НАТО пакту. Новој власти се мора признати да постоје помаци, јер се већ двапут састају Вучић и Рогозин, а потписан је одређени број споразума…

То су помаци који шире стратешку и спољнополитичку оријентацију земље.

Сад, да ли тај заокрет може бити потпун и да ли је власт спремна? Чисто сумњам.

Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи у низу тих уступака је ово што ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом који ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине.

То је неприхватљиво!

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду

То што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

Путин је Србији дао понуду која се не одбија

  • Поред повољних зајмова, сад имамо и понуду да ојачамо одбрамбени систем земље без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској… да не идемо даље;
  • Руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно.

ОВО је велика шанса да Србија направи политички преокрет који се поклапа са оријентацијом широких народних маса и јавног мњења, поготово после пресуда Хашког трибунала које су оголиле да силе које стоје иза Хага не само да нису наклоњене српском фактору, већ раде вишедимензионо на нашој деструкцији.

Инсистирање на придруживању ЕУ под условима које није имала ниједна друга чланица, поготово што је јасно да неће бити скорог придруживања ЕУ и да је сама Унија у економској кризи, значи наставак приношења жртава без икакве добити.

Са друге стране, сада имамо понуду Русије. Подсетићу да нам је Русија одобрила раније зајам од милијарду долара који је само делимично искоришћен. Сада поново добијамо повољне зајмове и понуду да ојачамо одбрамбени систем без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској… да не идемо даље.

Дакле, руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно. То је понуда која се не одбија! Разлози су: а) државни интерес Србије и б) расположење широких народних маса.

Међутим, кад су питању наше политичке елите – то је дискутабилно. На њима је велика одговорност да не багателишу такве могућности и да не наставе да нас завлаче са својим комбинацијама.

Божидар ДЕЛИЋ, генерал

Божидар ДЕЛИЋ, генерал

Да би Путинова понуда била прихваћена потребна је промена државног курса

  • Трећег руско-српског сусрета на врху можда неће ни бити;
  • Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин! Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

БИЛА су два руско-српска сусрета на врху, а трећег можда неће ни бити, али је апсолутно сигурно да курс мора да се промени.

Ако не буде промене државног курса – понуда неће бити прихваћена. Знам да је са руске стране постојала спремност за ово и раније, али нема спремности у Београду. Знам како Николић и Вучић размишљају, али се мора јасно рећи да излазак из кризе подразумева заокрет ка Русији.

Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин!

Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

За све време њихове власти – ништа није урађено сем што је разним причама о корупцији и хапшењима скретана пажња са проблема као што су Косово и Метохија или економска ситуација.

Неће прихватити, али ће им народ стати ногом за врат

Радован РАДИНОВИЋ, генерал

Радован РАДИНОВИЋ, генерал

  • Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад. Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

КАКО се мени чини, нећемо прихватити руску понуду, а не може довека да траје да се „проституишемо“ мало овамо мало онамо.

То није фер према руској страни. Али, неразумљиво је да и даље срљамо у ЕУ кад је јасно да није наклоњена нашим интересима. Да нас ЕУ неће! Да ли срља Србија или њене такозване елите? Елите је воде, а добар њихов део је или формиран прозападно или су ти људи због бенефита тако стасали, односно еволуирали.

Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад.
Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

Питање је заправо: кад ће им народ стати ногом за врат, али – и то ће доћи.

Живадин ЈОВАНОВИЋ,  шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума

Живадин ЈОВАНОВИЋ, шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума

Путин је Србији понудио историјску шансу

  • Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина;
  • Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

ВЛАСТ има обавезу да ради оно што је добро за српски народ, а Србија нема само економске и социјалне проблеме, него и проблеме везане за опстанак државе и заштиту елементарних националних интереса. А Русија је очигледно спремна да помогне не само у економском и инфраструктурном развоју него једнако и у одбрани националних и државних интереса.

Та спремност Русије има историјски значај и Србија има историјску шансу да одбрани сверенитет и територијални интегритет и да уз то постане узор социјално–економског развоја на југоистоку Европе. То је шанса да се покаже да није нужно да будемо учлањени у било који западни савез. Да бисмо се развијали треба да сарађујемо са осведоченим пријатељима из Европе, Азије и целог света.

Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина.

Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

Дакле, неопходно је да успоставимо нормалност у политици: да предност дамо пријатељима а не онима који су нам чинили и чине зло. Промене у спољној политици и међународном положају су у највећем и суштинском интересу Србије.

Наша земља има неуравнотежену спољну политику и њена будућност зависи од брзине којом ћемо успоставити равнотежу кроз ширу сарадњу са Русијом.

Руска понуда је фер, али је власт предубоко загазила са Американцима и Бриселом

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

  • Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

ПОНУДА Русије је фер. Али, скептичан сам да ли ће је ова власт прихватити, јер аранжмани које има са међународним фактором, нарочито САД и Бриселом говоре да је предубоко зашла у обавезе које су њени челници преузели.

Илустрација је наступ министра одбране Италије у Дому војске, пре неки дан…

Ова власт неће ни објашњавати зашто није прихватила руску понуду, јер се такве ствари деценијама нису објашњавале, пошто се мишљење гласача суштински не узима заозбиљно.

Шта ћемо да изгубимо због тог „не“?

Већ смо изгубили доста, а материјални губитак, културни, политички и етички још ће се наставити.

Ових дана присуствујемо фактичком проглашењу тзв природне Албаније, односно велике Албаније. Српске власт није рекла ни слово у вези са тим, иако је то чињеница прворазредног значаја. Србија је тиме демонстрирала немоћ.

Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

Диана Милошевић

*****************

Обратите посебно пажњу на речи књижевнице Љиљане Булатовић, народ као да заборавља ко је Владимир Вукчевић» Републички тужиоц за ратне злочине, који се сад нашто „изненадио“ овим срамним одлукама хашког трибунала око ослобађања од казне хрватских злочиначких генерала и шиптарског злочинца Харадинаја. Сад кад је техничар испоручио сву „наручену робу“ Хагу, човек би да сведе сарадњу на технички ново, а цело време је то радио?! То је човек који је говорио да је за њега Ратко Младић српски Бин Ладен!

И шта сад, овакви ће да направе заокрет?!

Такви србомрзци кад тад треба да се судски изпроцесирају…!

Свесрпски протест на Тргу Републике,Београд,29.11.12.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Турци на северу КиМ

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Обећања и лажи Т. Николића и А. Вулина

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Александра Јерков: За Панчево је боље да буде у Војводини ?!


Недавно сам од једног пријатеља из Панчева добио један текст из њиховог локалног листа „Панчевац“, који указује на класичну сепаратистичку пропаганду Чанкове ЛСВ, као припрему отцепљења Војводине, јер Александра Јерков која у доњем тексту накажњено противуставно заговара сепаратизам, члан је његове партије, ево тог текста.
Извор: Панчевачки лист „Панчевац“

********

Александра Јерков: За Панчево је боље да буде у Војводини

Панчево је много важније политичарима у Новом Саду него онима у Београду. Политичари у Београду на Панчево гледају само као на град који у будућности треба да постане београдско предграђе. С друге стране, Војводина уважава Панчево као велики град, један од водећих у Покрајини. У том смислу Панчево може да има већа права у Војводини него као један од периферних општина у Београду- изјавила је 15.новембра Александра Јерков, посланик Лиге социјалдемократа Војводине у Скупштини Србије, након састанка с руководством и чланством панчевачког одбора те странке. Заједно с њом панчевачке „лигаше“ је посетио и Бојан Костреш, заменик председника ЛСВ-а.

Александра Јерков, као члан Чанкове ЛСВ, овом својом сепаратистичком пропагандом доказује да је ЛСВ сепаратистичка странка, а против Александре треба поднети кривичну пријаву ради заговарања сепаратизма, што је противуставни чин!

Она је подсетила да је ЛСВ једна од ретких странака које су се супроставиле продаји НИС-а Русима по багателној цени. Говорећи о томе, истекла је да не зна на основу којих заслуга је директор НИС-а Кирил Кравченко ових дана проглашен за почасног грађанина Панчева. Додала је да у Војводини, а и у Панчеву, има много појединаца који су више од њега заслужили такво признање.

На питање с ким ће се ЛСВ бити и коалицији на изборима, она је одговорила да је Србија на раскршћу и да ће се на предстојећим изборима одлучивати између повратка уназад, што би било последица евентуалне победе СНС-а,и наставак пута у Европу.

Она је рекла да је залагање за европске интеграције једини разлог због којег ће ЛДВ и даље бити у у коалицији с Демократском странком на републичком нивоу, упркос томе што не подржавамо политику државних органа према Косову.

– Нама је најважније,као што нам је бiло и на прошлим изборима, да највише гласова добије листа проевропске орјентисаних странака и зато би било добро када би све тако орјентисане странке изашле заједно на изборе

– рекла је Александра Јерков.

Бојан Костреш је изјавио да ЛСВ није задовољна темпом којим се досадашње надлежности Србије враћају Војводини. За то је окривио Демократску странку и њен, како је рекао, негативни став према томе да Војводина треба да има потпуну аутономију.

Лист „Панчевац“ од 17.11.2011.год

********

Овај текст показује како се рат проти Срба континуирано води више од 20 година, с почетком распада СФРЈ, то је константан психолошки рат против Срба, њихово убијање у појам, убијање њихове слободарске самосвести, идентитета и државе, њено распарчавање. Од тзв. петооктобарских „промена“:

Најподлија и најсуровија превара…!!

А народ им је веровао...!!!

Тај психолошки рат је постао још софистициранији и танано монструознији, многима тек касније видљив, НАЖАЛОСТ, јер „штафетну палицу“ испирања мозгова и психолошког рата против Срба, преузела је убедљиво најиздајничкија квази елита коју је икада у својој историји имао Српски народ, а и свет такве бездушнике није видео, то је ДОС издајничка гарнитура!

Овде видимо како „брижљива“ Александра, на време припрема српски народ на то шта га чека после издаје Космета, што је при крају, па после тога „логички, зар не?“ следи отцепљење Војводине, у ту сврху је и ово Алекандрино испирање мозгова, убијање Срба у појам, ПОДВЕСНО „ПОДСЕЋАЊЕ“ СРБА шта треба да раде, односно шта треба да не раде, да не пруже никакав отпор, већ да распарчавање своје државе само гледају као неку мамутску ТВ серију, да све мирно прихвате, јер „то је реалност“. Зато Александра и каже:

„За Панчево је боље да буде у Војводини?!“

Како сад то, па зар Панчево није у Војводини?

Ма јесте, јесте, Панчево је у Војводини, али ту постоји један мали проблем, Војводина је ЈОШ у Србији, и тек кад Војводина постане независна, попут „брата“ АП КиМ, јер ако могу они „то да ураде“ зашто не би и ми, тек онда ће Панчево заиста бити у Војводини, а панчевцима ће да буде тек тада боље, јер иако већ сада удишу најзагађении ваздух у Србији, он ће бити чистији кад Војводина не буде у Србији.

Наравно, све ово пролази некажњено, нико не подноси кривичну пријаву, јер квислиншка елита је преузела све институције, што говори да ми немамо судстви и тужилаштво, оно је само „јавни сервис“ новог светског поретка у разбијању и распарчавању Србије. Србима у главама не треба дати мира, предах, да се организју, зато још док квислиншка елита приводи крају признавање независности тзв. „Републике Косово“ (Александрин чланак је изашо не случајно 17.11.2011.) одмах 10 дана касније следи још већа сепаратистичка „бомба“, од Веселинова:

Веселинов: Војводина треба да добије статус Републике
objavljeno: 27/11/2011
http://www.politika.rs

„Према његовим речима, Војводина и Србија су две земље“ (!!?).

„Свака земља треба да има свој назив, а заједнички назив за обе нека се измисли. Порез на промет и царине наши су, а из тога ћемо се договорити о заједничким трошковима”, поручио је Веселинов, који је био министар у Влади Србије у време премијера Зорана Ђинђића.“

Косово и Метохија је КЉУЧ СВЕГА! Ако га одбранимо, одбранићемо и Панчево, оно ће и даље бити где јесте, у Војводини која је у Србији!

А сепаратисти, где ће они тада бити?

И они ће бити у Војводини која је у Србији, тачније, биће после судског процесуирања у српским затворима!

Додуше, мало ће ипак бити отцепњљени, од нормалног живота, али тако је то, оно што сејеш, то и жањеш…

Завршни круг маратонаца издаје


Аутор: Ратко Крсмановић

Аутор: Проф. Ратко Крсмановић

Свако бежање од суштинских изазова и одговора на горућа питања, уступа простор тврдокошцима, полтронима, полтичким шибицерима и сподобама проблематичног пола, да осигурају властито трајање и даље пропадање земље. Много је времена потрошено на разна странчарења у којима није било смелости нити политичке одговорности да се понуде, бране и спроводе усвојена решење, док су чиниоци черупања Србије и сви они који су на другој страни у односу на стварни интерес њеног очувања, показали своју организованост, дрскост и упорност на пословима угрожавања земље. Под теретом наметнутог страха од силе светских размера и обећаног „европског пута без алтернативе“, део грађана Србије је напустио браник слободе и истине. Подлежући манипулацијама практично су пристали на пут растурања своје земље. Тако је лаж постала нада и уточиште једног дела становника Србије. Само у таквим околностима може трајати чињеница да се истина и борци за истину сматрају непријатељем, да се неустрашиви борци против окупатора проглашавају ратним злочинцима, да се знање и племенитост измештају у зону стереотипа и незнања… За непоколебљиве следбенике истине и слободе, за људе смелог духа, навикнуте да људски мисле, раде и осећају, увек је спремна кивна хорда наоштрених канџи, да зада ударац и прикрије тајну својих лажи.

Најкрупнији изазов одговорне политике представља изналажење алтернативног решење садашњој политичкој мантри владајуће олигархије, садржане у формулацији, „Европа нема алтернативу“. Како више и слепац види, та безалтернативност, поред понижавајућег тетурања у шесторазредном вагону на слепом колосеку распадајућег савеза, значи и губитак дела и делова територије, потпуно уништавање привреде, грубо кршење сопственог Устава и гажење властитог идентитета.

Уместо да политички актери земље уоче своје заблуде, направљена је подела улога НАТО следбеника, тако да нас једни покушавају уверити како је „реалност“ губитак дела територије а други настављају са политиком „И Косово, и ЕУ“, истрајавајући на неодрживим лажима како из Брисела неће тражити признање Косова. По среди је манипулација којом се гњечи свест грађана у функцији припреме за завршни круг издаје. У том послу учествује и значајан део тобожње опозиције, што указује на исте менторе а опозициони статус неких странака је заправо алтернативно решење ослонца спољног тутора. Тиме је у значајној мери разголићена политичка позорница Србије на којој су видљиве све марионете а све видљивији су сами прсти и злокобна лица њихових покретача. Годинама трпимо разна понижење а још теже падају самопонижавања земље и народа. Као последицу такве једанаестогодишње политике, данас имамо следеће резултате и стање:

  1. Одрицање од континуитета Југославије и њено претварање у тобожњу државну заједницу и коначно разбијање и те заједнице уз лишавање Србије суверенитета и слободе;
  2. Изручење државног и војног руководства трибуналу у Хагу, супротно тада важећим прописима, што представља јасну поруку о солидарисању са НАТО агресијом на СРЈ и амнестију за почињене злочине, као и поруку да је дотадашња уставна обавеза одбране земље и народа неодржива за сараднике ове војне алијансе који су се домогли власти уз помоћ Западних земаља;
  3. Отимање Косова и Метохије које је претворено у полигон НАТО алијансе, тако да Космет данас представља власништво НАТО-а којим располаже у складу са интересима силе, односно земаља које представља та сила, док преостало српско становиштво у енклавама и на северу Косова стрепи од терора, од стварних и могућих акција истребљења;
  4. Инспирисањем свих врста сепаратизма подгрејане су старе амбиције појединих суседних држава у вези са присаједињењем делова наше земље тим државама;
  5. Улазак НАТО контролора и агената обавештајних служби у све институције државе, указују не само на статус окупиране земље, већ и на неизвесност политике марионетске власти;
  6. Као сапутника националног понижење, растурања државе и социјалне беде, имамо ескалацију многих облика социјалне патологије, међу којима су криминал и терор криминалаца попримили неподношљиве размере;
  7. Гажење идентитета земље представља застрашујући призор националног понижења са немерљивим последицама, изражен у наметању вредносног система којим се руга властитој историји, традицији, култури, националном идентитету, патриотским осећањима, вери, наслеђу, па чак и језику;
  8. Измештање државних девизних резерви из земље и потпуни губитак контроле над финансијским системом уз неподношљиво високо спољно задужење, при чему се на отплате приспелог спољног дуга већ издваја више од 30% извоза роба и услуга;
  9. Девастирање привреде и одбране земље са поражавајућим и ненадоместивим последицама што се испољава преко огромног броја показатеља;

Све ово представља указивање на само део најкрупније димензије драматичног урушавања Србије, које поприма катастрофалне размере. То „инвентарисање“ би било бесмислено ако се не укаже и на могуће правце изласка из стања безнађа и вртлога пропасти.

Сагласно новоствореним околностима, Србија би морала да спроведе озбиљан заокрет и далеко активнију унутрашњу и спољну политику срачунату на заштиту својих интереса. Битка за заштиту интереса се прво мора спровести унутра, па тек онда споља. Србија је релативно мала земља у међународној безбедности са готово безначајним утицајем, али може бити партнер са оном страном која јој је историјеки наклоњена и која има разумевања за њен интерес. НАТО алијанса има нескривен супротан интерес.

НАТО-промотери, антируска кампања и безбедност Србије

Имајући у виду околност да је власт суочена са предизборном годином, реална је опасност да ће се предузети низ мера на краткорочном ублажавању последица пада животног стандарда, што ће дугорочно још дубље гурнути становништво и привреду у нове тешкоће. То ће се испољити у додатним задужењима земље, продају државних хартија од вредности и продају преосталог дела националног богатства.

Присталице НАТО алијансе неће (и не смеју) пропустити прилику да у својству лобиста, уз помоћ својих медија и опробаних облика манипулација, представе „важност“ атланских војних интеграција и њихових интервенција на успостављању „демократије „ широм света. То је и прилика да се настави са антируском кампањом у Србији. НАТО промотери у својим пројекцијама следе англосаксонску геополитичку константу која тежи изолацији Русије. Таква стратегија је чак и у сукобу са реалним интересом значајног дела Европе ослоњене на енергетске ресурсе Русије. Тако се практично антируска кампања своди на антиевропску акцију у економском, политичком и безбедносном домену.

Овдашњим НАТО лобистима не представља препреку ни сасвим супротно расположење огромне већине грађана Србије утемељено на искуству и разумном сагледавању ствари, као ни чињеница да су све ове године били неубедљиви у образлагању да је улазак Србије у НАТО предуслов и пречица до ЕУ, те да је учешће у ратовима које води ова алијанса оправдано, да је чланство у НАТО-у у вези са нивоом страних инвестиција, да је НАТО извор стабилности… За изнајмљене НАТО лобисте у Србији, кључни аргуменат за приступање Алијанси истичу безбедносну димензију чиме ће се обезбедити стабилност државе, „хармонизација“ односа са суседима, што чини претпоставке привредног напретка и раста животног стандарда. Та “хармонизација“ односа укључује и Косово као „суседа“. Међутим, није тешко присетити се чињенице, да је НАТО алијанса стварни чиниоц нестабилности на нашим просторима одговоран за бројне жртве и разарања земље.

Препознатљиво је да се улоге НАТО-лобиста подударају са агитацијом за признање независности Косова. Не смета им ни властита противуречност захтева да Србија „прихвати реалност на Косову“, што значи да призна „независност државе Косово“, „да је Косово изгубљено“ и да је то признање у функцији стабилности. Игноришу чињеницу да се не може прогласити независном територија, чије „границе“ штите војске страних земаља које су окупирале односну територију и чије међународне интересе не заступају представници те „независне“ територије, већ представници оних земаља које су ту територију војно заузели  и у којој о свему одлучују стране силе. Да је та страна војна сила саградила војну базу са концентрационим логором без сагласности становника Косова, те да је по среди статус протектората, насталог директном интервенцијом стране силе на Србију. О неодрживости аргументације да је „косово изгубљено“, најубедљивије говоре стални притисци на Србију да се сама лиши овог дела своје територије.

Енигма о регрутовању НАТО лобиста

Јасно је зашто НАТО-у требају лобисти, антируси и србофоби, али овдашњој јавности представља енигму одговор на питање: Како се регрутују „кадрови“ за ову, морално увредљиву, понижавајућу и неподношљиву делатност?! Одговор треба тражити у присуству НАТО агентура у свим институцијама Србије и њиховој неометаној могућности да уцењују појединце увидом у досије криминалног или корупционашког деловања, а самим тим и доступне „Пандорине кутије“ разних злоупотреба владавине ДОС-а у протеклој деценији и њихових претходника. Тиме се стиче могућност прагматичне употребе њихове склоности криминалу, користољубљу, медијској промоцији и сл. Треба имати у виду и чињеницу да НАТО службе располажу са богатом властитом „ризницом“ досијеа сарадника својих и других обавештајних служби, који су нам се представљали као „патриоте“, „ дисиденти“, „националисти“, представници тзв. НВО и многи други, о чему ће говорити историчари када се отворе те архиве или не проговори неки нови „Викиликс“, што ће се десити ако НАТО преусмери свој курс и потражи свеже снаге свог ослонца у Србији.

Дакле, нису неограничене могућности њихове употребе! Скраћењу тог рока употребе треба да допринесе разуман човек процењујући какв је то људски и морални профил појединаца и организација који се одричу свог идентитета, родног места своје културе, традиције, вере, који заступа интересе силе, која их је колико јуче, физички уништавала широм тадашње Југославије. У турбулентним временима и поплавама, на површину по правилу испливају читаве хорде букача без биографија и образа са купљеним дипломама, издресираних најамника за тајне и јавне задатке туђина, халапљивих тајкуна, истренираних шибицара, шверцера, полтрона и сподоба недефинисаног пола.

Историја бележи да трагови издаје и склоност служења туђину сежу до античког раздобља, само је доживљавала различите облике практиковања и прилагођавања амбијенту. Наравно, за њих и нису битна уверења колико лични интереси. У нашим условима то је за овај „сој“ људи значило обликовање одређених политичких кругова који су свој интерес и шансу видели у директном везивању за моћне НАТО-структуре. Данас их препознајемо у виду политичких странака као и тзв. НВО, које су годинама биле ослоњене на богате јасле разних страних фондација, чиме се данас хвалишу актери агресије на СР Југославију и Србију у својим књигама и публикацијама. Да је ситуација са њиховим интересима другачија, већина НАТО-лобиста би, вероватно, била на другој страни.

Атланске перспективе, мултиполаризам и стратешко партнерство Србије

У расправама о евроатланским интеграцијама игнорише се шира геополитичка мапа света и карактер савремених међународних односа, где се НАТО алијанса намеће као чиниоц безбедности а не као оружана сила земаља које окупља на челу са САД и која интервенише сагласно циљевима ових земаља. Данс се мора уважити чињеница да свет иде у правцу мултиполаризма а као каталзатор тог правца се показала економска криза. Према садашњим, убедљивим тенденцијама, економска моћ се измешта на Исток уз израстање нових регионалних сила, не само у економском погледу. Економску моћ по правилу следи и војна, културна и политичка. Управо у овом делу света Србија наилази на разумевање потребе очувања свог суверенитета и независности.

Један од стратешких праваца развоја Србије представља непоновљива прилика за успостављање партнерских односа са Русијом. То је велика прилика да Србија крене у правцу економског опоравка, за јачање војно-политичког статуса и сачува своје ослонце независности.

Неутралност Србије иде и наруку руском предлогу новог модела европске безбедности, који је за Москву једна од најважнијих спољнополитичких иницијатива. Подсетићу, Кремљ је 2009. године, као основ за даљу разраду, предложио нацрт „Уговора о безбедности у Европи“. То Србију лоцира изван НАТО-а, који је обесмишљен и претворен у англоамеричку војску за окупацију других земаља и народа, губећи оснивањем утврђену одбрамбену улогу својих чланица.

Руски предлог изградње нове безбедносне структуре Европе (УЕБ), представља шансу да наш континент не постане полигон неке нове трке у наоружавању, али велику прилику за Србију којом би стекла значајну предност не само у региону него и у односу на већину европских земаља. То би била стварна и суштинска европска орјентација Србије, повезујући се са Русијом, на начин како то данас раде Италија, Француска и Немачка.

Русима је свакако интерес да Србија нађе важно место у руској енергетској, економској и политичкој сфери. Тај интерес је подударан са српским, а треба имати у виду чињеницу да нам нико други не нуди такву сарадњу као Русија, која би Србију учинила лидером на постјугословенском простору и релевантним фактором у југоисточној Европи. На страну што није исто да ли нам је енергетско-стратешки партнер неко ко је признао тзв. „државу Косово“ или онај ко је на страни интереса Србије.

%d bloggers like this: